Srpska

«лопамЮеЬе Ц то je духовни рак

јрхимандрит —офиан (Ѕогиу)
јрхимандрит —офиан (Ѕогиу)
ѕридржаваЉуЮи се речи светих отаца, ми стално подсеЮамо да пост ниЉе само уздржаваЬе од мрсне хране, меса и млечних производа. Ќеки верници се веома строго држе овог поста Ц и то Ље добро, али то ниЉе довоЪно. ƒужни смо да физички пост Ц одрицаЬе од хране Ц увек допуЬуЉемо оним што представЪа Ьегову суштину, тЉ. оно наЉважниЉе у Ьему, а то Ље одрицаЬе од зла. “реба постити целим своЉим биЮем, тако да се све: и очи, и ум, и уста, и руке, и ноге, уздржава од зла. јко успете оваЉ душевни пост да усагласите са телесним, онда Юе то и бити оно што Ѕог жели од нас. ћеРутим, ако ми држимо само телесни пост, а о другом Ц душевном и не маримо, онда Юе наш пост бити бескористан: тЉ. ми радимо, али не добиЉамо плату.

ƒобро се замислимо над овим, Љер свако од нас осеЮа потребу за Ѕогом. ƒешаваЉу се и такве околности у животу, када Ъуди заиста не могу да нам помогну и онда се ми своЉим умом и срцем узносимо ка небу вапиЉуЮи: √осподе, помози ми! » Ѕог нам помаже, уколико стоЉимо на Меговом путу. ћеРутим, ако ми чинимо само оно што желимо Ц а то Ље при том зло, и ако говоримо оно што не треба и лоше поступамо, онда Ѕог не обраЮа пажЬу на нашу молитву, као што о томе говори свети апостол £аков [1]. ¬и не добиЉате помоЮ и остаЉете несаслушани Љер се лоше молите. “ражите или оно што вам заправо и ниЉе корисно, или од ќног  ог сте донедавно презирали. “и се молитвено обраЮаш Ѕогу онда кад ти ќн треба, а затим се поново враЮаш на своЉ уобичаЉени живот Ц и то наЉчешЮе грешни.

«ато би било добро обратити пажЬу на страсти коЉе преплавЪуЉу и ремете наш унутрашЬи живот. јко смо сами смуЮуЉуЮе настроЉени, онда ми смуЮуЉемо и оне око нас, и наш живот се често претвара у пакао. ѕод тим подразумевам читав наш земаЪски живот Ц скандале у породици, на послу, свуда; све могуЮе конфликте коЉим су разлози: амбициЉе, гнев, покидани нерви, и тако даЪе. » стога у ове посне дане, онаЉ ко Ље у стаЬу да држи телесни пост Ц треба да га држи Ц и то Ље веома добро, али таЉ подвиг треба да буде праЮен душевним постом, као и опрезом према свему оном што ремети наш унутрашЬи и споЪашЬи живот.

√нев представЪа Љедну од страсти коЉе дивЪаЉу у нашим животима, а сваРе и конфликти иду руку под руку са Ьим, залазеЮи понекад чак веома далеко.  ао последица гнева, ако не успемо да се измиримо истог дана с онима са коЉима смо се посваРали, у нас се усеЪава Љедна врло опасна страст Ц злопамЮеЬе. » ти носиш то злопамЮеЬе у себи Ц не можеш да се молиш, а умом си у сталном диЉалогу са оним с ким си се посваРао. ” стварности Ље и онаЉ други такоРе Ъут на тебе и исто осеЮа гнев. ќн час гледа у страну, час обара поглед на доле Ц Ьему Ље тешко или неприЉатно да те погледа Љер си повредио Ьегова осеЮаЬа Ц и теби Ље исто тако.

ќва страст коЉа се назива злопамЮеЬе Ље Раволски плод гнева. ќ ЬоЉ бих желео да вам цитирам светог £ована Ћествичника. ќваЉ велики духовни психолог и монах, коЉи Ље живео у 6. и 7. веку наше хришЮанске ере, изанализирао Ље Ъудску душу и личност као ниЉедан психиЉатар данас, ухвативши наЉсуптилниЉе ниЉансе унутрашЬег живота Ъуди, због чега Ље и био опрезан према тоЉ страсти (злопамЮеЬа) Ц о коЉоЉ ми сада говоримо. «апочиЬуЮи своЉу ѕоуку IX, он овако говори:

—вете врлине личе на £аковЪеву лествицу, а грешне страсти на окове коЉи су спали са ѕетра, врховног апостола. £ер, свете врлине, повезане Љедна с другом, узносе до неба онога коЉи на небо жели да доспе, а страсти, потискуЉуЮи Љедна другу, све заЉедно вуку у пропаст (гл. 1). «бог тога што ти чиниш зло, вараш, мрзиш, крадеш и упражЬаваш многе друге страсти, све се оне стежу као окови око тебе, и ти почиЬеш да личиш на правог роба. ”колико поступаш добро и чиниш добра дела, као што свети оци кажу, онда се твоЉа унутрашЬост ослобаРа од овог отрова страсти. ѕочиЬеш све више да светлиш, постаЉеш мирниЉи, осеЮаш да се молиш и да те Ќеко штити, као и то да имаш √оспода уз себе спремног у сваком тренутку да ти помогне.

«ато и каже неразумни гнев, да Ље злопамЮеЬе Љедно од Ьегове роРене деце. «бог тога Юемо, пошто Ље оно сад на реду, и говорити о Ьему (гл. 1). «лопамЮеЬе Ц то Ље последица до коЉе доводи гнев. ќно Ље плод гнева, чувар грехова, мржЬа на праведност, пропаст врлина (гл. 2), Љер као што рак разЉеда ЮелиЉе нашег тела, тако злопамЮеЬе прождире врлине и добра дела Ц како наша, тако и других Ъуди.

ћржЬа на праведност, пропаст врлина, отров за душу, црв ума, посрамЪеЬе молитве... «бог чега посрамЪеЬе? «ато што се ти молиш Ѕогу да ти опрости, а сам не прашташ! » требало би да те буде срамота да молиш Ѕога да ти опрости, а да си ти при том Ъут на свог ближЬег.

ѕресечеЬе моЪеЬа Ц зато што када се молиш, ти тражиш да Ѕог заустави то твоЉе моЪеЬе. Ќемаш право да ти се опрости, ако сам не прашташ.

ќтуРеЬе Ъубави, трн забоден у душу, неприЉатно осеЮаЬе у коме се са горком насладом ужива, грех коЉи не престаЉе, вечито будан преступ закона ЅожиЉег, траЉна злоба (гл. 2). “о Љест Ц ова мрачна и мрска страст, страст злопамЮеЬа, Љесте Љедна од оних коЉе су последица других страсти а да саме, са своЉе стране, не проузрокуЉу (а можда и проузрокуЉу?) ниЉедну другу страст. —тога и не намеравамо много говорити о ЬоЉ (гл. 3).

ќнаЉ коЉи Ље савладао гнев, уништио Ље и злопамЮеЬе: докле год Ље жив отац, дотле се и деца раРаЉу (гл. 4). ƒокле год гнев живи у нама, живи и злопамЮеЬе. «бог тога, заЉедно са светим оцима и свети £ован Ћествичник на другом месту каже:  ада се гневиш на некога при конфликту, не даЉи слободу првоЉ речи Ц задржи Ље. јко ти, будуЮи бесан и ван себе, изговориш прву реч, изговориЮеш и другу Ц тежу од прве, а онда Юеш додати и Љош неку Ц оштриЉу, и конфликт Юе букнути као ватра или пожар. Му Ље тада веЮ врло тешко угасити.  онфликт се све више заоштрава и усложЬава на ЉедноЉ, а гнев, сваРа и мржЬа се наставЪаЉу на другоЉ страни, и ти веЮ не можеш истог дана да исправиш учиЬено.

 ада ни после великих подвига ниси у стаЬу да до краЉа ишчупаш из срца свога оваЉ колац (колац злопамЮеЬа), извини се неприЉатеЪу, макар само на речима, да би, застидевши се свог дуготраЉног лицемерства пред Ьим и мучен савешЮу као огЬем, могао савршено да га заволиш (гл. 11).

ƒознаЮеш да си се потпуно избавио од ове трулежи (злопамЮеЬа) не када се помолиш за онога коЉи те Ље увредио (пажЬа!), ни када му за зло узвратиш добрим или га позовеш к себи на трпезу, веЮ кад се, на вест да Ље претрпео неку душевну или телесну незгоду, растужиш и заплачеш због Ьега као због себе самог (гл. 12). ќво Ље своЉство Ъубави, о коЉем говори свети апостол ѕавле у глави 13 [ѕрве посланице]  оринЮанима. “реба да састрадаваш с оним коЉи страда, чак и ако Ље он твоЉ неприЉатеЪ. јко састрадаваш заЉедно са Ьим, и молиш за Ьега у великоЉ невоЪи, ти си онда излечио и Ьега Ц и себе самога.

«лопамтЪиви безмолвник Ље аспида што лежи у своЉоЉ рупи, пуна смртоносног отрова (гл. 13).

”спомена на »сусова страдаЬа лечи злопамЮеЬе, коЉе се излаже силноЉ срамоти пред Меговом трпеЪивошЮу (гл. 14).

” дрвету, изнутра трулом, ствараЉу се црви. ј у онима коЉи су само привидно кротки и безмолвни, криЉе се траЉна срЯба (гл. 14). “и се лепо понашаш и насмеЉан си, али памтиш зло коЉе долази из твоЉе унутрашЬости. ѕсалмопоЉац негде каже: умекшаше се речи Ьихове веЮма од масла, а оне су (у ствари) стреле [2]. “ако да Ље таЉ лажни мир у твоЉоЉ души као нека врста куртоазиЉе... “и се осмехуЉеш, али си увек спреман да забодеш своЉ нож другом у срце.

 о избацуЉе гнев из себе, налази опроштаЉ. ј онаЉ коЉи се привиЉа уз Ьега, лишава се милосрРа ЅожиЉег. ƒа би заслужили опроштаЉ грехова, неки су се посветили напорним подвизима. јли, човек коЉи не памти зла стиже пре Ьих на циЪ: ќпраштаЉте оно мало што су вам Ъуди дужни, и опростиЮе вам се огроман дуг ваш пред Ѕогом (гл. 14-15) Ц као што негде говори свети апостол и ЉеванРелист Ћука [3].

ƒакле, таЉна лежи у следеЮем: да се помиримо са неприЉатеЪем своЉим истог дана. —унце да не заРе у гневу вашем Ц тако нас саветуЉе —вето ѕисмо [4]. јко сунце не заРе у нашем гневу, успеЮемо да се ослободимо злопамЮеЬа и односи измеРу мене и тебе (и других) Юе се нормализовати.

ЌепамЮеЬе зла Љесте знак правог покаЉаЬа. ј ко Ље у срцу свом злопамтЪив, и мисли да се каЉе, личи на човека коме се у сну причиЬава да трчи (гл. 16). ћожда сте имали такве снове Ц кад главом без обзира трчите уплашени од неког, а када се пробудите схватите да сте у ствари у свом кревету. “акав Ље отприлике и онаЉ коЉи жели у себи да држи зло: и изгледа као да се каЉе, и споЪа Ље кротак, али се у суштини храни сваРом. ќн Ље слика и прилика оног, коме се чини као да у сну трчи.

¬иРао сам злопамтила коЉи су саветовали другима да не памте зло, и коЉи су се, застидевши се своЉих сопствених речи, ослободили и своЉе страсти (гл. 17).

Ћакше Ље говорити, него радити.

Ќека нико не мисли да Ље ова мрачна страст безначаЉна. ќна се често увлачи и у срца духовних Ъуди (гл. 18).

» последЬи пасус, укратко: “о Ље био девети ступаЬ: онаЉ коЉи га Ље достигао, нека смело тражи од —паситеЪа »суса разрешеЬе од грехова. јмин.

***

јрхимандрит —офиан (Ѕогиу), на —ветом  рштеЬу —ергиЉе, роРен Ље 1912. г. у породици благочестивих сеЪака коЉи су живели на подручЉу општине ЅеЪци (ћолдавиЉа). —а 14 година Ље отишао у скит –уг, општине —орока, где Ље 11 година био искушеник. √одине 1932. Ље уписао монашку школу при манастиру „ерника (Ѕукурешт), 1937. примио монашки постриг, а 1939. рукоположен у чин ЉероРакона. ” периоду од 1940Ц1945. Ље прошао обуку на ЅукурештанскоЉ јкадемиЉи уметности, а од 1942Ц1946. Ѕукурештански богословски факултет. √одине 1945. Ље рукоположен у чин Љеромонаха у букурештанском манастиру јнтим, а 1950. Ље постао настоЉатеЪ истог. ¬еЮ 1954. г. постаЉе игуман манастира ѕлумбуита, такоРе у Ѕукурешту. √одине 1958. бива ухапшен и осуРен на 15 година тешког рада због учешЮа у духовном покрету Ќеопалива купина (RugulAprins). Ќакон што Ље одслужио шест година затвора, пуштен Ље на општу амнестиЉу политичких затвореника. ЅудуЮи на слободи, отац —офиан Ље остао под будним оком безбедносних служби.  ао професионални иконописац, фрескописао Ље у –умуниЉи 25 храмова и манастира, укЪучуЉуЮи и скит ƒарвар, манастире јгапиЉа и –аду-¬оде, манастир у Ћибану Ц ƒеир-ел-’арф, у —ириЉи Ц саборни храм у ’омсу и храм у ’ами, а уз то Ље обновио и многе храмове. јрхимандрит —офиан Ље савршено познавао не само грчку веЮ и руску аскетску кЬижевност Ц св. »гнатиЉа (ЅрЉанчанинов) и “еофана «атворника и св. прав. £ована  ронштатског. ќн Ље био Љедан од наЉпоштованиЉих и наЉомиЪениЉих румунских духовника, кога су звали „апостолом Ѕукурешта“. ќтац —офиан (Ѕогиу) се упокоЉио 14. септембра 2002. г. у манастиру  елдерушаЬ, у деведесетоЉ години живота.

____

[1] ћолите, и не добиЉате, зато што молите не на добро, него да у сластима своЉим трошите(£ак.4,3).

[2]”п. ѕс. 54,22.

[3]”п. Ћк. 6,37.

[4]≈ф. 4,26.

ѕревела са руског: Ќаташа £ефтиЮ

31 / 03 / 2012

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0