Srpska

–азмишЪаЬа о судбини православне патрологиjе

„‘илологизациЉа“ патрологиЉе ниЉе ништа друго него покушаЉ Ьеног расцрковЪаваЬа - тако сматра Љедан од наЉстариЉих професора ћосковске ƒуховне јкадемиЉе. —а професором и доктором црквене историЉе јлексеЉем »вановичем —идоровим, разговарао кореспондент саЉта „Ѕогослов.–у“ Љеромонах јдриан ѕашин.

-јлексеЉу »вановичу, ¬и сте завршили историЉски факултет ћосковског ƒржавног ”ниверзитета ћ.¬. Ћомоносова. ƒа ли Ље истина да сте управо тамо ¬и стекли навике преводиоца са старо-грчког Љезика, коЉе сада користите у своЉим патролошким истраживаЬима?

-ћорам реЮи да Ље у совЉетско време историЉски факултет ћосковског ƒржавног ”ниверзитета био како сада говоре „елитни“ факултет и стога Ље човеку, коЉи ниЉе имао никакве везе и коЉи ниЉе био син познатих родитеЪа и тако даЪе, било тешко да се ту упише. £а сам уписао историЉски факултет касно (веЮ после служеЬа воЉске - тада смо служили три године) и нисам одмах био примЪен: два пута нисам прошао због просека; примили су ме тек из треЮег пута, када сам сакупио чини ми се 19 бодова од 20. —тудирао сам на две катедре, на катедри историЉе древног света и катедри древних Љезика коЉи су на факултету били тесно повезани. ¬еома сам захвалан своЉим професорима, конкретно Љош живоЉ »е ЋеонидовноЉ ћаЉак и покоЉноЉ ЋидиЉи ЌиколаЉевноЉ √одовиковоЉ коЉа се са мном занимала древним Љезицима (посебно латинским).  атедром древних Љезика тада Ље управЪао покоЉни јндреЉ „еславович  озаржевски код кога сам такоРе ишао на предаваЬа. —ви ти професори, а такоРе низ других су били прекрасни зналци свога посла и мени су пружили много. јли, наравно, ни о каквоЉ припреми ка патрологиЉи или ка историЉи древне ÷ркве у совЉетско време ниЉе могло бити говора. »стина, код нас на катедри древног света, професор ј.√.ЅокшЮанин Ље предавао специЉални курс из историЉе раног хришЮанства, али Ље таЉ курс, природно, био строго одржан у духу марксистичке „ортодоксиЉе“. “ада, веЮ у универзитету открио сам нешто веома важно: више образоваЬе даЉе само „матрицу“ а она се првенствено допуЬуЉе тиме што надораРуЉеш самостално. —тога, занимаЉуЮи се у то време философиЉом (почео сам Ьоме да се занимам Љош у основноЉ школи са 14 година) Ља сам много времена изгубио на изучаваЬе Ьене историЉе, посебно на изучаваЬе античке философиЉе. » за тему дипломског рада, изабрао сам превод и коментаре ѕлотиновог трактата „ѕротив гностика“, написавши на ту тему касниЉе и Љедан од своЉих првих чланака.

-јндреЉ „еславович  озаржевски Ље био веруЉуЮи човек и ниЉе посебно сакривао своЉа убеРеЬа. ƒа ли су се она некако одражавала на садржаЉе Ьегових лекциЉа?

-ѕре свега, потребно Ље знати ситуациЉу тог времена. јндреЉ „еславович Ље држао предаваЬа из Љезика Ќовог «авета. —а Ьим, ми смо мало читали и апологете, светога мученика £устина ‘илософа и друге. јли све то Ље било строго садржано у оквирима Љезичких предаваЬа, иако Ље наравно, без неких знаЬа реалне историЉе ÷ркве било тешко проЮи. »пак, вера јндреЉа „еславовича у то време се никако ниЉе проЉавЪивала: ако би она на неки начин била примеЮена, он би одмах престао управЪати катедром.

—а ЋидиЉом ЌиколаЉевном √одовиковом смо читали “ертулиЉана и блаженог јвгустина, што Ље за Ьу било доста сложено Љер се она првенствено занимала средЬевековним западом. ѕри томе, она ниЉе била само изврсни специЉалиста него и изванредан човек коЉи носи огромну снагу и руске и европске културе. ј те културе (у свом класичном облику) су у потпуности проникнуте хришЮанством, руска култура Ље и просто незамислива без ѕравославЪа.

-«а кога бисте могли реЮи да су били ¬аши учитеЪи у патролошкоЉ науци?

-јко Юемо право, ка патрологиЉи сам се окренуо нешто касниЉе 1981. године, веЮ одбранивши кандидатску дисертациЉу. “ек тада сам Ља коЉи сам крштен од детиЬства и коЉи сам меРу очевим и маЉчиним прецима имао неброЉано мноштво православних хришЮана, дошао у ÷ркву веЮ оптереЮен гресима. Ќа жалост, живих учитеЪа у тоЉ области код мене ниЉе било. ќпет сам морао да се занимам самообразоваЬем. ” ћосковску духовну академиЉу сам био позван касниЉе - 1988. године и тада Ље самообразоваЬе кренуло значаЉно брже захваЪуЉуЮи благодатноЉ атмосфери наших ƒуховних школа.

ћожемо реЮи, да Ље живи учитеЪ у неком степену за мене постао протопрезвитер £ован ћаЉендорф. —ве Ље почело од дописиваЬа, а касниЉе смо се више пута сретали. ƒолазио Ље и код мене куЮи. ќн Ље био не само образован човек, него и човек високе душевне културе. ѕочетком 80-их година прошлог века, он Ље за мене постао образац православног научника. јли опет, мене Ље увек поражавала Ьегова задивЪуЉуЮа простодушност и ретка доброта. ќн ниЉе само великодушно дозвоЪавао да се дискутуЉе са Ьим, него Ље увек покушавао да схвати туРе мишЪеЬе. £а сам се тада занимао ќригеном: он ми се чинио као невино осуРен и ватрено сам се противио оцу £овану, настоЉаваЉуЮи на томе да Ље без анализе сачуваног корпуса текстова александриЉског „учитеЪа“ тешко изводити радикалне закЪучке о Ьему као о Љеретику. “ада Ље отац £ован, не без неке малене ирониЉе рекао: „Ўта да радимо: погледаЉте и проанализираЉте те текстове“.  ао ватрени ревнитеЪ »стине, Ља сам послушао Ьегов савет. » после наЉвероватниЉе 10 ( или чак 15) година таквог „посматраЬа“ коначно сам схватио: ќриген Ље стварно био Љеретик. “ужно Ље што Ље тако гениЉалан човек служио не Ѕогу, него лукавоме (иако Ље сам себе, подразумева се, сматрао служитеЪем ЅожиЉим). ”осталом, у паклу Ље тако званих „гениЉалних“ и „талентованих“ Ъуди, вероватно више, него Ъуди средЬих способности, због тога што Ље талентованим Ъудима теже од свега непрестано држати у уму и души речи јпостола: „Ўта ли имаш што ниси примио?“ (1. ор. 4,7). Ќо, таленат Ље дар ЅожиЉи а не наше власништво.

«апамтио сам Љедан догаРаЉ: Ља и супруга, будуЮи Љош ново крштени веруЉуЮи, Љедном смо навалили на оца £ована поводом новог календара у јмеричкоЉ цркви. ќн нас Ље погледао (Ља до сада памтим тужан израз Ьегових очиЉу) и рекао: „¬и чак не можете ни замислити шта значи бити православан у јмерици. “о Ље тако малено, сиЮушно острвце у огромном океану безбожЉа“. ”опште, могу реЮи да веома дубоко поштуЉем оца £ована ћаЉендорфа и увек се молим за Ьега, иако се понекад нисам слагао (и не слажем се) са Ьим у мишЪеЬима.

-Ўта Ље за ¬ас богословЪе? ” каквом Ље оно односу са науком и да ли Ље Ьега могуЮе назвати науком?

-—вима Ље позната фраза £евагриЉа ѕонтиЉског: „јко си богослов, онда Юеш се молити истински а ако се истински молиш онда си ти богослов“. ќсим тога, Ља своЉе студенте увек упуЮуЉем ка првоЉ „–ечи о богословЪу“ светитеЪа √ригориЉа Ѕогослова коЉа нам Ље свима добро позната. ”опште, Ља сматрам да Ље поЉам богослов- велика титула. Ќису се случаЉно у нашоЉ ÷ркви те титуле удостоЉила само три света оца. «а мене су истински богослови, молитвеници, подвижници, старци, истински монаси. £ер они су не само идеали светости, него и изражаваоци истинског богословЪа. —тога Ља, лаик, волим монаштво, иако сам видео и доста „псевдомонаха“. » када Ље поставЪено питаЬе коЉи степен мени дати, доктор богословЪа или доктор црквене историЉе, Ља сам се заузео за то да ми даЉу степен доктора црквене историЉе.

Ќе тако давно, први пут за своЉих шездесет и нешто година, сам био на —ветоЉ √ори. “амо сам се срео са сада прогоЬеним намесником ¬атопедског манастира архимандритом £ефремом. ќн ме Ље задивио невероватним даром благодатне молитве - даром коЉи Ље озаривао читаву моЉу личност.  ада смо се опраштали, отац £ефрем Ље упитао: „ј ко сте ¬и?“ –екао сам му да предаЉем патрологиЉу. “ада ме Ље погледао и мало се осмехнувши рекао: „«начи богослов“. „Ќе, не“ - одговорио сам, - „Ља нисам богослов! Ѕогослови сте ви, коЉи се овде налазите“. ” тим речима сам изразио моЉе искрено убеРеЬе. —тога, говореЮи искрено, у мени све протестуЉе када слушам другачиЉе речи о богословскоЉ науци. ќне се некако претвараЉу у излизане малене монете. ƒа, богословЪе Ље наука. јли сетите се, како сте говорили пре да Ље монаштво „Ќаука наука“? јко у таквом смислу употребимо дати израз онда Ље и о богословЪу могуЮе реЮи да Ље оно „наука наука“. Ќараво сви ми, „коЉи се занимамо богословЪем“ би требали да поседуЉемо неку вештину, Љер та предаваЬа захтеваЉу неопходне навике. јли нису сви из „оних коЉи се занимаЉу богословЪем“ Ц стварно богослови.

јко преРемо ка патрологиЉи, онда у одреРеном смислу можемо реЮи да Ље она наука коЉа се налази на раскрсници богословЪа, црквене историЉе, агиологиЉе, философиЉе и филологиЉе не говореЮи веЮ о осталим дисциплинама. јли Ље не смемо свести ни ка ЉедноЉ од ових дисциплина. ћожемо привести Љедну веома занимЪиву чиЬеницу. 2008. године Ље изашао „The Oxford Handbook of Early Christian Studies“ (масивни том са више од 1000 страница). ќвде се констатуЉе да се у савременоЉ западноЉ науци (не само протестантскоЉ него и католичкоЉ), уочава тенденциЉа замене термина „патрологиЉа“ (patristics) термином ЂранохришЮанска истраживаЬаї (early Christian studies). Ќа заседаЬу северноамеричке заЉеднице за патрологиЉу Ьен председник Ў. аненгисер (познати католички научник), чак Ље написао предаваЬе: „ƒо виРеЬа, патрологиЉа!“ „(Bye, bye patristics)“. ” чему Ље смисао такве замене терминологиЉе? —мисао Ље сасвим Љасан. «а многе западне научнике термин „патрологиЉа“ или „патристика“ Ље постао непожеЪан, Љер Ље веома црквен и за собом вуче превише „православне“ асоциЉациЉе. »зраз „ранохришЮанска истраживаЬа“ предлаже довоЪно слободно обраЮаЬе са „материЉалом“. “аква тенденциЉа мени се чини као веома опасна, зато што Ље патрологиЉу тада лако могуЮе спустити до степена просте светске науке.

Ќаравно, никоме не можемо забранити да износи своЉ став. —ветска наука, логично, може да се занима изучаваЬем стваралаштва светих отаца и црквених писаца у своЉоЉ сфери делатности. ћоЉ колега са универзитета јлександар јрнолдович —тоЪаров Ље водио одеЪеЬе патристике на философском факултету ћосковског ƒржавног ”ниверзитета, разматраЉуЮи дела отаца као сведочанство историЉе философске мисли. —ада на »нституту философиЉе –јЌ постоЉи неколико специЉалиста за проучаваЬе патристике као философске дисциплине. £едном сам читао Љедног немачког истраживача (уколико се добро сеЮам Ьегово презиме Ље Ћангербек), коЉи Ље у Љедном великом чланку доказивао могуЮност изучаваЬа тих дела као предмета класичне филологиЉе. ћогу реЮи да сам до свог оцрковЪаваЬа и сам делио слично мишЪеЬе. —ада, разуме се, оно ми се чини као метод беспомоЮно наиван. “о Ље исто ако би човек кренуо да описуЉе Љело у ресторану, имаЉуЮи под руком само мени. £ер патрологиЉа Ље наука искуствена, као уопште и богословЪе. » духовно искуство коЉе се ЉавЪа као необходан услов (condition sine qua non) изучаваЬа патрологиЉе, немогуЮе Ље добити изван ѕравославне ÷ркве и Ьених таЉни. Ќаравно, ради тога су потребна знаЬа и историЉе и философиЉе и филологиЉе. јли у суштини они су само инструменти патрологиЉе, као што су за дрводеЪу инструменти абрихтер, тестера и тако даЪе. ќпет, дрводеЪа ниЉе ни абрихтер ни тестера. —тога, филологиЉа например, колико год да Ље она важна и драгоцена за патрологиЉу не може патрологиЉу и да замени. «а нас, по мом мишЪеЬу, као озбиЪна опасност се ЉавЪа „филологизациЉа“ патрологиЉе, таква као и на пример „философизациЉа“. „овек коЉи чита и изучава свете оце - Љош ниЉе патролог, па макар он блиставо владао грчким или латинским Љезиком и осим тога, новим Љезицима. ќн може да их изучава као што изучаваЉу дела ’омера, ѕлатона или неоплатоничаре. ѕатролог Ље у првом реду таЉ коЉи у синергиЉи са благодаЮу ЅожиЉом стреми да преобрази себе, стараЉуЮи се да живи по лику светих отаца. ќн не може да не буде човек изван цркве или светих отаца.ќн не може да буде човек изван црквени или „околоцрквени“ и стога Ље за Ьега логично да такви писци као што су например ¬арлаам и јнкидин колико год да су они на први поглед талентовани, не могу бити поставЪени на Љедан ниво са светитеЪем √ригориЉем ѕаламом. —амо истраживачима коЉи су изван ѕравославне ÷ркве може да се чини да су светитеЪеви противници- првокласни мислиоци а он да Ље „троЉкаш“ коЉи само понавЪа „светоотачка правила“. “акве истраживаче Ља не могу назвати патролозима. ”след свега горе поменутог Ља сам дубоко убеРен у то да проста „филологизациЉа“ (или „философизациЉа“) патрологиЉе Љесу само покушаЉ Ьеног „расцрковЪеЬа“.

ѕонекад студенти поставЪаЉу питаЬе: „јли како јлексеЉу »вановичу! »пак треба изучавати Љезике“. £а им одговарам: „ оме ви то говорите? ƒа, наравно, изучаваЉте, стараЉте се!“ —амо треба Љасно схватати, ради чега их ви изучавате. —редства никада не би требало претварати у циЪ или како су раниЉе говорили, не треба кола испред коЬа да иду. » увек треба памтити да класични филолог Љош ниЉе патролог.

-—личан приступ Ље на «ападу преовладао Љош раниЉе у односу ка библистици.

-“ако Ље, иако Ља нисам специЉалиста за библистику. ѕросто, имао сам прилика видети да код нас понекад присуствуЉе неки дух провинциЉализма: све што се тамо ради Ље добро. јли то уопште ниЉе тако. ј Ља сам читао и читам западне истраживаче, и делом због посебних професионалних навика, трудим се да од Ьих учим. Ќо ипак, Ља не сматрам да их треба следити. ћи имамо своЉу прелепу традициЉу и у првом плану Ље потребно васпитавати се у ЬоЉ.  онкретно, код нас Ље била добра школа руске православне библистике и слава Ѕогу на катедри библистике у ћосковскоЉ ƒуховноЉ јкадемиЉи то схватаЉу и враЮаЉу прошле традициЉе.

Ќа «ападу се издаЉе огромна количина кЬига и чланака о сваком древном хришЮанском аутору. ћогуЮе Ље читав живот посветити читаЬу тих радова и никада не доЮи до дела самих светих отаца. ќвде би требао да буде испоштован разумни минимум. ѕостоЉе фундаментални радови - Ьих Ље пожеЪно знати али поставити за своЉ задатак „обухватити необухвативо“ Ље смешно. ћлади православни научници не смеЉу заборавЪати, чини ми се, елементарне истине Ц да Ље живот кратак. » у тоЉ перспективи краткоЮе живота не би требало из вида губити главни циЪ. ј за православног научника, као и за сваког православног човека таЉ циЪ Љесте спасеЬе душе и свако стреми ка том циЪу своЉим путем. јли код православног патролога постоЉи Љедна озбиЪна предност: он Ље због своЉе делатности просто обавезан да непрестано општи са светим оцима. » овде велико значеЬе има та чиЬеница да у задаЮу патролога, по замисли, улази обавеза не само да истражуЉе и изучава светоотачка дела него да их и преводи. »скрено Юу признати да Ље за мене наЉвеЮа среЮа преводити свете оце. »стина, имам веома мало времена за то: професорски терет Ље толико велики, да га не би издражао ни сваки млад човек. » ако ми понекад успе да издвоЉим коЉи час за преводе то су наЉбоЪи сати у мом животу.

ќвде би хтео да скренем пажЬу на то да су преводи дело веома одговорно и на жалост, ни Љедан преводилац не може избеЮи грешке. ѕонекад се дешава, да смисао ниЉе сасвим могуЮе правилно схватити, понекад се грешке дешаваЉу као последица просте непажЬе а понекад и чисто случаЉних околности (например, телефонски позив и „диЉалог“ са текстом се прекида, а стога се и губи Ьегово правилно виРеЬе). Ќеобходно Ље само имати у виду елементарну истину: не греши таЉ, коЉи ништа не ради. —коро су обЉавили рецензиЉу на превод мог младог колеге. ѕризнаЉем, она ме Ље Љако растужила. —вака рецензиЉа предлаже сагледаваЬе како добрих тако и негативних момената рецензираног рада. ј овде су нашли две озбиЪне и неколико малих грешака, скупили их заЉедно и ни Љедне речи нису рекли о обимно ураРеном послу и о заслугама рада. Ќа жалост, то веома подсеЮа на жанр жуте штампе. ћи много говоримо о Ъубави ка ближЬем, али се често показуЉе да су то само речи. £ер таква се Ъубав проЉавЪуЉе не само у томе да би помогли баки да преРе улицу, него и у томе да би подржали свог колегу. ј ако треба и да се критикуЉе, онда при томе следуЉе проЉавЪивати Ъубав и трпЪеЬе, опомиЬуЮи „у духу кротости“. £ер ми смо православни Ъуди и на то треба обратити посебну пажЬу (у првом реду то себи говорим).

√лавни закЪучак, коЉи сам направио из своЉе вишегодишЬе (веЮ скоро тридесетогодишЬе) делатности на изучаваЬу и преводу светоотачких дела Ље да Ље православни патролог просто обавезан да задобиЉа „преводилачко смиреномудриЉе“. ќн увек мора схватати и осеЮати разлику коЉа постоЉи измеРу Ьега и светога оца, коЉим се он конкретног тренутка занима. ѕатрологу Ље суштински важно да схвати да Ље „ЉерархиЉски“ нижи од светога оца, да Ље он „испод Ьега“. ЌаЉстрашниЉе за православног патролога Ље фамилиЉарност у односу ка светоотачком наслеРу, та хула на ƒуха —ветога коЉа се никада неЮе опростити.

-јлексеЉу »вановичу, ¬и позивате да узимамо пример, да подражавамо, да се учимо од светих отаца - у првом плану у духовном животу. јли сваки од светих отаца Ље жив човек, жива личност са своЉим карактером. “о се одразило и на стил Ьихових дела и у самом Ьиховом животу.  о Ље од светих отаца по свом карактеру ¬ама наЉближи?

- √оспод Ље тако устроЉио, да када сам дошао у ÷ркву моЉ духовник ме Ље благословио да се занимам преподобним ћаксимом »споведником. £а сам се тада страшно узруЉао: зар он не схвата да Ља готово у четрдесетогодишЬем узрасту морам да почнем све испочетка. »мао сам веЮ пола готову докторску дисертациЉу а овде треба почиЬати од новог листа. јли, по милости ЅожиЉоЉ кренуо сам на таЉ нови, дугачки пут и кроз неко време сам схватио да ми Ље преподобни ћаксим, унутрашЬе веома близак. —еЮам се, тада сам дошао куЮи код покоЉног —ергеЉа —ергеЉевича јверинцова са низом конкретних питаЬа, повезаних са преводом текстова преподобног ћаксима. » у току разговора јверинцов ме Ље погледао некаквим оштрим погледом и упитао: „«ар вас ниЉе страх да се занимате тим оцем ÷ркве? £ер код нас за то могу и Љезик ишчупати и руку одсеЮи“. ” неком тренутку мене Ље стварно постало страх иако Ља, како ми се чини, нисам био плашЪив. “ада Ље први пут пред мене поставЪено питаЬе: да ли сам спреман да своЉим животом (а можда и смрЮу) докажем верност светоотачком ѕредаЬу.

£а на лекциЉама непрестано покушавам да покажем своЉим студентима, да су ќци ÷ркве били различити Ъуди. Мих су нападале те исте страсти и телесне немоЮи као и нас. јли су се они читав живот борили за чистоЮу срца и Љасност духовног вида, задобиЉаЬе коЉих Ље незамисливо без духовне ограде. ћоЮ подвига Ље то што их разликуЉе од нас.

ћогу Љош додати, да искуство општеЬа са различитим светоотачким делима не може а да не иде руку под руку са задобиЉаЬем сопственог духовног искуства. » овде сваки патролог треба да следи, наравно, своЉ пут у зависности од особина своЉе личности и судбине. Ќапример, мене су раниЉе више привлачили „спекулативни предмети“ и логичке дистинкциЉе (конкретно, код црквених писаца VI века или у „ѕутеводитеЪу“ преподобног јнастасиЉа —инаита). ќпет, веЮ довоЪно давно сам осетио жеЪу ка аскетским делима и у последЬе време она постаЉе све Љача. ”здам се у милост ЅожиЉу и на то да Юе ми √оспод дати Љош мало времена да би некако реализовао ту жеЪу.

-ѕреподобни јнастасиЉе —инаит Ље управо и споЉио у свом стваралаштву аскетска дела и такве богословско - философске трактате као што Ље „ѕутеводитеЪ“.

-ЌесумЬиво да Љесте. £а сада са задовоЪством преводим Ьегова „ѕитаЬа и одговоре“; изванредно сведочанство су и Ьегове „ƒушекорисне поуке“. Ќадам се да Юе ми √оспод дати снаге и времена да би превео та дела. ѕреподобни јнастасиЉе Ље неочекивано засветлео за мене многим ниЉансама. ”опште сваки отац - Ље стварно цео свет. ѕреводиш Ьегова дела и схваташ колико Ље истанчан и богат Ьегов универзум, у том смислу и Љезички и мисаони. » ти сам помало почиЬеш себе као да „обликуЉеш“ по образу тога оца коЉег ти преводиш. ” томе вероватно и Љесте Љедна од наЉпривлачниЉих страна патрологиЉе.  ако говоре, од онога што читаш зависи то шта Юеш постати. £една Ље ствар ако се ти налазиш у соби где стоЉе полице са детективима и забавном литературом а друга ствар ако су те полице заузете кЬигама духовног садржаЉа.

- оЉа Ље данас наЉперспективниЉа и наЉактуелниЉа тема у патрологиЉи ако одабирамо тему за научни рад?

-—матра се да у патрологиЉи нема „неактуелних“ тема. јктуелно Ље то, што Ље корисно за нашу душу. ” том смислу нама Ље интересантан сваки ќтац ÷ркве. » ако поставимо сличан циЪ онда Ље могуЮе писати научни рад на тему многих отаца. Ќапример, код нас се дубоко поштуЉе свети £ован «латоусти. јли Љош нико ниЉе схватио Ьегово огромно стваралачко наслеРе: обично «латоустог оца у наЉбоЪем случаЉу сматраЉу као учитеЪа морала, али нико ниЉе покушао да га схвати као великог и дубоког богослова. “акоРе, као и светог  ирила јлександриЉског коЉи се обично разматра у аспекту христолошког учеЬа и при томе заборавЪаЉу да Ље александриЉски светитеЪ био не само изванредан тумач —ветога ѕисма него и православни мислилац, чиЉи Ље главни поглед на свет била сотириологиЉа и са Ьом повезано аскетско-морално учеЬе. “аквих примера Ље могуЮе Љош много привести. ¬еЮ у XX веку посебну актуелност Ље добила тема поздно-византиЉског исихазма. Ќа ту тему Ље написана огромна количина радова. јли овде има много камеЬа за спотицаЬе. Ќапример, код нас у –усиЉи на ”ралском универзитету предаЉе католички научник √.ЅеЉер. ќн Ље недавно издао „∆итиЉе преподобног √ригориЉа —инаита“ са великим уводним чланком и коментарима. —удеЮи по рецензиЉи на то издаЬе (само издаЬе Ља Љош нисам добио), преподобни √ригориЉе постаЉе скоро па неоплатоничар, Ьегово учеЬе Ље тесно повезано са суфизмом и тако даЪе. “у рецензиЉу сам показао неким своЉим студентима. ѕрочитавши Ље, упитали су ме: „«ар Ље такву кЬигу написао учен човек?“ ƒругим речима, вредност сличних „студиЉа“ Ље равна нули а често прелази и испод позитивне границе.

ѕо мом мишЪеЬу важан Ље Љош Љедан момент. ¬еЮ на историЉском факултету ћосковског ƒржавног ”ниверзитета нас су учили да су главни- извори. ќд Ьих треба и почиЬати. ” исто време, истраживаЬе конкретних дела одреРених црквених ауторитета Ље незамисливо без читавог контекста светоотачког ѕредаЬа. ЌиЉедан човек све то не може обухватити, та интерпретациЉа Ље у моЮи само саборног разума православних научника патролога. —тога би студентима посаветовао да пишу кандидатске теме на конкретне текстове, стараЉуЮи се, логично, по мери могуЮности узимати у обзир и светоотачки контекст. ќн одмах не обЉашЬава, али како се говори: „трпЪеЬе и труд Юе све превазиЮи“.

-јли како одабрати тему рада? ћожда се поуздати у воЪу научног руководиоца?

-”беРен сам, да Ље у првом реду студент обавезан да се унутрашЬе определи са темом. «адатак научног руководиоца представЪа не толико одреРиваЬе конкретне теме, колико потреба да ЉоЉ пружи правилан смер. ћени Ље у светскоЉ науци руководилац кандидатске дисертациЉе била покоЉна £елена ћихаЉловна Ўтаерман. ќна Ље била убеРени марксиста а Ља такав никада нисам био. јли, £елена ћихаЉловна Ље била веома паметан човек и ми смо Љедно друго добро разумевали. £едном ми Ље рекла: „“и пиши а када напишеш, заЉедно Юемо погледати и размислиЮемо шта можемо оставити а шта захтева измене“. Ќаравно, руководити треба, меРутим студента треба учити ка „слободном пливаЬу“. ѕрво се треба заснивати на интересу студента а после веЮ заЉедно са Ьим формулисати тему. £а уопште гледам на школску обуку као на синергиЉу, при чему Ље приликом припреме дисертациЉе пожеЪниЉе деловаЬе самог студента; професор би га требао само усмеравати.

-Ўта Ље наЉтеже приликом писаЬа научног рада?

-ЌаЉтежи Ље по мом мишЪеЬу, обиман увод. ” сваком научном раду Ље потребно видети и дрвеЮе и шуму.  ада улазиш у текст, одмах Ље тешко спазити контекст. јли када ме питаЉу студенти: „Ўта Ље важниЉе? „итати литературу или се занимати самим извором?“, Ља одговарам: „» Љедно и друго. “о су нераздвоЉни процеси. “и мораш читати што више истраживаЬа на ту тему али не закопавати се у Ьих“. «нам из личног искуства како Ље то тешко, зато што се увек борим са искушеЬем скренути у некакав посебан проблем.

- оЉе су наЉтипичниЉе грешке оних коЉи се спремаЉу за степен кандидата богословЪа?

- ” идеалноЉ ситуациЉи, студенти и постдипломци мораЉу веЮ бити зрели са тачке гледишта опште културе, али наша главна невоЪа Ље у томе што Ље веома много пао степен средЬег образоваЬа. “о што се раниЉе само собом подразумевало, данас студенти просто не знаЉу. £а се сеЮам како смо Ља и друг у школским данима ишли прво у дечиЉу а затим у општу читаоницу ЋеЬинске библиотеке и тамо смо читали критичке радове “олстоЉа, ƒостоЉевског; Ља сам такоРе сакупЪао литературу из историЉе и историЉе философиЉе (незабораван утисак Ље остао од покушаЉа да са 15 година прочитам „‘еноменологиЉу духа“ од ’егела). ј сада веЮина студента нема наЉелементарниЉе основе, одсутно Ље основно хуманитарно образоваЬе: Ьега Юе морати да ураде самостално, али на жалост, нису сви спремни на оваЉ тежак подвиг. £ер могуЮе Ље саградити веома лепу зграду, али без темеЪа она Юе се срушити. Ќа нас професоре пада да радимо са тим „материЉалом“ коЉи имамо и стога ми добро схватамо да не треба наметати максималне захтеве ка тим младим Ъудима коЉи нису задобили дужну културну основу. «а три године у јкадемиЉи они не могу попунити ту празнину. ќзбиЪан посао треба започиЬати веЮ у богословиЉи.

-Ќа чему студенти губе наЉвише времена?

- од нас у ƒуховним школама постоЉи своЉа специфичност-постоЉаЬе послушаЬа коЉе заузима одреРени део времена. ћогу реЮи само о свом искуству: када сам Ља писао кандидатску дисертациЉу, често сам морао радити ноЮима, Љер сам даЬу морао мислити о хлебу насушном. Ќо главно за мене Ље било- концентрациЉа пажЬе. Ќе ради се о томе, колико времена Юеш ти седети за кЬигом, него како Юеш бити сконцентрисан. “о Ље веома озбиЪан проблем. ѕонекад радиш сат или два и не можеш да се сконцентришеш: Љер процес Ље стваралачки, требало би да се поЉави надахнуЮе. јли и ка Ьему, том надахнуЮу, треба колико год да то чудно звучи, себе систематски припремати. ј ради тога Ље потребна дисциплина и самоорганизациЉа, чега по правилу увек недостаЉе.

-ƒа ли ¬и имате неке своЉе методолошке технике?

-ќвде Ље све индивидуално. £а например све преписуЉем ручно. «а мене Ље то веома важан моменат, прво препишем, онда откуцам на компЉутеру, затим штампам и тек тада почиЬем озбиЪно радити са текстом. “о Ље веома дуг процес.

ƒруги момент: Ља припадам ка старом покоЪеЬу коЉе воли да ради са кЬигама. —ада наравно постоЉи електронска технологиЉа, али чак користеЮи се Ьом Ља се трудим да важниЉа места одштампам на штампачу. «а мене Ље веома важан телесни додир са текстом- очима, рукама. –аниЉе, када нисам могао добити неку необходну кЬигу, тада сам или извлачио конспекте или сам Ље копирао. ј данас се трудим да ипак добиЉем кЬигу. ¬ек електронске технологиЉе мени се чини као век деградациЉе културе, Љер Ље сва та технологиЉа по правилу ориЉентисана на информациЉу. ј информациЉа ниЉе култура, него само Ьен споредни продукт. ќна сама по себи ништа не може стварати, али да одвикне од размишЪаЬа, она Ље способна.

Ќа жалост, Ља радим веома споро. ј можда и на среЮу-то зависи са какве стране посматрате.  ада читам истраживаЬа старих аутора например ј.».Ѕрилиантова, ј.ј.—паскога и других имам таЉ осеЮаЉ да они никада нису журили. —ви ми, па и Ља сам, губимо за озбиЪан рад неки необходан осеЮаЉ исихиЉе и мира. —ви смо ми данас изнурени а то веома смета у научном раду и често Ље спушта до нивоа некаквог сурогата. ” патрологиЉи Ље посебно потребно унутрашЬе осеЮаЬе мира, Љер Ље исихиЉа Љедно од наЉзначаЉниЉих своЉстава светоотачког става. —лично се, како Ље то било познато Љош у античности, познаЉе пре свега сличним.

–азговарао Љеромонах јдриан ѕашин.

Ѕогослов.ru

—а руског превео: чтец ƒеЉан АуричиЮ

03 / 08 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0