Srpska

ќтац “ихон: Д£едан американац... с британским пасошем ме Ље инспирисао на писаЬе кЬигеУ


ќно што се догодило с кЬигом архимандрита “ихона „Ќесвети свети и друге приче“ 2012. године у –усиЉи, тешко да су очекивали издавачи, бизнисмени-трговци кЬигама и кЬижевни критичари.  ао прво, добила Ље награду „ Ьига године“ у номинациЉи „ѕроза“, такоРе Ље победила у две номинациЉе „ Ьижевна награда –унета-2012“ и напокон, веЮ Ље прекорачио фантастичан тираж, не само кад су у питаЬу кЬиге оваквог жанра, веЮ и кримиЮи, неколико пута Ље издавана у укупно преко 1,1 милиона примерака.

ќваЉ интервЉу смо снимили с аутором бестселера у току топлог октобарског дана у ¬ашингтону, недалеко од  апитола, одмах после презентациЉе кЬиге у главноЉ библиотеци земЪе Ц Ѕиблиотеци  онгреса. —местили смо се на клупице за сточиЮем, као студенти коЉи су побегли с предаваЬа. ј заиста смо студенти... били пре много година Ц исте године смо завршили ¬√» , иако на различитим факултетима, предаваЬа су нам држали исти професори, а и дан-данас имамо заЉедничке другове-приЉатеЪе, и наравно, заЉедничке успомене на студентски живот. Ќисмо се видели дуго година и сад смо у складу и с годинама, и са статусом, и с форматом интервЉуа Ц на „ви“.

ƒа не заборавим, одмах вадим из торбе оно што Юе бити предмет нашег разговора Ц кЬигу Everyday Saints and Other Stories Ц ово Ље енглеско издаЬе Ц превод „Ќесветих светих...“ и молим аутора да се потпише за успомену. јрхимандрит “ихон Ц некада у свету √еоргиЉе Ўевкунов Ц широким рукописом пише: „ƒрагом другу из студентских дана...“

„’оЮемо ли почети?“ Ц пита отац “ихон. ѕристискам дугме „снимаЉ“.

—ергеЉ ћоскаЪов: ќче “ихоне, како Ље роРена замисао ове кЬиге, кад сте одлучили да ове расуте животне приче треба да постану кЬига?

јрхимандрит “ихон: ” ствари, то су решили други уместо од мене. ”згред речено, ма колико чудно било, Љедан јмериканац ме Ље надахнуо на писаЬе ове кЬиге.

—.ћ.: јмериканац?

ј.“.: ƒа, епископ ¬асилиЉе –одзЉанко. »мао сам огромну среЮу да много времена проведем с Ьим. «а мене су то по времену Ц године. «а Ьегов живот Ц мали сегмент. »мао сам прилике да причам неке догаРаЉе из живота ÷ркве у совЉетском периоду. ќн ме Ље прво Љедноставно, а затим веЮ упорно, наговарао да обавезно запишем ове приче. ”згред речено, у кЬизи постоЉи и прича о самом епсикопу ¬асилиЉу –одзЉанку.

—.ћ.: ≈во, поменули сте покоЉног ¬асилиЉа –одзЉанка Ц епископа јмеричке ѕравославне ÷ркве, много пута сте се сретали и с поглаварем «аграничне ÷ркве, сада покоЉним митрополитом Ћавром и с протоЉереЉем ƒмитриЉем √ригорЉевом коЉи Ље преминуо пре неколико година...  акву улогу у ¬ашем животу Ље одиграло општеЬе с представницима Љош оне, прве руске емиграциЉе?

ќви Ъуди нису могли да не оставе неизбрисив утисак на сваког човека коЉи Ље разговарао с Ьима. “о су били Ъуди изузетно високе културе, посебне културе опхоРеЬа, с изузетном снагом вере, посебног, апсолутно непоновЪивог искуства. ”опште, у нашем животу управо општеЬе доноси драгоцено искуство и Љош Ц огромну радост. “о Ље заиста драгоцено благо, коЉе Ъуди Љедноставно преносе Љедни другима. “акви су за мене и били представници руске емиграциЉе, они коЉе сте наброЉали, а и многи други. » наравно, такви Ъуди су за мене били духовници ѕсково-ѕечерског манастира Ц они су сачували исте особине коЉе сам налазио и код владике ¬асилиЉа и код митрополита Ћавра... али су их сачували у потпуно другачиЉим условима, у условима богоборачке власти. ∆ивотно искуство и Љедних и других Ље довело до истих вредносних резултата. »ако Ље, наравно, изгледало да Ље ово искуство врло различито. ћеРутим, и у иностранству, и у –усиЉи Ц то Ље било искуство верности ’ристу.

—.ћ.: ¬аша кЬига Ље написана на материЉалу совЉетског, руског живота. » сад се поЉавио превод на енглески. „име „Ќесвети свети...“ могу да заинтересуЉу читаоца овде, на «ападу, у јмерици, читаоца, коЉи од почетка живи у потпуно другачиЉем културном простору?

Ќа моЉу среЮу, чак знам да Ље ова кЬига занимЪива и на «ападу: добио сам много реакциЉа из јмерике, ≈вропе, на неке приче коЉе су обЉавЪене на енглеском Љезику на интернету. „есто су то писма Ъуди коЉи чак не припадаЉу ѕравославноЉ ÷ркви. ќни истичу да Ље за Ьих важно сведочанство из –усиЉе о животу човека с Ѕогом, о свету у коЉем Ље Ѕог присутан Ц стварно присутан, и Ъуди исто тако заиста то осеЮаЉу. ¬ероватно Ље главно Ц колико можемо да осетимо Мегов промисао, колико Ѕог за нас постаЉе реалност? ƒа ли можемо да √а чуЉемо и да живимо у сагласности с Мим?  олико √а осеЮамо као свог правог ќца, без хипербола, без лирских пореРеЬа, веЮ заиста? —ве ово као апсолутна реалност и Љесте наЉзанимЪивиЉе Ц и за читаоца у –усиЉи, и за читаоца ван наше земЪе.

—.ћ.:  ако се десило да Ље презентациЉа енглеског издаЬа одржана у Ѕиблиотеци  онгреса —јƒ? “о Ље, у принципу, ванредан догаРаЉ...

ј.“.: ƒиректор Ѕиблиотеке  онгреса, господин ПеЉмс Ѕилингтон, Ље познат као велики познавалац руске уметности. –адници библиотеке су се заинтересовали за кЬигу и позвали су нас да урадимо презентациЉу. » то Ље врло ласкаво. £ер, овде су окупЪени наЉозбиЪниЉи академски кадрови стручЬака за руску историЉу, руску црквену културу... ј мистера Ѕилингтона познаЉем одавно, више пута Ље долазио у ћоскву, разговарали смо Љош за време прославе хиЪадугодишЬице од  рштеЬа –усиЉе. ¬ише пута сам слушао Ьегове дубоке реферате и традициЉи у руском иконопису.

—.ћ.:  ако се поЉаво превод кЬиге?

ј.“.:  Ьигу Ље прочитао ПулиЉан Ћоуенфелд. ќн Ље преводилац руске кЬижевности на енглески Љезик виртуозног талента. ќни коЉи добро знаЉу и руски и енглески Љезик одушевЪени су, на пример, Ьеговим преводима ѕушкина и других руских аутора. » он ме Ље пронашао преко наших приЉатеЪа и понудио Ље да преведе ову кЬигу. “ако се поЉавио оваЉ превод. ” лектури кЬиге Ље учествовала православна јмериканка, монахиЬа  орнилиЉа.

”опште, јмериканци су ме веома изненадили као човека коЉи ипак има неке стереотипе о јмерици Ц коЉи вероватно нису увек тачни...

—.ћ.: ”згред речено, о стереотипима... ЌиЉе ¬ас наводило на опрез то што Ље, на пример, епископ ¬асилиЉе –одзЉанко дуго година био водитеЪ религиозног програма ба Ѕи-би-сиЉу, а отац ¬иктор ѕотапов, коЉег такоРе познаЉете дуго година, водио религиозни програм на „√ласу јмерике“?

ј.“.: ¬етоватно знате доскочицу из совЉетских времена: „ѕостоЉи Љедан обичаЉ у –усиЉи, да се увече слуша Ѕи-би-си.“ —ви смо слушали „Ѕи-би-си“ и „√лас јмерике“, иако се нисмо увек позитивно односили према овим станицама. ћеРутим, оне су нам у совЉетско време откривале оно што Ље било недоступно у —овЉетском —авезу, због чега смо им били захвални. Ќа пример, религиозни програми ¬асилиЉа –одзЉанка, оца ¬иктора ѕотапова и митрополита јнтониЉа —урошког су одиграла значаЉну улогу у формираЬу погледа на свет, рецимо, моЉе генерациЉе, Ъуди коЉи су 1970-80-их година почиЬали да веруЉу у Ѕога. ѕрича се да су станице биле под „окриЪем“ ÷»ј, под „маском“ ћ»-5 Ц или како се зове, -6, -7 или -8. ƒа ли су то стереотипи или не?  олики Ље у свему томе удео истине, а колико Ље измишЪено? ЌиЉе моЉе да судим. ј и у овом случаЉу ме то мало занима. «нао сам да су владика ¬асилиЉе, отац ¬иктор ѕотапов и митрополит јнтониЉе —урошки коЉег сам такоРе имао среЮу да познаЉем Ц западни Ъуди, али су притом апсолутно –уси. “о ме Ље одушевЪавало.

—.ћ.: Ўта ¬ас Ље Љош одушевЪавало?

ј.“.: Ќисмо схватали како неко може да буде јмериканац Ц а владики ¬асилиЉу Ље било Љако драго што Ље јмериканац, или отац ¬иктор Ц он Ље такоРе јмериканац Ц и да притом буде апсолутно –ус? »сто тако Ље многима од Ьих дуго времена било несхватЪиво како човек може да живи у —овЉетском —авезу и да буде заиста уцрквЪен и православан? ”осталом, ми их ни данас не схватамо до краЉа, зато што су одрасли овде, а ми смо одрасли у –усиЉи, али нам то апсолутно не смета да и даЪе будемо Љедна и необично сложна породица. » у овоЉ разноврсности, чак и у овом среЮном неразумеваЬу, такоРе се много тога садржи, и ми нисмо у стаЬу да одгонетнемо ову таЉну. Ќека остане таЉна.

—.ћ.: ” —јƒ сте допутовали на пету годишЬицу потписиваЬа акта о обнавЪаЬу канонског општеЬа –уске ѕравославне ÷ркве и –уске ѕравославне «аграничне ÷ркве, коЉи Ље учврстио уЉедиЬеЬе двеЉу ÷ркава. «нам да сте били Љедан од наЉактивниЉих инициЉатора и присталица закЪучиваЬа овог акта. ѕрошло Ље пет година. ƒа ли су се сва ваша очекиваЬа и наде оваплотили? ƒа ли постоЉи нешто чиме данас нисте задовоЪни у односима двеЉу грана –уске ѕравославне ÷ркве?

ј.“.: «нате, реЮи Юу Љедну дрску ствар: догаРаЉи су превазишли наша очекиваЬа. «нате шта ме запаЬуЉе у нашем општеЬу? —ретали смо се и пре потписиваЬа акта и пре свог евхаристиЉског општеЬа. £едни према другима смо се односили врло лепо Ц заиста без преувеличаваЬа. »ако смо, наравно, одлично разумели да смо ми, коЉи смо одрасли у —овЉетском —авезу Ц совЉетски Ъуди и Ља се тога апсолутно не стидим, то Ље део моЉе историЉе и сад ми не пада на памет да како бих задовоЪио било кога, анатемишем све што се дешавало у совЉетском периоду. ƒа, у –усиЉи се дешавало много страшних ствари. » то ми Ље подЉеднако одвратно као и сваком другом човеку.

јли, било Ље и нечега што западни човек не може до краЉа да схвати: то Ље осеЮаЉ дивног Љединства, превладаваЬа огромних потешкоЮа, решаваЬа гигантских задатака. „ак и оно што се тада називало совЉетским патриотизмом, за веЮину Ъуди Ље у суштини представЪало израз Ъубави према домовини, то уопште ниЉе био боЪшевистички, комунистички патриотизам. ѕериод живота руског народа у 20. веку коЉи Ље био противречан, али саставни део наше историЉе Ц много сложениЉа поЉава него што Ље прост низ догаРаЉа, на коЉе се може ставити или минус или плус.

—.ћ.: ƒа ли то значи да се уЉедиЬеЬе одвиЉало глатко?

ј.“.: Ќе, у време уЉедиЬеЬа много тога нисмо разумели Љедни код других, водили смо много спорова, одржавали смо научне и практичне конференциЉе на коЉима Ље свако покушавао да докаже да Ље у праву, али и да схвати другог. Ѕило Ље, чинило се, и непомирЪивих питаЬа. јли, знате, прошло Ље пет година, и као да се ништа од тога ниЉе дешавало. „»збриши случаЉне црте,“ Ц говорио Ље Ѕлок.

 ако Ље време протицало, много тога Ље отишло у други план, и потпуно Љасно се открило главно Ц наше Љединство у ’ристу. “о што можемо заЉедно да служимо ЋитургиЉу и да се причешЮуЉемо заЉедно Ц не може се упоредити ни са чим. » никакве наше некадашЬе апстрактне боЉазни Ц ах, шта Юе бити кад се уЉединимо, - не могу се ни по чему поредити с оним што сад у ствари постоЉи. Ќаравно, неки проблеми остаЉу Ц због ових или оних околности, а више због наше леЬости или због усредсреРиваЬа на уско унутрашЬе проблеме. ћеРутим, и то Ље нормално општеЬе у историЉи и братски суживот.

—.ћ.:£ош пре уЉедиЬеЬа Ље, прича се, митрополит «аграничне ÷ркве, Ћавр, скоро инкогнито долазио у –усиЉу... √ледао Ље шта и како...

ј.“.: ƒа, он Ље таЉно долазио у –усиЉу као обичан свештеник, с белим крстиЮем Ц то Ље прва награда за младог свештеника. ¬еЮ као митрополит владика Ћавр Ље долазио као обичан сеоски баЮушка, што се каже, као руски поп и тако Ље обишао пола –усиЉе: и —ибир, и —евер, и —оловки, био Ље на Љугу, био Ље у ”краЉини, све Ље видео своЉим очима.

—.ћ.: ƒа ли Ље то стварно било инкогнито?

ј.“.: ƒа, да... Ќико ниЉе знао да Ље то поглавар –уске «аграничне ÷ркве. ќваЉ човек Ље своЉим очима желео све да види, желео Ље да види воЪену –усиЉу о коЉоЉ Ље толико знао, толико Ље читао, желео Ље да види шта се заправо дешава. » то Ље био прави подвиг за човека из емиграциЉе.

—.ћ.: ќче “ихоне, скоро сваки иоле веЮи храм има хор.  ако се десило да хор —ретенског манастира Ц постане познат и да пева не само богослужбене песме у храму, веЮ и наступа на концертима, где изводи и световне, па чак и совЉетске песме? ƒа ли сте ¬и то благословили? ƒа ли сте наилазили на критику овим поводом?

ј.“.: ƒа, то Ље на личну одговорност, и наравно, имао сам прилике да наиРем на критику. ’ор Ље специфичан инструмент, инструмент, пре свега за проповед: и за веруЉуЮе, и за нецрквене Ъуде, па чак и за Ъуде коЉи уопште не веруЉу у Ѕога.  ад смо схватили какав диван инструмент смо створили уз ЅожиЉу помоЮ, почели смо да реконструишемо многе песме, коЉе су, да тако кажем, биле изврнуте у совЉетско време. ќбнавЪали смо их у првобитном облику. јли смо ипак били свесни: главно су ЋитургиЉа и богослужеЬе у храму.

—.ћ.:ј народне песме?

ј.“.: Ќародне песме су, наравно, такоРе огроман слоЉ. —воЉим очима смо се уверили у то колико Љак утисак оставЪа репертоар, коЉи садржи и ремек-дела руске хорске музике, пре свега на Ъуде коЉи су слабо уцрквЪени, на оне коЉима Ље Љош тешко да доживе литургиЉске песме. ќни могу да чуЉу два-три црквена дела Ц више Љедноставно нису у стаЬу. ј кад у одличном извоРеЬу чуЉу народне песме, наше изванредне руске романсе, песме пре револуциЉе, код Ьих се постепено поЉавЪуЉе и раРа укус за хорско певаЬе. ѕочиЬу да схватаЉу каква Ље то узвишеност, тим пре што ремек-дела руских хорских песама у свом корену имаЉу духовни смисао и духовно звучаЬе. —ве су оне изашле из црквених песама. Михове теме су Ц живот, смрт, вечност...

—.ћ.: “ема смртиЕ

ј.“.: ƒа, смрт Ље посебан лаЉтмотив руског хора. „÷рни гавран“... „овек у последЬим тренуцима живота разговара с гавраном, коЉи кружи изнад Ьега... »ли „ѕролеЮе неЮе доЮи за мене“... ј, „Ћепо, браЮо, лепо“? ћноги ову песму доживЪаваЉу као неку беЮарску, у ствари Ље то изузетно дубоко дело о животу и смрти. “ема смрти уопште доминира у руском хорском поЉаЬу.

—.ћ.: ј како и због чега су се на репертоару поЉавиле совЉетске песме?

ј.“.: Ўто се тиче совЉетских песама... £едном сам чак написао рад „—овЉетска песма као сублимациЉа молитве“. ∆ивели смо у —овЉетском —авезу и сеЮамо се како су у двориштима, на породичним окупЪаЬима, Ъуди почиЬали да певаЉу неке песме, коЉе су понекад имале апсурдне речи: „ƒевоЉке фине су тихом песмом дочекале и у да коЪе стоку кренуо Ље момак млад...“. ѕотпуно апсурдно... ј Ъуди су певали у самозабораву, потпуно искрено, са сузама.

“ада ниЉе било молитве, скоро сви су заборавили на молитву. јли Ъудска душа Ље, по речима “ертулиЉана, по своЉоЉ природи хришЮанка. » она Ље тражила молитву. ƒа, то Ље био сурогат, сублимациЉа, али ипак Ље представЪало и тежЬу ка молитви као заЉедничком духовном узношеЬу, као према нечем наЉвишем, вечном, дивном. ћеРу песмама 20. века Ље заиста било ремек-дела.

—.ћ.: ј ако се примени на америчког слушаоца? “о ниЉе први долазак хора у јмерику и колико ми Ље познато, топло сте дочекани?

ј.“.: »скрено речено, ништа не могу да схватим овде. £ош се нешто може обЉаснити кад се Ъуди окупЪаЉу у огромне сале и видим: то су –уси, емигранти, земЪаци коЉи живе при амбасади.  ад скачу и не пуштаЉу хор по пола сата Ц то Љош могу да разумем. јли кад доРемо у америчку провинциЉу и окупи се неколико хиЪада Ъуди у сали и кад знам да има можда само 20-30 Ъуди из руске заЉеднице, а остали су јнглосаксонци, јфроамериканци... » кад слушаЉу наше црквене песме или кад одушевЪено слушаЉу романсу „ћагловито Љутро“ или „ѕесму о бурноЉ младости“, кад видим да плачу и да затим устаЉу и аплаузима захтеваЉу да хор и даЪе и опет пева ове песме на Љезику коЉи не разумеЉу... “у ми Ље заиста тешко да било шта схватим. Ќа пример, кад члан хора ƒмитриЉ ЅелосеЪски завршава познату воЉничку песму „» на Ьеговим грудима Ље блистала медаЪа за град Ѕудимпешту“ и видим сузе у очима Ъуди, иако Ље Љасно да разумом ништа не могу да схвате... ј затим овациЉе и „браво“, Љош дуго не утихну, ето ту не могу да схватим, али могу то да посведочим и да забележим. «начи, очигледно Ље да постоЉи нешто неупоредиво важниЉе од рационалног доживЪаЉа.

—.ћ.: ќче “ихоне, ви водите активну друштвену делатност: чланци, ƒруштво борбе за трезвеност, снимате филмове Ц Љедан око коЉег се дигла наЉвеЮа прашина „¬изантиЉска лекциЉа“, због коЉег Ље поломЪено толико копаЪа. —ад сте члан ѕредседничког савета за културу.  аква Ље ваша улога у савету?

ј.“.: ÷рква игра огромну улогу у формираЬу наше отаЯбинске културе, без обзира на то колико неко ову улогу жели да умаЬи. “о што ме Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх  ирил као представника ÷ркве упутио у ѕредседнички савет за културу говори о томе да Ъуди желе да чуЉу глас ÷ркве. ” –усиЉи Ље потпуно очигледно да баханалиЉе агресивне сведозвоЪености коЉа покушава да доминира у нашоЉ култури, и да се права уметност протеруЉе, а одвратни сурогати доРу на место уметности Ц све то, наравно, нездрава поЉава.

—.ћ.: ќче “ихонеЕ

ј.“.: ѕретпоставЪам коЉе Ље ¬аше следеЮе питаЬе, зато сматрам да наш интервЉу треба да буде завршен приЉатеЪски...

17 / 10 / 2012

     оментари:

    2013-02-10
    14:03
    Anja Weber:
    Ako se uzme u obzir da spadam u kategoriju Liberalno vaspitanih Jevreja, nastanjenih u Srbiji, trenutno; knjiga me je prijatno iznenadila. Jednostavnom duhovnou bez suvine filozofije i nadobudnog pripovedanja. Simpatini NEZGODNI OTAC NATANAILO, me je osvojio..A sami dogadaji i prisnost pripovedanja i lepota jezika su me uvlaili vse dublje u knjigu..Kako sam posetila manastir u Peorama, i ostala nema pred tim svetim lepotama i neverovatnim disciplinovanim bratstvom..gostoljubljem u vreme Jeljcinove vlasti, onda jos uvek mlada..pamtim ga i nosim u srcu..Otac Tihon mi je vie nego jednostavno pribliio ono to je lepo u Pravoslavlju, iskreno reeno, vie nego ijedan svetenik u Srbiji..itala sam mnoge duhovnike, ali ovo je neverovatna lakoa pisanja..Svi oni koji gaje predrasude prema Rusiji steie nove vidike, moda malo drugaije..ali Na sve to treba gledati osta srca..A tako je i ova knjiga pronala put do italaca..Drugo film oca Tihona je prelep..
    n.b. Ono to se dogadjalo u vreme boljevizma i Staljinizma bio je neopisiv zloin prema duhovnosti i kulturi Rusije..kao da su ne neki stranci poinili..ali marljivi duhovnici e obnoviti ono to se moe..poruuje otac Tihon..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0