Srpska

Ф’ришЮанин Ље свагда оптимиста"

ћитрополит архангелски и холмогорски ƒанило разговарао Ље са нама о правилном односу ÷ркве и друштва, како реаговати на критике и осуде свештенства, о савременоЉ мисиЉи ÷ркве, дуготрпЪеЬу, како се борити са грехом пиЉанства, коЉи Ље све присутниЉи у руским селима.

ћитрополит архангелски и холмогорски ƒанило
ћитрополит архангелски и холмогорски ƒанило
ћитрополит ми Ље дао детаЪна упуства, како да доРем до Ьега Циз последЬег вагона десно, па Љош Љедном десно, па лево кроз пролаз Ц да сам цео пут размишЪао: ƒа ли митрополит архангелски и холмогорски путуЉе по ћоскви метроом? ѕриближаваЉуЮи се наведеноЉ куЮи, Љош Љедном, као што Ље био договор, позвао сам митрополита телефоном: ”¬идим ¬ас,” чуо сам радостан глас преко телефона. ѕодигавши главу, иза осветЪеног прозорског окна, енергично Ље махао високи мушкарац, одевен у црно.

 ада разговарате са Ьим - чак и преко телефона - то Ље као да сте коначно пронашли веома блиског роРака, са коЉим се, из неког разлога, нисте видели годинама. Куди кажу за митрополита ƒанила да Ље човек веома Љедноставан, да сваки свештеник Ьегове огромне митрополиЉе може у сваком моменту доЮи к Ьему на разговор, да он воли да путуЉе, посеЮуЉе митрополиЉу. »пак, морао сам да га питам за метро. ЌудеЮи ми велику шоЪу чаЉа, одговорио ми Ље: ”” ћоскви долази до великог застоЉа у саобраЮаЉу, па понекад путуЉем метроом. „ак и уживам у томе.” ” ЬеговоЉ, недавно оформЪеноЉ митрополиЉи, води се активан црквени живот, активиниЉи него било где на другом месту.

25. август 2012.год. Ц демолиран крст у јрхангелском
25. август 2012.год. Ц демолиран крст у јрхангелском
¬аше ¬исокопреосвештенство, данас многи православни хришЮани осеЮаЉу потребу да учествуЉу у ономе што се дешава око Ьих.  ако да се укЪучимо у та догаРаЬа?  роз молитву, или путем Љавног изражаваЬа?

-» Љедно и друго. ƒужни смо и да се молимо и да говоримо, када Ље у питаЬу наша вера, живот,васпитаваЬе будуЮих поколеЬа Ц када тиме утичемо на морал наших Ъуди. ƒанас имамо приступ масовним медиЉима, интернету. » наравно, треба да изразимо наш активизам.

„есто се стиче утисак да су интернет преузели Ъуди коЉи немаЉу више од шест разреда школе, коЉи ништа нису научили, коЉи су напустили школу, и почели да живе на форумима и интернет саЉтовима. јли, ако неко упорно хули на све, то мене не интересуЉе, шта он пише, Љер Ѕог не живи у ЬеговоЉ души. ƒакле, има оптимиста, има песимиста, а има и хулитеЪа. ќни хуле на веру, црквене власти, и целу нашу земЪу Ц за Ьих Ље све лоше. „итаЉуЮи тако нешто заиста бисте изгубили жеЪу за животом.

Ќаравно, хришЮанин говори о проблемима Ц али он говори са надом у боЪе дане. ќно што ми говоримо другачиЉе Ље од онога што неверници говоре. ѕредпоставимо да се и они и ми налазимо у некаквоЉ безизлазноЉ ситуациЉи. јли, ми имамо наду у помоЮ ЅожиЉу. ЌеверуЉуЮи немаЉу коме да се обрате.

ѕостоЉи мишЪеЬе да смо достигли некакву безповратну тачку и да Ље –усиЉи не могуЮе да пронаРе излаз из слепе улице. —а совЉетске тачке гледишта Ц тако и Љесте, Љер Ље немогуЮе да се спасемо сопственим снагама.

—еЮатели се места у —ветом ѕисму Ц како су апостоли били ужаснути, када им Ље √оспод рекао: ”«аиста вам кажем да Ље тешко богатоме уЮи у ÷арство Ќебеско.” (ћат 19:23) Ќа другом месту каже: ”ƒецо, како Ље тешко онима коЉи су уздаЉу у богатство уЮи у ÷арство ЅожиЉе!” (ћк 10:24)

ј важно Ље знати да се у старозаветна времена мислило да Ље човек, коЉи Ље имао свега у изобиЪу, и коме Ље √оспод дао сва блага, живео по воЪи МеговоЉ. »пак, одЉедном, испада да Ље богатим Ъудима, онима коЉи су очигледно живели по воЪи ЅожиЉоЉ, тешко да уРу у ÷арство Ќебеско. ѕриродно, апостоли су поставили питаЬе: “ о се онда може спасити?”

ј √оспод им вели: “„овеку Ц то Ље немогуЮе.” —опственим силама немогуЮе Ље. јли, с Ѕогом, све Ље могуЮе.

«ато Ље хришЮанин свагда оптимиста. ¬ечито. £ер он зна да Ље √оспод над Ьим.

јли све што чинимо на овоЉ земЪи, морамо да чинимо с миром. ”змимо за пример наше свештеномученике, у земЪи јрхангелскоЉ, где Ља сада живим. ќни су отишли к Ѕогу у миру, нису покушали да задаве своЉе мучитеЪе у последЬим тренуцима свога живота...

ќво се односи и на наше изЉаве Ц не треба да говоримо тако да нам пена удари на уста, веЮ Љасно, аргументовано, дужни смо да лепо и достоЉно изнесемо своЉ став.

¬аше ѕреосвештенство, како помоЮи Ъудима да крену у ÷ркву? » како да помогнемо онима коЉи долазе у цркву “да запале свеЮу,” да предузму следеЮи корак?

-ћоЉа сестра, лекар, рекла ми Ље да Ље стандардно време потребно за преглед пациЉента петнаест минута. ” том кратком временском периоду лекар треба да слуша жалбе баке коЉа Ље дошла на преглед, да утврди диЉагнозу, напише лекарски рецепт и онда пациЉент мора да има времена да напусти ординциЉу. ј у стварности, док се пациЉент смести, сконцентрише, одложи на страну своЉа ортопедска помагала, петнаест минута Ље веЮ прошло.

» све зато што немамо довоЪно лекара; то Ље разлог зашто наш народ ниЉе баш здрав.

јли, у духовноЉ сфери, ситуациЉа Ље Љош гора. “у Ље катастрофална ”несташица” свештеника, а верника има много.

Ќаравно, човек би волео да има свештенике као оне на острву —акхалин (од новембра 2001. до децембра 2012. митрополит ƒанило био епископ Љужног —акхалина и  урлских острва ) ” овоЉ парохиЉи, црквене заЉеднице су мале. ѕарохиЉани коЉи су се преселили са острва на копно кажу: ”ќсеЮамо се веома неприЉатно у црквама ових великих градова. ÷ркве су старе, а иконе датираЉу из пре-револуционарног периода, долази много Ъуди, па Ље немогуЮе разговарати са свештеником.”

—вештеник Ље као лекар. ќн доРе и одслужи ћолебан, али то ниЉе довоЪно. ќн треба да проведе бар пола сата до сат са своЉим парохиЉанима, да попиЉе са Ьима чаЉ, да разговараЉу. “о Ље оно што им Ље потребно. ѕостоЉе —вета ЅогослужеЬа, али не постоЉи довоЪно свештеника, да омогуЮе Љедноставан разговор из срца. „есто, само Љедан такав разговор Ље довоЪан да доведе човека у цркву.

“акоРе Ље добро да имамо заЉедништво са Ъудима изван црквених кругова. Ћако Ље разговарати са Ъудима коЉи су тек дошли у цркву, али Ље много теже разговарати са Ъудима коЉи нису у ЬоЉ. ћеРутим, то што они нису дошли у цркву не значи да ЉоЉ се супротставЪаЉу. —ретнете се са Ъудима, са Ьима поразговарате, и мало касниЉе они упитаЉу: ” ада служите? ћожемо ли да доРемо да ¬ас видимо?” » у том тренутку, веза Ље веЮ успоставЪена.

“ако би требало да буде. ¬и Љедноставно морате да се борите за Ъудске душе Ц за сваку душу. јли, треба нам више свештеника, како би они слободно могли да имаЉу заЉедништво са своЉом паством. ћи тренутно имамо маЬак свештенства, активних мирЉана и мисионара, и ми осеЮамо таЉ дефицит.

“оком посете ѕинежском ректорату
“оком посете ѕинежском ректорату
/p>

“оком посете ѕинежском ректорату


јли како свештеник да има заЉедништво изван цркве? » где?

-“о Ље сасвим Љедноставно. јко свештеник иде улицом у своЉоЉ свештеничкоЉ одеЮиЦ носеЮи мантиЉу, а не ”цивилно” одело, он привлачи пажЬу Ъуди. »дете улицом или путуЉете авионом, возите се возом, или Љавним превозом, или сте на бензинскоЉ пумпи, и ... Ъуди вас виде. ќни вам прилазе и почиЬу да поставЪаЉу питаЬа. –азговор почиЬе, и ето сусрета...Куди кажу да Ље то ‘случаЉан' сусрет. ћеРутим, ништа се у животу не дешава случаЉно.

—еЮам се Љедног дана, када сам се као воЉник, враЮао куЮи на одсуство ќстало ми Ље било Љош шест месеци службе; тада нисам ни размишЪао да идем на ЅогословиЉу. “аква мисао никад ми ниЉе пала на памет. ћеРутим, моЉа маЉка ми Ље рекла: ”«наш, упознала сам Љедног изванредног свештеника. –екла сам му о теби, и он жели да те види. »демо да га посетимо!” Ц ”Ўта, да идемо да га посетимо?” - “ƒа, Љедноставно идемо да га видимо.”

ћи се нисмо састали у храму. —усрет се догодио у свештениковоЉ куЮи. —едели смо и причали. ѕослужио нас Ље чаЉем. Ќе сеЮам се колико смо дуго остали, али био Ље то диван сусрет. ќдузео сам му доста времена Ц то сам тек касниЉе схватио Ц али он то ничим ниЉе показао. ѕожелео сам да будем као он.

«нате ли како Ље Љедан од наших свештеномученика, будуЮи митрополит Ќестор (јнисимов) срео св. £ована  ронштатског? —астао се са Ьим, да би га замолио да се моли за Ьегову болесну маЉку. £ован  ронштатски Ље дошао ЬеговоЉ куЮи, излечио Ьегову маЉку, и од тог тренутка, дете Ље пожелело да постане свештеник.  асниЉе Ље постао свештеник, епископ, а онда митрополит.  оначно, примио Ље и круну мучениптва. “аЉ сусрет са св. £ованом  ронштатским догодио се не у цркви, веЮ у куЮи.

ƒакле, за нас, цео свет Ље поЪе погодно за мисионарско деловаЬе.

ќсвеЮеЬе брода ЌарЉан-ћар; митрополит ƒанило и владика £аков, Љуни 2012.
ќсвеЮеЬе брода ЌарЉан-ћар; митрополит ƒанило и владика £аков, Љуни 2012.
Куди у данашЬем друштву воле да критикуЉу свештенике.  ако да одреагуЉемо, када чуЉемо такве критике?

-ѕонекад, особа коЉа се изражава неприЉатеЪски другачиЉе реагуЉе када ЉоЉ се одговори са смиреЬем. ” мом искуству, било Ље много таквих случаЉева.

 ада сам служио у —акхалину, била Ље тамо Љедан жена, на прилично високом положаЉу, коЉа Ље константно давала неприЉатне коментаре, поруге, примедбе. ћеРутим, схватио сам да Ље то Ьена дефензивна реакциЉа: она Ље тако желела да оправда своЉ недолазак у цркву. ƒо ток тренутка, она никада ниЉе ушла у храм ЅожиЉи. «ашто? «ато што Ље пронашла мноштво несавршености у нама, свештеницима.

јли, после свега, ми смо живи Ъуди, жива заЉедница. ÷рква Ље заЉедница Ъуди коЉи пате од истих болести, као и сви остали. јко Ље вирус Љак, онда он напада све около. јко ми видимо лекара како шмрца и узима лекове, да ли кажемо: “ќх, он Ље болестан. ЌеЮу да идем код Ьега.” Ќаравно да не.

“о Ље у основи како сам Ља тоЉ жени обЉаснио ситуациЉу. –екао сам: ”«ашто сте изненаРени? ќтворите £еванРеЪе и видеЮете да Ље меРу дванаест апостола ’ристових био и £уда.” » у наЉкритичниЉем тренутку, чак се и ѕетар одрекао свог ”читеЪа и издао √а.

Ќе би свако био спреман да опрости такве ствари. ѕредпоставимо да Ље муж преварио своЉу жену или жена мужа. ¬рли често, породице се распадаЉу из таквих разлога. “»здао си ме, био си неверан, и сви веЮ знаЉу о томе?! “о Ље, то Ље неопростиво.”

»пак, ѕетар се Љавно одрекао √оспода, и √оспод му Ље опростио! » ќн ниЉе изразио своЉ опроштаЉ рекавши: ”ѕа, добро, иди с Ѕогом и склаЬаЉ ми се с очиЉу.” —ве му Ље опростио. ѕрочитаЉте те редове, заиста су невероватни. ј шта са разбоЉником на крсту?

—амо помислите колико се Ъуди помолило Ѕогу речима: ”√осподе, уништи тог човека. ќн Ље чудовиште! ќн убиЉа Ъуде, отима децу од Ьихових очева, Ьихових маЉки, отима чак и корицу хлеба. “аЉ човек Ље упрЪан Ъудском крвЪу. »пак, Ѕог ниЉе чуо ове молитве, а злочинац Ље наставио да напредуЉе у свом злу! Ќеки би се чак окренули од Ѕога, говореЮи: ”£а ти се, √осподе, више неЮу обраЮати, Љер “и си неправедан.”

јли Ѕог има своЉе сопствене планове. ¬одио Ље разбоЉника ка крсту, како би он ту могао да сретне Ѕога. “аЉ сусрет се ниЉе догодио у цркви, веЮ на месту страдаЬа. » таЉ, у основи, злочинац, човек без савести, одЉедном се преобразио. ќн Ље подржао ’риста у тренутку када никога ниЉе било у близини; он Ље Љавно изговорио речи подршке.

∆ене мироносице су стаЉале у подножЉу крста, али оне су Юутале. јли овде, лопов, говори са крста као са подиЉума. ќн обЉавЪуЉе: ”оваЉ човек ништа лоше ниЉе учинио.”

ј ми смо праведно осуРени, Љер примамо по своЉим делима, као што смо заслужили, а он никакава зла не учини.” (Ћк. 23:41). “аЉ разбоЉник Ље Љавно исповедио да Ље ќн био „овек без греха.

» када Ље он признао да Ље био грешник, и да Ље √оспод био без греха, Ьегово срце се потпуно преобразило. Ѕлагодат га Ље дотакла, а пре свега, он Ље исповедио Ѕога ќца, и рекао Ље “—ети ме се √осподе, кад доРеш у ÷арство твоЉе.” (Ћк. 23:40-43) Ўта може бити узвишениЉе од овога?

„есто не знамо зашто √оспод не жели да нас послуша. ћи кажемо: ”√осподе, уради ово или оно!” ” ƒневницима св. £ована  ронштатског он каже: “ќ, √осподе, обори тог човека! ќн чини толико зла нашоЉ земЪи.” —в. £ован  ронштатски био Ље ватрене природе. »пак, √оспод Ље чекао. » човек мора да буде дуготрпеЪив.

ћеРутим, Ъуди често пореде дуготрпеЪеЬе са леЬошЮу. £едан архиепископ Љедном Ље изЉавио да Ъуди често доборту називаЉу слабошЮу, а стрпЪеЬе статичношЮу.

ƒуготрпЪеЬе, смиреЬе, Ље када се неко моли за другу особу и покушава да исправи неке неадекватности, али води рачуна да то не преРе границу и да не доРе до личне осуде и неприЉатеЪства. ќн не обасипа критикама таквога, Љер то га не би призвало памети или га просветлило.


¬аше преосвештенство, говорисли сте колико Ље важан сусрет са свештеником за Ъуде коЉи се налазе изван цркве. јли, постоЉе места где су овакви сусрети немогуЮи Ц на пример, изолована села, коЉима се наЉближи храм налази на 100 километара удаЪености. —ела у коЉа продавнице на точковима, три пута недеЪно, допремаЉу вотку на куЮну адресу, и где постоЉи страшан проблем - алкохолизам.

-√де год да постоЉе цркве, води се одреРена битка: Љедан човек пиЉе а други не; треЮи пиЉе, али себи замера због тога. ” селу са црквом, Ъуди постаЉу привржени тоЉ цркви и живот почиЬе. √де уопште нема цркве, настаЉе безнаРе. Куди немаЉу снаге да се боре са грехом. “о Ље оно што сам приметио на —еверу.

ћало сам разишЪао о томе. ћора да се организуЉу мисионарска путоваЬа, на коЉа Юе кренути активни хришЮани Ц локални свештеници не могу испунити сваку потребу. Ќа пример, група од неколико Ъуди, укЪучуЉуЮи свештеника и лекаре (на краЉу и тело и душа пати) требало би да оду у такво Љедно удаЪено село, да разговараЉу и помогну Ъудима. ћислим да Ље то могуЮе и неопходно да учине, али уз подршку државе. “о Ље нешто што превазилази црквене проЉекте Ц Ьегова скала Ље исувише висока, па би то требало да буде заЉеднички проЉекат.

«а време посете епископа сергиЉево-посадског ‘еогноста у —уру и ¬ерколу, август 2012
«а време посете епископа сергиЉево-посадског ‘еогноста у —уру и ¬ерколу, август 2012
-Ўта нам можете реЮи о проЉекту под називом ”Ќаш заЉеднички рад,” о обнови цркве брвнаре на —еверу?

-“о Ље веома добар проЉекат. ћи често живимо поред нечег лепог, али не успевамо да ту лепоту примтимо. » одЉедном, Ъуди долазе у село и кажу Ьеговим становницима: ”»мате овде непроцеЬиви бисер! ќво Ље место где су се ваши очеви, деде, предеде молили Ѕогу!” » они почиЬу да схватаЉу. ѕочиЬу да помажу у обнови цркве, учествуЉу у послу, и како они почиЬу да учеству у том раду, живот постаЉе уредниЉи, живот постаЉе све боЪи и боЪи.

ѕосле свега, ÷рква има све што Ље неопходно за исцеЪеЬе човекове душе.  ада сте у рату, треба да истерате неприЉатеЪа, да га избаците из равнотеже. “о Ље оно што се сада дешава. „овек губи равнотежу. ј мир може бити само на Љедном месту Ц другог нема. “ћир вам!” говори ’ристос, када се поЉавио пред своЉим ученицима.

“о Ље мир ’ристов, коЉи Ље у стаЬу да заустави наЉезду старасти. ÷рква Ље основана у циЪу да лечи, да излечи, да угаси те страсти. ј те страсти су броЉне, да нас просто ломе. ј то човек често не жели да призна себи. ќн не разуме шта му се дешава. „есто, он Ље Љедноставно играчака у рукама Равола.

јли, човек се бори, труди, моли, и настоЉи да буде добар житеЪ своЉе домовине, добар отац, или маЉка своЉоЉ породици, добар приЉатеЪ, све просто долази на своЉе место код те особе. ѕроцес поставЪаЬа ствари исправно не постиже са владаЬем, веЮ сопственом душом, са самим собом, своЉом породицом, са децом. √лавна ствар Ље да схватите ту чиЬеницу.

 ада сам служио у —ахаладину, неки значаЉни Ъуди би посеЮивали острво Љедном годишЬе. ќни су били лекари, укЪучуЉуЮи ту и високо образоване стручЬаке.  олико су Ъуди спаслили од смрти! »ако нису имали код себе сву неопходну опрему, поседовали су ризницу искуства и добро, отворено срце. ¬иРали би се са пациЉентима од Љутра до вечери. Ќа основу Ьихових налаза, обЉаснили би онима коЉе су прегледали да, ако такви и такви симптоми настану, мораЉу брзо да оду на копно и обрате се доктору.

Ѕолест се може зауставити ако се обратите специЉалисти на време. јли исто тако, болест може да напредуЉе до тачке када више нема помоЮи.

ѕосматрамо нешто аналогно и у духовном животу. Кудима треба реЮи шта им се дешава. Мима треба послати мисионарску силу. ћожда, они у селима, не би слушали прве године, ни следеЮе. јли пете године, или десете, они Юе почети да слушаЉу.

ќсоба, коЉа Ље целог свог живота радила оно што Ље требало, лако може реЮи: ”£а сам своЉ живот проживео. ¬идим да оно за шта сам се молио ниЉе по воЪи ЅожиЉоЉ, и зато више неЮу за то да се молим.” јли, они наставЪаЉу да се моле, до самог краЉа.

ј ми желимо да имамо све, одмах. ”осталом, ми живимо у потрошачком друштву, где можемо да научимо ”страни Љезик у петнаест лекциЉа.” “о не може тако. —ве што смо некада имали, разбиЉено Ље и уништено током многих децениЉа. ј обнова траЉе свега двадесетак година.

ƒелиЮ секунде - и човек доживи саобраЮаЉну несреЮу. ј потом су потребни месеци, па чак и године, да се организам опорави. ѕотребно Ље време и трпЪеЬе.

ѕревод са енглеског ЅоЉана —рбЪак / манастир Ћепавина / ѕравославие.Ru

22 / 11 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0