Srpska

Ќесвети а свети и друге приче

ƒуго ми се ниЉе догодило да журим куЮи зато што ме чека кЬига коЉу сам почео да читам. „ини ми се да сам последЬи пут такву ужурбаност осетио осетио пре тридесетак година кад сам наишао на роман ЋуЉа ‘ердинанда —елина „ѕутоваЬе накраЉ ноЮи“. ƒесило се да морам у Ќиш ради неког кЬижевног сусрета.  Ьига Ље остала у Ѕеограду.  ако без Ье?

ƒок сам говорио о неким другим стварима, непрекидно сам мислио на —елинов роман. »звесно Ље да данас због „ѕутоваЬа накраЉ ноЮи“ не бих толико журио као што ме у оно време ни ово дело архимандрита “ихона, под називом „Ќесвети а свети и друге приче“ не би на сличан начин привлачило. “ихон Ље тада био дечак у ћоскви и ниЉе му падало на памет да Юе Љеднога дана постати архимандрит —ретеЬског манастира у ћоскви и да Юе написати драгоцену кЬигу под називом „Ќесвети а свети“, а Ља Љош нисам стигао до хришЮанства у мери коЉа би ме призвала овом делу.

“оком читаЬа “ихонових прича, пратио сам неколико токова своЉих читалачких доживЪаЉа и сазнаЬа.

ЌаЉпре, схватио сам колико Ље била жестока и погубна комунистичка пропаганда за све нас коЉи смо роРени и одрастали овде, изложени не само у школи веЮ на сваком кораку исмеваЬу ÷ркве и свештенства, богохуЪеЬу, забранама крштеЬа, куЮних слава, богоугодних разговора. »деологиЉа комунизма нас Ље гурала у испразни хуманизам, некритички смо прихватали заводЪиве пароле о братству и Љединству, о Љеднакости и некоЉ далекоЉ среЮноЉ будуЮности у коЉоЉ Юе нам наука подарити апсолутну истину. ”чили су нас да Ље ћаркс преокренуо ’егела као да Ље оваЉ дотле дубио на глави, ту се завршавало наше образоваЬе из филозофиЉе. ќстатак Ље било учеЬе марксизма. Ќи речи о хришЮанству коЉе надилази сваку филозофиЉу, психологиЉу, антропологиЉу, медицину. ћноги од нас су остали на општем образоваЬу коЉе нам Ље убачено у главу током гимназиЉе, а касниЉе ни студенти друштвених наука нису могли да проРу без марксизма. Ўта више, тек они су добили нову порциЉу испираЬа мозга.  ад кажем ми, онда мислим на нас коЉи смо припадали градскоЉ сиротиЬи, а то Ље четрдесетих и педесетих година била веЮина становништва у Ѕеограду. ѕролазиле су децениЉе, ми смо постаЉали професори, доктори, министри културе, образоваЬа и вере, васпитачи нових генерациЉа, почевши од сопствене деце. »?

Ќисмо мрднули у свом духовном развоЉу, те самим тим, били смо неспособни да покренемо било кога у том правцу. √оре од нас су прошла Љош деца негдашЬих Ѕрозових партизана коЉи су као победиоци стигли на ƒедиЬе, изули опанке и ставили кравате. ѕодмладак тих револуционара Ље уз марксизам одмах гурнут у поштоваЬе капитализма, при том, мало ко од Ьих Ље уочио да Ље ћаркс критиковао таЉ неправедни друштвени поредак и предвиРао му бедан крах. » тако су атеизам и хаос уболестили нове нараштаЉе, стигла Ље жетва семена коЉе су посеЉали Љош Ьихови дедови.

ƒруго важно сазнаЬе током читаЬа ове “ихонове кЬиге Ље поступно откриваЬе живота руских монаха у овом нашем веку, самим тим сазнаЬе о величини ÷ркве и ЬеноЉ спасоносноЉ улози за свакога коЉи ЉоЉ припадне. £ер, оно што се дешава у рускоЉ свакодневици налик Ље на нашу свакодневицу, иако нисмо имали стаЪинизам у оним видовима какав Ље имала генерациЉа армихандрита “ихона Ўевкунова и претходних, почевши од оне насилно славЪене ќктобарске револуциЉе.

“ихон и Ьегови другови започели су своЉе искушеништво 1984. године у ѕсковско-ѕечорском манастиру кад су имали нешто преко двадесет година. “ихон Ље пре тога дипломирао драматургиЉу у —весавезном државном кинематографском институту „—.ј. √ерасимов“ на коме се образуЉу наЉбоЪи кадрови филмске индустриЉе у –усиЉи.  ратак боравак у споменутом манастиру распламсао Ље у Ьему Ъубав према Ѕогу и према манастирском животу. ¬ратио се у ћоскву као други човек. ≈во шта каже о томе: „» стварно Ц све Ље постало друкчиЉе. Ќе знам шта се заправо догодило, али свет Ље за мене изгубио сву своЉу занимЪивост и привлачност. ќно што ми се Љош колико Ључе чинило жеЪеним и вредним, сад ми се открило ако не бесмислено (нисам се усуРивао да много шта тако назовем), оно сасвим далеко.  ако сам се вратио у ћоскву, са изненаРеЬем сам схватио да свих десет дана не само што нисам пушио него нисам ни помишЪао на своЉу свакодневну навику. ј пушио сам обично наЉмаЬе две паклице дневно. £едино место где сам се добро осеЮао био Ље храм. Ќи другови, ни забаве, ни некад жеЪени посао Ц ништа више ниЉе допирало до мога срца. „ак ни кЬиге, ни воЪени ƒостоЉевски и “олстоЉ нису могли да ми задрже пажЬу. —хватио сам да сам се променио. »ли сам се можда безнадежно покварио за свет коЉи сам некад толико волео. ќткрио ми се други живот, и све оно што сам проживео током претходне двадесет и четири године с Ьим се ниЉе могло поредити. «аправо, таЉ свет искрено сам волео, жалио га, свим срцем саосеЮао с Ьим!“

—амо Ъуди коЉи су доживели сличан преображаЉ, коЉи се заправо састоЉи у преумЪеЬу, али и у роРеЬу нове врсте Ъубави у средишту срца, могу да досегну дубину овог исказа. » важност за наставак живота преумЪеног човека.

ѕриликом прве посете ѕечорима игуман манастира, “аврион поклонио Ље “ихону молитвеник са ѕсалтиром и посаветовао му да чита —вето писмо и —вете ќце. ѕослушао Ље таЉ савет. », шта се десило? „ќткрио сам дела —ветих ќтаца, запаЬила су ме. ЌаЉжалиЉе ми Ље било, наставЪа отац “ихон, што иако поседуЉемо такво непроцеЬиво благо, о Ьему не знамо ништа. ѕреда мном се отворио читав континет великих посвеЮеника коЉи су столеЮима прикупЪали искуство спознаЉе живота друкчиЉе од оне коЉу су нудили наЉбоЪи умови филозофске мисли и гениЉи класичне кЬижевности. »сак —ирин, £ован Ћествичник, £ован «латоусти, па наши »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов и “еофан «атворник, “ихон «атонски, цела та истинска духовна плеЉада Ц законито наслеРе коЉе су од нас тако дуго крили.“

 ад се буде вратио у ѕечоре и заувек се везао за ÷ркву као монах, “ихон Юе открити низ личности о коЉима историЉа и шира Љавност ништа не зна, а заслужуЉу поштоваЬе и Ъубав као и сви велики учитеЪи хришЮанства. —а дивЪеЬем Юе писати о оцу £овану, о архимандриту —ерафиму, потомку остзеЉских барона, коЉи Ље напустио свет аристократиЉе и навике беспосличара, да би се настанио у влажноЉ и тамноЉ пеЮини, затим о незгодном оцу Ќатанаилу, благаЉнику манастира, коЉи се ниЉе плашио агената  √Ѕ и коЉи Ље пред смрт одбио да му уграде пеЉсмеЉкер рекавши: “ќци, замислите, душа хоЮе Ѕогу, а неки мали електрични зврк на силу Ље утрпава натраг у тело! ѕустите ми душу да оде кад ЉоЉ буде време.“

ћеРу ликовима из ѕечора Ље схиигуман ћелхиседек, велики подвижник и аскета, те отац јнтипа, чиЉе су груди биле пуне ратних одликоваЬа. ∆ивот у манастиру траЉао Ље у окружеЬу светих пештера. ” подземним лавиринтима коЉи се километрима пружаЉу испод цркава, келиЉа, вртова, поЪа и шумарака, сахраЬивани су монаси, Ьих 14.000 до наших дана. ” ѕечорама, Љедином манастиру коЉи никад ниЉе био затваран чак ни у совЉетско доба, препороРено Ље стараштво - Љедно од наЉвеЮих блага –уске цркве, поучава нас отац “ихон пре но што преРе на приповедаЬе о искушеништву коЉе Ље сам прошао.

ƒипломирани филмски режисер московске академиЉе чисти септичке Љаме, брине о манастирском стаду крава чистеЮи нечистоЮу у шталама...али вера се учвршЮуЉе, радост расте, монах “ихон стиче искуства коЉа надилазе сва искушеЬа световног живота: упознаЉе прозорЪиве старце, присуствуЉе ЉедноЉ врсти егзорцизма, диви се чудесним исцеЪеЬима и преумЪеЬима.

ѕрошло Ље десет година у ѕечорама, из ћоскве Ље стигао позив “ихону да се прикЪучи прослави хиЪадугодишЬице руског православЪа у своЉству школованог режисера из редова монаха. Ўта сад? “ихон Ўевкунов са огромним жаЪеЬем напушта ѕечоре и одлази у ћоскву где Ље иначе роРен као мирЉанин. јли послушаЬе Ље нераскидиво са монашким образом. ѕозив Ље послао патриЉарх, утолико маЬе могуЮности за одупираЬе.

—вако ко иоле зна о тешкоЮама подвизаваЬа монаха разумеЮе отпор младог посвеЮеника: град Ље страховити неприЉатеЪ духовности, могуЮности усамЪиваЬа и обавЪаЬа духовних настоЉаЬа смаЬуЉу се на рачун световног узнемираваЬа.

«а разлику од многих православних верника коЉи страхуЉу од посветовЪаваЬа ÷ркве, толико очигледне у споЪном изгледу монаха, понаЉвише презвитера, уз приручна средства као што су на пример „мерцедеси“, те гомилаЬа позлате на симболичким предметима коЉима се користе, отац “ихон не диже своЉ глас. Мегови савременик —ерафим –оуз из  алифорниЉе сматра да Ље стигло време за катакомбно хришЮанство, за илегалу као у првим вековима по доласку »суса ’риста. “ихон види поред себе неометани продор ƒуха —ветога тамо где се, како Ље то иначе одувек, наЉмаЬе очекуЉе. ѕавле ≈вдокимов се прикЪучуЉе екуменизму, “ихон Ље научио у ѕечорама како се чува православЪе, измеРу осталог и противЪеЬем том покрету коЉи предводи католичка конфесиЉа. јли он се не изЉашЬава као проповедник у том правцу. Мега прожима сам живот верника какав Ље постао, па Юе у овоЉ кЬизи говорити понаЉвише о делима коЉа потврРуЉу веру, а догматска разматраЬа препушта другима.

«ато Юе се, поред низа непознатих ликова, поЉавити имена —ергеЉа ‘Љодоровича Ѕоднарчука, Ѕулата ќкуЯаве, јндреЉа Ѕитова... “ако Ље Ѕондарчук последЬих година свога живота патио од привиРеЬа и кошмара.

Ћекари званичне медицине нису могли да помогну. «астрашуЉуЮе слике су прогониле славног режисера. ќнда Ље отац “ихон дошао код свог негдашЬег професора, сад у новоЉ улози.  ао исповедник, знаЉуЮи да пред собом има Љедног дуготраЉног атеисту, предочио му Ље искуство ÷ркве о деловаЬу палих духова на човека. Ѕондарчук Ље пажЪиво слушао, застор измеРу видЪивог и невидЪивог света почео Ље да се таЬи. „Куди далеки од ÷ркве, каже “ихон у овоЉ причи, не схватаЉу да човек због неокаЉаних грехова и страсти постаЉе доступан духовним биЮима коЉа се у православЪу називаЉу Раволима“. Ўта Ље решеЬе, где Ље спас? ” вери. » само у вери. Ѕез »суса ’риста нема нам спасеЬа. јли Ѕондарчук ниЉе знао ни Љедну молитву. ќтац “ихон му Ље написао на цедуЪи текст »сусове молитве, скинуо Ље са своЉе руке броЉаницу и научио —ергеЉа ‘Љодоровича како да се с Ьом моли.

ѕосле исповести Ѕондарчук се причестио и убрзо преминуо. ≈ сад, ту ниЉе краЉ приче. “ога дана „када смо завршили прву заупокоЉену за —ергеЉа ‘Љодоровича, ƒимини родитеЪи су нам испричали како се, неколико минута пре но што им Ље телефонирала јЪона Ѕондарчук, догодила неразумЪива и чудна ствар.

„—едели су у соби и Љош нису знали за смрт свога приЉатеЪа. ќдЉедном се споЪа чуло Љако, па све Љаче грактаЬе врана. «вук се поЉачавао толико да Ље постао готово заглушан. „инило се да се изнад зграде нашло неброЉано Љато врана.

«ачуРени супружници изашли су на балкон и пред очима им се указала слика какву дотле нису видели. Ќебо Ље дословно покрио црн облак птица. Михови продорни крици били су неподношЪиви. Ѕалкон Ље гледао на парк и на болницу где Ље, као што су “аланкини знали, на самрти лежао Ьихов приЉатеЪ. Ѕ≈«Ѕ–ќ£Ќј ’ќ–ƒј Ћ≈“≈Ћј £≈ ”ѕ–ј¬ќ —ј “≈ —“–јЌ≈. “аЉ призор навео Ље »гора ¬асиЪевича на мисао коЉу Ље он, апсолутно убеРен, саопштио жени:

- —ергеЉ Ље овог часа умро. “о су Раволи напустили Ьегову душу!

Ќеколико минута касниЉе телефонирала им Ље јЪона...“.

»з овог цитата може се назрети и стил писаЬа архимандрита “ихона: Љедноставо, непосредно приповедаЬе онога што Ље он као сведок и учесник догаРаЉа уочио и доживео. «ато “ихон у поднаслову своЉе кЬиге, коЉа Ље у основи роман, ставЪа поЉам - приче. ќн тиме Љасно разграничава приповетку од некЬижевног наратива, не желеЮи никако да га Ъуди схвате као кЬижевника. “аЉ отклон Ље поучан.  ад се прочита оваЉ обимни текст, преко 400 страна, намеЮе се саобразност речи и личности коЉа их изговара, то Љест, у овом случаЉу - пише. “о Љединство би требало да буде врхунски узор сваком кЬижевнику. ѕонеко од таквих некако се пробиЉе до читалаца, али терор поспоЪених Ъуди све успешниЉе уЮуткуЉе гласове искрености, ума и доброте.

 ад читамо кЬигу „Ќесвети а свети“ са повереЬем и отворенога ума полако улазимо у атмосферу свакодневице монаштва, па ако смо имали предрасуде, оне се осипаЉу и нестаЉу. »ако и надаЪе изван тог света, као мирЉани, не остаЉемо равнодушни према Љедном квалитету монашкога живота коЉи надилази оваЉ наш, мирЉански, а то Ље непрекидно раРаЬе чуда из наизглед обичних ствари, уходаних односа, монотоних радЬи свакодневних послушаЬа. —ве постоЉеЮе натопЪено Ље ЅожиЉим присуством, потребно Ље само да се отвори унутарЬи поглед, да се наш борнирани ум ослободи и оспособи да сагледава то чудо у настаЉаЬу, живот, живот коЉи нам Ље подарио Ѕог.

ѕортрете монаха, своЉе браЮе, “ихон Ље стварао надахнуто, као и друге елементе садржаЉа у своЉоЉ кЬизи. —вежина Ьеговог сеЮаЬа, кад пише о раниЉим годинама, непрекидна Ље свежина радосног и слободног човека. ќн не мари за дужину поглавЪа, не мери их, не рачуна колико Ље коме редова посветио. —ви су свети, као што и нас, читаоце, сматра светима. јко посвети доста страница Љедном од отаца ѕечорског манастира, –афаилу, кога сагледава и као негдашЬег мангупа, обухватиЮе низ личности коЉе су биле у вези са овим попом. “у су и непознати знатижеЪници коЉе занима да ли има Ъуди на другим планетама. ќваЉ човек, необразован, али прожет вером и порукама —ветога писма, кратко Юе им разрешити ту дилему: Ќема Ъуди на другим планетама. ƒа их има, Ѕог би то рекао ћоЉсиЉу, а ви бисте о томе читали у  Ьизи постаЬа.

ќткуда назив „Ќесвети а свети“? ќ томе сам аутор овако говори:

„Ќазвао сам последЬу главу „Ќесвети а свети“ иако су моЉи приЉатеЪи обични Ъуди. “аквих Ље много у нашоЉ ÷ркви. Ќаравно, они су веома далеко од канонизациЉе. ќ томе нема ни говора. јли, ето, на краЉу Ѕожанске литургиЉе, кад Ље велика “аЉна веЮ обЉавЪена и —вети дарови стоЉе на олтару, на часноЉ трпези, свештеник изговара: „—вЉатаЉа - свЉатим“! (—ветиЬе - светиЬама!).

“о значи да Юе се “елом и  рвЪу ’ристовом сада причешЮивати свети Ъуди.  о су они? “о су они коЉи су сада у храму, свештеници и мирЉани што су с вером овамо дошли и чекаЉу причешЮе. £ер они су верни хришЮани, коЉи теже Ѕогу. »споставЪа се да су, без обзира на све слабости и грехе, Ъуди коЉи чине земаЪску ÷ркву за Ѕога Ц свети.

ƒодаЉмо на краЉу да су ово вредно дело са руског Љезика превели ѕетар ЅуЬак, ћилан –адовановиЮ, –ужица –адоЉчиЮ, јна £аковЪевиЮ –адуновиЮ и ќлга  ирилова, а издавач Ље „»нформатика ад“ из Ѕеограда, 2012. године.

Ѕалкан ћагазин

Rusija.rs

30 / 11 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0