Srpska

Ѕлагослов

√лавни посао свештеника Љесте исповест и проповед, пошто управо ове свештене радЬе помажу проницаЬу у душу и срце хришЮанина и у душама и срцима раРаЉу промене набоЪе. јли, свештеник почиЬе од благослова. ƒа ли Ље на брзину дао благослов или са свештеним страхом, да ли Ље призвао име ЅожиЉе или Ље само нацртао крст у ваздуху Ц у свему томе се веЮ види какав Ље свештеник.

ќве Љедноставне и тачне мисли сам прочитао у давна времена док сам учио богословиЉу, а припадаЉу професору  иЉевског теолошког факултета пре револуциЉе ѕевницком. —вештеник почиЬе од благослова.

—ве што Ље свето може се изродити и изгубити снагу у случаЉу неправилне употребе. Ѕлагослов клира од стране мирЉана коЉи га примаЉу (или у другом случаЉу од архиЉереЉа Ц свештенику) може се претворити у аналог „’бар дан“ у сусрета нижег и вишег. Куди виде владику, мало повиЉу леРа и уместо поздрава Ц „благословите“. «аиста тако и бива: кажемо „благословите“, а подразумевамо Ц „’бар дан. Ўто нам Ље драго да вас видимо!“ ј често се дешава да онаЉ ко даЉе благослов само маше руком по ваздуху и дозвоЪава да га Ъуди поЪубе у руку. ќво посебно пада у очи тамо где има много клира и црквеног народа: у богословским школама, у епархиЉским управама, у црквеним продавницама, у великим манастирима и др. “амо се чешЮе него игде дешава штетна стилизациЉа православЪа због журбе, вреве и смесе претеране фамилиЉарности и улизиваЬа. ѕритом, што се тиче благослова нема заправо „благог“ + „слова“ (речи), односно дешава се да се никакве добре и свете реши уопште не изговараЉу. —ве се дешава на нивоу манипулациЉа и имитациЉе целива. ћеРутим, —вето ѕисмо од самог почетка као Љедан од облика служеЬа свештенства наводи Ц благосиЪаЬе народа, а сам благослов подразумева изговараЬе наглас светих речи. „ЅлагосиЪаЉте синове »зраиЪеве, говореЮи им: Ќека те √оспод благослови и сачува!

Ќека те √оспод погледа светлим лицем —воЉим и нека ти се смилуЉе!

Ќека окрене √оспод лице —воЉе на тебе и да ти мир!

“ако нека призиваЉу име ћоЉе на синове »зраиЪеве, и £а (√оспод) Юу их благословити“ (4 ћоЉс. 6, 23-27).

Ѕлагослов Ље споЉен с преношеЬем стварне силе. ќн Ље у стаЬу да моЮно утиче на живот оних коЉи су примили благослов. «а то су знали £аков и Ьегова маЉка, коЉи су уз помоЮ лукавства задобили благослов као за првенца, од »сака, чиЉи Ље вид ослабио.  ад Ље отац млаРем дао пуни благослов, поменувши небо и земЪу, хлеб и вино, покорност браЮе и остало, дошао Ље »сав Ц прави првенац. —азнавши за лукавство, »сак „задрхта веома великим трепетом“ (1 ћоЉс. 27, 33) и рекао Ље да Юе онаЉ, кога Ље управо благословио „и бити благословен“ (!). ќчигледно, овде се не ради о Љедноставним речима коЉе се могу изговорити, а затим се могу повуЮи и поново упутити другом. —ви учесници у догаРаЉу то одлично схватаЉу, зато не дрхти само »сак, веЮ Ље и »сав „подигао громки и врло горки плач“ (1 ћоЉс. 27, 34). ” одговор на молбу »сава да благослови и Ьега отац Юути, као да више нема шта да каже. ј затим благосиЪа и стариЉег сина, као извесним остацима жеЪених добара, ситним мрвицама. —ва ова слика нам говори о снази родитеЪског благослова, о предаЉи стварне силе. “ако и ми данас, на пример, живимо под окриЪем ЌоЉевог благослова коЉи се остварио: „Ќека рашири Ѕог £афета и нека се усели он у шаторе —имове“ (1 ћоЉс. 9, 27). ќчигледно да ≈вропЪанин ниЉе постао „светски човек“ и да Ље добио приступ молитвеном општеЬу са живим Ѕогом у ’ристу зато што Ље то случаЉност или плод техничког напретка, веЮ зато што Ље то испуЬеЬе предсказаЬа, коЉе Ље истовремено и благослов.

ѕримере мноштва благослова коЉи могу бити изговорени заЉедно или одвоЉено налазимо у чину причешЮиваЬа болесника код куЮе. “амо се измеРу осталог каже:

„√оспод Ѕог премилостиви смиловаЮе ти се. √оспод »сус ’ристос нека ти да свако добро за коЉе молиш. √оспод —вемогуЮи нека те избави од сваке напасти. √оспод нека те научи. √оспод нека те упути. √оспод нека ти помогне. √оспод нека те спасе. √оспод нека те заштити. √оспод нека те очисти. √оспод Ѕог »сус ’ристос нека те помилуЉе у —удЬи дан и нека те благослови у све дане живота твог.“  ао што видимо, ово су благослови, коЉи су по духу и форми истоветни с онима коЉи су наведени у кЬизи ЅроЉеви. ”право овакво призиваЬе Ѕога доликуЉе свештеном чину.

—ведочанства силе благослова су многоброЉна, пошто се рука √осподЬа ниЉе скратила и ниЉе ослабила, да не може да спасава. »мао сам прилике да чуЉем многе приче веруЉуЮих Ъуди о томе како Ље Љако на Ьих деловала благодат после разумно узетог благослова. Куди су молили конкретан благослов за далек пут, за учеЬе страног Љезика, за чуваЬе додатних постова по завету, за трпЪеЬе животних невоЪа и друго, и благослов коЉи Ље дат у одговор на такву молбу постаЉао Ље извор снаге и помоЮи.

—ам клир се замара од уобичаЉеног „махаЬа руком“ и то Ље Љасно. £ош Ље Ћесков истицао да наши архиЉереЉи не могу проЮи улицом понекад, и не смеЉу изаЮи меРу свет Ц измуче их с благословима и дотрачаваЉу са свих страна. јли ако мирЉанин приРе и каже: „»меном √осподЬим, благослови, владико,“ и у одговор чуЉе ’ристово име изговорено са свештеним страхом, обоЉица Юе се осетити као учесници неке “аЉне, управо деЉства благодати коЉа освеЮуЉе приликом призиваЬа √оспода.

ћирЉани такоРе могу да благосиЪаЉу, посебно кад се ради о односима измеРу родитеЪа и деце. ј и дирЪива прича о сусрету «осиме и ћариЉе нам такоРе говори о многом. ќн Љу Ље замолио за благослов, Љер Ље у ЬоЉ видео живи сасуд —ветог ƒуха, а она Ље Ьега молила за благослов пошто Ље он Ц свештеник и мушкарац. “ако су се савиЉали све ниже и ниже ка земЪи понавЪаЉуЮи само: „Ѕлагослови, благослови.“ Ќапокон Ље ћариЉа изговорила благослов, али ниЉе рекла: „ЅлагосиЪам те,“ веЮ Ље благословила Ѕога,  оЉи жели да се сви спасу и спознаЉу истину.

Ќапокон, реЮи Юемо и то да свештеник у храму никад не осеЬуЉе Ъуде крстом Юутке кад савиЉе прсте у одреРеном свештеном положаЉу. ќн увек каже: „ћир свима,“ или „Ѕлагослов √осподЬи нека доРе на вас,“ или друге речи, али Ље то увек управо „благо-слов“, а не просто свештена гестикулациЉа.

***

ћного година Ље прошло откако сам у читаоници библиотеке  иЉевске богословиЉе наишао на стару кЬижицу ѕалицког о пастирском богословЪу пожутелих и трошних страница. » из Ье се данас сеЮам само тога да су исповест и проповед наЉважниЉи пастирски послови и да свештеник почиЬе од умеЮа да даЉе стварни благослов.

05 / 12 / 2012

     оментари:

    2012-12-10
    22:56
    Ъубица дегенек:
    ћного хвала на овим дивним поукама за све нас, нарочито за мирЉане, на сазнаЬима о родитеЪском и свештеничком благослову.

    2012-12-08
    14:44
    biljana :
    Hvala na divnom tekstu,na beskrajnoj ljubavi za sve nas !

    2012-12-06
    04:48
    Jefimija:
    ’вала на изванредном тексту, мораЮу убудуЮе добро да размислим кад тражим благослов Љер истина Ље да много пута сам и Ља то изговорила као добар дан. ≈х колико млаког и олаког.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0