Srpska

ћанастир ƒевич, усамЪена српска светиЬа

ѕрошавши кроз √логовац и —рбицу, градиЮе коЉи сем српских имена, немаЉу данас ништа српско, преко дрвеног моста на реци ћарини, настависмо путем, неасвалтираним и пуним рупа ка месту под венцем ƒевич планине у коЉем се Љош српски дише и говори, манастиру ƒевичу. »з бараке, заштиЮене Яаковима песка, наслаганим на гомиле, изаРе жена у униформи  ѕ—-а. ƒадосмо ЉоЉ наша документа, а она рече да Юе их задржати док се наша посета не заврши. ѕроРосмо краЉ гомиле граРевинског материЉала.

–адници коЉи Љош раде на изградЬи зида око манастира, данас се одмараЉу, недеЪа Ље, празник. £утарЬа песма птица из дреничке шуме нас дочекуЉе и нарушава тишину. ѕтице су, на трен помислих, увесеЪавале и пустиножитеЪа девичког £оаникиЉа, док се трпеЪиво подвизавао ту , у шупЪоЉ букви, на почетку 15. века. ј можда су друговале са Ьим док Ље градио прву цркву на месту данашЬег манастира, у коЉоЉ од 1430. године почиваЉу Ьегове свете мошти. ј када Ље Юерка деспота АурРа ЅранковиЮа оздравила молитвама —ветог £оаникиЉа, захвални отац Ље 1434. ту, на том месту, саградио цркву ¬аведеЬа ѕресвете Ѕогородице...

ƒанас, пред нама нова дрвена капиЉа, кроз коЉу улазимо у порту манастирску, па, прошавши краЉ бунара, улазимо у обновЪену цркву. Ќаш свештеник —рРан £ериниЮ Юе, по епархиЉском распореду, служити недеЪну литургиЉу. ”нутрашЬост цркве Ље обновЪена, нови под, окречени зидови и очишЮени фрагменти фресака на Ьима. ” капели, подигнутоЉ над кивотом —ветог £оаникиЉа, источно од олтарског дела цркве, на кивоту од клесаног камена, упаЪена свеЮа чиЉа светлост осветЪава фреске у капели. «адржах поглед на фресци —в. £оаникиЉа ƒевичког и натпису: ,,игумана ѕахомиЉа и Љеромонаха Ћонгина са братиЉом“ из 1578. ,,пописа се свети гроб преподобног оца нашего £оаникиЉа“ . Ќатпис Ље сведочанство да Ље у време обновЪене ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе обновЪен и ƒевич и капела фрескописана. –ечи коЉима сам желела да се помолим свецу изосташе, а заменише их стихови песника: „—вети £оаникиЉе √осподЬи... «аштити нас... и подигни нас... кроз бежаниЉу, кроз пожаре и глад...“.

ћогла сам, чини ми се, сатима да клечим краЉ кивота, а да ништа не прозборим, но огласише се звона за почетак ЋитургиЉе. £едино Ьихов бруЉ слободно лети пространством и звуком освештава ƒреницу. Ќико не зна колико Ље пута, од давне 1458. када √ргур, син деспота АурРа ЅранковиЮа дарова звоно манастиру са натписом: ,,—тарцу £оаникиЉу даде благочестиви господин √ргур“, до данас, звук девичких звона утихнуо, и колико пута опет васкрсао. ” цркви, осим игуманиЉе јнастасиЉе, пет сестара девичких, и нас шесторо мирЉана из ќраховца , никога више. “угу што нема народа у светиЬи замених надом да Юе светац ƒевички разумети наше молитве и посредовати за нас код √оспода.

” олтару, пред светитеЪима, на толико пута страдалим фрескама, отац —рРан започе литургиЉу, а с певнице се огласи поЉаЬе игуманиЉе јнастасиЉе и сестре £ефимиЉе. ћелодиЉа старинска, некако наша, народска, уплива у све поре моЉе косовскометохиЉске душе и измами ми сузе. —ва снага, трпЪеЬе, отпор и бол... све беше сЉедиЬено у поЉаЬу ових дивних монахиЬа, чуварки девичке светиЬе.  ао да оно што Ље ван манастирских зидина не постоЉи, као да се зло никада десило ниЉе. ќх, да бар ниЉе! јли трагови арбанашких злодела су остали у записима на пожутелим листовима манастирских кЬига и преносили се у живоЉ речи народа косовског. £едан од игумана ƒевича, √ерасим, Ље 1. Љануара 1741. записао: ,,подносих многе скрби и напасти од проклетога ишчедиа харбанашкога дан и ношч“.†† –уски историчар и конзул у —араЉеву ј. √иЪфердинг Ље 1858. три недеЪе после посете ƒевичу, добио писмо у коме Ље писало да су девичког игумана ѕаЉсиЉа ,, стриЉеЪали албански становници оближЬих села“. “ада Ље записао: ,,”бице су остале некажЬене, иако су их добро познавали да су ми тада саопштили чак и Ьихова имена и место пребиваЬа.“

ѕосле одступаЬа српске воЉске 1915. преко јлбаниЉе, јустриЉанци су уз помоЮ вучитрнских бегова јсана и ’афуза, опЪачкали манастир, порушили зграде, а Љедан маРарски официр Ље пиЉуцима разбио плочу на гробу —ветог £оаникиЉа тражеЮи ,,сакривено благо“. ƒа га чудом —в. £оаникиЉа, оштар бол у половини ниЉе сасекао, и воЉници се поплашили и разбежали, капела над гробом свеца би била срушена. јприла 1941. јлбанци из суседних села су минирали стари комплекс цркава, срушили испосницу —ветог £оаникиЉа и »сточник у близини манастира, конаке опЪачкали, калуРере разЉурили, спалили све старе девичке кЬиге и иконостас са иконама. Ќа гомилу камеЬа Ље 1947. дошла игуманиЉа ѕараскева, предузимЪива и храбра монахиЬа, и кренула са обновом.

ЅезброЉ пута су Ьу и сестре у манастиру албански екстремисти нападали, пребиЉали, манастирску имовину пЪачкали, стоку сакатили, сено палили. јл Ље изгараЬем у Ъубави ка Ѕогу, истраЉношЮу и упорношЮу, игуманиЉа ѕараскева успела да за три-четири децениЉе манастир из пепела васкрсне. ћонахиЬе су успеле да обнове испосницу —в. £оаникиЉа и Ьегов лековити »сточник, засаде борову шуму, воЮЬак и виноград.

Ќа цркви данас стоЉи траг те обнове, запис: ,,ѕќћќО” Ѕќ∆£ќћ » ЅЋј√ќ—Ћќ¬ќћ ≈ѕ»— ќѕј –јЎ ќ-ѕ–»«–≈Ќ— ќ√ √. ¬Ћјƒ»ћ»–ј «ј”«»ћјМ≈ћ —“ј–≈Ў»Ќ≈ ћјЌј—“»–ј ћќЌј’»Мј ѕј–ј— ≈¬ј » —≈—“–»Ќ—“¬ќ ќЅЌќ¬» —≈ ћЌ. ƒ≈¬»„ Ћ≈“ќ √ќ—ѕќƒМ≈ 1953.√. –јƒќ¬≈ »«¬ќƒ»ќ Ќ≈»ћј– ћ»Ћќ–јƒ ÷¬≈“ ќ¬»О —ј ƒ–”∆»Ќќћ“ . Ќа конаку преко пута цркве такоРе стоЉи из 1956. запис: ,,ѕќћќО” Ѕќ∆»£ќћ » ЅЋј√ќ—Ћ. М.ѕ.≈ѕ. ∆»„ ќ√ » јƒћ»Ќ»—“–. –јЎ ќѕ–»«–≈Ќ— ќ√ √. √≈–ћјЌј, “–”ƒќћ »√”ћјЌ»£≈ ѕј–ј— ≈¬≈ —ј —≈—“–јћј ќЅЌќ¬» —≈ ќ¬ј£  ќЌј . –јƒ »«¬ќƒ. »Ќ∆ ј÷ј —ј¬»О » Ќ≈»ћј– ћ»Ћ. ÷¬≈“ ќ¬»О —ј ƒ–”∆»Ќќћ“.

ј када се игуманиЉа ѕараскева преселила у наручЉе √осподЬе, бригу о манастиру Ље преузела данашЬа игуманиЉа јнастасиЉа. » кренуле су нове муке са наследницима арбанашких злочинитеЪа, са новим именом ,, ”О “. “а злогласна ”О  се први пут огласила у близини манастира 1997. уочи манастирске славе. Ќаоружани терористи су пресретали монахиЬе, претили оружЉем, малтретирали. ј када се српска воЉска и полициЉа повукла са  осова и ћетохиЉе, 1999. године , наоружани шиптарски терористи су упали у манастир, опЪачкали га, одневши све што се могло однети, спалили скоро сва документа, исписали графите по зидовима и фрескама, насрнули на кивот —ветог £оаникиЉа, оштетили га и оскрнавили. —естре и тадашЬи служашчи у манастиру отац —ерафим су малтретирани, преЮено им Ље оружЉем. “о Ље престало тек по доласку воЉника француског  ‘ќ–-а. ѕогром сестринства Ље уследио и у марту 2004. године када Ље  ‘ќ– против воЪе евакуисао монахиЬе, а манастир, по ко зна коЉи пут у историЉи, спаЪен. » по ко зна коЉи пут у историЉи, монахиЬе се вратише, и обновише светиЬу. ќд марта 2010. бригу о манастиру Ље  ‘ќ– препустио  ѕ— полициЉи, меРутим сестринство не сараРуЉе са Ьима, па Ље уз помоЮ донациЉа хуманих Ъуди, почело озидаваЬе наЉужег манастирског комплекса.  олика би само била дужина зида коЉим би се озидало имаЬе ƒевичко, ако у кЬизи ,, «адужбине  осова“ стоЉи:

,,ћанастир ƒевич Ље пред ѕрви светски рат имао земЪу у селима Ћауши и ЋудовиЮу у ƒреници, Ћепини на  осову, Ѕичи у ћетохиЉи; виноград у ¬еликоЉ ’очи; куЮе и дуЮане у ¬учитрну; воденице: у ЋудовиЮу, код ¬учитрна и део у «локуЮанима; манастирске конаке у порти: троспратни приштински, призренски и пеЮки; пекару, млекарник, стаЉе за стоку,сеЬак, шуму и 5-6 калуРера.” свему око 60 ха земЪе и 250 ха шуме“. ј после умножаваЬа зулума арбанашких, 1987. године, у истоЉ кЬизи стоЉи ,,ѕарохиЉа ƒевичка Ље раниЉе имала 29 места у ƒреници насеЪених —рбима, а сада ,,има у 15 места само по коЉа српска куЮа. ѕреко 500 домова се у периоду од ƒругог светског рата до 1987. иселило из околине ƒевича“. ƒа би новембра 2012. после наЉновиЉих погрома, када настаЉе оваЉ текст, неко записао: ,, Ќа десетине километара од ƒевича више нема —рба. » они наЉхрабриЉи су протерани 1999. године“.

јли, иако на ,,демократски начин“ ограРен , манастир опстаЉе и, ево, поЉаЬем у Ьему опет се узноси молитвословиЉе Ѕогу и —ветоме £оаникиЉу. ј како се живи, по завршетку литургиЉе, прича игуманиЉа јнастасиЉа:

- ќбично чуЉемо да кажу у медиЉима да Ље сада релативно добро, да се ситуациЉа смируЉе, да нема конфликата. Ќе знамо шта се ту сматра добро, да ли то што нас не убиЉаЉу, Љер Љедино то не доживЪавамо и ми овде у манастиру и сви Ъуди коЉи живе било где по ,,енклавама“, Љер у сусрету и разговору са тим Ъудима чуЉем истоветне приче. ћанастир Ље сада сведен на двориште, на оно што обухватаЉу зидови, мада ни Ьих до скоро ниЉе било, и они се Љош увек довршаваЉу. ≈кономиЉа коЉа Ље удаЪена само Љедан километар нам Ље недоступна, тамо Ље разрушено све, економске и манастирске зграде и све што Ље тамо постоЉало. ћи се трудимо да то обновимо, али Ље врло тешко да то остваримо. Ќемамо ни потпуну слободу у манастиру. ”главном за све што се дешава нико не сноси одговорност.  ѕ— гледа како нам свакодневно секу дрва. ЅоравеЮи, недавно, у Ѕерлину чула сам да тамо говоре и пишу о нама како Ље за све ово што се дешава разлог наша несарадЬа. ћи бисмо радо сараРивали, али немамо с ким. ѕочев од краЉа 1997. године, од те ноЮи уочи наше славе, па све до до данашЬег дана кроз све ово што нам се дешавало, запитаЉте се да л Ље лако нама сараРивати са тим Ъудима коЉи су палили манастир и са онима коЉи су уперавали пушке у нас. ћожда, да су то неки други Ъуди, али овога пута су то иста лица. „есто пута чуЉемо неке одговоре ,,ЌеЮу више, ако не будем могао!“. ћи добро знамо шта то значи. ƒа, данас се не гине толико колико се гинуло раниЉе, али много Ље тога, и не могу све да испричам, и знам да Юу се и после овога разговора сетити нечег важног Ц завршава игуманиЉа јнастасиЉа своЉу потресну исповест.

«а трпезом, у великоЉ манастирскоЉ трпезариЉи, Љош мало разговарамо о свему, а и о ктиторскоЉ слави, коЉа Юе ускоро. —азнаЉемо да немаЉу фиксни телефон, иако на само три километра од манастира постоЉи прикЪучни кабл. ќграРени жицом, у дворишту, смештени су манастирски пси чувари. ќд првог мрака, до Љутра, они шетаЉу по целом дворишту , стражаре, а даЬу одмараЉу у простору омеРеном жицом. —амо Љедан од Ьих нас прати до обновЪеног и уреРеног монашког гробЪа иза цркве.

ј када се, прошавши кроз капиЉу на манастирскоЉ порти, упутисмо стазом до источника —ветог £оаникиЉа, он не хтеде даЪе. ѕред полазак пожелесмо да се умиЉемо на извору, ал нам монахиЬа £ефимиЉа, коЉа Ље са нама пошла, рече да Ље источник пресушио. ”верисмо се. »сточник Ље после више од 600 година пресушио. ќтвор у стени Ље био празан, без капи воде. ѕоручуЉе ли нам —вети £оаникиЉе нешто, питамо се, док се удаЪавамо од девичке светиЬе и оставЪамо сестре да тихуЉу и чуваЉу гроб свеца до неког боЪег времена коЉе Юе, надамо се, доЮи.

08 / 12 / 2012

     оментари:

    2014-11-24
    15:31
    vladimir:
    da li ima neko organizovano putovanje na slavu manastira ?

    2014-05-26
    13:04
    dorotej:
    Ako svaka crkvena optina u srbiji organizuje samo jedno pokloniko putovanje do nekog od manastira na kosovu i metohiji. Samo jedno u godinu dana. Svetinje e vazda biti pune srba. A poruka iptarima i svetu bila bi, vie nego jasna. Nama bi to znailo u pozdravu, dogodine u pei.!! Da je nae i bie nae. Ajmo brao sa ovog sajta pokrenimo to. Uz pomo ovog sajta pravoslavlje ru. Brao sa sajta pomozite u tome.

    2013-11-14
    21:41
    Nemanja:
    bio sam tamo 20-og oktobra ove godine,PRELEPO,najezim se kada god pomislim na Devi,a i sve ostale ckve i manastire koje sam obisao na Kosmetu,Bog sve vidi,bie Kosmet opet SRPSKI...

    2013-08-26
    16:57
    Djordje:
    Bio sam prije 5,6 dana u ovoj SVETINJI,tuga je sto sestrinjstvo rijetko ko obilazi i pomaze.
    Poz iz Republike Srpske

    2013-08-23
    16:40
    Zarko:
    Pa braco srbi I dalje kupujte bureke I peciva kod siptara po republici srpskoj I srbiji!!! Treba gamad najuriti....!

    2013-06-28
    18:48
    Natasa sotkaroski:


    Mi smo i dalje slepi,i ne vidimo i ne cujemo vapaj Boga,oca naseg da spasemo duse svoje.Ceznem da imam hrabrost i veru upokojene mati Paraskeve i sestrinstva koje je ,uprkos svim strasnim preprekeme obnovilo manastir.Sta moze biti strasnije od napustanja Oca,tvorca svog,pri cemu gubimo dusu iza cega ostaje pustos i patnja.Kosovo je dusa srpska,koju mi gubimo.I zato se molimo za spas dusa nasih,i nek nam na umu uvek budu crkve i manastiri Kosova .Molimo se i za neprijatelje nase,da ih gospod urazumi i oprosti ,jer stvarno ne znaju sta rade.Gospode oprosti i meni gresnoj!

    2012-12-16
    20:55
    veljko komatovic:
    Prelepa srpska svetinja!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0