Srpska

Ђ–ус Љедноставно не може да живи без пожртвованостиї, Ц епископ ѕахомиЉе

»за блиставих архиЉереЉских риза, раскошног богослужеЬа и споЪашЬе уреРеног живота криЉе се много туге и тешкоЮа. ”право то Ље крст Ц свакодневног умираЬа за паству, - коЉи се приликом хиротониЉе даЉе архиЉереЉу, - рекао Ље пре годину дана Мегова —ветост ѕатриЉарх  ирил обраЮаЉуЮи се новом епископу –уске ÷ркве. ¬ладика ѕахомиЉе, коЉи Ље дошао на чело тек основане ѕокровске и ЌиколаЉевске епархиЉе ове речи Ље заувек запамтио.

јрхиерейское богослужение. ѕоездка в Ќиколаевское благочиние, €нварь 2012 г. ‘ото: ј. яновский
јрхиерейское богослужение. ѕоездка в Ќиколаевское благочиние, €нварь 2012 г. ‘ото: ј. яновский
„ћоЉа епархиЉа Ље Љедна од оних у коЉима преовладава степа,“ Ц каже преосвеЮени епископ ѕокровски и ЌиколаЉевски ѕахомиЉе. »змеРу парохиЉа Ьегове младе епархиЉе, коЉа се протеже дуж Љугоисточних граница наше домовине и  азахстана коЉи одише врелином и сушом, удаЪености су велике: епископ мора много да путуЉе кроз степу. „ѕутуЉем и сеЮам се песме „степа, степа Ље свуд унаоколо“,“ Ц прича владика о прошлоЉ зими. ќна Ље била толико оштра да су Љединице ћ¬— пробиЉале тунеле у снегу како би дошле до села, коЉе су снежне падавине одвоЉиле од целог света. „јли што су тежи услови, тим су Ъуди боЪи и добродушниЉи,“ Ц каже владика за своЉу паству.

Ќарод Ѕожий встречает владыку. ‘ото: ј.яновский
Ќарод Ѕожий встречает владыку. ‘ото: ј.яновский
—ва историЉа –усиЉе се на посебан начин урезала у монотони реЪеф прековолшких степа, где празничност хоризонтале мало-мало просече у висине устремЪена окосница огромне немачке цркве коЉа стоЉи насред напуштеног насеЪа. Ќекад Ље овде била читава немачка република, - аутономиЉа Ље створена после револуциЉе, а у августу 1941. године, због боЉазни да Юе волшки Ќемци преЮи на страну неприЉатеЪа они су на брзину депортовани. —еЮам се, Љедна старица коЉа Ље за време рата евакуисана с децом из ÷рвеног  ута, причала Ље о ешалону поволшких Ќемаца коЉи су бомбардери десетковали Ц Ъуди из колоне су истакли белу заставу и махали су Ьом испред авиона коЉи Ље пикирао, али то ниЉе помогло. —тарица се стално сеЮала убиЉене Ќемице с разбарушеном дугом киком.

„ƒубок траг Ље овде оставило совЉетско време, али Ље било упадЪивих особености и у животу пре револуциЉе у —аратовскоЉ губерниЉи,“ Ц владика говори о Љедном од центара руског старог обреда, коЉи се некад налазио тамо где се данас налази друга катедра Ьегове епархиЉе Ц у ЌиколаЉевску.

„ƒо средине XIX века, кад су скитови или прешли у ЉедноверЉе, или били затворени, огроман броЉ припадника старог обреда Ље живео на обалама реке »ргиз. Ѕило Ље веома развиЉено монаштво старог обреда, али не само то Ц многи трговци и индустриЉалци су потицали из средине старог обреда. “аква Ље била специфика овог краЉа пре револуциЉе.“

¬ладыка по врем€ поездки в  раснокутское благочиние, окт€брь 2012. ‘ото: ј. яновский
¬ладыка по врем€ поездки в  раснокутское благочиние, окт€брь 2012. ‘ото: ј. яновский
“аласи историЉе су запЪускивали Љедан други, спираЉуЮи у незнане бездане Ъуде и подижуЮи на врх нове. ѕосебну страницу представЪаЉу револуциЉа и граРански рат, као и позната глад у ѕоволжЉу коЉа Ље уследила.

„” мноштву села, чиЉе становништво сад броЉи наЉвише хиЪаду становника (што уопште ниЉе много по овдашЬим мерама) пре револуциЉе Ље живело и по десет, и по двадесет, и по 25 хиЪада Ъуди. Ќа бази ових села у граРанском рату су формиране читаве дивизиЉе, - на пример, у селу ћали ”зеЬ. ј Љош Ље и ¬асилиЉе »ванович „апаЉев родом из нашег краЉа,“ Ц осмехуЉе се владика у далеком ѕокровску.

„апаЉевска дивизиЉа коЉа Ље 1918. године формирана у ЌиколаЉевску, 1919. године Ље кренула из ѕрековолжЉа ка ”ралу, - граРански рат се померао не исток. ј две године касниЉе, 1921., овде Ље наступила страшна глад.

„ћилиони су погинули.  о Ље могао, одлазио Ље, - каже владика. Ц » колективизациЉа и уништаваЬе кулака, - све невоЪе коЉе су задесиле наш народ у ’’ веку као гвоздени ватрени точак су прошле и кроз саратовско ѕрековоложЉе.“

“очак Ље спалио некад насеЪене степе, где су се као оазе налазила села с великим броЉем становника, и она су опустела. „ѕосле свих перипетиЉа ’’ века оваЉ краЉ су практично поново населили Ъуди коЉи су долазили у ѕрековолжЉе из целог —овЉетског —авеза Ц на ледину, на комсмомолску градЬу. «ато су Ъуди у огромноЉ веЮини изгубили корен и обичаЉе.“

¬ековну традициЉу Ље заменила совЉетска свакодневница. «намо кад Ље све почело да се меЬа Ц 90-их, али много тога и сад подсеЮа на недавну прошлост.

’иротони€ архимандрита ѕахоми€ (Ѕрускова) во епископа ѕокровского и Ќиколаевского, ƒзержинск, Ќиколо-”грешский монастырь, 19 декабр€ 2011 г. ‘ото: —. ¬ласов,  . Ќовотарский
’иротони€ архимандрита ѕахоми€ (Ѕрускова) во епископа ѕокровского и Ќиколаевского, ƒзержинск, Ќиколо-”грешский монастырь, 19 декабр€ 2011 г. ‘ото: —. ¬ласов,  . Ќовотарский
Ц Ќа териториЉи ¬аше епархиЉе има запаЬуЉуЮе много места са совЉетским називима.

Ц ћаркс, ≈нгелс, ѕугачов... »мамо и ÷рвенопартизански реЉон, имамо —овЉетски... ћоЉа титула Ље епископ ѕокровски и ЌиколаЉевски, а ако употребим савремене географске називе, испашЮе ≈нгелски и ѕугачовски. » рукоположен сам у Аержинском, - смеЉе се владика, - тако да ме наслеРе из совЉетске прошлости прати на мом архиЉереЉском путу.

Ц »ма ли наде да се промене имена ових градова и реЉона? » код нас у ћоскви Ъуди се секираЉу због назива метро станице, на пример, ¬оЉковске Ц иако веЮ мало ко у ЬоЉ чуЉе презиме Љедног од организатора убиства царске породице.

Ц “о што Ъуди не чуЉу говори само о Љедном Ц данас често не знаЉу своЉу историЉу. Ќе размишЪаЉу о ЬоЉ. „’леб наш насушни даЉ нам данас,“ Ц многи од ових речи праве своЉе животно гесло и нажалост, траже само насушни хлеб.

Ќаравно, и моЉи помоЮници и Ља радимо на томе да на неки начин променимо ситуациЉу и вратимо историЉске називе, али Ље то врло дуг и сложен процес. »ако ми се чини да Ъуди почиЬу да меЬаЉу мишЪеЬе: Љош пре десет година за време референдума на нивоу града веЮина се изЉаснила против промене назива Ц желели су да град остане ≈нгелс, - а данас се становници називаЉу ѕокровчанима.

¬ Ѕалаковском благочинии. »юль, 2012 г. ‘ото: ј.яновский
¬ Ѕалаковском благочинии. »юль, 2012 г. ‘ото: ј.яновский
Ц  о данас долази у храм, има ли омладине?

Ц —ве зависи од свештеника. ѕо мом мишЪеЬу данас Ље главни принцип развоЉа црквеног живота, мисионареЬа у наЉразноврсниЉим облицима Ьеговог испоЪаваЬа Ц развоЉ парохиЉског живота. “амо где Ље свештеник добар све се среРуЉе. √ради се. ѕоЉавЪуЉе се омладина. Ќаравно, то ниЉе питаЬе године дана, две, па чак ни пет година Ц то Ље питаЬе дугог низа година. »пак, резултат се види. „есто Ъуди питаЉу Ц да ли код вас у провинциЉи има антицрквених расположеЬа, превираЬа?

Ц ƒа, и ми смо хтели исто то да питамо.

Ц Ўто се иде даЪе у дубину, маЬе Ље таквих поЉава, - Ъуди се овде не баве глупостима. —вештеник Ље у провинциЉи, у селу, у реЉонском центру Ц први савезник, и за обичног човека, и за интелигенциЉу, и за оне коЉи су на власти. —тваралачко начело. ÷ентар привлачности.

” реЉонским центрима имамо много тешкоЮа, много проблема, али свуда Ље клир тражен, и свуда свештеници имаЉу добре односе с Ъудима. Ќаравно, совЉетска прошлост се не може заборавити: искореЬена Ље, уништена Ље традициЉа, не само религиозна, веЮ читав начин живота. ƒанас Ъуди као слепци покушаваЉу на нешто да се ослоне, а тле им као живо блато, измиче под ногама и то Ље веома тешко. » кад се на таквом месту поЉави добар пастир, око Ьега се окупЪаЉу Ъуди коЉима Ље потребан. «ато се конфликти, превираЬа и колебаЬа у провинциЉи не осеЮаЉу.

Ц ¬ладико, навршава се годину дана откако Ље основана ѕокровска и ЌиколаЉевска епархиЉа и откако сте дошли на ову катедру.

Ц ƒа, рукоположен сам деветнаестог децембра, на ЌикоЪдан.

Ц «а време богослужеЬа се испод ногу архиЉереЉа простиру орлеци Ц теписи с приказом орла коЉи лебди. Ўта симболизуЉе оваЉ приказ?

Ц “о Ље слика духовности, лета. ƒуховног служеЬа архиЉереЉа. “ога да он не сме да буде одвоЉен од своЉих свакодневних Ъудских трагаЬа и брига. “реба да летеЮи у духовном смислу изнад своЉе пастве, врло будно бди над оним што се дешава Ц и притом да сам буде духован човек. ѕа, у краЉЬу руку, тако треба да буде.

Ц ” Љедном од интервЉуа сте говорили о виРеЬу коЉе Ље имао старац јлексиЉе ћечов у „одговор на Ьегова размишЪаЬа о томе шта Ље свештенство. ѕеЬе се узбрдо и губеЮи снагу вуче за собом на конопу гомилу Ъуди. ќви Ъуди не желе да се пеЬу, гураЉу се, вичу, отимаЉу се, неко у страну, неко надоле. —нага га напушта и он се котрЪа низ падину. » осеЮа како му ови Ъуди, удруживши своЉе снаге, не дозвоЪаваЉу да падне, гураЉу га нагоре. “ако Ље и у храму, и у парохиЉском животу. —вештенику бива тешко, умара се, губи снагу Ц и одЉедном осеЮа да га парохиЉани, због коЉих се трудио, подржаваЉу и вуку нагоре.“ ј шта Ље епископство? ћноги сматраЉу да Ље архиЉереЉ нека врста... руководеЮег радника.

Ц ” овоме има одреРене истине.

„≈пископ“ Ље надзорник у преводу с грчког. ќдносно, онаЉ ко надзире црквени живот. ћеРутим, архиЉереЉ Ље пре свега пастир, коЉи надзире духовни живот.

¬иРеЬе старца јлексиЉа ћечова се у извесноЉ мери може применити и на архиЉереЉско служеЬе, али Юе овде више одговарати поука коЉу ми Ље дао Мегова —ветост ѕатриЉарха рекавши дивне речи, - и мислим да се оне веЮ остваруЉу и да Юе се остваривати у току мог даЪег живота.

»за блиставих риза коЉе облачи архиЉереЉ, рекао Ље —вЉатеЉши, иза раскошног богослужеЬа и споЪашЬе уреРености живота криЉе се много туга и тешкоЮа, коЉе нико, чак ни Љедан човек, макар био и наЉближи, не може ни да схвати, ни да подели сим. ќваЉ крст Ље свакодневно умираЬе за паству, - коЉи се на хиротониЉи даЉе архиЉереЉу.

» данас на основу искуства схватам да и Љесте тако, - иако, с друге стране, има много и радости: можеш да радиш оно што Ље ÷ркви на корист Ц и то Ље права утеха. ”опште, велика Ље среЮа то што ми Ље Ѕог дао могуЮност да служим ÷ркви. Ќекоме такву могуЮност не даЉе и сматрам да сам среЮан човек. —ав моЉ животни пут Ц то што сам своЉевремено постао монах, што сам живео у општежитеЪном манастиру, што сам касниЉе, нашавши се у —аратовскоЉ области, служио као парохиЉски свештеник, а сад служим као архиЉереЉ Ц говори о томе.

јрхиЉереЉско служеЬе се веома много разликуЉе од онога што сам имао прилике да искусим раниЉе, али доноси велику утеху Ц радиш то ради ’риста, радиш то за своЉу ÷ркву.

¬ладыка благословл€ет народ. Ѕалаковское благочиние, »юль, 2012 г. ‘ото: ј.яновский
¬ладыка благословл€ет народ. Ѕалаковское благочиние, »юль, 2012 г. ‘ото: ј.яновский
Ц ј шта Ље наЉтеже у ¬ашем служеЬу?

Ц  од нас у –усиЉи Ље некако уобичаЉено да Ъуди грде власт Ц тако се историЉски десило. јрхиЉереЉ Ље такоРе у извесноЉ мери начелник, - мора да руководи, да управЪа, а понекад некога и да приморава. £асно Ље да се може десити да се Ъуди опиру, да буду нечим незадовоЪни, могу да се увреде, али Ље вероватно наЉтеже кад не наилази на разумеваЬа у свом служеЬу. “о причиЬава бол. »ако се, наравно, ништа не може променити на брзину. ѕотребно Ље време да те Ъуди схвате. ƒа стасаЉу помоЮници, истомишЪеници, они коЉи Юе сложно с тобом радити оно због чега живиш.

Ц ¬ладико, многе занима Ц како се моле архиЉереЉи?  оЉе Ље ¬аше правило?

(смеЉе се) ќбично монашко правило. ”право оно коЉе ми Ље духовник дао на постригу. “рудим се да га држим, - наравно, то ми не успева увек у потпуности, Љер Ље и распоред богослужеЬа другачиЉи, и све друго Ц али се трудим да га испуЬавам колико имам снаге и могуЮности. Ќаше традиционално монашко руско правило: три канона с акатистом, катизма, £еванРеЪе, јпостол, ЉутарЬе и вечерЬе молитве Ц али то се подразумева, - и »сусова молитва. ќно како живе сви монаси.

Ц ” току Ље ЅожиЮни пост Ц даЉте нам архиЉереЉску поуку. ƒанас су у моди разговори о томе да Ље важан духовни, а не телесни пост Ц и све некако води према смаЬеЬу телесног.

Ц –еЮи Юу вам следеЮе Ц кад сам као младиЮ дошао у ÷ркву, уопште ме ниЉе надахнула, запалила и за собом повела раслабЪеност, лакоЮа и приступачност, веЮ монашки живот: видео сам да Ъуди посте, како се моле...

—тариЉи човек због здравственог стаЬа заиста може да ублажи пост Ц све га боли, треба да Љеде млечне производе, - Ља сам Љош као свештеник давао таквим Ъудима благослов да ублаже пост.

јли млади Ъуди треба да проРу кроз подвиг. јко погледамо животопис подвижника наше ÷ркве, посебно монаха, видимо с коликом ревношЮу су се подвизавали младиЮи кад су одлазили у манастир и чак тек док су се спремали за монашки живот. » не само монаси Ц да ли знате да Ље у рускоЉ воЉсци пост укинут тек за време ѕетра I? ¬оЉници коЉи су одлазили у рат су постили Ц то Ље традициЉа руског живота.

—матрам да Ље за човека у снази, посебно младог, то веома корисно Ц и добро молитвено правило, и пост.

Ќа краЉу краЉева, постоЉи устав поста Ц за кога Ље писан? Куди кажу Ц „ми нисмо монаси, не желимо да читамо ове кЬиге“. ћеРутим, свети оци нису делили Ъуде на монахе и немонахе. »сточна ÷рква, наше православЪе Ље дубоко укореЬено у монашку традициЉу. Ќаша вера од човека захтева унутрашЬи духовни рад.

ћонашки начин живота Ље уопште карактеристичан за –усиЉу. » ова особеност руског духовног живота Ље увек надахЬивала Ъуде других православних традициЉа Ц на пример, √рке, Ѕугаре или –умуне.

„ини ми се да човек треба мало себе да примора на нешто. јко се човек ограничи Ѕог Юе му сто пута више узвратити за то, - даЮе му и снагу, и чврстину, и здравЪе.  ад човек има вере, кад има повереЬа у Ѕога, Ѕог му узвраЮа стоструко.

—еЮам се како сам Љош као младиЮ почео да долазим у храм. ƒешавало се да свештеник каже с амвона Ц „браЮо и сестре, треба помоЮи“ Ц и почиЬе таква гунгула да Ъуди дохвате метлу или крпу! ј данас свештеници само што не мораЉу да играЉу да намоле своЉе парохиЉане да почисте после службе. » никога не налазе. “о веЮ говори о многом. «аправо, то Ље врло лоша тенденциЉа.

¬ стро€щемс€ храме. Ќовоузенское благочиние, декабрь 2012. ‘ото: ≈. ”ль€нова, ƒ. јввакумов
¬ стро€щемс€ храме. Ќовоузенское благочиние, декабрь 2012. ‘ото: ≈. ”ль€нова, ƒ. јввакумов
Ц ј с чим Ље повезана?

Ц ћислим, са свеопштом раслабЪеношЮу живота. — Ьеговом материЉализациЉом. — тим што на прво место избиЉа тражеЬе личне користи. ” великим градовима се поЉавила читава нова врста недеЪног одмора Ц шопинг. ƒа Ље неко то испричао нашим бакама и декама они вероватно не би схватили. ј и наши родитеЪи би на то чудно гледали. ј данас храмови постаЉу супермаркети.

»з живота нестаЉе пожртвованост. “о Ље врло опасна поЉава: –ус без пожртвованости Љедноставно не може да живи. Ѕарем ÷рква треба да буде жариште у коЉем Юемо о томе говорити. “рудимо се да васпитавамо у своЉоЉ деци пожртвовано служеЬе. ћеРутим, вероватно Ље да и сами треба да умемо нешто да жртвуЉемо.

28 / 12 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0