Srpska

’аЉдемо код ЌовороРеног

††††

 ад се роди дете, зар не идемо у родитеЪску куЮу носеЮи поклоне у рукама, а на уснама честитке?

ј кад видимо пред собом дете, ово мало чудо, коЉем су потребне брига и нежност, зар му не желимо среЮу, богатство, успех и друге ствари коЉе се толико цене у нашем свету одраслих?

„«анимЪиво Ље, шта ли Юе бити с тобом?“ Ц могу упитати пажЪивиЉи меРу нама не надаЉуЮи се да Юе чути одговор.

„Ўта Юеш бити кад порастеш и шта ли Юе бити с тобом?“

£ер, ниЉе искЪучено да радосни отац баца увис до плафона и нежно дочекуЉе на руке будуЮег јЉнштаЉна, или јлександра ¬еликог, или ћариЉу  алас.

ј може се десити да оваЉ дечак или девоЉчица не постану нека велика личност. ј то ниЉе ни страшно. Ќе могу сви бити велики. “ачниЉе, човек Ље велик и кад ниЉе познат у целом свету. Ѕог воли човека и позива га да кроз тесна врата пролазног живота уРе у блажену вечност. Ўта Ље више потребно?

—амо да не тепамо будуЮем убици или трговцу дрогом или другом злотвору (злотворки), коЉи Ље незнано како од нежног детета постао пород аспидин.

***

јли, идемо у куЮу у коЉоЉ ћариЉа пева успаванку —ину ЅожиЉем. ќн Ље изабрао —еби ћаЉку, нашао Ље кротку душу и чисту утробу. Ќашао Ље ¬рата кроз коЉа Ље могао да уРе у свет Ъуди. » ево √а како почива на Меним рукама и навикава се да препознаЉе Мен глас.

Ўта Юемо ћу поклонити? Ѕомбоне, звечке, пелене, фланелске повоЉе и дречаву одеЮу... ƒа, свашта се може донети у куЮу у коЉоЉ се налази новороРенче! “им пре Ц зими! £елке, светиЪке, балони, хиЪаду ситница с празничне распродаЉе.

Ќе. £осиф нас неЮе пустити код ƒетета са свим овим тричариЉама. –еЮи Юе: „ќвде су били мудраци и веЮ су донели поклоне. «лато, тамЉан и измирну. Ќишта више не треба да се доноси.“

***

- ј можемо ли да приРемо ƒетету и да √а узмемо у наручЉе?

- ѕриЮи ћу исто Ље што и „попети се на гору √осподЬу и стати на Мегово свето место“ (ѕс. 23, 3). ƒа ли сте чули ко то може да учини?

-  ако да знамо? Ќеуки смо Ъуди.

- „ќнаЉ чиЉе су руке невине и чиЉе Ље срце чисто Ц добиЮе благослов од √оспода и милост од Ѕога, —паситеЪа —вог“ (ѕс. 23, 4-5). ƒа ли су вам срца чиста и руке невине?

Оутимо и повлачимо се ка вратима, криЉуЮи иза леРа руке далеке од непорочности. “о Ље тако природно за Ъуде коЉи су ишли да се провеселе, али су случаЉно крочили на свету земЪу обувени. ѕритом наше очи не виде више од онога што види мачка или пас. ј кад бисмо имали другачиЉи поглед и видели јнРеле, коЉи су се надвили над колевком? ”мрли бисмо од страха. Ќе, треба не окреЮуЮи леРа, повлачеЮи се и клаЬаЉуЮи, да идемо ка вратима и да што пре побегнемо одавде.

***

«адржао нас Ље £осифов глас.

- ƒа ли бисте желели да знате зашто се ќн родио и ко Юе бити?

- ƒа, али...

- Куди су ташти и празни. «анима их да унапред сазнаЉу будуЮност. ѕриРите и упитаЉте.

- ј да ли Юе ќн одговорити?

- ”питаЉте ћаЉку. ќна Ље паметниЉа од свих мудраца. ќна Ље ∆ива  Ьига.

» ми смо са страхом, не усуРуЉуЮи се да не послушамо, пришли младоЉ ћаЉци, трудеЮи се да под нашим ногама не зашкрипи ниЉедна даска.

- ќн ниЉе роРен како би се наслаРивао среЮом, - рекла Ље замишЪено ћариЉа гледаЉуЮи не у нас, веЮ у —ина. „ЌеЮе бити писац или воЉник,“ Ц тихо Ље наставила, - „неЮе живети у дворцу, неЮе постати путник или научник, али Юе бити ∆ртва за све.“

Ќа овим речима Ље и ƒете погледало ћаЉку. ѕогледало Ље паметно и забринуто и пружило Ље према МоЉ ручице, као што чине деца кад траже заштиту. ј она нас Ље погледала оним погледом коЉим гледа на свет с иконе „¬ладимирска“. ѕриметили смо сузу у Меним очима. —узу, у коЉоЉ се одражавао слаби одсЉаЉ стоне лампе. » постидели смо се.

***

»споставило се да Ље тамо, иза наших леРа, где су била само врата, ћариЉин поглед видео цело човечанство коЉе Юе бити откупЪено из робоваЬа греху крвЪу Меног —ина. » Мен поглед Ље говорио: „ƒа ли схваташ коЉа Ље цена коЉом Юе бити плаЮена твоЉа пролазна среЮа и вечно блаженство? ƒа ли ишта разумеш?“

***

 ад су зашкрипела врата и кад Ље на ред дошла шкрипа снега под ногама дуго нисмо ишли обичним кораком, веЮ уназад. Ѕило нам Ље страшо да окренемо леРа према куЮи у коЉоЉ Ље ќн остао.

ѕразнична бука нас Ље вратила уобичаЉеном животу. Куди су секли сличугама лед смрзнутог клизалишта, у ваздуху Ље било много смеха и музике, Ъуди су свуда пили зачиЬено кувано вино и с дрвеЮа су висиле траке.

Ќека омладина само што нас ниЉе оборила с ногу. „ƒа ли сте веЮ били тамо?“ повикали су нам на ухо имаЉуЮи у виду куЮу из коЉе смо се враЮали. „» ми сад идемо!“

„ЌемоЉте ништа носити. “амо поклони нису потребни,“ Ц рекли смо им, али нас они нису чули. ”даЪили су се грудваЉуЮи се и заразно се кикоЮуЮи, да смо се и сами и нехотице осмехнули. —амо уснама. —амо уснама, али не и очима.

—а руског ћарина “одиЮ

04 / 01 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0