Srpska

£едном малом бати коЉи жели Љедну ЅожиЮну причу

ћисионарска писма. ѕисмо 92

»спричаЮу ти причу што су мени причали православни јрапи из села ЅетЯале код ¬итлеЉема. ” старо, прастаро време, далеко, далеко пре роРеЬа ’ристова, беше у ¬итлеЉему човек по имену £есеЉ, син ќвидов, унук ¬озов и –утин. ј таЉ £есеЉ имаше осам синова. ЌаЉмлаРи син £есеЉев зваше се ƒавид. Ѕеше ƒавид пастир, и пасаше овце око ¬итлеЉема. —вето ѕисмо описуЉе ƒавида као младиЮа стасита, смеРе косе и лепа лица. ”з то Љош беЉаше оваЉ лепи пастир необично снажан и храбар.  ад би му лав или медвед ухватио овцу, он би лаконого стизао звера, отимао овцу из зверских чеЪусти а звера убиЉао. » тако, дакле, беше ƒавид заиста добар и поуздан пастир свога белога стада. ј много поштоваше оца свога, као Ѕога. „есто пута ƒавид Ље спавао у поЪу, на широкоЉ постеЪи земЪе покривен златотканим Юилимом звезданог неба. Ќо оно што Юу ти испричати ниЉе се догодило у отвореном поЪу под звездама него у ЉедноЉ каменоЉ пеЮини украЉ ¬итлеЉема.

Ѕио тако Љедан вруЮ дан, какви су чести дани у тоЉ источноЉ земЪи. ƒавидове овце полегале у хлад под маслиново дрвеЮе. —унце Ље пекло свом своЉом силом, и овце су дахтале од жеге. ѕа и ƒавиду поста жега сасвим досадна. «ато он уРе у ону пеЮину, да се склони од вруЮине и да се одмори. ” пеЮини Ље хладовито у летЬе дане а топло у зимске. ”шавши у пеЮину млад пастир се одмах осети приЉатно, па седе; убрзо задрема, леже и заспа. јли не постоЉа дуго а то ƒавид осети нешто хладно по рукама своЉим, и трже се иза сна.  ад отвори очи, аваЉ, он виде ужасну змиЉу како се сколутала Ьему на прси и обавила око Ьегових руку! £ош уздигла своЉу пЪоснату главу над Ьеговим лицем па Љезиком палаца. ќчима злобно и устремЪено гледа у лице младиЮево, очима што сиЉаЉу као жеравице. ” пеЮини мрак, и у мраку очи оне немани као две жишке! ƒавид се сав стресе од страха. Мегов положаЉ био Ље очаЉан, ван спасеЬа. јко само мрдне руком или главом, змиЉа Юе га сигурно угристи, и сасути своЉ отров у крв Ьегову. ќ колико му Ље лакше било борити се са ричуЮим лавом и урлаЉуЮим медведом него са овим пузеЮим немуштим гадом! Ўта да ради? ”Љедном се сети ƒавид свог старог помоЮника у невоЪама, свога √оспода, па узвикну из срца, пуног бола и суза: Ќе остави ме √осподе Ѕоже моЉ, не одступи од мене! ѕохитаЉ ми у помоЮ избавитеЪу моЉ од тешких беда! “ек што изрече те речи, а гле засиЉа се нека необична светлост у Љедном углу пеЮине. Ѕеше светлост у облику великог круга у висини човека. ”сред тог круга од светлости ƒавид угледа красну девоЉку, благу и озбиЪну у исто време. ƒевоЉка сеРаше са напред погнутом главом, и држаше на рукама чедо, тако предивно чедо какво £есеЉев син никад очима своЉим ниЉе видео. ЌаЉедном усправи се дете у крилу своЉе матере и оштро погледа на змиЉу очима као двема муЬама. » пружи дете прст према вратима од пеЮине као заповедаЉуЮи змиЉи да изаРе. Ќа мах се змиЉа одви од ƒавидових руку, опружи се и одгмиза напоЪе. ƒавид скочи и простре се по земЪи пред девоЉком и дететом у светлости. ’теде да искаже своЉу благодарност за неочекивано спасеЬе, и таман кад му доРе реч у грло, он отвори очи, али - ништа више не виде. ” том цела пеЮина испуни се неким слатким мирисом као од скупоценог тамЉана и измирне.

ƒо смрти своЉе ƒавид ниЉе могао заборавити оваЉ чудни доживЪаЉ. ќд пастира уздигао се до цара, али оно му Ље стално било у памети.  ао цар он Ље саставио две прекрасне песме, Љедну: ЌаЉлепшем од синова човечиЉих, а другу опет: ÷арици у ризама позлаЮеним. » те песме он Ље певао као цар уз харфу на високоЉ кули своЉоЉ у £ерусалиму.

ј ти, бато, сад погоди: коЉа Ље оно пеЮина? Ўта означава она страшна змиЉа?  о Ље била она девоЉка, а ко дете? ƒа бих ти олакшао да све погодиш Ља те поздравЪам радосним поздравом:

’ристос се роди!

06 / 01 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0