Srpska

Братска помоћ из Чешке брачном пару Симић у Ораховцу

Прича коју су прочитали на руском сајту Православие. Ру о Срећку и Лазарки Симић из Ораховца, у чију су кућу 21. децембра упали провалници и однели све што се могло однети, оставивши иза себе пароле УЋК на зидовима, дирнула је двојицу Чеха из Прага. За Ораховац су и раније знали, долазили су ту код својих пријатеља Срба, упознали људе.

Радован Павлишта и Патрик Никола Каизр дошли су на идеју да прикупе новац којим би помогли Симићима. Позвали су пар пријатеља који су са њима раније посетили Ораховац и саопштили им своју идеју. Ни дан није прошо, а на њихов рачун, отворен за ту прилику, већ је пристизао новац намењен овим људима. Њихови пријатељи су се одазивали један за другим, уплаћивали новац на рачун или давали лично Радовану и Патрику, који су одлучили да сами крену у Ораховац, посете Симиће и за прикупљени новац купе оно што им је најпотребније. Већ петог јануара, возећи цели дан, стигли су код својих пријатеља Радића у Ораховац. Заједно су, на Бадњи дан, после традиционалне сече Бадњака и литургије, посетили Симиће, саслушали њихову причу, и у доњем делу града купили кућне апарате који су Симићима украдени ( веш машину, усисивач, бојлер).

Из Чешке су већ донели ТВ апарат, ДВД плејер и пеглу које су њихови пријатељи послали. ,,Ови зидови, са великим УЋК натписима морају бити окречени“- помислио је Радован, посматрајући дубоко потресеног Срећка који је седео на каучу уништеном лудовањима провалника. Уз помоћ српских пријатеља довели су мајстора и договорили се са њим да среди собу, окречи зидове, префарба одређене делове, чим прођу Божићни празници, и још купе нови кауч. Стари Симићи нису могли да верују да је неко из далеке земље дошао само због њих и донео све што им је било потребно. Док је Срећко само ћутао, Лазарка се захваљивала, и благосиљала младиће који су са мајстором прикључили веш машину и бојлер, повезали ТВ и дуго, благо разговарали са њима.

-Нека вас Бог награди, децо моја, понављала је неколико пута Лазарка. -Стари смо и болесни, без машине и бојлера тешко, не бих могла ништа да урадим, ни да оперем све ове ствари које су нам растурили. А знам да су ово урадили да би нас натерали да продамо кућу. Да нисмо стигли, чим нам је комшија јавио, кућу би нам и запалили, да би је купили за мале паре. Хвала вам, хвала много!

Радован и Никола су остали у Ораховцу у току Божићних празника код својих пријатеља. Посетили су још пар породица, међу њима и породицу Станојевић у којој је пре два месеца рођена Анастасија. Донели су дар за Божић овој девојчици којој су млади родитељи незапослени, баба Јасна која је преживела киднаповање шиптарских екстремиста 1998. болује од рака, а деда Крста је после киднаповања исте 1998. завршио у једној од масовних гробница УЋК-а.

Радован, чији је отац Србин са Пала, а мајка Чехиња, одлично говори српски језик. Пре пар година после прве посете Ораховцу и светињама Косова и Метохије одлучио је да се крсти у Православној цркви Успења Пресвете Богородице на Олашанима у Прагу, код протојереја Срђана Јаблановића, где се у септембру и венчао са Чехињом Габријелом.

Међу пријатељима које је Радован, у жељи да их упозна са страдањима српскога народа , доводио на Косово и Метохију био је и Чех Патрик, коме је Радован кумовао на крштењу у истој цркви у Прагу. Патрик је добио име Никола, по Светом Николи, чију је икону из 1847.са пријатељем фотографом, спасио из згаришта цркве Светог Николе у Приштини, запаљене од шиптарских екстремиста 18. марта 2004.године. После обнове цркве рестаурирану икону су Никола и Радован вратили у Приштину. Сада је на месту на којем је деценијама пре стајала.

Радован, по професији информатичар - библиотекар и Никола , који је новинар на телевизији Прима су боравећи у Ораховцу и Великој Хочи саслушали приче о животима овдашњих људи, проблемима и неизвесности у којој живе. Посетили су манастир Свети Врачи у Зочишту, разговарали са свештеницима и монасима, учествовали у Божићним литургијама у ораховачкој цркви и обичајима у домовима домаћина. Жеља им је да и у будуће наставе да помажу српском народу   својом племенитом братском мисијом у нади да ће се истина о српским страдањима чути у Чешкој, али и у целоме свету.

22 / 01 / 2013

    Коментари:

    2013-01-27
    21:31
    Драгица:
    Један леп пример за угледање. Хвала им до неба.

    2013-01-25
    03:53
    Biserka Vucetic:
    Za svaku su pohvalu. Ovo je primer koji ukazuje na to da se eto u ljudima budi ono praiskonsko bratstvo. U Meni je ovaj tekst vratio prosto ive slike nekadanjih ljudi i naih prabogova ,te se ovim primerom vidi da smo potomci SVETOVIDA,RADGOSTA,TRIGLAVA,PERUNA i da su nas stvorile iste praboginje, Lada, Vesna,Perunika itd.Ovaj njihov gest e biti prepriavan i nekada u budunosti bie bajka, ali vidimo sada da je to istina. Veliki pozdrav Radovanu i Nikoli.
    P.s. Ja sam mogla pomoi radom u kolama kao pedagog i ila sam iz Nia 2004/2005.g dva puta nedeljno u mestima Vrbovac,Vitina,Mogila i Klokot,a dva dana sam ila za Aleksinac gde sam radila kao profesor i predavala tri pedagogije studentima za vaspitae. Tu svoju radnu godinu iz svog radnog staa smatram najhumanijom godinom.

    2013-01-23
    02:21
    Valentina:
    Neka ih Bog poivi, blagoslovi i da svako dobro. Da nas sve uini boljim ljudima, spremnijim da se naemo jedni drugima u nevolji. Slava Bogu!

    Ваш коментар

    Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru.

    Ваш коментар:
    Ваше име:
    Ваш e-mail:
    Унесите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0