Srpska

£убилеЉ - подстрек да Љош истраЉниЉе сведочимо √оспода ’риста да би и други, видевши наша добра дела, прославили ќца нашега  оЉи Ље на небесима

Ѕеседа Мегове —ветости ѕатриЉарха српског г. »ринеЉа на свечаности отвараЬа године ћиланског едикта
- Ќиш, 17. Љануар 2013. године -

ѕрошло Ље 1700 година од доношеЬа ћиланског едикта, коЉим Ље —вети ÷ар  онстантин ’ришЮанима гарантовао право да √оспода »суса ’риста слободно прославЪаЉу. ѕред нама Ље велики догаРаЉ, али и прилика да се после много векова упитамо: шта Ље таЉ акт значио за ÷ркву ’ристову, после три века прогона хришЮана у –имскоЉ империЉи због тога што су проповедали Ѕлагу вест —ветог £еванРеЪа и сведочили ’риста ¬аскрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.

—тога су хришЮани били ставЪени ван закона као Ъуди коЉи проповедаЉу „недозвоЪену веру“. ћноги мученици из тог времена чиЉем се храбром сведочеЬу »стине дивимо, меРу коЉима су и ранохришЮански мученици са ових наших простора (—вети ‘лор и Ћавр из ”лпинане (данашЬи ЋипЪан), —вети ≈мил и —тратоник (Ѕеоград), —вети ≈расмо ќхридски, —ветих 150 мученика сирмиЉских (—ремска ћитровица), испуЬаваЉу календар —вете ÷ркве ’ристове. «аслугом —ветог ÷ара  онстантина хришЮани су постали слободни. ѕостали су део друштва са правима коЉа су имали и Ъуди других религиЉа, са имовином и слободом рада и деловаЬа. “им едиктом Ље ÷ркви гарантована слобода, по речима царским: „да дозволимо и хришЮанима и свима другима слободу избора и да следуЉу вери коЉу би желели, као и било коЉоЉ божанскоЉ или небескоЉ ствари, да би могли и ми и сви коЉи су под нашом влашЮу добар и миран живот водити“.

ќва 2013. година Ље прилика да сагледамо колико Ље ’ришЮанство заслужно за преображаЉ коЉи Ље учинило у незнабожачком и идолопоклоничком античком свету. «ато Ље оваЉ ЉубилеЉ велики дар коЉи нам Ѕог даруЉе, дар коЉи подразумева одговорност: да видимо колико смо ’ристови, колико Ље Ѕог са нама и ми са Мим. Ќе смемо се правдати временом и говорити како су у овом нашем времену скоро све вредности погажене. ћи смо ту да се у години овог великог £убилеЉа покажемо способним превазиЮи сваку кризу; да смо спремни жртвовати се за истинску слободу и Ъудско достоЉанство, за ону слободу и оно достоЉанство коЉе нам Ље ’ристос даровао. ќво Ље тренутак, не само да се поносимо тиме што Ље ÷ар  онстантин „апостол меРу царевима“ роРен у Ќишу, веЮ да се угледамо на Ьегов духовни преображаЉ и сагледамо плодове коЉе Ље таЉ преображаЉ донео у уметности, култури, музици, науци, кЬижевности Ц Љедном речЉу, колико Ље допринео Ъудском животу уопште. ††††

ќваЉ –авноапостолни ÷ар, коЉи Ље владао по ЅожЉим законима на корист и добробит заЉеднице, био Ље духовни узор потоЬим владарима, а нарочито онима из нашег рода. ќ томе сведоче споменици средЬовековне кЬижевности, у коЉима су српски владари приказани на „подобиЉе  онстантиново“, као „Ќови  онстантин“. ¬ладари из ЌемаЬине лозе су често пореРени са ÷арем  онстантином. јрхиепископ ƒанило II, говореЮи о победама —ветог краЪа ћилутина, сматра да Ље он „сличан славном  онстантину“, док се —вети —тефан ѕрвовеначани, у своме ∆итиЉу —ветом —имеону, моли да крст буде симбол и средство благословене победе, и да помаже Ьеговом оцу „као древноме ÷ару  онстантину“. ”  раЪевоЉ задужбини, манастиру —ветог Ќиколе ƒабарског, постоЉи монументална композициЉа  онстантинове победе над ћаксенциЉем, коЉу истраживачи упоредо ставЪаЉу са  раЪевом победом на ¬елбужду. ÷ар ƒушан, такоРе, доносеЮи своЉ «аконик, тражи историЉски основ у  онстантиновоЉ личности и делу. ” пропратноЉ повеЪи каже се: „Ѕог по своЉоЉ милости... мене премести од краЪевства на православно царство. » све ми даде у руке као и великом  онстантину цару...“

ЌастоЉеЮи да буду „ онстантиновог рода“, наши свети преци, „честити и Ѕогу приступачни“, остварили су и оставили нам велика дела на поЪу науке, политике, културе, цивилизациЉе... «ато Ље —рбиЉа била, али и данас Љесте, органски део ≈вропског континента, оне ≈вропе коЉа се поноси хришЮанским наслеРем, слободом и високим културним достигнуЮима.††

ќво славЪе вечерас у Ќишу, и сва друга коЉа Юе бити у овом граду, али и у Ѕеограду и другим местима у току године, помоЮиЮе нам да се речи ћиланског едикта и данас, након 1700 година, чуЉу и зазвуче савремено; Љер су, нажалост, савремени и прогони и страдаЬа широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на  осову и ћетохиЉи.

ћилански едикт Ље општеЪудска и општецивилизациЉска тековина актуелна у сваком времену, па и у овом нашем.  олико Юемо ми принети плодова и оставити своЉим потомцима зависи од нас Ц колико смо спремни да, попут —ветог  онстантина ¬еликог и Ьегове маЉке —вете ÷арице £елене, лично доживимо непоновЪиву и Љединствену личност √оспода »суса ’риста, да се у Мему огледамо, и да као плод тог чудесног и таЉанственог сусрета остваримо апостолску мисиЉу ÷ркве у свету. «ато Ље свечано обележаваЬе овог £убилеЉа подстрек да Љош истраЉниЉе сведочимо √оспода ’риста да би и други, видевши наша добра дела, прославили ќца нашега  оЉи Ље на небесима.

—вети ÷ар  онстантин Ље своЉим едиктом омогуЮио слободно исповедаЬе ’ришЮанства у мору паганског света. ѕротекло време од 1700 година Ље гаранциЉа да нико данас не треба да се плаши наше —вете ÷ркве, Љер Ље она управо надахнута едиктом, истраЉна у неугрожаваЬу било чиЉе слободе вере и савести. “аквим односом према другима на наЉбоЪи начин сведочимо снагу и Ъубав коЉом нас ’ристос и —вети ÷ар  онстантин уче и данас.

ќвом вечерашЬом свечаношЮу проглашавамо 2013. годину, годином ћиланског едикта.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

22 / 01 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0