Srpska

”брзаваЬе времена

Ћети смо, као што то обично бива, одлазили у село, код баке. ∆ивели смо у куЮици направЪеноЉ од глине и дрвета, скоро потпуно лишени свега онога што се назива цивилизациЉом. ¬ечери смо проводили уз светлост керозинске лампе слушаЉуЮи баЉке.  ако богат нам Ље тада изгледао свет пун таЉни и лепоте!  ао да сам живео у неком другом времену, био део друге историЉе, отворене за вечност. —ад времена има све маЬе.

¬реме лети брже, много брже него раниЉе. ƒа ли сте то приметили? Ќемамо времена да прочитамо кЬигу, да размислимо о нечем свом, не остаЉе нам времена чак ни за то да будемо мало с децом и са своЉом сапутницом на раскршЮима овог живота.

Ќаучници су чак почели да мере убрзаЬе времена. »ако ниЉе лако измерити оно што служи као мера свега постоЉеЮег. £ер нема таквог стаЬа или покрета у коЉем време не би постоЉало као осеЮаЉ пролазности коЉи тишти. » дошли су до закЪучка, не зна се коЉим прорачунима, да данас 24 часа пролази исто тако брзо као што Ље раниЉе пролазило свега 16. ќдносно, веЮ смо изгубили треЮину времена свог живота или половину оног времена у току коЉег се налазимо у активном стаЬу. јли, не указуЉу само научници на то Ц оци, коЉи се подвизаваЉу у пустиЬама —вете √оре, отшелници наших дана, кажу исто: данас време тече много брже него раниЉе, а Ьих Ље врло тешко оптужити за психолошку субЉективност изазвану социЉалним околностима...

ѕовеЮала се брзина свих процеса, али се време ипак скратило Ц дешава се супротно од онога што би требало очекивати! “ако се упркос своЉ научноЉ логици, испоставило да су идеолози теориЉе напретка велики лажЪивци. «ар нам нису у прошлом веку сугерисали да Юе научни и технолошки напредак довести до тога да Юе машине заменити Ъудски рад и да Юе због тога времена бити више? ƒа, машина за праЬе веша данас олакшава рад жене, коЉа сад ипак много више пати због стреса услед недостатка времена него кад Ље испирала веш у реци...

Ќекад су се Ъуди кретали споро, лагано су радили све што Ље требало да учине у току дана, у току свих дана свог живота. ƒан су започиЬали ЉутарЬом молитвом и завршавали вечерЬом; за столом су изговарали „ќче наш“ и ничему нису приступали, а да се прво не осене знамеЬем светог крста. ќдносно, човек Ље у свако време и на сваком месту налазио слободан тренутак да упути реч Ѕогу и заузврат Ље у души био сигуран да ниЉе сам. »ако Ље Ьегов живот био тежак, с узлетима и падовима (такав уопште и треба да буде живот свакога како би могао нечему у Ьему да се научи), давао му Ље осеЮаЉ пуноЮе. “о Ље било постоЉаЬе коЉе се осеЮа у своЉ пуноЮи.

ј сад се све ради у трку, тако да скоро све време осеЮамо како смо лишени радости тренутка, несавршени у ономе што радимо и осеЮамо. » кад човек обавЪа своЉу молитву (онаЉ ко за то осеЮа порив), Ьегов ум ниЉе тамо. ќн Љури напред, устремЪуЉе се у бриге данашЬег дана или свакодневице у целини. ј кад се прихвата нечега, чак му не пада на памет да треба да се прекрсти, зато што веЮ размишЪа о нечем другом Ц и на краЉу краЉева, то се не уклапа у околину.  ао да Ѕог треба да иде за светом, да се угледа на Ьега, а не обрнуто...

» тако човек остаЉе сам. Ќе само због тога што с Ьим више нема Ѕога, - он ни остале Ъуде, приЉатеЪе, браЮу, супруга или супругу, не доживЪава блиско. “о Ље зато што у трку свако има своЉ ритам, - другим речима, у трци све време гледа напред, у оно што Юе бити касниЉе, у нади да Юе доЮи време да се умири. ћеРутим, живот брзо пролази и наступа болест, долази и смрт, брже него што човек очекуЉе, долази пре овог толико жеЪеног предаха, не дозволивши му да се умири и да се врати себи, своЉоЉ куЮи.

јли, ова усамЪеност се може схватити и на следеЮи начин: журба, суманути ритам и незаобилазна бука света у коЉем живимо, не дозвоЪаваЉу нам да чуЉемо боЉажЪиве кораке другог на стазама наше душе. “рчаЬе нас некако потискуЉе ван граница сопствене душе. £ер, души Ље, исто као детету и Ъубави, потребно да ЉоЉ човек посвети време. ќна има своЉ ритам Ц ритам дубоког и спокоЉног општеЬа с Ѕогом и с другим душама. ќво жене боЪе схватаЉу, зато што дубЪе осеЮаЉу.

» пошто нас ритам смене дана и година друштва у коЉем живимо за дуго времена отуРуЉе од живота сопствене душе, долазимо до тога да се навикавамо на ово стаЬе и све више се осеЮамо као да нас уопште нема. «бог тога се код нас и могу накалемити еволуционистичке теориЉе. ƒругим речима, заборавЪамо одакле смо кренули, заборавЪамо матерЬи Љезик простодушне Ъубави, Љезик оног пеЉзажа душе, у коЉи се могло сместити толико лепоте и таЉни. » често умиремо меРу туРинцима, потпуно непознати, као што се то дешава с огромним мноштвом хришЮана, изгубЪених меРу Ъудима лишеним праве вере, попут ЉевреЉског народа, коЉи Ље за парче меса робовао код ≈гипЮана. “ако Ље допустио Ѕог Ц можда Юе човек, погледавши материЉално као симбол, схватити шта се дешава на нивоу духа.

јрхитекте уобичаЉеног пеЉзажа савременог друштва, биотехнолози човечанства потчиЬеног машини, умислили су да човек попут неког дела, може бити обраРен до те мере да доРе до стаЬа робота, програмираног компЉутера коЉи Юе оперативно одговарати на команде система. » прихватили су се овог проЉекта, те су скоро довели западну индивидуу до задатих захтева. »пак, нису успели да у потпуности промене човекову природу. ќтуРени од сопствене душе у свету машина и информациЉа, Ъуди пате, не схватаЉуЮи због чега. ¬еЮина Ьих уопште ни не зна да има душу.  ако Юе онда моЮи да Ље препознаЉу и да схвате Ьену патЬу? ќни су налик на болесника коЉег нешто боли, коЉи осеЮа велику слабост, вртоглавицу и потпуну разбиЉеност, али не може да каже лекару одакле потиче Ьегова болест.

ѕатЬа коЉу осеЮа веЮина Ъуди, и коЉа многе приморава да се бацаЉу у вир свих могуЮих грехова, тесно Ље повезана с овим болесним протицаЬем времена, за коЉе више немамо стрпЪеЬа. Ќемамо зато што време више не мери живот с Ѕогом Ц извором времена и живота. “о Ље мучно време, коЉе нам даЉе мерило отуРености, изнемоглости услед празног трчаЬа. » што више трчимо, тим усамЪениЉе се осеЮамо. ќвде почиЬе зачарани круг. £ер, што се усамЪениЉе осеЮамо, тим нам Ље теже да подносимо мучни ток времена, коЉи више на налази своЉ смисао и радост. “ако да почиЬемо да Љуримо у све веЮоЉ журби; као у песак се криЉемо у посао, у разноразне обавезе и бриге, а у малоброЉним тренуцима одмора, кад остаЉемо насамо са самима собом, постаЉе нам Љош теже, и све почиЬемо из почетка. ”право због тога Ље био смишЪен телевизор Ц како би ублажио ову непролазну самоЮу, коЉу осеЮаЉу Ъуди данашЬице, презревши Ѕога до Меговог потпуног заборавЪаЬа и незнаЬа. “елевизор, новине, интернет, сензациЉа, еротика и насиЪе, снажна осеЮаЬа, емоциЉе коЉе се преливаЉу преко сваке мере Ц све Ље то дато како би нас натерало да заборавимо на то да Ље наш живот постао прекратак и мучан. ∆ивимо тако као да не живимо сопствени живот.

ћолим вас, зауставите се не тренутак у овоЉ трци празнине. “реба да пронаРемо своЉе изгубЪено време, да га поново вратимо.  ако? ќдлазеЮи што чешЮе на свету литургиЉу. ¬реме живота наше душе се напаЉа, као и све створено у овом свету, благодаЮу ЅожиЉом, у датом случаЉу Ц временом ÷арства. ѕокушаЉте то да учините и видеЮете како Юе се ваш живот променити.

ћолим вас, купуЉте своЉе време, стрпЪиво стоЉеЮи на исповести. £ер грех Ље главни кривац за убрзаЬе времена нашег живота. Ѕог нам не даЉе више времена како не бисмо Љош више продубили грехове у коЉима пребивамо.

 упуЉте време, што Ље могуЮе чешЮе се зауставЪаЉуЮи у току дана како бисте изговорили: √осподи, помилуЉ!

 упуЉте време избацивши телевизор, не плашеЮи се тога „шта Юе реЮи комшиЉе, приЉатеЪи и родбина“! “елевизор Ље наЉвеЮи хронофаг (гутач времена: од старогрчког χρόνος Ч време и φᾰγω Ч прождирем, прим. ред.) у целоЉ историЉи света. ќн у просеку човеку поЉеде по 3,7 сати времена дневно.  од стараца и деце Ц више, код пубертетлиЉа маЬе. „ини вам се да Ље немогуЮе избацити га? јли, зар ниЉе лакше одреЮи се телевизора него патити због губитка тако драгоценог времена нашег живота, тренутака коЉи одлазе и не вреЮаЉу се, времена у коЉем си Љош увек здрав, док си жив? ƒа ли сте некад видели среЮног човека коЉи гледа телевизор? »ли смо заборавили и уопште не желимо да знамо шта значи среЮа? ќнда смо заслужили своЉу судбину...

“реба поново да пронаРемо време, да као пре постанемо осетЪиви за несреЮу и бол приЉатеЪа, роРака, комшиЉа у Ъуди на улици Ц а наЉвише осетЪиви за глас сопственог срца, тако тужног, тако сиротог, као да смо умрли у туРем краЉу, сахраЬени у бригама и проклетим задовоЪствима животареЬа, лишеног Ѕога.

ћолим вас, немоЉте да ове речи проРу поред ваших ушиЉу Ц Љер не знамо колико Юе нас Ѕог Љош трпети.

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 01 / 2013

     оментари:

    2013-01-27
    23:12
    ’аЯи ¬ладан ЅелчевиЮ:
    ƒошло неко чудно време...  ад наЉмаЬе имамо времена за оне коЉи наЉвише брину о нама...  ад наЉвише зла чинимо онима коЉи нам показуЉу наЉвише Кубави... ƒанас Ље сачувати се од греха Љеднако тешко као сачувати бело одело без црне тачке после посете руднику угЪа... » што се више душа отима Ѕогу то су искушеЬа веЮа а заштите нигде... “ри зида око душе су систематски рушена и више их нема... ƒржава, ÷рква и ѕородица... ƒуша Ље истерана на чистину... ѕочео Ље отворени лов на душе... Ќе знам како Ље било пре више векова... јли могу да наслутим... —игурно Ље да оволико ужаса ниЉе било никад! Ќека нам Ѕог помогне нама грешнима... ѕ—.  олико год да си ћЌќ√ќ добар - мало Ље...  олико год да си ћјЋќ зао - много Ље... ќпуштено чисте душе: са крста се не силази - са крста скидаЉу... ѕоследЬе речи благопочившег ќца “адеЉа ¬итановачког: –адуЉте се...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0