Srpska

Ўта значи: ДЪуби ближЬег свогУ?

«амислите: на улици сте видели да Ље неком човеку позлило или да га нападаЉу мангупи, али сте прошли поред Ьега, као да се ништа не дешава, а касниЉе се одЉедном испоставило да Ље то био ваш роРак или вама близак човек коЉег у том тренутку Љедноставно нисте препознали.  ако Юе вас тада бити срамота! —уштина овог примера се састоЉи у томе да према другима треба да се односимо као да су нам то блиски Ъуди.

” јндерсеновоЉ баЉци „ƒевоЉчица са шибицама“ говори се о девоЉчици коЉа Ље покушавала да се угреЉе палеЮи шибицу за шибицом. » са сваким блеском су се у ЬеноЉ дечЉоЉ уобразиЪи поЉавЪивале задивЪуЉуЮе слике: топла пеЮ са сЉаЉним бакарним куглицама и поклопцима, угоЉена новогодишЬа гуска коЉа се подиже с таЬира и иде према ЬоЉ, новогодишЬа Љелка с играчкама, покоЉна бака Ц све до тренутка кад се смрзла. “ребало Ље само да се угреЉе, а нико ЉоЉ ниЉе притекао у помоЮ. ”згред речено, ƒостоЉевски има врло сличну причу Ц „ƒечак код ’риста на новогодишЬоЉ Љелки“: дете се смрзло зато што Ље хладан свет Ъуди. јли, ова два лика из кЬижевности одражаваЉу нашу стварност, сурово опхоРеЬе према ближЬима коЉе се раРа у себичном и немилосрдном срцу.

Куди су Љош способни на Љунаштво и сампрегорну помоЮ у изузетним околностима. —еЮам се како сам заЉедно с блиским свештеником, оцем —ергиЉем и Ьегово троЉе деце ишао на свети извор у ћалиЬики. ” повратку, док смо прелазили преко железничке пруге, очева кола су престала да раде, истог часа се спустила рампа грохотом наЉавЪуЉуЮи воз коЉи се ближио. јутомобил нипошто ниЉе хтео да крене, преостало Ље мало времена за спасаваЬе.  од рампе Ље стаЉало Љош двоЉе кола из коЉих су одмах изашли Ъуди и помогли нам да померимо аутомобил са шина.

 ад бисмо били исто тако пажЪиви Љедни према другима у свом свакодневном животу! «аправо, хришЮанство Ље позвано да преобрази нашу свакодневицу и ’ристос £еванРеЪе ниЉе проповедао како би оно било остварено у негде, у екстремним ситуациЉама или у рату, у коЉи ни из далека не доспевамо сви, веЮ у нашоЉ свакодневици, у свакодневном општеЬу с ближЬима.

„Ќову вам заповест даЉем да Ъубите Љедан другог, као што £а вас Ъубих, да се и ви Ъубите меРу собом“ (£н. 13, 34), - то су —паситеЪеве речи. Ќаравно, √оспод Ље и у —таром «авету заповедио Ъубав према ближЬима (в.: 4 ћоЉс. 19, 18, 34). » сама наша савест, коЉу нам Ље Ѕог дао, увек сведочи о потреби за ЪубавЪу. »пак, кад Ље дошао на земЪу, √оспод Ље видео да Ље ова заповест потпуно заборавЪена. » ми Ље заборавЪамо. ќва заповест Ље и за нас увек нова.

Кубав, коЉу Ље ’ристос донео у свет, заиста има нов, узвишениЉи смисао Ц то Ље Ъубав по угледу на —амог ’риста, коЉа своЉ живот полаже за ближЬе.

Ќаравно, сви ми желимо да се други Ъуди лепо опходе према нама: да буду добри, Ъубазни и услужни према нама. —паситеЪ нас позива да управо тако поступамо с другим Ъудима: „—ве дакле што хоЮете да чине вама Ъуди, чините и ви Ьима“ (ћт. 7, 12). «ато пре сваког поступка треба размислити: желим да учиним то и то за овог човека, а да ли би ми било приЉатно да то неко мени учини? јко срце дошапне „да“, то треба учинити, а ако дошапне „не“, треба се уздржати.

ј да ли желите да видите има ли у вама Ъубави према ближЬем? јко имате нешто што вам Ље веома потребно и ако то с радошЮу понудите вашем ближЬем кад му затреба, не очекуЉуЮи ништа заузврат, волите ближЬег. ѕритом се то не односи само на неки предмет, веЮ и на само време коЉе свима толико недостаЉе и коЉе Юе човек, наравно, увек жртвовати ради онога кога воли.

” „Ќезаборавним казиваЬима“ се говори о томе како су Љедном монаси у присуству аве £осифа започели разговор о Ъубави. —тарац Ље рекао: „ћи не знамо шта Ље Ъубав. ≈во примера Ъубави: ава јгатон Ље имао ножиЮ, коЉи му Ље био потребан за рукодеЪе. ƒошао Ље код Ьега брат и кад Ље видео ножиЮ, похвалио Ље ту ствар. јва јгатон Ље одмах почео да моли брата да прими нож на поклон и ниЉе му дозволио да изаРе из келиЉе док га ниЉе наговорио да прими ствар коЉа му се свидела.“

„Ўта ту има нарочито? Ц реЮи Юе савремени човек. Ц £ака ствар, поклонити ножиЮ... ћи бисмо поклонили и на стотине таквих ножева!“ јли, треба имати у виду да су монаси из IV-V века били без финансиЉских прихода и било каквих добара цивилизациЉе, живели су на пустом месту, далеко од Ъудских насеЪа, где Ље нож био Љедно од главних оруРа рада и било Ље краЉЬе тешко наЮи ново оруРе. “о Ље исто као да савремени човек да главно оруРе коЉе му обезбеРуЉе храну Ц рецимо, да возач да аутомобил, да банкар жртвуЉе банку. ƒаЉуЮи ближЬем оно што ти Ље од животне неопходности, наравно, испоЪаваш Ъубав.

≈во приче из живота моЉих познаника. —ветлана Ќ., добра, саосеЮаЉна жена, радила Ље као заменик директора у престижном образовном центру. Мен брат, обузет идеалима златног телета, направио Ље разне грешке у рачуници, ниЉе добро одмерио своЉе комерциЉалне могуЮности и пропао Ље. ќсим тога, на кредит Ље купио кола из увоза по баснословноЉ цени. ѕрекршивши рок по уговору преко сваке мере Ље повеЮао своЉ дуг и нашао се у ропскоЉ зависности. —ветлана Ље недавно пре тога због здравственог стаЬа напустила посао, ниЉе имала могуЮности за зараду и да би спасила брата продала Ље сопствени стан. ЅратовЪеви дугови су били покривени, али Ље сама —ветлана сад принуРена да живи у краЉЬе оскудним условима.

Ќаравно, желели бисмо да видимо да √оспод овакве жртве награди иметком и у споЪашЬем животу. јли, с позициЉа духовнго света, споЪашЬи живот нема првостепену вредност. ” сваком случаЉу, потпуно Ље тачно то да Ъуди коЉи нису спремни на жртву сами у себи носе муку, а пожртвованим Ъудима Ѕог даруЉе утеху, притом Ље та утеха много веЮа него страна кола купЪена за ропски кредит.

ѕрава Ъубав према ближЬем се познаЉе по оном унутрашЬем болу коЉи се поЉавЪуЉе у срцу кад сазнаЉемо за тугу ближЬег. Ќедостатак Ъубави се испоЪава у равнодушности Ц овоЉ тишини мрачног вира, коЉи гута жива и чиста осеЮаЬа. јко се ваш ближЬи разболео и ако сте осетили тугу као за себе самог, волите ближЬег. јко сте сазнали да Ље други човек у невоЪи и одмах помислили шта можете да предузмете да му помогнете, нисте лишени хришЮанских осеЮаЬа. јли, ако сте чувши за неприЉатност коЉа се догодила помислили: „ƒобро Ље што ме у том тренутку ниЉе било ту, да не морам да носим Ьегов терет,“ Ц то значи да сте далеки од Ъубави.

”Љедно, Ъубав ниЉе само кад човек осеЮа сажаЪеЬе према ближЬем, веЮ и онда кад се радуЉе туРоЉ радости. јваЉ, има Ъуди коЉи су спремни да саосеЮаЉу кад чуЉу за невоЪу ближЬег: „£ао, што ти Ље тешко, много ми Ље жао.“ јли чим чуЉу да Ље среЮан, Ьихова лица бледе, а срца биваЉу испуЬена негодоваЬем: „¬иди, какав си.“ Ќародна мудрост Ље овим поводом створила афоризам: тешко Ље опраштати туРе мане, али Ље Љош теже опраштати туРе врлине.

–ецимо, ако чуЉем да Ље неко добио награду за кЬижевност и озлоЉеРено помислим: „ј зашто не Ља?“ Ц то Ље веЮ егоизам. јко сам се, пак, кад сам од блиског писца чуо да Ље победио на меРународном конкурсу обрадовао за Ьега, значи да, хвала Ѕогу, нисам лишен макар и малог зрнца Ъубави: „–адуЉте се с онима коЉи се радуЉу и плачите с онима коЉи плачу“ (–им. 12, 15), - говорио Ље свети апостол ѕавле.

ѕратите себе и тачно Юете поставити диЉагнозу своЉих сопствених унутрашЬих осеЮаЬа. —уштина реченог Ље следеЮа: радост због туРе радости Ље сигуран знак Ъубави према нашем ближЬем.

 ако човек Љош да примети у себи хришЮански однос према ближЬима? јко сте се порадовали због ближЬег због тога што Ље, за разлику од вас, добио значаЉну повишицу, што Ље у Ьеговом животу наступио успешан период, може се реЮи да су то први изданци хришЮанске Ъубави у вашоЉ души.

Ќапротив, недостатак Ъубави према ближЬима се врло добро открива на основу тога што у души постоЉи завист. «авист Ље увек унутрашЬи бунт: зашто Ље други добио оно што Ља немам? «авист Ље наЉочигледниЉе, наЉупадЪивиЉе огледало егоизма: све само мени, а другима ништа. “ако Ље згрешио први анРео, коЉи Ље поседовао наЉвеЮу моЮ и славу, али Ље позавидео слави “ворца и због тога Ље све изгубио. “ако стално греше Ъуди мислеЮи да Ље некоме боЪе него Ьима. Ќа краЉу краЉева, завист Ље самоуништеЬе, Љер Ље завист незадовоЪство ЅожиЉом бригом о себи и протест против оног реалног места на коЉе те Ље √оспод поставио у твом животу. «ато Ље од десет заповести последЬа усмерена управо против зависти: „Ќе пожели жену ближЬег свог, не пожели куЮу ближЬег свог, ни Ьиву Ьегову, ни слугу Ьеговог, ни слушкиЬу Ьегову, ни вола Ьеговог, ни магарца Ьеговог, нити иштта што Ље ближЬег твог“ (5 ћоЉс. 5, 21). ƒакле, завист Ље наЉочигледниЉа супротност Ъубави.

Ѕез Ъубави према ближЬем ниЉе могуЮе волети Ѕога, „Љер коЉи не Ъуби брата свог, кога види, како може Ъубити Ѕога,  ога не види?“ (£н. 4, 20). ј без Ъубави према Ѕогу спасеЬе ниЉе могуЮе.

ƒа ли то значи да Ље онаЉ ко не воли ближЬе пропао човек?

ЌемоЉмо очаЉавати. ” сваком случаЉу, ако Ъубави нема, она се може гаЉити. Ќа коЉи начин? “о обЉашЬава преподобни ава ƒоротеЉ: „—паситеЪ каже: „Куби ближЬег свог као самог себе“ (ћт. 22, 39). Ќе обраЮаЉ паЬу на то колико си далеко од ове врлине да те не обузме ужас и да не кажеш: „ ако Ље могуЮе заволети ближЬег као себе? ƒа ли могу да се бринем због Ьегове туге као због своЉе сопствене, а посебно због оне скривене у Ьеговом срцу коЉу не видим и не познаЉем као своЉу?“ Ќе препуштаЉ се таквим размишЪаЬима и немоЉ мислити да врлина превазилази твоЉе снаге и да Ље немогуЮе испунити. ¬еЮ, започни с вером у Ѕога, покажи ћу твоЉу воЪу и твоЉ напор Ц и видеЮеш помоЮ коЉу Юе ти дати за испуЬаваЬе врлина. «амисли двоЉе мердевина: Љедне воде горе на Ќебо, друге воде у пакао, а ти стоЉиш на земЪи меРу Ьима. ЌемоЉ мислити и говорити: „ ако могу да се винем са земЪе и да се одЉедном наРем на Ќебу?...“ Ќаравно, то ниЉе могуЮе, а ни Ѕог то од тебе не захтева, али се чуваЉ да не сиРеш доле. ЌемоЉ чинити зло ближЬем, немоЉ га Ъутити, не клевеЮи га, не злослови, не понижаваЉ, не прекореваЉ. ј после Юеш мало по мало почети да чиниш и добро свом брату, тешеЮи га речима, састрадаваЉуЮи с Ьим или даЉуЮи му оно што му Ље потребно. » тако, пеЬуЮи се с Љедне степенице на другу, уз ЅожиЉу помоЮ Юеш стиЮи и до врха лествице. £ер, мало по мало, помажуЮи ближЬем, доЮи Юеш до тога да Юеш почети да желиш и Ьегову корист као своЉу сопствену, и Ьегов успех, као своЉ сопствени. “о значи заволети ближЬег као себе самог (ћт. 22, 39).“

«аправо, пут хришЮанског живота и води ка томе, и аутор Ље више пута видео како се код Ъуди, коЉи су некада били хладни, окрутног срца и без принципа, после уцрквЪеЬа, меЬало чак и лице Ц у Ьиховим очима су се поЉавЪивали добро и Ъубав. ј преподобни ћакариЉе ¬елики Ље ово обЉашЬавао на следеЮи начин: „ ао што пчела неприметно за Ъуде прави саЮе у кошници, тако и благодат таЉно гради своЉу Ъубав у човековом срцу, горчину претвара у сласт, а окрутно срце у добро. » као што маЉстор за сребро, правеЮи шаре на чиниЉи, постепено ову чиниЉу покрива шарама и тек по завршетку посла показуЉе своЉ рад у своЉ ЬеговоЉ лепоти Ц тако и истински ”метник Ц √оспод Ц украшава дуборезом срца наша и таЉанствено их обнавЪа док се не преселимо из нашег тела, кад Юе се открити лепота наше душе.“

≈во због чега су у животу сваког од нас толико важни аскеза и унутрашЬи рад на себи. Ѕог пре свега гледа на Ъудско срце, дакле, важно Ље посветити пажЬу унутрашЬем очишЮеЬу како се у дубинама наше душе не би угнездили гордост, твродглавост и окрутност и како зле, нечисте мисли не би нагризале наше сопствено срце као бесни пси. Ќаизглед смо сви ми пристоЉни и тешко да личимо на Љавне злочинце, али Ље у своЉоЉ правоЉ суштини човек онакав какав Ље, пре свега у свом срцу. —тога треба поштено да се загледамо у дубину сопствене душе, како бисмо видели оне унутрашЬе кербере коЉи нашу душу претвараЉу у тамни пакао. ј ови кербери се у нама показуЉу кад комуницирамо с ближЬима.

ќслобаРаЉуЮи душу од окова страсти у срцу ослобаРамо место за Ъубав. „исто срце се и према ближЬима чисто односи. Кубав према другима Ље могуЮа тек онда кад се превлада самоЪубЪе.

21 / 02 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0