Srpska

ќдликован ’рват коЉи Ље спасао српско црквено благо

Ѕеоград, 22.фебруар 2013

»вана ’итиЉа, некадашЬег помоЮника заповедника оперативне зоне ЅЉеловар ’рватске ¬оЉске, одликовао патриЉарх »ринеЉ

ѕрошло Ље нешто више од 20 година од тог хладног Љануара 1992. године. ѕрофесор »ван ’ити из ¬араждина, тада на дужности помоЮника заповедника оперативне зоне ЅЉеловар, ушао Ље у ѕакрац и видео оштеЮену српску цркву и ¬ладичански двор.  Ьижно и уметничко благо —рпске православне цркве (—ѕ÷) лежало Ље разбацано у дворишту. —нег Ље падао на старе кЬиге и слике, веЮ посуте камеЬем, циглама и прашином.

Ц » црква Ље била минирана. јли када сам погледао прекрасне кЬиге и уметничке слике около и у цркви, заборавио сам на опасност и ушао унутра Ц каже »ван ’ити (66), сеЮаЉуЮи се тог догаРаЉа.

ѕрви пут говори о операциЉи спасаваЬа црквеног блага —ѕ÷ из ѕакраца, коЉом Ље лично командовао, због чега Ље касниЉе у свом ¬араждину доживео голготу: наредних 16 година, све до пензиЉе, нигде ниЉе могао да се запосли, иако Ље ’рватска, заправо, требало да се поноси са Ьим. Мегов подвиг ипак ниЉе остао непримеЮен: прекЉуче му Ље патриЉарх »ринеЉ уручио орден —ветог цара  онстантина у београдскоЉ ѕатриЉаршиЉи.††

’ити Ље дошао у Ѕеоград, примио Љедно од наЉвиших одликоваЬа —рпске православне цркве, а потом се вратио у ¬араждин. ѕрофесор гимназиЉе и струковних школа, био Ље и државни службеник у граду за просвету и културу када Ље избио рат.

Ц “аЉ несреЮни рат Ља зовем „граРански”, иако га овде зову „домовински”. ћене су мобилисали и поставили на дужност помоЮникаоперативне зоне коЉа Ље покривала териториЉу од ¬ировитице, ѕакраца, ƒарувара, ЅЉеловараЕ—вега 45 дана сам био у том рату, Љер су ме отерали Ц прича ’ити.††

ѕре одласка у воЉску, сматрао Ље да свака Љединица под Ьеговом командом мора да има изводе из ∆еневске конвенциЉе.

Ц Ќи са Љедне стране, ни хрватске ни српске, ниЉе се водило рачуна о тим женевским прописима.  ада сам видео та разбацана уметничка дела, сетио сам се чувене  елтске катедрале у ЌемачкоЉ, коЉа Ље за време ƒругог светског рата била практично неоштеЮена, иако Ље  елн био готово разорен савезничким бомбардоваЬем Ц каже наш саговорник.

ќдмах Ље натерао своЉе бивше ученике из ¬араждинске бригаде да му се закуну да се ништа неЮе десити са црквеним благом, док он не реши шта да учини са драгоценостима Ц историЉским црквеним списима и сликама.

Ц ¬ратио сам се у ЅЉеловар и поднео извештаЉ свом заповеднику оперативне зоне пуковнику £ерзечиЮу. ќн Ље устао од стола и рекао ми да има пречих послова и брига од спасаваЬа блага —ѕ÷. ѕричао Ље да има раЬеника, избеглица и заробЪеника. £а сам му рекаода уз све то Ц треба спасавати и уметничко благо —ѕ÷, Љер оно припада целом свету. ѕуковник ми више ниЉе рекао ни речи. “елефоном сам позвао —веучилишну библиотеку у «агребу и обЉаснио им проблем. ѕрихватили су моЉе аргументе и двоЉе Ъуди Ље одмах стигло у ЅЉеловар. «аЉедно смо пошли за ѕакрац. Ќисмо имали возило за транспорт, па сам ангажовао воЉне и цивилне камионе. ћоЉи момци из бригаде су скупЪали списе по улици и двориштима и утоваривали у камионе Ц прича професор о операциЉи коЉа Ље траЉала неколико дана.

Ќеколико камиона превезлоЉедрагоцености —ѕ÷ у ”ниверзитетску библиотеку у «агребу. ѕосле недеЪу дана, ’ити Ље позвао тадашЬег директора библиотеке,како би добио писмену потврду да се благо налази тамо.

Ц » данас поседуЉем таЉ документ. ‘отокопиЉу тог документа сам послао и патриЉарху ѕавлу поштом, али никада нисам сазнао да ли Ље он то писмо добио Ц говори »ван ’ити о догаРаЉима коЉи су потом уследили.††

ќдмах Ље истеран из хрватске воЉке, проглашен за издаЉника.

Ц –ечено ми Ље да такву особу коЉа радиЉе спасава уметничке кЬиге и културна добра, уместо дасе ухвати пушке, они не требаЉу. £а сам им рекао да се у ратуне бори само оружЉем, веЮ и пушком, пером, добрим делима. ¬ратио сам се у ¬араждин, на радно место шефа за просвету, културу, спорт и техничку културу града. јли, градоначелник и остали у тадашЬем извршном веЮу града суми рекли: „ѕрофесоре, таква будаланам не треба овде” Ц без трунке горчине прича скромни професор.

ѕрехраЬивао Ље породицу радеЮи на граРевини, орао Ље и копао. ЌаЉвише га Ље заболело, признаЉе, што муЬегова ’рватсканиЉе захвалила за подвиг коЉи Ље учинио. «аболело га Ље и то што Ље чекао две децениЉе да Ьегов Ъудски гест ико примети.

--------------------------------------------------------------------

Ќисам спасао српско, веЮ Ъудско благо

Ц ¬идим да сам патриЉарху »ринеЉу био посебно драг, Љер сам ваЪда Љедини ’рват коЉи Ље примио то одличЉе Ц каже професор ’ити.

ƒок Ље то говорио, Ьегова супруга се расплакала.

Ц Ќико ме ниЉе питао у ¬араждину имамо ли шта Љести, да ли сам гладан...¬реРали су ме иговорили: „“и си спасавао српско благо.” £а сам им говорио: „Ќисам спасавао српско, веЮ Ъудско и светско благо” Ц прича добитник признаЬа —ѕ÷.

ѕолитика

23 / 02 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0