Srpska

Ѕеседа на дан сеЮаЬа на светитеЪа јлексиЉа ћосковског

25. фебруара 2013. године, на празник »верске иконе ћаЉке ЅожиЉе и на дан сеЮаЬа на светитеЪа јлексиЉа, митрополита ћосковског и целе –усиЉе чудотворца, Мегова —ветост ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил служио Ље —вету литургиЉу у ЅогоЉавЪенскоЉ саборноЉ цркви у ћоскви, где почиваЉу часне мошти светитеЪа јлексиЉа.ѕо завршетку ЋитургиЉе поглавар –уске ÷ркве се верницима обратио речима проповеди.

***

¬аша ¬исокопреосвештенства и ѕреосвештенства! ƒраги оци, браЮо и сестре, матере игуманиЉе! —вима срдачно честитам празник од велике важности за целу историЉску –усиЉу, за целу —вету –усиЉу Ц дан сеЮаЬа на светитеЪа јлексиЉа, митрополита  иЉевског, ћосковског и целе –усиЉе, поглавара наше ÷ркве, несумЬиво изабраног по ЅожиЉем промислу, као што се то види из Ьеговог житиЉа, у оно тешко време кад се цепало тело Љединствене државе, Љединствене —вете –усиЉе.

ƒобро знамо како Ље татарско-монголска велика воЉска освоЉила –усиЉу и како Ље опустошила  иЉев, тако да у том граду ниЉе могао да живи ни велики кнез, ни митрополит целе –усиЉе. “ада су по промислу ЅожиЉем управитеЪи –усиЉе кренули на североисток и место привременог боравка владара државе и поглавара ÷ркве постао Ље град ¬ладимир. ћеРутим, касниЉе Ље, опет по промислу ЅожиЉем, коЉи Ље деловао кроз светитеЪа ѕетра, митрополита  иЉевског, ћосковског и целе –усиЉе, катедра руских првосветитеЪа премештена у нашу престоницу Ц у град ћоскву и веЮ Ље одавде светитеЪ јлексиЉе, изабран на сверуски престо митрополита управЪао целом ÷рквом Ц управо у оно време кад су многе снаге радиле с циЪем да заувек одвоЉе западни, а посебно Љугозападни део –усиЉе од целе земЪе. —наге су биле моЮне и у воЉном и у политичком, и у материЉалном погледу, и заиста, наш народ Ље подлегао многим искушеЬима, на многе лажне речи одговорио Ље радЬама коЉе су ослабиле Љединство —вете –усиЉе.

”право у ово време Ље био изабран светитеЪ јлексиЉе. —хватаЉуЮи сву одговорност коЉа Ље почивала на ÷ркви у делу очуваЬа црквеног и народног Љединства, он Ље похитао тамо где Ље ницало трЬе конфликата коЉи су могли да униште Љединство наше отаЯбине. ћеРутим, неприЉатеЪи нису дозвоЪавали светитеЪу да посети ова места. ћоже се замислити каква туга Ље палила Ьегово срце, али он Ље молио √оспода да сачува Љединство –усиЉе и знамо да се за Ьеговог живота нису десили никакви потреси, - они су се догодили касниЉе. ”право на таЉ начин Ље светитеЪ јлексиЉе посебно ушао у историЉу –усиЉе и у историЉу наше ÷ркве Ц као чувар, као заштитник Љединства –усиЉе и Љединства –уске ѕравославне ÷ркве.

—ветитеЪ јлексиЉе Ље био, да се изразимо савременим Љезиком, веома утицаЉан човек у нашоЉ отаЯбини. ƒок Ље велики кнез био малолетан он Ље практично управЪао земЪом. ѕосеЮивао Ље «латну хорду, испуЬаваЉуЮи сложене државно-дипломатске обавезе ради заштите –усиЉе од нових наЉезди с »стока. «намо да Ље посета «латне хорде била праЮена великим чудом коЉе Ље светитеЪ учинио Ц чудом исцелеЬа царице хорде, коЉу Ље задесила болест слепила. ќвим и многим другим делима светитеЪ јлексиЉе Ље успео да одбрани нашу земЪу од наЉезди с »стока и он се молио и чинио Ље све како наЉезде са «апада не би разориле Љединствену —вету –усиЉу.

—ав Ьегов живот Ље протицао у невоЪама, у искушеЬима и како су изванредно звучале данас речи £еванРеЪа по Ћуки, коЉе увек читамо за време ЋитургиЉе кад чинимо спомен на свете Љерархе (Ћк. 6, 17-23). “о Ље део проповеди на гори, сасвим кратак, али како су дивно у Ьему изабране заповести блаженства! „Ѕлаго сиромашнима духом; благо гладнима; благо онима коЉи плачу; благо онима коЉи су изгнани ради —ина „овечиЉег.“ „етири заповести туге. Ќема говора ни о каквоЉ радости Ц ради се о невоЪама у овом животу. јли зашто се онда користи реч „блажени“? ѕа зато што се туге претвараЉу у радост. “уге, прихваЮене у име ’риста разрешаваЉу се великом радошЮу Ц и не само на небу, веЮ и овде, на земЪи, зато што човек, коЉи живи по савести и коЉи доживЪава тугу ради ’риста, стиче од Мега велику снагу и подршку коЉу не могу да поколебаЉу никакве силе света овог. ”право ову радост и ову подршку Ље несумЬиво осеЮао и светитеЪ јлексиЉе, и никакве туге Ц ни унурашЬе, ни оне коЉе су допирале ван граница –усиЉе, - нису могле да га поколебаЉу у свести да Ље у праву и у испуЬеЬу Ьеговог дуга.

ќвом кратком одеЪку из 6. главе £еванРеЪа по Ћуки придодаЉе се Љош неколико стихова коЉи нису ушли у текст коЉи Ље данас читан, али су логично с Ьим повезани. ” Љедном од Ьих налазимо задивЪуЉуЮе сведочанство. „“ешко вама, ако сви Ъуди буду говорили добро о вама, Љер су тако поступали с лажним пророцима оци Ьихови“ (в. Ћк. 6, 26). «адивЪуЉуЮе речи, пуне огромног унутрашЬег смисла и снаге. “ешко вама ако сви о вама добро причаЉу. «аиста, како могу сви да говоре добро кад су блажени они коЉи су изгнани због —ина „овечиЉег? £ер, они нас коЉи буду прогаЬали због —ина „овечиЉег никад неЮе добро говорити о нама, иначе нас не би ни прогаЬали.

“ешко вама ако сви говоре добро о вама. ќве речи из наЉвеЮе старине с Ѕожанском силом улазе у наш живот, и у нашу стварност. » ништа се ниЉе променило од времена светитеЪа јлексиЉа.  ао што се он борио за духовно Љединство –усиЉе и као што Ље био подвргаван нападима и претЬама да Юе физички бити уништен, тако се и данас сви они коЉи се моле и труде зарад духовног очуваЬа Љединствене —вете –усиЉе подвргаваЉу истим нападима.

—вака проповед речи ЅожиЉе коЉа Ље чини актуелном, коЉа допире до свести Ъуди, коЉа усмерава Ьихову пажЬу на истинске циЪеве и вредности живота, коЉа уздиже човека у схватаЬу тога да пред Ѕогом треба да дâ одговор Ц одмах бива праЮена или игнорисаЬем и преЮуткиваЬем или блаЮеЬем и невоЪама. » оно што се данас дешава и што многи од вас добро знаЉу, у суштини се не разликуЉе од онога што се дешавало у време светитеЪа и чудотворца јлексиЉа, митрополита  иЉевског, ћосковског и целе –уиЉе.

ѕоучени овим казиваЬем, поучени речЉу ЅожиЉом, трудимо се да разликуЉемо духове, а посебно да разликуЉемо лажне пророке. ј ово разликоваЬе Ље могуЮе само онда кад живимо с Ѕогом у ÷ркви, кад чуЉемо Ѕожанску реч, кад се укрепЪуЉемо светим “аЉнама, кад постаЉемо Љачи од свих на свету, зато што Ље наша сила Ц сила ЅожиЉа, коЉа вернике чини плоднима кроз “аЉну свете ≈вхаристиЉе.

ƒанас се такоРе сеЮамо имена моЉих блаженопочивших претходника Ц Мегове —ветости јлексиЉа I и Мегове —ветости јлексиЉа II, патриЉараха ћосковских и целе –усиЉе. ” ÷ркви нема Љедноставних времена и сваки поглавар, сносеЮи одговорност за целу ÷ркву, пролази кроз невоЪе и унутрашЬе муке. Ќису били изузетак ни моЉи блаженопочивши претходници Ц сваки Ље морао да носи крст условЪен историЉским околностима и духовним стаЬем народа. » сад, кад се заступаЉу за нас пред Ѕогом (а ми веруЉемо да Ље то тако) ми, молитвено се сеЮаЉуЮи подвига Ьиховог живота, молимо √оспода да им опрости грехове хотимичне или нехотичне, коЉе по ЪудскоЉ природи свако чини и да им учини вечно молитвено сеЮаЬе. ј сад Юемо приЮи гробу незаборавног —вЉатеЉшег ѕатриЉарха јлексиЉа II и узнеЮемо молитву за покоЉ душа патриЉараха. Ќека све вас √оспод чува.

—а руског ћарина “одиЮ

27 / 02 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0