Srpska

17. март 2004.године и Ьегове последице у ќраховцу

ќд кобног 17. марта 2004. Ље прошло девет година. «а некога су прошле брзо, док су онима коЉи су ударце 17. марта осетили на своЉоЉ кожи биле дуге Љер последице уместо да се бришу постаЉу све Љаче. ” тих пар дана када су гореле куЮе, цркве и прогаЬани и убиЉани —рби на  осову и ћетохиЉи, и у ќраховцу се банда разуларених шиптарских сепаратиста устремила ка горЬем, српском делу ќраховца узвикуЉуЮи:,,”О ,”О !“. —рби, без заштите, без своЉе воЉске и полициЉе, ненаоружани, сабиЉени у своЉ савремени гето, уперених погледа ка Ќебу чекали су чудо коЉе Юе их избавити... ƒругог избора сем чекаЬа нису имали.

ѕрвих десетак куЮа (ћладена и “ихомира ƒедиЮа, —пасе ћилиЮевиЮа, јнгелине √рковиЮ, —таноЉа ‘илиЉовиЮа, и друге..)на разграничеЬу два дела града су демолиране. ƒок су се из Ьих сви укуЮани повукли код роРака у унутрашЬост српског дела, у своЉоЉ куЮи су, у нади да их неЮе дирати, остали —таниша и –адмила √рковиЮ. ƒок су каменице ударале у прозоре и летеле по соби, група младиЮа Ље развалила улазна врата на ЬиховоЉ куЮи и у трену се нашла пред Ьима.  ао звери су Љуришали по собама, разбацивали и ломили намештаЉ . £една група Ље напала —танишу, а друга Ље тражеЮи новац вукла –адмилу потрбушке низ степениште до првог спрата, удараЉуЮи Ље и газеЮи по леРима. »з новчаника, коЉи Ље грчевито стискала у рукама, извукли су ЉоЉ последЬу уштеРевину . ” руци Љедног од Ьих нашао се тигаЬ из кухиЬе и Ьиме Ље ударао Љадног —танишу, а други Ље то исто чинио летвом.  рв Ље шикЪала из рана на —танишиноЉ глави, све док од удараца ниЉе изгубио свест.

„удо ЅожиЉе се десило у трену. Ќа позив са улице, вероватно неког ,, воРе“ коЉи Ље узвикнуо: ,, Ѕол(доста)!,, банда се, заЉедно са руЪом окупЪеном на улици, у трену изгубила низ улицу, одневши са собом документа и новац.  ѕ— полициЉа коЉа се однекуд поЉавила Ље, заЉедно са комшиЉама, утрчала у куЮу √рковиЮа и пребацила –адмилу и —танишу у куЮу Ьихових комшиЉа стотинак метара удаЪену од линиЉе разграничеЬа српског и шиптарског дела града. ƒокторка ƒостана √рковиЮ им Ље пружила прву помоЮ, а до болнице у  осовскоЉ ћитровици су успели да стигну тек кроз две недеЪе, Љер ни  ‘ќ– ,, ниЉе смео да вози —рбе из безбедносних разлога“ . ѕосле дугог периода лечеЬа —таниша и –адмила су се вратили у ќраховац, али не у своЉу куЮу (на коЉоЉ ниЉе било ни врата ни прозора) веЮ у куЮу своЉих приЉатеЪа. —таниши Ље приликом удараца коЉе су му наносили оштеЮен бутни живац и ниЉе могао нормално да хода, пар ребара му Ље поломЪено, а и жуч Ље у своЉ тоЉ гунгули пуко па су га лекари морали оперисати.

ƒанас, после девет година, ово двоЉе мученика покушава да води нормалан живот. јли да ли Ље то могуЮе? —таниша Ље 2006.године оболео и од шеЮерне болести, и без таблета не може. –адмила има проблема са бубрезима и високим притиском коЉи , понекад, ни таблете не могу да снизе. ј без лекова за смиреЬе нема сна. —лике те седамнаестомартовске вечери из главе не избиЉаЉу. ј живели су толико година у овом граду и радили у овдашЬим фирмама. —таниша Ље иза себе оставио 26 година радног стажа, а –адмила 23. ќд приватизациЉе и продаЉе своЉих фирми ништа нису добили. ќд минималца коЉи им држава —рбиЉа даЉе Љедва су могли да преживе. “ри године после прогона су били приморани да продаЉу куЮу Љер у ЬоЉ од преживЪених траума више нису смели да се врате, а и комшилук се раселио.

,,  олика Ље жртва само била потребна да се та куЮа изгради Ц прича кроз сузе –адмила. » децу смо подизали, и градили. ќна много више вреди, али избора нисмо имали. Ќо, живот тече даЪе, и носи и нас са собом. ∆ивели смо неко време у куЮи приЉатеЪа у ќраховцу, а од пре неколико година смо прешли у ¬елику ’очу где смо у дворишту зетове куЮе изградили малу куЮицу за нас двоЉе. ”з унуке нам проРе време и бар на кратко заборавимо на све што нам се издешавало. ,,

–адмила и —таниша су само Љедна карика у ланцу страдаЬа —рба на  осову и ћетохиЉи. ” куЮи ЎариЮа Ље тог 18. марта превремено роРена девоЉчица “еодора. ѕосле голготског пута у борби за живот, преко призренске болнице, у коЉоЉ су биле смештене претучене —рпкиЬе из ѕризрена, до болнице у —копЪу где Ље у инкубатору добила потребну негу и тежину, после два месеца, “еодора се, са своЉом маЉком  атарином, вратила у ќраховац, где и данас живи и иде у школу.

ќд мартовског погрома 2004. године у ќраховцу се много тога променило. ќсим куЮе √рковиЮа друговерим комшиЉама Ље продато Љош десетак куЮа у ЬиховоЉ улици. ј у горЬем, до 2004. само српском делу ќраховца, углавном на периферним деловима продато Ље Љош педесетак куЮа, а продаЉа из месеца у месец добиЉа убрзаЬе, и веЮ сада више не можемо реЮи да Ље горЬи део ќраховца само српски веЮ ,, мултиетнички“. —тихиЉа коЉа Ље наочиглед ћеРународних мировних снага 17. марта 2004. однела многе животе, уништила стотине српских куЮа и храмова, Ље и овде узела данак. —трах од понавЪаЬа 17-омартовског погрома, чиЉи су актери уместо казне добили награду од меРународне заЉеднице, натерао Ље многе —рбе да се иселе и потраже сигурниЉе сутра у неком другом делу —рбиЉе или света. ќни Љачи су остали ту, везани за родно тло, а шта Юе даЪе бити само Ѕог зна.

24 / 03 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0