Srpska

80 година –уског ƒома у Ѕеограду

ѕосле револуциЉе 1917. године хиЪаде Ъуди из –усиЉе, коЉи су преживели ужасе политичког преврата, граРанског рата, глад, неброЉено много невоЪа и трагедиЉа, у страху пред неизвесном будуЮношЮу били су принуРени да напусте своЉу домовину. ѕрема подацима Ћиге народа, 1926. године совЉетску –усиЉу Ље напустило 1.160.000 Ъуди. ЅроЉ руских избеглица коЉи су дошли у £угославиЉу почетком 20-тих година ’’ века достигао Ље 70.000, али се краЉем 30-их година таЉ броЉ усталио и износио око 25.000 Ъуди.

” £угославиЉи Ље формирана специЉална званична установа за пружаЬе помоЮи –усима у £угославиЉи Ц ƒржавна комисиЉа за питаЬа руских избеглица. ¬елики значаЉ за живот емиграната имао Ље –уски савет за културу, чиЉи Ље циЪ била брига о потребама руских културно-просветних и научних установа.

»деЉа о формираЬу културног центра –уса у Ѕеограду родила се краЉем 20-их година и наишла на живи одзив и широку подршку, како у емигрантскоЉ средини, тако и у различитим круговима Љугословенског друштва. –еализациЉи те идеЉе активно су допринели краЪ јлександар I  араРорРевиЮ, српски патриЉарх ¬арнава, председник  омитета за питаЬа руске културе, академик јлександар ЅелиЮ, многе српске и руске добротворне организациЉе и приватна лица.

ќтвараЬе таквог центра, коЉи Ље добио назив –уски дом “»мператор ЌиколаЉ II“, одржано Ље 9. априла 1933. године. ѕодигнут по проЉекту руског архитекте ¬. ‘. Ѕаумгартена, на локациЉи у близини краЪевског дворца, у центру Ѕеограда, “–уски дом” Ље заузео достоЉно место меРу наЉбоЪим здаЬима Љугословенске престонице тог времена. Ќа церемониЉи отвараЬа присуствовали су краЪица ћариЉа, чланови краЪевске породице, премиЉер £угославиЉе ћилан —ршкиЮ, представници владе и друштвеног живота земЪе. »нтониране су Љугословенска и руска химна, одржани су свечани говори. ќбраЮаЉуЮи се окупЪенима, академик ј. ЅелиЮ Ље рекао: “«а све многозначне области емигратског културног живота, било Ље неопходно саздати центар коЉи би с подЉеднаком ЪубавЪу, и независно од места боравка, примио све оне у коЉима гори живи пламен руског духа”.

” комфорном, пространом дому смештен Ље низ установа и организациЉа: –уски научни институт, –уска Љавна библиотека с архивима и »задавачким комитетом, ћузеЉ императора ЌиколаЉа II, ћузеЉ руске коЬице, ћушка и ∆енска руско-српска гимназиЉа, –уско музичко друштво, —авез руских уметника, ƒржавна комисиЉа за питаЬа руских избеглица, концертно-театрална сала, читаонице, изложбени салони, гимнастичка сала (коЉа се недеЪом преображавала у куЮну цркву), Ц све те институциЉе обезбеРивале су добре могуЮности за духовно и физичко усавршаваЬе руске омладине, свих –уса коЉи су се настанили у £угославиЉи.

“ридесетих година ƒом руске културе, просвете и науке био Ље средиште свега онога што Ље руска диЉаспора створила у  раЪевини £угославиЉи. »стовремено Ље постао и национални центар чиЉи Ље утицаЉ и значаЉ прерастао границе многоброЉне руске колониЉе у Ѕеограду.

–азвоЉу руске научне мисли у иностранству, засноване на рускоЉ култури и науци, доприносила Ље делатност –уског научног института у коме су радили познати научници и писци Ц £. ¬. —пекторски, ‘. ¬. “арановски, ѕ. Ѕ. —труве, ƒ. —. ћерешковски, «. Ќ. ’ипиЉус, »гор —еверЉаЬин, ƒ.  . ЅаЪмонт и други. »здаЬа “»здавачке комисиЉе”, коЉа Ље на руском Љезику штампала дела аутора Ц избеглица (три сериЉе кЬига Ц преко 60 наслова), пажЪиво су одабирана и дистрибуирана у свим центрима емиграциЉе, а музеЉи, коЉи су били посвеЮени сеЮаЬу на цара Ц мученика и коЉи су чували материЉале о слави руске армиЉе, сведочили су о везама традициЉе и савременог тренутка. –уско музичко друштво, –уски уметнички студио, –уске театарске групе, водиле су интензивни културни живот, трудеЮи се да не заостану за “просвеЮеном ≈вропом”. ѕо нивоу предаваЬа, руске школе и гимназиЉе нису уступале познатим школским установама двеЉу престоница предреволуционарне –усиЉе.

ѕосле завршетка ƒругог светског рата, влада £угославиЉе Ље зграду “–уског дома” предала у власништво ———–-у. ” Ьу Ље смештен “ƒом совЉетске културе“ (ƒ— ), коЉи Ље надаЪе, према оправданоЉ примедби Љедног од истраживача историЉе руске емиграциЉе у £угославиЉи, ј. Ѕ. јрсеЬева, делио судбину сложених совЉетско-Љугословенских државних и партиЉских односа”. »пак, без обзира на смеЬиваЬе периода хладних или ближих меРудржавних односа, као и на пропагандно усмереЬе делатности, коЉе Ље било у складу с духом времена, ƒ—  Ље много урадио на културном зближаваЬу братских народа.

Мегова библиотека (коЉа Ље, на жалост, изгубила скоро све предратне фондове) у том периоду Ље броЉала више од 70.000 наслова кЬига и многоброЉна периодичка издаЬа из ———–-а. Ќа развоЉ односа измеРу наших земаЪа плодотворно су утицали и обогаЮивали културни живот Ѕеограда наступи врхунских совЉетских професионалних и аматерских уметника, одржаваЬе различитих тематских кЬижевних и музичких вечери, кинофестивали, уметничке и научно-техничке изложбе коЉе су се одржавале унутар зидова ƒ— .

–аспад ———–, тешкоЮе живота у –усиЉи, нису могли да се не одразе и на рад бившег ƒ— . ” току извесног времена, било Ље угрожено и само постоЉаЬе “ƒома” као руског културног центра. ѕоЉавила се опасност да се зграда преда ЉедноЉ од земаЪа «Ќƒ за потребе Ьихове јмбасаде. «абринути за судбину “–уског дома”, многи Ъуди у –усиЉи и £угославиЉи су уложили максималне напоре да би сачували жариште руске културе. “ƒом” Ље био спашен и, без обзира на све материЉалне и организационе тешкоЮе, наставио Ље, макар и у ограниченом обиму, своЉ рад као –уски културно-информациони цетар, тЉ. као Љедна од институциЉа –уске агенциЉе за меРународну сарадЬу и развоЉ ван граница –усиЉе.

»зражаваЉуЮи дужно поштоваЬе корисноЉ и многостраноЉ делатности –уског културног центра, имаЉуЮи у виду Ьегов значаЉ за друштвени живот £угославиЉе, 1923. г. јсоциЉациЉа приЉатеЪа £угославиЉе у ћоскви, на инициЉативу Ьеног председника ¬. ѕ. √удкова, изнела Ље предлог да се обележи 60-годишЬица постоЉаЬа “–уског дома” у Ѕеограду. ќва инициЉатива Ље с одобраваЬем примЪена од стране руководства ƒруштва српско-руског приЉатеЪства, подржала су Ље министарства културе и информисаЬа £угославиЉе и —рбиЉе, низ научних и културних институциЉа, измеРу осталог и Ѕеоградски универзитет. «а припремаЬе и одржаваЬе Љубиларних свечаности формирани су ѕочасни и ќрганизациони комитет у коЉи су ушли еминентни посленици српске науке и културе, као и “омислав  араРорРевиЮ, син краЪа јлександра, настоЉатеЪ подворЉа руске православне цркве у Ѕеограду отац ¬асилиЉ “арасЉев, представници триЉу покоЪеЬа руске емиграциЉе. Ќа челу ѕочасног комитета Ље био академик ѕавле »виЮ, а на челу ќрганизационог Ц познати истраживач руског културног наслеРа у —рбиЉи, проф. ќстоЉа АуриЮ.

–уски центар за науку и културу (–÷Ќ ) Ц тако се од средине 90-их година званично назива “–уски дом” у Ѕеограду, Ц представЪа државну институциЉу, коЉа улази у структуру –уског центра за меРународну научну и културну сарадЬу при ћинистарству иностраних послова –‘ (до 2002. г. Ц при ¬лади –‘).

√одине 1998-е “–уски дом” Ље обележио своЉ 65. ЉубилеЉ. Ќа празноваЬу тог датума учествовала Ље репрезентативна делегациЉа из ћоскве и директори руских културних центара из земаЪа »сточне и ÷ентралне ≈вропе. Ќа свечаном скупу, одржаном 9. априла, присуствовали су ѕатриЉарх —рпске ѕравославне ÷ркве √.√. ѕавле, М.¬. принц “омислав  араРорРевиЮ, амбасадори низа држава, акредитовани у £угославиЉи, руководиоци државних, политичких, административних органа земЪе, чланови ”дружеЬа руских кадета у £угославиЉи, као и представници друштвених, стваралачких, научних организациЉа.

Ќа рад “–уског дома” ниЉе могло да утиче чак ни бомбардоваЬе £угославиЉе од стране Ќј“ќ-пакта 1999. г. Ќи на Љедан Љедини дан “–уски дом” ниЉе прекидао своЉу делатност. ѕрограми су се одржавали чак и у екстремним условима. “ако Ље 24. маЉа, због нестанка струЉе у граду, годишЬи сусрет слависта, посвеЮен ƒану словенске писмености и културе, био одржан уз упаЪене свеЮе.

»скрено интересоваЬе код Љугословенске Љавности су изазвали сусрети с представницима –усиЉе Ц познатим руским политичким посленицима, укЪучуЉуЮи и руководиоце ƒржавне ƒуме –уске ‘едерациЉе; председника “рговачко-привредне коморе –‘ академика £. ћ. ѕримакова; вишеструког светског шампиона у шаху ј. £.  арпова; председника ћјѕ–£јЋ (ћеРународна асоциЉациЉа предавача руског Љезика и кЬижевности) академика √. √.  остомарова; председника –уског фонда културе Ќ. —. ћихалкова; познатог глумца, главног режисера театра “—атирикон”  . ј. –аЉкина; филмског режисера, генералног директора киноконцерна “ћосфиЪм”  . √. Ўахназарова; добитника награде “ќскар”, филмског режисера ¬. ¬. ћеЬшова и многе друге.

 рупни догаРаЉи у културном животу не само “–уског дома”, него и читаве £угославиЉе, биле су обимне акциЉе, посвеЮене 200-годишЬици роРеЬа ј. —. ѕушкина, 40-годишЬици полетаЬа у космос £. ј. √агарина, 125-годишЬици погибиЉе хероЉа српско-турског рата, руског добровоЪца, пуковника Ќ. Ќ. –аЉевског (коЉи Ље послужио као прототип за лик грофа ¬ронског у роману “јна  ареЬина” Ћ. Ќ. “олстоЉа). —ептембра 2002. г. “–уски дом” Ље узео активно учешЮе у ƒанима руске културе у —рбиЉи и ÷рноЉ √ори.

“–уски дом” пружа помоЮ различитим добротворним друштвима, даЉуЮи своЉе просториЉе за одржаваЬе разних хуманитарних акциЉа. –азвиЉа се сарадЬа с гимназиЉама и школама —рбиЉе; тако су постале традиционалне руске кЬижевно-музичке вечери других гимназиЉа и основних школа. ќмладина Ље увек радо виРен гост у “–уском дому”!

ћноги водеЮи друштвено-политички радници, представници културних и уметничких кругова £угославиЉе били су учесници и гости различитих програма –÷Ќ . “–уски дом” су више пута посетили ѕатриЉарх —рпске ѕравославне ÷ркве √. ѕавле, М. ¬. престолонаследник принц јлександар с принцезом  атарином.

Ѕрзи развоЉ данашЬице ставЪа пред –уски културни центар задатак не само да развиЉа и шири досадашЬе програме, него и да креира нове правце у своЉоЉ делатности. ѕочев од 1997. г., у земЪи Ље постао веома популаран циклус “√радови и региони £угославиЉе у –уском дому”; у –÷Ќ  су гостовали представници више од 20 градова, практикуЉу се и гостоваЬа –÷Ќ  у многим градовама —рбиЉе.

“–уски дом” користи нове облике рада, али не заборавЪа ни своЉу славну историЉу, труди се да очува традициЉе, формиране током осамдесетогошЬег периода постоЉаЬа овог Љединственог центра. “–уски дом” негуЉе односе пуне поштоваЬа и са потомцима руских емиграната.

–уски дом у Ѕеограду

16 / 04 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0