Srpska

∆итиЉе преподобног старца —евастиЉана (‘омина), исповедника  арагандинског

ѕреподобноисповедник —евастиан  арагандинский
ѕреподобноисповедник —евастиан  арагандинский
Ѕлажени старац схиархимандрит —евастиЉан (—тефан ¬асиЪевич ‘омин) роРен Ље 28. октобра/10. новембра 1884. године у селу  осмодемЉановско у ќрловскоЉ губерниЉи, у сиромашноЉ сеЪачкоЉ породици. ќтац му се звао ¬асилиЉе, а маЉка ћарта. »мали су троЉицу синова. ЌаЉстариЉи Ље био »ларион, роРен 1872. године, средЬи Ц –оман, роРен 1877. године и наЉмлаРи Ље на крштеЬу добио име —тефан у част преподобног —тефана —аваита, писца канона, на чиЉи спомен Ље роРен.

–одитеЪи су 1888. године водили децу у ќптину пустиЬу код старца јмвросиЉа. —тефан Ље тада имао 4 године, али Ље добро запамтио ову посету и нежне очи благодатног старца.

ѕотоЬи отац —евастиЉан Ље остао сироче без оца с 4 године, а без маЉке с 5 година. ЌаЉстариЉи брат »ларион Ље у то време имао 17 година. ƒа би одржао газдинство и учврстио породицу »ларион се оженио годину дана после смрти родитеЪа.

—тефан Ље био везан за средЬег брата –омана због Ьегове нежне душе и меког срца. ћеРутим, –оман Ље изабрао пут монашког живота и 1892. године Ље умолио »лариона да га одвезе у ќптину пустиЬу где Ље био примЪен као искушеник у скит светог £ована ѕретече.

—тефан Ље добро учио, завршио Ље парохиЉску школу од три разреда. ѕарохиЉски свештеник му Ље давао кЬиге на читаЬе. —тефан Ље од роРеЬа био слабог здравЪа и мало Ље радио на поЪским радовима, више Ље чувао стоку на пашЬацима као чобанин.

«а —тефана Ље била радосна утеха да у зимско време, кад нема сеоских послова, посеЮуЉе средЬег брата у ќптиноЉ. ќве посете су имале великог духовног утицаЉа на —тефана и кад Ље стасао почео Ље да моли »лариона да га пусти да иде у ќптину пустиЬу. ћеРутим, брат га ниЉе пуштао желеЮи да му —тефан помаже у воРеЬу газдинства.

—редЬи брат –оман ‘омин Ље 1908. године у —киту ќптине пустиЬе због болести у келиЉи примио монашки постриг с именом –афаил, а 16. децембра 1908. године га Ље отац настоЉатеЪ  сенофонт у храму у част преподобне ћариЉе ≈гипатске обукаоу мантиЉу.

ƒо тада Ље оЉачала млада породица наЉстариЉег брата и —тефан Ље утврдивши се у своЉоЉ жеЪи за монашким животом, допутовао код о.–афаила у скит ќптине пустиЬе, где Ље 3. Љануара 1909. године био примЪен као келеЉник старца £осифа.[1]

ЅоравеЮи се уз старца —тефан Ље у Ьему стекао великог духовног наставника.  асниЉе се често сеЮао овог времена: Ђ∆ивели смо (Љош Љедан келеЉник) са старцем као с роРеним оцем. «аЉедно с Ьим смо се молили, заЉедно смо Љели, заЉедно смо читали или слушали Ьегове поуке.ї

—тарац £осиф Ље веЮ био на заласку своЉих година и снага га Ље приметно напуштала. ” априлу 1911. године старца Ље задесила предсмртна болест и Ьегова душа се 9. маЉа тихо одвоЉила од многострадалног тела.

¬елика Ље била —тефанова туга због старчеве смрти. јли, √оспод га ниЉе оставио без утехе. ” келиЉу о.£осифа Ље прешао старац ЌектариЉе. —тефан Ље остао уз Ьега као келеЉник и прешао Ље под Ьегово руководство као старца.

—тефан Ље 1912. године примио постриг у расофор.

—тарац ЌектариЉе Ље имао двоЉицу келеЉника. —тариЉи келеЉник Ље био о.—тефан, Ьега су звали Ђлетої због милосрРа и самилости, а млаРи о.ѕетар (ЎвирЉов), Ьега су звали Ђзимаї, био Ље грубЪи и строжи.  ад Ље народ у куЮици због дугог чекаЬа старца почиЬао да губи наду и да ропЮе о.ЌектариЉе Ље ради утехе слао о.—тефана. ј кад су Ъуди чекаЉуЮи дизали буку, излазио Ље о.ѕетар и са строгошЮу Ље смиривао и утишавао народ.

ј понекад се дешавало и следеЮе: обично Ље старац о.ЌектариЉе из келиЉе излазио касно, у 2-3 сата поподне. Ќарод Ље свако мало слао о.—тефана да каже старцу да га чекаЉу, да многи треба да иду куЮи. ќ.—тефан Ље ишао у келиЉу код старца коЉи Ље одмах говорио: Ђ≈во, спремам се, облачим се, идем,ї - али ниЉе излазио. ј кад изаРе, у присуству свих се обраЮа о.—тефану: ЂЎто ми до сада ниЉедном ниси рекао да ме нестрпЪиво чека толико народа?ї ј о.—тефан моли за опроштаЉ и клаЬа му се до земЪе. ћеРутим, понекад Ље старац говорио посетиоцима: Ђ«а то питаЉте мог келеЉника, о.—тефана, он Юе вас боЪе посаветовати, прозорЪив Ље.ї

Ќа ¬елику суботу, 13. априла 1913. године у болници се од туберкулозе плуЮа упокоЉио о.–афаил коЉи Ље дан пре смрти примио постриг у схиму.

ѕостриг у мантиЉу с именом —евастиЉан (у част мученика —евастиЉана Ц спомен 18/31. децембра) о.—тефан Ље примио 1917. године. ѕротутЬала Ље револуциЉа. ѕало Ље вековно здаЬе руске државе. ѕочело Ље време прогона ’ристове ÷ркве. 10/23. Љануара 1918. године ќптина пустиЬа Ље затворена по декрету —Ќ , али Ље манастир и даЪе постоЉао под обличЉем поЪопривредне задруге. Ќа териториЉи манастира организован Ље музеЉ Ђќптина пустиЬаї. —кит више ниЉе постоЉао, али Ље старац ЌектариЉе остао да живи са своЉим келеЉницима у куЮици стараца и изнемогао од бремена тешкоЮа, и даЪе Ље примао народ.

 раЉем пете недеЪе ¬еликог поста 1923. године у манастиру Ље почела да ради комисиЉа за ликвидациЉу. ÷рквене службе су прекинуте. ћонаси су се постепено исеЪавали. ” ово време Ље о.—евастиЉан рукоположен за ЉероРакона.

” марту 1923. године ухапшен Ље и прогнан ван граница губерниЉе старац ЌектариЉе. —тарац Ље у прво време живео у селу ѕлохину (на 45 врста од  озеЪска), затим се преселио у село ’олмишчи у ЅрЉанскоЉ губерниЉи (на 50 врста од  озеЪска). Ќакон што Ље старац ухапшен о.—евастиЉан Ље живео у  озеЪску заЉедно с оптинском братиЉом и често Ље посеЮивао старца у Ьеговом прогонству.

≈пископ града  алуге Ље 1927. године рукоположио о.—евастиЉана за Љеромонаха.

29. априла 1928. године упокоЉио се старац ЌектариЉе. »спуЬаваЉуЮи благослов старца да после Ьегове смрти иде у парохиЉу да служи о.—евастиЉан Ље прво отпутовао у  озеЪск, онда у  алугу, а затим Ље на позив настоЉатеЪа цркве светог »лиЉе у  озлову и намесника протоЉереЉа ¬ладимира јндреЉевича ЌечаЉева дошао у  озлов и архиепископ “амбовски и  озловски ¬асиЉан (ѕЉатницки) га Ље поставио у цркву светог »лиЉе. ќ.—евастиЉан Ље ту служио од 1928. до 1933. године све до хапшеЬа. ”  озлову Ље водио активну борбу с обновЪенцима. ќдржавао Ље везу с братиЉом ќптине пустиЬе у расеЉаЬу. ”  озлову су око о.—евастиЉана почеле да се окупЪаЉу сестре по духу. ѕрве су допутовале расофорне монахиЬе разореног Ўамординског манастира јгрипина, ‘еврониЉа и ¬арвара, коЉе су с оцем остале заувек, биле су поред Ьега у годинама заточеништва у  арлагу и у  араганди су живеле до саме смрти.

” то време су у  озлову живели и други монаси и монахиЬе из разорених манастира, као и мирЉани коЉи су раниЉе посеЮивали ќптину пустиЬу. » срца оних коЉи су искрено тражили спасеЬе невидЪива сила Ље вукла ка о.—евастиЉану. “о ниЉе могло да не привуче пажЬу локалних власти.

ќ.—евастиЉан Ље 25. фебруара 1933. године заЉедно с монахиЬама ¬арваром, јгрипином и ‘еврониЉом ухапшен и послат у “амбовско ќƒѕ” ради спровоРеЬа истраге. Ќа испитиваЬима су иследници питали за контакте о.—евастиЉана с Ъудима с коЉима Ље био Љединственог духа, као и за Ьегов однос према совЉетскоЉ власти. Ќа то Ље баЮушка дао директан одговор: ЂЌа све мере совЉетске власти гледам као на гнев ЅожЉи и ова власт Ље казна за Ъуде. ќвакве погледе сам изражавао меРу Ъудима коЉи су ми блиски, као и меРу осталим граРанима с коЉима сам имао прилике да говорим на ову тему. ѕритом сам говорио да се треба молити Ѕогу, а такоРе живети у Ъубави, само тада Юемо се од тога избавити. Ќисам задовоЪан совЉетском влашЮу због затвараЬа цркава и манастира, Љер се тако уништава православна вера.ї

2. Љуна 1933. године на седници “роЉке ѕѕ ќƒѕ” за Ќ„ќ Ље на вансудском рочишту Ље донета одлука: Ђ‘омина —тепана ¬асиЪевича, оптуженог по чл. 58-10  « треба послати у поправни логор на издржаваЬе казне од 7 година, рачунаЉуЮи рок од 25.2.1933.г.ї [2]

ћного касниЉе отац Ље говорио о свом боравку у “амбовском ќƒѕ”: Ђ»мао сам следеЮе искушеЬе: кад су ме приморавали да се одрекнем православне вере оставили су ме само у раси читаве ноЮи на мразу под стражом. —тража се меЬала свака два сата, а Ља сам стално стаЉао на истом месту. ћеРутим, ћати ЅожиЉа Ље спустила на мене такву Ђколибицуї да ми Ље у ЬоЉ било топло. ј уЉутру су ме одвели на испитиваЬе и рекли: Ђѕошто се ниси одрекао ’риста иди у затвор.ї » осудили су ме на 7 година.ї

ќ.—евастиЉан Ље био послат у “амбовску област на сечу шуме. ƒуховна деца су сазнала где се налази место на коЉем Ље крчена шума и без обзира на велику удаЪеност налазила су могуЮност да му нешто пошаЪу, да га утеше и помогну ко Ље како могао. √одину дана касниЉе о.—евастиЉан Ље послат у  арагандински логор, у насеЪе ƒолинка, у коЉе Ље стигао 26. маЉа 1934. године.

 араганда Ље у то време представЪала мрежу раштрканих насеЪа коЉе су почетком века основали досеЪеници из –усиЉе. ј унаоколо се на стотине километара пружала бескраЉна степа, спаЪена од врелог сунца лети, а зими с меЮавама коЉе су беснеле, с ветровима коЉи су продирали у све живо и снегом коЉи Ље могао да замете старе куЮе од блата и сламе до самих кровова.

ѕочетком 30-их година су ради осваЉаЬа ораница у централном  азахстану и развоЉа  арагандинског басена угЪа у околину  араганде почели да довозе Ђраскулаченеї сеЪачке породице коЉе су се називале ЂспециЉалним исеЪеницимаї.  ао обитавалишта су им служиле Љаме у степи покривене било чиме, само да у Ьима могу да се сакриЉу од ветра, кише и снега. ќва обитавалиша су специЉални исеЪеници сами копали за себе. ѕостепено су почели да граде бараке од блата и сламе коЉе су биле влажне и нису се греЉале. Ќесанитарни услови, недостатак хлеба и воде, хладноЮа, шкрофуле и тифус коЉи Ље беснео у периоду 1931-1933. године представЪали су узрок масовног умираЬа Ъуди.

ќсим насеЪа специЉалних исеЪеника  азахстанску степу Ље почела да покрива мрежа оделеЬа филиЉале √”Ћј√ј основане 1931. године Ц  арлага, у коЉи су заЉедно с Ъудима из света криминала на издржаваЬе казне дошле жртве политичких репресиЉа. ѕрестоница  арлага Ље био насеЪе ƒолинка (на 33 км од  араганде), капиЉа на коЉу су долазили затворници Ц станица  арабас, а братска гробница хиЪада Ъуди, Ьегових сужаЬа, постала Ље непрегледна степа централног  азахстана.

Ўто се тиче боравка у логору отац се сеЮао да Ље био тучен, мучен, од Ьега се захтевало само Љедно: одреци се Ѕога. –екао Ље: ЂЌикад.ї ќнда су га послали у бараку код криминалаца. Ђ“амо Юе те,ї рекли су, Ђбрзо преваспитати.ї ћоже се замислити шта су криминалци радили слабом свештенику у годинама.

«бог слабог здравЪа старац Ље ставЪен да ради на сечеЬу хлеба, а затим као стражар у магацинима у логорскоЉ зони. ” току последЬих година заточеништва о.—евастиЉан Ље био ослобоРен од конвоЉа и живео Ље у спремишту у треЮем оделеЬу логора коЉи се налазио у близии ƒолинке.

Ќа биковима Ље доносио воду за становнике ÷ѕќ. ƒешавало се да зими донесе воду, приРе бику и греЉе на Ьему смрзнуте руке. Ќеко изнесе и поклони му рукавице. ј следеЮег дана долази без рукавица (некоме Ље поклонио или му Ље неко узео) и поново греЉе руке о бика. ќдеЮа му Ље била стара, у дроЬцима.  ад се отац ноЮу смрзавао, пео се на Љасле код стоке и греЉао се топлотом животиЬа. —тановници ÷ѕќ су му давали намирнице Ц пироге, сланину. £ео Ље оно што Ље могао, а сланину Ље носио затвореницима у оделеЬу. ЂЅио сам у заточеништву, - сеЮао се отац, - а пост сам држао. јко ми даЉу неки чорбуЪак с парченцетом меса нисам то Љео, меЬао сам за парче хлеба.ї

—естре ¬арвара и ‘еврониЉа коЉе су биле ухапшене заЉедно с оцем нису послате на робиЉу. —естра јгрипина Ље послата на ƒалеки исток где Ље годину дана касниЉе ослобоРена. Ќаписала Ље оцу да намерава да путуЉе у завичаЉ, а он ЉоЉ Ље дао благослов да одмах допутуЉе у  араганду. ƒопутовала Ље 1936. године, добила Ље виРаЬе с о.—евастиЉаном и он ЉоЉ Ље предложио да купи куЮу код ¬елике ћихаЉловке, ближе  арлагу, да стануЉе у ЬоЉ и да долази код Ьега сваке недеЪе ауто-стопом.

ƒве године касниЉе у  араганду су допутовале сестре ‘еврониЉа и ¬арвара и купиле су куЮицу у ЌижЬоЉ улици Ц стари амбар с улегнутим плафоном. —естре су се упознале с веруЉуЮима и почеле су помало да се окупЪаЉу с Ьима на заЉедничку молитву.  ад су сазнали да се у ƒолинки налази о.—евастиЉан верници су почели да му помажу. ЌедеЪом су сестре долазиле код баЮушке у оделеЬе. ќсим намирница и чистог веша доносиле су —вете ƒарове, наруквице и епитрахиЪ. —ви заЉедно су излазили у шумицу, отац се сам причешЮивао и сестре Ље исповедао и причешЮивао. «атвореници и руководиоци логора су заволели оца. «лобу и неприЉатеЪство су побеРивали Ъубав и вера коЉе Ље имао у свом срцу. ћноге у логору Ље привео вери у Ѕога и не просто вери, веЮ правоЉ вери. » кад Ље о.—евастиЉан ослобоРен у затвору Ље имао духовну децу коЉа су по завршетку робиЉе ишла код Ьега у ћихаЉловку. ј много година касниЉе, кад Ље у ћихаЉловки отворена црква, становници ƒолинског оделеЬа ÷ѕќ су отишли тамо и у старцу-свештенику благог лика су препознали свог водоношу.

«атворска казна се ближила краЉу. ќ.—евастиЉан Ље био ослобоРен из логора 29. априла 1939. године уочи —пасовдана. ƒошао Ље код своЉих послушница у маЉушну куЮу у ¬еликоЉ ћихаЉловки. —естре су радиле, отац Ље водио домаЮинство. «аЉедно су се молили, баЮушка Ље таЉно служио ЋитургиЉу и свакодневно Ље читао дневни круг богослужеЬа.

ѕред рат Ље ишао у “амбовску област. ƒуховна чеда старца, коЉа су дуго година чекала да се врати из логора надала су се да Юе остати с Ьима у –усиЉи. ћеРутим, отац коЉи ниЉе тражио да се испуни Ьегова воЪа, веЮ се препуштао воЪи ЅожиЉоЉ, након што Ље недеЪу дана провео у селу —ухотинка поново се вратио у  араганду, у унаЉ удео коЉи му Ље био одреРен по Ѕожанском промислу.

ѕреподобноисповедник —евастиан  арагандинский
ѕреподобноисповедник —евастиан  арагандинский
—тановништво  араганде су ових година чинили исти они специЉални исеЪеници коЉи су са забелешком Ђзаувекї морали да раде у рудницима угЪа, као и они коЉи су били ослобоРени с потврдом Ђвечно прогонство у  арагандуї, бивши сужЬи  арлага. ѕреко две треЮине становника града ниЉе имало личну карту. ѕрогнаници су живели у мрачним спремиштима, земуницама и шупама и сваких 10 дана су морали да се Љаве у управникову канцелариЉу.

 араганда Ље била гладан град, ситуациЉа с хлебом Ље била изузетно лоша у ратним и послератним годинама. ќ.—евастиЉан Ље сам ишао у продавницу да добиЉе хлеб на бонове. ќблачио се као обичан старчиЮ, носио Ље врло скромно сиво одело. » ишао Ље, заузимао ред. ƒолазио Ље на ред, неко би га одгурнуо, он би поново стао на краЉ реда и тако Ље било више пута. Куди су то приметили и видеЮи Ьегову незлобивост и кротост почели су да пуштаЉу оца преко реда и да му даЉу хлеб.

” «ападноЉ улици су 1944. године купили веЮу куЮу. ќ.—евастиЉан Ље ишао по куЮи, све Ље разгледао домаЮински и говорио Ље шта и како треба променити. Ђѕа зашто, оче, - негодовале су сестре, - неЮемо довека бити у  азахстану! ≈во, завршиЮе се рат и отиЮи Юемо с вама у домовину.ї ЂЌе, сестре, - рекао Ље баЮушка, - живеЮемо овде. ќвде Ље сав живот другачиЉи и Ъуди су другачиЉи. ќвде су Ъуди душевни, свесни, искусили су муке. “ако да Юемо, драге моЉе, овде живети. ќвде Юемо донети више користи, овде Ље наш други завичаЉ, Љер за десет година смо се веЮ и навикли.ї

” новоЉ куЮи у «ападноЉ улици Ље направЪена мала домаЮа црква у коЉоЉ Ље о.—евастиЉан таЉно служио —вету ЋитургиЉу.

ј Љедном, кад Ље о.—евастиЉан ишао с монахиЬама на гробЪе иза насеЪа “ихоновка где су се на средини гробЪа налазиле заЉедничке гробнице, у коЉе се дневно смештало до двеста покоЉника специЉалних исеЪеника коЉи су умирали од глади и болести и кад су закопавани без погребеЬа, без хумки, без крстова и кад Ље све то видео и свега се наслушао старац Ље рекао: Ђќвде даноноЮно, на овим заЉедничким гробовима мученика, горе свеЮе од земЪе до неба.ї » старац Ље био молитвеник за све Ьих.

¬реме Ље пролазило.  ад су житеЪи ћихаЉловке сазнали за баЮушку почели су да га позиваЉу у своЉе куЮе. ¬ршеЬе треба ниЉе било дозвоЪено, али о.—евастиЉан никога ниЉе одбиЉао. Ќарод у  араганди Ље био веран Ц нису га одавали.

Ќе само у ћихаЉловки, и у другим реЉонима су Ъуди заволели баЮушку, поверовали су у снагу Ьегове молитве. »з свих краЉева у  араганду су почела да долазе духовна деца старца Ц монаси и мирЉани, коЉи су тражили духовно руководство. ƒолазили су из европског дела –усиЉе, из ”краЉине, из —ибира, из далеких краЉева —еверне и —редЬе јзиЉе. ј он Ље све примао с ЪубавЪу и помагао им Ље да се снаРу на новом месту.

ј  араганда Ље расла и градила се, обухватаЉуЮи стара исеЪеничка насеЪа, подеЪена деоницама степе, коповима и рудницима, и насеЪа специЉалних исеЪеника 30-их година, насеЪа Ќемаца коЉи су у  араганду исеЪени из ѕоволжЉа у ратним годинама. ѕрво Ље подигнут  опаЉ-град, затим насеЪа 1. и 2. рудника, онда Ље око великих копова обновЪен —тари град и веЮ после рата Ље почео да се гради са свим полетом обласног центра Ќови град. »споставило се да Ље ћихаЉловка наЉближи реЉон, коЉи се налази уз сам Ќови град. ј црква у  араганди Ље била само Љедна Ц у 2. руднику.

” новембру 1946. године су по благослову старца православни становници ¬елике ћихаЉловке одговараЉуЮим локалним органима власти поднели молбу за регистрациЉу верске заЉеднице. ѕошто на лицу места нису добили позитиван одговор, верници су више пута упуЮивали молбу у јлма-јту, ишли су у ћоскву покушаваЉуЮи то да издеЉствуЉу. Ќа краЉу Ље 1951. године ћихаЉловски молитвени дом у коЉем су се неко време ипак обавЪале требе, био коначно затворен. » тек Ље 1953. године добиЉена дозвола за то да се у ¬еликомихаЉловском молитвеном дому могу обавЪати црквене таЉне и обреди Ц крштеЬа, опела, венчаЬа и исповести. —ад Ље оцу могао да се обраЮа много веЮи броЉ Ъуди.

¬еликомихаЉловскоЉ парохиЉи, осим Ќовог града, припадали су реЉони ћлинског комбината, ‘Љодоровског копа, ћихаЉловске железничке станице, реЉони —араЬа, ƒубовке, 10 циглана, реЉон ЌовостроЉке, реЉони пет карагандинских копова угЪа, неколико шахти и други (укупно око 20 места). ј баЮушка Ље био сам, помагале су му само монахиЬе. јли што Ље главно, отац Ље ЋитургиЉу могао да служи само таЉно, у приватним становима веруЉуЮих. » после напорног радног дана, после келеЉне молитве, баЮушка Ље у 3 сата по поноЮи ишао улицама  араганде у раниЉе договорену куЮу у коЉоЉ су се по Љедно, по двоЉе, окупЪали православци. Ќа велике празнике свеноЮно бдениЉе Ље служено од Љедан сат после поноЮи, после кратке паузе Ље служена —вета ЋитургиЉа. —лужба се завршавала пре свитаЬа и исто тако, по Љедно, по двоЉе, Ъуди су се разилазили по куЮама.

ј залагаЬа за отвараЬе храма су се наставила. ѕоново и поново Ље у ћоскву путовао човек одан баЮушки Ц јлександар ѕавлович  ривоносов. » напокон Ље 1955. године донео документ коЉи Ље успео да добиЉе о регистрациЉи верске заЉеднице у ¬еликоЉ ћихаЉловки.

ѕочели су радови на реконструкциЉи и променама стамбене куЮе у здаЬе храма. —виме Ље руководио о.—евастиЉан. —кинути су преградни зидови, продубЪен Ље под, на крову Ље направЪена плава купола-луковица. » 1955. године на —пасовдан освеЮена Ље црква у част –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице. ќ.—евастиЉан Ље био настоЉатеЪ ове цркве 11 година Ц од 1955. до 1966. године, односно до дана свог упокоЉеЬа.

22. децембра 1957. године, на дан празника иконе ћаЉке ЅожиЉе ЂЌеочекивана радостї архиепископ ѕетропавловски и  устанаЉски £осиф („ернов) Ље унапредио оца у зваЬе архимандрита и наградио ѕатриЉарашком повеЪом Ђ«а усрдно служеЬе —ветоЉ ÷рквиї.

”очи свог имендана о.—евастиЉан Ље 1964. године награРен архиЉереЉским жезлом, наградом без преседана.

”очи свог блаженог упокоЉеЬа отац Ље примио постриг у схиму.

ѕреподобноисповедник —евастиан  арагандинский с сослужащим духовенством
ѕреподобноисповедник —евастиан  арагандинский с сослужащим духовенством
Ќеуморно подвижничко служеЬе ѕравославноЉ ÷ркви од искушеника у скиту ¬аведеЬске ќптине пустиЬе до настоЉатеЪства и посвеЮеЬа у зваЬе архимандрита о.—евастиЉан Ље испуЬавао 57 година Ц од 1909. до 1966. године.

ќтац се придржавао беспрекорног испуЬаваЬа црквеног ”става, не дозвоЪаваЉуЮи на богослужеЬу пропусте или скраЮиваЬа. «а Ьега су црквене службе биле саставни део Ьеговог унутрашЬег живота. ЅаЮушка Ље посебан свештени страх осеЮао према празницима ¬азнесеЬа √осподЬег и —вете “роЉице, коЉима се завршава дело ’риста —паситеЪа, као венцем свих ’ристових “аЉни. ” беседама Ље Ьегов омиЪени лик био £ован Ѕогослов, чиЉи Ље спомен вршио посебно свечано и са свештеним страхом. „есто Ље туговао због тога што Ьегова паства недовоЪно поштуЉе овог апостола Кубави и говорио Ље: Ђ≈во, данас Ље спомен на пренос моштиЉу светитеЪа ЌиколаЉа Ц и црква Ље била пуна народа. ј Ључе Ље био празник светог апостола и ЉеванРелисте £ована Ѕогослова и црква Ље била полупразна.  ако не схватате ко Ље веЮи кога треба више поштовати?  оЉи празник Ље веЮи?ї »сто тако Ље посебно поштовао свих седам дана спомена на ѕретечу и  рститеЪа √осподЬег £ована и спомен на свете бесребрениек  озму и ƒамЉана (1/14. Љул) Ц покровитеЪе краЉа у коЉем Ље баЮушка роРен.

—тална брига о.—евастиЉана била Ље да у Ъудске душе усади дубоки мир. —воЉ живот и живот своЉе пастве трудио се да приближи манастирском животу. ¬еома се жалостио ако неко ниЉе слушао и ниЉе испуЬавао Ьегов савет Ц то Ље увек било на штету и често на несреЮу човека. ∆алостио се до туге. »згрди, окрене се и не благослови. ј ако види сузе или да се човек покаЉао и да Ље на краЉу краЉева послушао Ьегов савет, много се обрадуЉе, пожали га и после извесног времена сам га нечим обрадуЉе. £едном Ље рекао некоЉ девоЉци: ЂЌиси ме послушала, зашто си сад дошла, плачеш и молиш? «ашто? ѕа Ља... Ц застао Ље, - не грешим увек.ї “акво Ље било Ьегово смиреЬе. ЅаЮушка Ље чак и плакао због непослушаЬа духовне деце. “акоРе Ље често плакао примаЉуЮи исповест.

ќчева Ъубав Ље била нежна и брижна. ѕонекад се Ъутио, али ретко. ЌиЉе жалио време на разговор с човеком. ∆ивот очеве верне деце Ље био пример реда. ƒруги су их звали ЂбаЮушкиниї, говорили су да Ље добра половина ћихаЉловке као таЉни манастир.

ќтац Ље био слабог здравЪа. ѕосебно Ље патио због сужеЬа црева. —ви су знали да за време Љела не смеЉу да га узнемираваЉу и одвлаче му пажЬу разговорима. ќдмах би почиЬао да кашЪе, што се понекад завршавало повраЮаЬем. ќва болест Ље била последица нервних потреса коЉих Ље старац много претрпео у свом дугом животу. ”век Ље био напет. ƒок црква Љош ниЉе била регистрована и док Ље о.—евастиЉан таЉно, с наЉближима служио ЋитургиЉу, стално Ље осеЮао страх. √оворио Ље: Ђ≈то вам Ц оче, служи! ј знате ли како се Ља осеЮам?ї £ер, кршио Ље закон, у свако доба су могли да доРу и да похапсе све. » касниЉе, кад се у цркви служило отворено, баЮушкн страх Ље попустио. £едном Ље неко од духовне деце рекао оцу: Ђѕлашим се тог и тог човека.ї ј он се осмехнуо и рекао: Ђƒа? ј Ља га се не боЉим. Ќикога се не боЉим. јли се боЉим да Юе затворити цркву. “ога се боЉим. «а себе се не плашим, плашим се за вас. £а знам шта ми Ље чинити, али не знам шта Юете ви да радите.ї

 ад Ље баЮушка био у снази после сваке ЋитургиЉе Ље служио молебан. ѕевао Ље хор, читала су се два акатиста. ј кад Ље ослабио читало се пола акатиста. Ќа краЉу молебана баЮушка Ље давао да се целива крст и обавезно Ље држао беседу. Ќа молебанима Ље остаЉала цела црква. ” цркви Ље било мого омладине. —амо за певницом Ље партиЉе дисканта стаЉало и певало до 17 девоЉчица. ’ор Ље био женски, као манастирски, певало се оптинским напевом и сам баЮушка Ље понекад излазио за певницу и певао.

ѕо манастирском обичаЉу о.—евастиЉан Ље посебно волео да служи службе за покоЉ душе и свакодневно Ље сам служио парастосе. √оворио Ље да више воли да врши опело за жене и да их помиЬе зато што оне имаЉу много маЬе грехова. ¬идео Ље грехове покоЉника.

ЌесумЬиво, отац Ље поседовао дар прозроЪивости иако оваЉ дар ниЉе Љавно показивао. »сто тако, о.—евастиЉан никога ниЉе исцеЪивао и ниЉе изгонио демоне отворено и због своЉе скромности и Љедноставности увек Ље говорио: Ђѕа Ља никог не исцеЪуЉем, ни из кога не изгоним демоне, идите у болницу.ї Ђ£а сам, - говорио Ље, Ђнем као риба,ї - толико се понижавао. ќтац Ље помагао Ъудима своЉом таЉном молитвом. Ѕио Ље потпуно лишен дивЪеЬа самом себи и задовоЪства собом. Ќапротив, често Ље говорио: Ђ£а сам неук човек, завршио сам 4 разреда и немам дар речи, немам ни гласа.ї ѕроповеди Ље чешЮе читао по кЬизи, не додаЉуЮи ништа своЉе. ј кад Ље седео за столом са своЉом духовном децом понекад Ље нешто причао, али мирно, скромно, не истичуЮи себе.

ќ.—евастиЉан Ље био врло деликатан, тактичан, никад никога ниЉе понизио, ниЉе увредио, ниЉе прекинуо, никад ниЉе истицао човекове физичке мане. » у Ьеговом присуству никоме ниЉе падало на памет да за некога каже да Ље глув, слеп, хром и друго. ќко баЮушке Ље увек постоЉало поЪе високог морала и кад би човек доспео у Ьега ниЉе било могуЮе да учини нешто подло, да говори грубо. ѕредставници локалне власти су више волели да све разговоре воде с другим свештеником Ц о.јлександром  ривоносовом. ќчигледно су осеЮали духовну узвишеност о.—евастиЉана, она као да их Ље плашила, уливаЉуЮи им свештени страх. £едном Ље овлашЮени за послове религиЉе при ќбласном извршном комитету почео да тражи од председника црквеног одбора баЮушкиног храма да свештенослужитеЪи престану да иду у град —араЬ и насеЪе ƒубовку, Љер припадаЉу другом реЉону. ѕредседник црквеног одбора Ље оваЉ захтев пренео оцу и отац Ље следеЮег дана заЉедно с председником црквеног одбора лично отишао у ќбласни извршни комитет. » кад Ље о.—евастиЉан почео да говори с овлашЮеним, оваЉ Ље одмах променио тон Ц почео Ље да обЉашЬава, па чак и да се извиЬава баЮушки. ќтац му се обратио: Ђƒруже овлашЮени, дозволите нам да на молбу рудара обавЪамо требе у —араЬу, у ƒубовки и у другим насеЪима. ѕонекад ме моле да причестим болесну маЉку или да опоЉем покоЉника.ї ќвлашЮени Ље благонаклоно одговорио: Ђћолим вас, о.—евастиЉане, удовоЪите им, немоЉте их одбити.ї » шта год да га Ље баЮушка питао, скоро ништа ниЉе одбио и председнику црквеног одбора то више никад ниЉе помиЬао.

ќтац ниЉе имао посебне Ъубимце, према свима се односио Љеднако и тиме Ље Љош више привлачио Ъуде. »мао Ље духовну мудрост, велико стрпЪеЬе.  ад неко почне да ропЮе на ближЬег он каже: Ђ£а вас све трпим, а ви Љедног неЮете да потрпите.ї јко се неко не слаже он се секира: Ђ£а сам настоЉатеЪ, а све вас слушам.ї Ѕринуо се за спасеЬе сваког, то Ље био Ьегов циЪ. ћолио Ље: Ђ∆ивите мирниЉе.ї £едном су кренули на требу и заборавили кадионицу. ѕочели су Љедни друге да прекореваЉу. ќтац Ље рекао: Ђ£а сам крив,ї - и сви су заЮутали.

„есто Ље одлазио у насеЪа ƒубовка, —араЬ, ‘Љодоровку и “опар.  рстио Ље у куЮи, вршио Ље опело у куЮи. Ќа местима коЉа Ље посеЮивао сад су настале парохиЉе по Ьеговим молитвама. ѕосеЮивао Ље и насеЪе ƒолинка где Ље издржавао казну. јли, о.—евастиЉан Ље посебно волео да посеЮуЉе ћлински комбинат. √оворио Ље да Ље у ћихаЉловки за Ьега Ђќптинаї, а у ћлинском комбинату Ц Ђ—китї. “амо су се по благослову баЮушке досеЪавали многи верници из различитих краЉева  араганде: ћаЉкудука, “ихоновке, ѕришахтинска и  омпанеЉска. ” ћлинском комбинату су углавном живеле породице, или тачниЉе, остаци породица коЉе су се сачувале после трагедиЉе специЉалних исеЪеника коЉа се догодила 30-их година. —тановници ћлинског комбината су Ъуди напаЮених срца, сломЪених судбина, жене удовице, деца сирочад. —вако Ље имао своЉ бол, своЉе душевне ране. Ѕило Ље Ъуди с тешким карактерима, каприциозних, сумЬичавих, агресивних и затворених. ћеРутим, баЮушка Ље налазио приступ свакоЉ напаЮеноЉ души. “ако Ље меРу Ъудима коЉи су окруживали старца било много монаха и монахиЬа прогнаних у  араганду у годинама прогона или коЉи су касниЉе допутовали код Ьега из –усиЉе и других република. ћеРу Ьима Ље било изванредних Ъуди, талентованих, подвижника узвишеног духовног живота. ” целини, то Ље била Љака хришЮанска заЉедница, степски казахстански Ђскитї коЉи Ље у време безбожног комунистичког режима оптински старац успео да организуЉе и да одгаЉи на светоЉ земЪи карагандинских логора.

” ћлинском комбинату Ље са своЉом наЉмлаРом кЮерком и унуком живео Ьегов наЉстариЉи брат »ларион коЉи Ље остао удовац. ѕред смрт Ље примио постриг у расофор и баЮушка Ље сам вршио опело за свог наЉстариЉег брата монаха »лариона.

ќ.—евастиЉан ниЉе давао благослов своЉоЉ духовноЉ деци да путуЉу по манастирима. Ђќвде Ље, - говорио Ље, - и Ћавра, и ѕочаЉев, и ќптина. ” цркви се служи Ц све Ље ту.ї јко се неко спремао да се сели говорио Ље: ЂЌемоЉте никуда ниЮи, свуда Юе бити невоЪе, свуда Ље неслога, а  араганду Юе само окрзнути.ї

Мегова —ветост ѕатриЉарх јлексиЉе Ље веома желео да види старца —евстиЉана и да разговара с Ьим. Ѕлагословио Ље владику ѕитирима (ЌечаЉева) да довезе оца макар авионом. јли, баЮушка Ље био веЮ слаб и ниЉе пристао: ЂЌе могу да летим авионом,ї - одговорио Ље старац и остао у  араганди.

“ако су у подвигу Ъубави и сампрегорног служеЬа Ѕогу и ближЬима протицале године. ќтац Ље почео приметно да слаби. ќд Љануара 1966. године Ьегово здравствено стаЬе се веома погоршало, поЉачале су се хроничне болести. ќ.—евастиЉана Ље много мучило то што му Ље постало тешко да служи ЋитургиЉу Ц често Ље кашЪао за време службе, губио Ље дах. Ћекари су предложили да му уЉутру пре службе даЉу инЉекциЉе. ќтац Ље пристао. ѕосле инЉекциЉе и одмора Ље могао, иако тешко, да иде у храм и да служи. јли, болест Ље напредовала и ускоро ниЉе могао да доРе до цркве чак ни после инЉекциЉе. ƒечаци ипоРакони, баЮушкини послушници су направили лаку фотеЪу од алуминиЉумских цеви и почели су да носе о.—евастиЉана у фотеЪи у цркву. ” прво време му Ље било незгодно, али се касниЉе навикао.

ќтац се често сеЮао смрти, преласка у вечност.  ад би му се Ъуди обраЮали с питаЬем: Ђ ако Юемо живети без вас?ї - строго Ље одговарао: Ђј ко сам Ља? Ўта? Ѕог Ље био, Љесте и биЮе!  о има веру у Ѕога нека живи и на хиЪаде километара од мене живеЮе и спасиЮе се. ј ко нема страха ЅожиЉег нека се држи чак и скуте моЉе расе, неЮе добити спасеЬе.ї

Ќаступио Ље ¬елики пост 1966. године Ц последЬи у животу старца. ѕрве недеЪе поста о.—евастиЉан Ље служио свакодневно, сам Ље читао Љасним и звонким гласом ¬елики покаЉнички канон преп.јндреЉа  ритског. ” ЌедеЪу ѕобеде ѕравославЪа Ље служио ЋитургиЉу. “их дана ни са ким ниЉе разговарао, никога ниЉе примао.

ѕролазила Ље друга, па треЮа недеЪа ¬еликог поста. —ве Ље ишло као и обично.

” недеЪу шесте седмице баЮушка ниЉе служио, веЮ Ље седео у олтару у фотеЪи. ѕосле причешЮа Ље заповедио да отпеваЉу: ЂѕокаЉаниЉа отверзи ми двери, ∆изнодавче.ї ќд тог дана Ље снага почела приметно да га напушта.

10. априла, у васкршЬоЉ ноЮи о.—евастиЉан Ље желео да га однесу у цркву, али ниЉе могао да се подигне. —ви Ъуди око Ьега су осетили смуЮеЬе у души, али Ље отац рекао: Ђ«ашто сте отишли из цркве? £ош не умирем. £ош Юу стиЮи и овде да честитам ¬аскрс покоЉницима. »дите мирно на службу.ї

”Љутру, 12. априла, на ¬аскршЬи уторак, о.—евстиЉан се осеЮао боЪе, дисао Ље слободно. ЂќбуЉте ми чизме, - рекао Ље келеЉници, - треба да изаРем пред Ъуде, да им честитам ¬аскрс, да се не жалосте, обеЮао сам. —вима Юу реЮи главно.ї ƒечаци су однели баЮушку у цркву. »мао Ље на себи мантиЉу и камилавку. —едео Ље мало код престола, онда Ље устао, изашао кроз царске двери на амвон. ”стао Ље ослаЬаЉуЮи се на жезал и почео Ље да се опрашта од народа: Ђ«богом, драги моЉи, веЮ одлазим. ќпростите ми ако сам нечим ражалостио некога од вас. ’риста ради, опростите. £а вам свима опраштам. ∆ао ми Ље, жао ми вас Ље. ћолим вас за Љедно, за Љедно вас преклиЬем, Љедно захтевам, волите Љедни друге. ƒа у свему буде мир меРу вама. ћир и Ъубав. јко ме послушате, а Ља вас тако молим за то, биЮете моЉа духовна деца. £а сам недостоЉан и грешан, али √оспод има много Ъубави и милости. ” Мега се уздам. јко ме √оспод удостоЉи —воЉе светле обитеЪи, непрестано Юу се молити за вас. » реЮи Юу: Ђ√осподе, √осподе! ѕа Ља нисам сам, са мном су моЉа чеда. Ќе могу да уРем без Ьих, не могу сам да будем у “воЉоЉ светлоЉ обитеЪи. “и си ми их поверио...ї и затим тихо, Љедва чуЉно: ЂЌе могу без Ьих.ї - –екао Ље, хтео Ље да се поклони, али ниЉе могао, само Ље погнуо галву. ƒечаци су га ухватили под руке и повели у олтар. ” храму су сви плакали.

” ноЮи измеРу четвртка и петка отац скоро да ниЉе спавао, мучио се, хватао Ље ваздух говореЮи: Ђ” целом телу нема живог места коЉе ме не боли.  ичму као да ми пали ужарени штап, немам ваздуха. ј наЉгора Ље мука у духу.ї —тално Ље питао колико Ље сати.

”вече Ље из  окчетава допутовао игуман ƒимитриЉе. Ќазвали су у јлма-јту владику £осифа Ц тражили дозволу да о.ƒимитриЉе извршио постриг баЮушке у схиму. ¬ладика Ље одговорио: ЂЌе треба. —утра Юе из ћоскве долетети владика ѕитирим и све Юе урадити.ї

—тарец —евастиан и отец ѕитирим
—тарец —евастиан и отец ѕитирим
” суботу, 16. априла у 9 сати уЉутру с аеродрома Ље дошао духовни син баЮушке владика ѕитирим (ЌечаЉев). ќдмах Ље отишао код старца и био Ље запаЬен Ьеговим изгледом. Ђ“аквог га никад, ни у ЉедноЉ болести нисам видео,ї - рекао Ље касниЉе Ъудима из околине.

ѕосле ручка се стаЬе о.—евастиЉана нагло погоршало, молио Ље да се хитно позове владика ѕитирим. ¬ладика Ље дошао. ЅаЮушка га Ље замолио да одмах приступи чиу пострига у схиму.

ќтац Ље после пострига говорио врло мало. «адивЪуЉуЮе се преобразило Ьегово лице и цео Ьегов изглед. Ѕио Ље пун такве благодати да Ље човеку кад га Ље гледао дрхтала душа и осеЮао Ље сопствену греховност. “о Ље био величанствени старац и житеЪ веЮ оног другог света.

” понедеЪак увече, на парастосу за «адушнице у “оминоЉ недеЪи о.—евастиЉана су носили у цркву. —лушао Ље поЉаЬе, често се крстио. —лужио Ље владика ѕитирим.  ад су отпевали Ђ¬ЉечнаЉа памЉатї заповедио Ље да га носе куЮи. ѕосле службе Ље разговарао с о.£ованом коЉи Ље долетео из ћичуринска. Ђ—тигли сте да доРете код мене, а Ља сам данас стигао да се поздравим са свим покоЉницима и да се помолим за Ьих.  ако Ље леп дан! ƒанас се владика помолио и сутра Юе се помолити за сву моЉу преминулу децу. ƒоживео сам «адушнице, √оспод Ље милостив. ј покоЉницима су тако потребне, тако су им драгоцене молитве живих за Ьих. ”век сам се наЉвише молио за покоЉнике. » вама, о.£оване, оставЪам у аманет: наЉвише се молите за покоЉнике. «а све слава Ѕогу! —лава Ѕогу за све!ї

”Љутру, 19. априла у 4 сата и 45 минута баЮушка Ље умро. Ѕио Ље уторак, «адушнице у “оминоЉ недеЪи.

” 5 сати и 30 мнута владика ѕитирим Ље почео да служи парастос. ѕосле завршетка парастоса Ље почело облачеЬе. ЅашуЮка Ље био Љош сасвим топао, лице му Ље било мирно, као живо. ќтац скоро да ниЉе имао тело, саме кости. ќбрисали су га маслиновим уЪем, обукли му схиму, владика га Ље одозго покрио мантиЉом и камилавком му Ље затворио лице.

»з свих краЉева  азахстана, —ибира, европског дела –усиЉе, под благодатни покров баЮушкиног храма су се окупЪали клир и мирЉани Ц духовна деца старца. —вештеници су непрекидно служили парастосе, певао Ље хор. ј Ъуди су стално долазили и долазили. ќд свЉатеЉшег патриЉарха јлексиЉа I Ље стигао телеграм: Ђ”пуЮуЉем саучешЮе парохиЉанима храма поводом упокоЉеЬа благодатног старца архимандрита —евастиЉана. ¬аше ѕреосвештенство, епископ ¬олоколамски ѕитирим, има благослов да обави погреб у Ѕогу починулог. ѕатриЉарх јлексиЉе.ї

Cахрана старца —евастиjана
Cахрана старца —евастиjана
“реЮег дана баЮушка Ље сахраЬен на ћихаЉловском гробЪу. √роб Ље погребним колима вожен само мали део пута до друма.  ад су скренули на друм Ъуди су ковчег на гробЪе носили на високо подигнутим рукама. ѕловио Ље изнад огромне гомиле народа и видео се са свих страна. —аобраЮаЉ на друму Ље био потпуно обуставЪен, народ Ље као чврсти зид ишао друмом и тротоарима. ѕрозори на куЮама су били отворени Ц кроз Ьих су гледали Ъуди. ћноги су стаЉали на капиЉама своЉих куЮица и на клупицама. ƒевоЉачки хор Ље поЉуЮи Ђ’ристос воскресеї ишао за ковчегом. Ђ’ристос воскресеї - певала Ље маса од неколико хиЪада Ъуди.  ад Ље поворка пролазила поред фабрике цемента читава капиЉа Ље била препуна радника коЉи су седели на ЬоЉ и цела семена Ље у радноЉ одеЮи прЪавоЉ од мокрог малтера похитала у фабричко двориште. Куди су се гурали кроз гомилу до ковчега како би га додирнули руком. ћноги су отишли напред и чекали ковчег на гробЪу.

√роб за баЮушку Ље ископан на краЉу гробЪа, а иза Ьега се простирала непрегледна казахстанска степа. Ќа гробу Ље служена литиЉа, ковчег Ље спуштен у гроб, направЪена Ље хумка и ставЪен крст.

¬ЉечнаЉа памЉат теби, благодатни старче, непрестани молитвениче, изворе живе воде, теби коЉи си преносио исцеЪуЉуЮи лек Ц реч коЉа потиче од ƒуха.

—а руског ћарина “одиЮ

22 / 04 / 2013

     оментари:

    2014-11-14
    21:06
    ja:
    Ima knjiga Starac Sevastijan Optinski ispovednik Karagandinski izdanje manastira Podmaine.

    2013-07-29
    21:51
    dragica stankovic:
    mnogo mi sesvidja knjiga o starcu sevasnijanu proitala sam je ali bi je kupila samo neznam kako se zove volela bi da mi napiete naziv knjige ako znate

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0