Srpska

АурРевдан Ц храмовна слава манастира АурРеви —тупови код Ѕерана

ћанастир АурРеви, коЉи ове године обиЪежава велики ЉубилеЉ Ц осамсто година поЉаЬа у славу Ѕогу, торжествено и свенародно Ље прославио своЉу храмовну славу —ветог ¬еликомученика √еоргиЉа ѕобЉедоносца.

—вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу на ¬аскрсни понедЉеЪак 6. маЉа 2013. и празник —ветог ¬еликомученика √еоргиЉа, служили су Михова ѕреосвештенства ≈пископ липЪански и викар Мегове —ветости ѕатриЉарха српског √. »ринеЉа, √. £ован и ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе, уз саслужеЬе броЉног свештенства и монаштва наше ≈пархиЉе, са коЉима и ¬исокопреподобни јрхимандрит “ихон, игуман манастира —туденица.

ћолитвеном сабраЬу у славу —ветог √еоргиЉа, коЉи Ље небески заштитник АурРевих —туповова, древне немаЬиЮке задужбине и града Ѕерана, присуствовао Ље у великом броЉу вЉерни народ овог краЉа, али и циЉеле ÷рне √оре, па и шире, меРу коЉима Ље било и неколико високих званица из друштвено-политичког живота ÷рне √оре, односно представника дипломатског кора.

£еванРеЪском проповиЉеди вЉерницима се обратио јрхимандрит “ихон, подсЉетивши да Ље АурРеве —тупове, приЉе осам стотина година, подигао ∆упан —тефан ѕрвослав, син великог ∆упана “ихомира и синовац —ветог —имеона ЌемаЬе. ќвдЉе Ље —вети —ава поставио епископа давне 1219. године и неизмЉерна Ље заслуга овог ћанастира у очуваЬу вЉере и културе кроз вЉекове. ќваЉ свети ћанастир, казао Ље јрхимандрит “ихон, успиЉевао Ље да издржи броЉна искушеЬа, више пута паЪен, разаран, трпио скрнавЪеЬа, Љер су га храбри Ъуди бранили по циЉену живота.

„ƒанас Ље велики празник —вети ¬еликомученик √еоргиЉе. ќд 9. века оваЉ —ветитеЪ се на иконама приказуЉе у позициЉи онога коЉи пробада аждаЉу. јждаЉа Ље приказивана на разне начине, на неким иконама има крила, иза Ье Ље пеЮина или Љезеро, али сва тумачеЬа Љединствена су у томе да она представЪа нечисте и зле силе, конкретниЉе самог Равола. “о што Ље —вети √еоргиЉе приказан како убиЉа аждаЉу казуЉе да се светитеЪи, свети Ъуди ЅожиЉи, наша ÷рква боре против сила зла и против самог Равола. —тефан ЌемаЬа у своЉоЉ —туденици, одмах уз улаз у —туденичку цркву, поред Ѕогородице, дао Ље да се исклеше скулптура —ветог јрхистратига ћихаила, чиме се наЉавЪуЉе будуЮи догаРаЉ, велика борба против сила зла. Ќа трифори —туденичке цркве, на прозору олтара приказано Ље коначно одваЉаЬе добра и зла, оно што Ље лоше на Љедну страну, а оно што Ље добро на другу“.

„ѕо последЬем догаРаЉу, када доРе ’ристос —удиЉа биЮе уништена та аждаЉа, биЮе уништен грех, а то Юе извршити ’ристос другим —воЉим доласком, ќн Юе убити антихриста дахом уста своЉих, то Љесте —ветим ƒухом. ѕобеда над силама зла биЮе извршена када доРе ’ристос —удиЉа и кад се буде збио —трашни суд, уништеЬе греха и ослобоРеЬе од смрти, не само човека него читаве творевине. “о што —ветог √еоргиЉа видимо како пробада аждаЉу, а она Ље Љош увек жива, значи да сви ми хришЮани треба да се, на неки своЉ начин, укЪучимо у ту борбу, Љер има много да издржимо и ко зна колико Юе генерациЉа проЮи до тог догаРаЉа када се васпостави ÷арство ЅожиЉе. ’ришЮани изводе себе пред таЉ суд много раниЉе и боЪе Ље да се то деси сада, него да чекамо да се деси касниЉе“, рекао Ље у своЉоЉ бесЉеди о. “ихон, игуман манастира —туденица, додаЉуЮи:

„ аже —вети £ован Ћествичник да Ље молитва предсказивач будуЮих добара и предзнак вечне славе, али он каже и следеЮе за онога ко се истински моли Ц ћолитва Ље суд √осподЬи, суРеЬе пред престолом Меговим пре —трашног суда. ƒакле, драга браЮо и сестре, човек изводи себе на таЉ суд не би ли у себи уништио силе зла, а прво их разоткрио пред самим ’ристом —удиЉом. £едан —вети, коЉи се много молио Ѕогу у 11. веку и писао о своЉим искуствима борбе против сила зла у себи, каже: ” садашЬем животу уколико уз помоЮ покаЉаЬа, слободно и драговоЪно уРемо у Ѕожанску светлост, ми видимо да смо оптужени и да нам се суди, па ипак захваЪуЉуЮи ЅожанскоЉ Ъубави и милости, оптужба и суд изричу се таЉно у дубини наше душе, а ради нашег очишЮеЬа и отпуштаЬа наших грехова. —амо Ѕог, браЮо и сестре, и ми сами видимо скривене дубине наших душа“.

„ќни коЉи за овог живота проРу кроз сличан суд не треба да страхуЉу од другог суРеЬа. «а оне, пак, коЉи не желе да из овог света уРу у светлост како би били оптужени и суРени, за оне коЉи мрзе светлост, други долазак ’ристов Юе открити светлост коЉа Ље привремено била сакривена и раскрити све што Ље било таЉно. —ве што скривамо данас, не хотеЮи да откриЉемо дубине наших душа у покаЉаЬу, биЮе откривено у светлости, пред лицем ЅожиЉим, пред целокупним космосом и оно што смо у стварности биЮе ЉавЪено нескривено. ƒакле, хришЮани изводе себе на светлост суда ЅожиЉег пре —трашног суда да би се ослободили и задобили сигурност спасеЬа веЮ сада, Љер оно што скривамо сада, свакако, Юе бити откривено пред целокупним светом и космосом у дан доласка ’риста —удиЉе“, поучавао Ље ¬исокопреподобни јрхимандрит “ихон.

ѕразнично сабраЬе поздравио Ље Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе, захваливши свим Ъудима добре воЪе, коЉи су на различите начине, помогли прославЪаЬе Љубиларне свечаности АурРевих —тупова, катедралног манастира наше ≈пархиЉе.

„ѕризвани смо од Ѕога поводом овог великог ЉубилеЉа да, приЉе свега, заблагодаримо ЅожиЉоЉ милости, ЅожиЉем дуготрпЪеЬу и Ъубави ЅожиЉоЉ коЉа се за ових осам вЉекова изливала преко светиЬе —ветог ¬еликомученика √еоргиЉа на народ коЉи се овдЉе сабирао, на ове горе, на наша огЬишта. ќд овог духовног огЬишта, драга браЮо и сестре, имали смо огаЬ и у нашим домовима, коЉи нас Ље криЉепио и гриЉао те смо добиЉали снаге да сачувамо своЉу вЉеру, да носимо своЉ крст, да свЉедочимо своЉе хришЮанско и српско име, да свЉедочимо Ъубав према Ѕогу, према нашим светиЬама и прецима, да се молимо за будуЮност нашег потомства“.

„Ѕлагодарим вам свима коЉи сте се сабрали, коЉи сте нас подржавали у нашим трудовима да започнемо ове Љубиларне свечаности. ¬елики Ље броЉ Ъуди из Ѕерана, ѕодгорице, Ѕеограда, из „икага и других краЉева овог биЉелог свиЉета коЉима бих требао лично да заблагодарим овом приликом, али то Ље немогуЮе. »сто тако, свака добра мисао, лиЉепа риЉеч и добра жеЪа за прославу овог ЉубилеЉа нама Ље и подршка и помоЮ. Ѕлагодарим МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху српском √. »ринеЉу, коЉи Ље благословио да нам доРе ѕреосвеЮени ≈пископ липЪански √. £ован, наш драги приЉатеЪ коЉи нас посЉеЮуЉе често и гриЉе своЉом ЪубавЪу, доносеЮи нам благослов распетог  осова и ћетохиЉе. Ѕлагодарим оцу игуману јрхимандриту “ихону коЉи нам Ље од наше наЉЪепше, наЉзнаменитиЉе светиЬе —вете лавре студеничке, донио благослов —ветог —аве и —ветог —имеона ћироточивог“.

„Ѕлагодарим господину «орану Ћутовцу, амбасадору –епублике —рбиЉе, благодарим госпоРи ќксани —Ъусаренко, амбасадорки ”краЉине у ÷рноЉ √ори, свима нама познате личности и приЉатеЪа наше ÷ркве, коЉа Ље увиЉек, када год се пружала могуЮности, била са нама приликом наших свенародних сабраЬа. «а наше данашЬе окупЪаЬе веома Ље заслужан и кум славЪа г. £ован Ћончар, коЉи Ље превалио далеки пут из „икага до Ѕерана и ниЉе му било тешко, нити далеко да са своЉом породицом, родбином и приЉатеЪима доРе и посвЉедочи Ъубав према овоЉ светиЬи. ’вала свима вама, драга браЮо и сестре, ЅожиЉи благослов нека вас гриЉе, свЉетлост ¬аскрсеЬа ’ристовог нека вас обасЉа и слава Мегова, а то Ље слава ÷арства Ќебеског, нека вас благодатно заступништво —ветог ¬еликомученика √еоргиЉа ѕобЉедоносца увиЉек води, нека вам даруЉе побЉеду у свим искушеЬима, Љер Ље он заштитник свима коЉима Ље потребна милост и заштита ЅожиЉа“, поручио Ље ѕреосвеЮени ≈пископ £оаникиЉе.

Ќа риЉечима братске добродошлице надлежном ≈пископу √. £оаникиЉу и сабраном народу захвалио Ље ѕреосвеЮни ¬ладика липЪански √. £ован, преносеЮи благослов Мегове —ветости ѕатриЉарха »ринеЉа.

„ќдавде су ¬асоЉевиЮи све до ЎумадиЉе проносили барЉак слободе. ќдавде Ље засиЉала слобода први пут послиЉе вишевЉековног ропства. Ќимало случаЉно, овдЉе гдЉе Ље —вети √еоргиЉе благословио све, тако Ље обновио нас, наш народ, државу, нашу ÷ркву“, казао Ље у свом слову ≈пископ липЪански £ован.
ѕослиЉе светог богослужеЬа преломЪен Ље освештани славски колач. ƒомаЮин празничног славЪа заЉедно са ≈пархиЉом будимЪанско-никшиЮком био Ље г. £ован Ћончар.

” послиЉеподневним сатима традиционална свечана празнична ЋитиЉа прошла Ље кроз центар града. ЋитиЉа вЉерног народа, свештенства и монаштва, коЉом Ље началствовао Мегово ѕреосвештенство ≈пископ £оаникиЉе, кренула Ље из порте АурРевих —тупова према —аборном храму —ветог —имеона ћироточивог, коЉи се гради у центру Ѕерана. ѕролазеЮи главним улицама, уз пЉеваЬе тропара и читаЬе —ветог £еванРеЪа, ЋитиЉа се потом вратила у ћанастир, гдЉе се народу Љош Љедном обратио ѕреосвеЮени ¬ладика £оаникиЉе.

ѕразноваЬе —ветог √еоргиЉа наставЪено Ље у манастирскоЉ порти. ” програму свенародног славЪа учествовали су:  ”ƒ из Ѕерана, хорови —вете мати јнастасиЉе и „ олибри“, пЉесници, народни гуслари и бесЉедничари.

ƒуховна академиЉа поводом АурРевдана

ѕоводом ЉубилеЉа Ц 800 година постоЉаЬа древне немаЬиЮке задужбине и стоном мЉесту ≈пархиЉе будимЪанско-никшиЮке, ÷рквена општина Ѕеране организовала Ље уочи АурРевдана, у недЉеЪу 5. маЉа на празник ¬аскрсеЬа ’ристовог, духовну академиЉу, коЉа Ље одржана у беранском ÷ентру за културу.

—куп Ље благословио и одржао поздравно слово ѕреосвеЮени ≈пископ £оаникиЉе, а пригодну бесЉеду одржао Ље кЬижевник »лиЉа ЋакушиЮ

„ќва епархиЉа има дугу, осмовЉековну историЉу. Мен оснивач, познато Ље, био Ље —вети —ава, а ктитор самог ћанастира, Ьегов синовац ѕрвослав. »сториЉа каже да Ље нареченом ѕрвославу дато да буде ктитор ћанастира, али уз раме —ветога —аве светитеЪа, просветитеЪа, писца и творца провиРеЬа, кЬиге и школе. » то би роРеЬе овог здаЬа, са првим епископом £аковом и, како би рекла ЅиблиЉа, би роРеЬе прво и живот први. “ако Ље почела велика историЉска прича од £акова до £оаникиЉа. ј та прича Ље суштина живота овога краЉа по свим основама. “о Ље прича дуга осам вЉекова, чиЉи Ље ЉубилеЉ обиЪежен приЉе коЉу годину“.

“Ќа овом балканском раскршЮу и ћанастир и куЮе около Ьега, и ћетох и Ьиве, и свештеници и народ, ниЉесу престали да се боре за своЉ живот, за своЉу наду и вЉеру. ∆ивЉело се у огЬу окупациЉе и терора Ц тако се у првоЉ половини 18. виЉека (1738) први пут нашао у диму неприЉатеЪског огЬа. » би паЪеЬе прво, страдаЬе и посустаЉаЬе прво. Ќо, ÷рква Љесте тиЉело коЉе се у нади и вЉери обнавЪа, па су АурРеви —тупови устали и опет били ориЉентир живота и борбе за слободу. ј 1825. године сотона се покрену опет и запали све што горети може и би паЪеЬе друго и би страдаЬе ÷ркве и народа друго. ѕа опет се страдаЬе уз огаЬ понови 1862. године, па тешке 1875. би паЪеЬе четврто и устаЉаЬе четврто. » на улазу у 20. виЉек, 1912. године, ћанастир оде у огаЬ и дим, па опет устаЉаЬе из огЬа и живот у нади и вЉери. ” сЉеЮаЬу вЉерног народа неЮе се гасити успомена на слугу ЅожиЉег ≈пископа ѕаЉсиЉа, коЉи Ље жив одран и висио на вратима овог здаЬа и вЉере. » тако све од £акова до £оаникиЉа ¬ладике будимЪанско-никшиЮког, нашег богоугодног домаЮина“, нагласио Ље ЋакушиЮ, поручуЉуЮи:

“ ад веЮ пратимо оно славно вриЉеме, када су ослобаРаЬе и слобода биле свете ствари, а свиЉест о томе траЉала и у ÷ркви, у наЉчистиЉим облицима Ъудске тежЬе и промишЪаЬа, као синоним АурРевих —тупова често се успоставЪа значаЉ ћоЉсиЉа «ечевиЮа, духовног и световног првака ¬асоЉевиЮа и ÷рне √оре. ќн Ље, прво са —ветим ѕетром, потом и са ѕетром ѕетровиЮем Мегошем, допринио учвршЮиваЬу ÷рне √оре и Ьених териториЉа у границама какве данас имамо. ќн Ље дао темеЪе онога што Ље касниЉе прихватио и, у свом воЉничком и политичком животу, досЪедно спроводио воЉвода ћиЪан ¬уков ¬ешовиЮ“.

“”важени приЉатеЪи АурРевих —тупова, створитеЪи и обновитеЪи овога светог здаЬа, велики Ље спректар разлога због коЉих помиЬемо име и славу АурРевих —тупова. » славу —ветог АорРиЉа, мукотрпца и побЉедоносца. ќног коЉи Ље побиЉедио аждаху, али Љош више онога коЉи Ље постао симболом борбе добра и зла, симболом борбе за здравЪе и слободу, како човЉека, тако и свега што слави живот. ќног коЉи се своЉом светошЮу борио на страни добра, ÷ркве, свештенства, вЉере и наде да се вриЉеди борити на страни вЉечног и сваког конкретног живота. ј борио се више штитом него мачем. Ўтитио се увиЉек, а неприЉатеЪа уморио само Љедном - када Ље аждаха кобно зинула на народ и светиЬу. «ато Ље —вети АорРе у темеЪима и на крову у свим манастирима и црквама, као и остали свеци коЉи се своЉим моЮима боре на страни добра. “а Ље борба траЉала у рукама и душама овог народа. “раЉала Ље, како би то у оваквим приликама рекле свете кЬиге, - од £акова до £оаникиЉа. ћи смо се окупили у вЉери да Юе таЉ живот и Ъубав у Ьему, траЉати и даЪе, како се каже, на вЉеки вЉекова. ƒа овом манастиру и Ьеговом старатеЪу и свештенсту пожелимо дуг живот, здравЪе и славу. ЅраЮо и сестре, хвала вам што своЉим присуством, вЉером и заЉедничком снагом, подупирете васкршЬу и РурРевданску славу“.

” академиЉи су учествовали: етно-група ““раг“ из ЅаЬа Ћуке, хорови “ олибри“ и “—вете мати јнастасиЉе“ из Ѕерана. ¬одитеЪ програма била Ље »вана ћасловариЮ.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

12 / 05 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0