Srpska

÷ена добра

” ѕосланици светог апостола ѕавла –имЪанима стоЉе занимЪиве речи: Ђј ваша се послушност разгласи свуда. «ато се радуЉем због вас; али хоЮу да сте ви мудри за добро, а безазлени за злої. ќ каквоЉ се мудрости ради? «ар Ље за чиЬеЬе добра неопходно ишта друго, осим жарке жеЪе да се оно учини?

ћожда нас апостол унапред упозорава на лажно добро, ког Ље у свету знатно више него фалсификованог новца. “ако, на пример, постоЉи пракса чиЬеЬа милосрРа с циЪем ослобаРаЬа од пореза. ” неким ресторанима постоЉи специЉална понуда: ЉедуЮи одреРени хамбургер, чиЉа Ље цена намерно преувеличана, жртвуЉете извесну суму фонду за помоЮ деци. ћоже ли се чистог срца овде говорити о добру? ƒа ниЉе, можда, то посебна медицинска техника побоЪшаваЬа вареЬа хране? “а, Љош Ље од професора ѕреображеЬског из ЂѕасЉег срцаї познато да расположеЬе у ком човек узима храну утиче на метаболизам.

ћудрост, коЉа разликуЉе истинске ствари од лажних, морала би нам сугерисати да чинити добро ниЉе исто што и учинити да некоме буде приЉатно. ” супротном, човек коЉи ради у сауни или масира представЪаЮе наЉврлиЉег меРу смртнима. “о не значи ни учинити некоме услугу. ” том случаЉу Ље конобар Ц праведник. „ак ни донети корист ниЉе исто што и учинити добро. “ада би рационални егоисти коЉи отвараЉу радна места у наЉсиромашниЉим краЉевима, а с циЪем смаЬиваЬа трошкова производЬе, морали бити поштовани као светитеЪи.

”чинити добро ниЉе тако Љедноставно као замислити га. ” £еванРеЪу по ћатеЉу стоЉе ’ристове речи коЉе указуЉу на то да зло настаЉе веома лако Ц човеку Ље довоЪно да га пожели: Ђ„ули сте како Ље казано старима: Ќе чини преЪубу. ј Ља вам кажем да сваки коЉи погледа на жену са жеЪом за Ьом, веЮ Ље учинио преЪубу са Ьом у срцу свомеї. јли нигде ниЉе речено супротно: ЂќнаЉ коЉи Ље одушевЪен подвигом праведника, сам Ље веЮ учинио подвигї. ƒа би настало добро, за разлику од зла, потребна Ље жртва: Ђ» седе »сус према храмовноЉ благаЉни и гледаше како народ меЮе новце у Ьу. » многи богати метаху много. » дошавши Љедна сиромашна удовица метну две лепте, коЉе чине Љедан кодрант.» дозвавши ученике своЉе рече им: - «аиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих коЉи меЮу у храмовну благаЉну. £ер сви метнуше од сувишка свога; а она од сиротиЬе своЉе метну све што имаше, сву имовину своЉуї.

ƒобро се не дешава тамо где нема особене драматуршке логике Ъубави. £една ствар Ље скинути са стомака вишак сала, а друга Ђположити стомак за своЉе приЉатеЪеї (руска изрека, прим.прев). ƒаЉуЮи сувишно, ми не чинимо жртву. ЌиЉе случаЉно речено у £еванРеЪу да су две лепте сва имовина удовичина. ƒаЉуЮи их, она пристаЉе на страдаЬе. £едино се по тоЉ цени у свету дешава истинско добро.

“е ситне услуге, коЉе ми по навици означавамо звучним именом добра, нису ништа друго до ЂстицаЬе приЉатеЪа неправедним путемї. ” £еванРеЪу по Ћуци постоЉи прича о неправедном управитеЪу, кога Ље господар хтео отпустити. ∆елеЮи да осигура своЉу будуЮност, оваЉ се лукаво обезбедио наклоношЮу дужника свог домаЮина, коЉу Ље стекао вративши им признанице о дуговаЬу. Ђ» Ља вама кажем: начините себи приЉатеЪе богатством неправедним, да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталиштаї.

Ѕило шта да човек даЉе Ъудима Ц осим онога што га избавЪа од бола и смрти Ц он, по старом, иде Ђпутем неправеднимї, враЮаЉуЮи у свет он што му не припада. —ве чиме човек располаже, укЪучуЉуЮи и Ьегове личне снаге и способности, Љесте дар од Ѕога. ƒати то значи дати не-своЉе. ѕотпуно своЉим човек може сматрати само оно што га отима од бола и смрти. —амо даЉуЮи то може се чинити истинско добро.

ћеРу циницима Ље распростраЬен афоризам: Ђ о чини зло, не испашта - само се за добро мора испаштатиї. » у том има истине: сигуран знак да ти Ље пошло за руком да нешто добро учиниш Љесте то што се зло побунило и ударцем обрушило на тебе. » обрнуто: ако ти у животу све иде од руке - то Ље сумЬиво. «ашто Раво не омета? ћоже бити да си ти веЮ одавно с Ьим, а тога Љедноставно ниси свестан?

«ло се, за разлику од добра, не искушава страдаЬем, зато што оно без сумЬе не може бити квалитетно. «ато се жиг ставЪа на злато, а не на Яак са Рубривом. «ло се чини лакше и заобилази етапу егзистенциЉалне процене, Љер оно нема карата.  аратима процеЬуЉу брилиЉанте, стакло примаЉу Ђна килої. ≈гзистенциЉална процена добра Ље страдаЬе коЉе си за Ьега спреман да претрпиш. «ато, ако хоЮеш да чиниш добро, буди спреман да пажЪиво процениш: колико карата Ђвучеї твоЉе добро?

“реба се сетити ранохришЮанских мученика. ∆итиЉа светих сведоче о томе да су неки од Ьих намерно провоцирали гонитеЪе, тражеЮи мучеништво. «ашто? ќчито, ниЉе било виртуелног, умног хришЮанства. Михов кредо: ако се за нас ’ристос распео, зар не треба и ми да се распнемо за Ьега? “аква вера Ље тражила дела ради достизаЬа савршенства. «ато су они Љавно изЉавЪивали да не признаЉу друге богове, газили турске фесове у присуству султана. »маЉуЮи благо, они су желели да знаЉу и обЉавЪуЉу Ьегову вредност у каратима бола. Ќасупрот Ьима, ми, савремени хришЮани, у веЮини случаЉева тражимо удобност вере и бринемо о своЉим Ђрелигиозним правимаї, не примеЮуЉуЮи да смо готово у потпуности усвоЉили Љезик овог света.

»маЉуЮу у виду да добро без бола не бива, сачуваЉмо, у краЉЬем случаЉу, Љедну хришЮанску врлину Ц трезвеност. £ер, колико често савест oлако заведемо осмехом поклоЬеним из навике и смерно обореним погледом.  ако Ље лако уброЉати себе у свете, олакшавши Яеп од ситниша поред убоге старице.  аква осеЮаЬа може изазвати благочестиви разговор у кругу приЉатеЪа из парохиЉе! јли истину о нама може реЮи само бол учиЬеног при нашем учешЮу у добру Ц трагичног и достоЉанственог.

—а руског ћирjана ћилетиЮ

26 / 06 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0