Srpska

 осово и ¬идовдан

¬идовдански говор, одржан на 550. ¬идовдан у манaстиру –аваници, 1939.г.

ƒуша моЉа испуЬена Ље великим узбуРеЬем на овоме месту и у оваЉ дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може.

 ад ме Ље као дете водила моЉа маЉка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомиЬала ме маЉка да Юутим: „ѕред светиЬом треба Юутати!“ ј ова царска црква и оваЉ велики дан тако су узвишене светиЬе пред лицем Ѕога и народа, да Ље заиста побожно ЮутаЬе веЮа утеха души од сваке речи. Ќо позват да говорим, и не смеЉуЮи изневерити ваше очекиваЬе, Ља се молим Ѕогу да моЉ говор буде колико толико на утеху и радост свима коЉи ме слушате.

»з богате ризнице предмета, што нам данашЬи дан пружа, Ља сам изабрао Љедан сасвим обичан предмет, Љедну сасвим просту тему коЉа гласи: „иЉи си ти, мали?
„иЉи си ти, мали? “о питаЬе поставЪа ли су нам често Ъуди кад смо деца били. » ко од нас ниЉе осетио досаду од често понавЪаног питаЬа: „иЉи си ти, мали? Ќарочито кад смо декламовали на —авиндан или кад смо добиЉали награде на ¬идовдан, питаЬе се понавЪало и понавЪало: „иЉи си ти, мали?
ќво питаЬе поставЪено Ље и целоЉ нациЉи нашоЉ. ” прошлом седмогодишЬем рату, када Ље српски народ пролазио кроз тунеле мрака од неправде и страдаЬа и када Ље српска воЉска задивЪавала свет своЉим победама и жртвама, питао се сав свет:  о Ље таЉ мали народ?  о су му преци?  аквог Ље порекла?  аква му Ље историЉа? £едном речЉу: „иЉи си ти, мали народе српски?

» ми смо одговарали како смо умели. ѕричали смо историЉу нашу, певали песме о свецима и хероЉима нашим, износили мудрост народа нашег. ћи смо били откриЮе, као нека нова руда, за велике и мале народе света. ¬елики енглески народ толико Ље био задивЪен, да Ље неколико година свечано прославЪан ¬идовдан по свим школама енглеским а српска народна химна певана по свим храмовима Ьиховим. Ќеизмерну благодарност дугуЉемо ми великом енглеском народу и за то као и за великодушну помоЮ у свима правцима у оним тешким годинама када смо били нападнути од неколико √олиЉата истовремено.
Ќо на овоме месту и у оваЉ дан ми неЮемо одговарати странцима, чиЉи смо ми, него сами себи и за себе. ƒа би себе боЪе упознали, и кроз то познаЬе разведрили се и охрабрили, оснажили и сложили. ƒа би пронашли историЉски, непогрешиви метар, коЉим Юемо себе мерити и знати какви смо и колики смо у сравЬеЬу са оцима нашим.

„иЉи сте ви, мали —рби?

ћи смо деца ЅожЉа. » Ъуди ариЉевске расе коЉоЉ Ље судба доделила почасну улогу да буде главни носилац ’ришЮанства у свету. ћи смо чланови велике породице словенске, коЉа Ље кроз многе векове бурно чувала стражу на капиЉама ≈вропе, да племена друге расе и друге вере не би узнемиравали крштену ≈вропу у Ьеном мирном развиЉаЬу и напредоваЬу. ћи смо народ крштени, народ христоносни. » тако, ми смо по крви ариЉевци, по презимену —ловени, по имену —рби, а по срцу и духу ’ришЮани.

„иЉи сте ви, мали —рби?

ћи смо деца ЅожЉа и потомци оних тежака и сточара, коЉи се заЉедно са своЉом браЮом ’рватима, Ѕугарима и —ловенцима доселише из далека света на ово Ѕалканско полуострво, озарено философиЉом и поезиЉом Љелинском и прославЪено Љунаштвом Љелинским. ƒоселише се с намером да на Ьему угодниЉе живе не знаЉуЮи каку им Ље улогу судба предодредила; не знаЉуЮи да их Ље судба поставила за чуваре наЉопасниЉег друма и за стражаре наЉсудбоносниЉе капиЉе. ѕотомци смо Ьихови по свему па и по занимаЬу. £ер и ми у двадесетом веку ево смо у главном тежаци и сточари.

„иЉи си ти, малени народе српски?

ћи смо деца ’ристова и духовни потомци светога —аве ЌемаЬиЮа, онога несравЬивог мужа, коЉи за своЉ народ учини све, све; не што Љедан велики човек може учинити него што ни легиони великих Ъуди у другим народима нису умели ни могли учинити. Ќеколико столеЮа нашег жупанског времена проведено Ље у колебаЬу измеРу црквене власти византиЉске и црквене власти римске. —ваки жупан српски ценио Ље и мерио, да ли Ље боЪе да своЉ народ покори власти византиЉскоЉ или римскоЉ. —вети —ава Ље изумео треЮу власт, ни византиЉску ни римску. “о Ље власт слободне националне цркве. “а треЮа власт, коЉа ниЉе туРинска ни интернационална, пресекла Ље вековно колебаЬе наших жупана измеРу ¬изантиЉе и –има, и трасирала Ље Љедан савршени историЉски пут коЉим —рби и данас ходе. јко —рби броЉно не спадаЉу у велике народе, Ьихов живот и Ьихова историЉа представЪаЉу Љедно филигран дело од неисказане хармониЉе и красоте. «а то имамо да благодаримо своме духовном родоначелнику и оцу светитеЪу —ави, коЉи ниЉе дозволио да ни страни кЬаз ни страни папаз управЪа животном судбом српског народа, него Ље установио треЮу власт Ц националну, и за државу и за цркву.

„иЉи си ти, малени српски народе?

ћи смо потомци светих духовника и светих краЪева задужбинара и свечара из свете лозе ЌемаЬиЮа. » наЉсилниЉи владари наши као и убоги пустиЬаци и богомоЪци називаху себе слугама √осподЬим и поимаху мирно време као службу Ѕогу а рат као жртву Ѕогу. ќтуда задужбинарство Ьихово; отуда и свечарство. —воЉим дивотним задужбинама окитише они и освешташе сву земЪу своЉу, а прославЪаЬем крсних светитеЪа прославише небеснога ќца и “ворца тих светитеЪа.  ако други владари наши, тако и славни Ћазар  осовски, задужбинар ове цркве –аванице, данашЬе наше домаЮице и славЪенице, коЉа нас Ље своЉим светим магнетизмом к себи привукла са свих страна.
» Љош Љедном да одговорим на питаЬе: чиЉи сте ви, мали —рби?
ћи смо потомци  осовских Љунака коЉи се жртвоваше за крст часни и слободу златну; самоникле и буЉне гране народног дрвета коЉе на  осову би скресано до стабла, и стабло срубЪено до близу корена. Ќе усахну то дрво, Љер га крв крсних мученика оживотвори. Ќе осуши се срубЪено стабло, Љер царство небесно, коЉе витези крста изабраше, даде му снагу да озелени и пусти гране
» последЬи пут да одговоримо на питаЬе. „иЉи сте ви, мали —рби?

ћи смо тело од тела, и кост од кости, и дух од духа онога народа, коЉи Ље после  осова живео на свом огЬишту без слободе, у своЉоЉ земЪи под туРином, без земаЪског царства и без земаЪског сЉаЉа; онога народа коЉи Ље путовао кроз пустиЬу ропства без свога ћоЉсеЉа, но са надом несаломЪивом да Юе му Ѕог отаца Ьегових, Ѕог ЌемаЬин и —авин, Ѕог —теванов и ћилутинов, Ѕог Ћазарев и ћилошев, опет даровати земЪу обеЮану. “и сеЪачки преци наши, преодевени из везених долама у кудеЪу и сукно, с уздахом су гледали   о с о в о не као у долину него као у планину. —а те планине народ Ље очекивао потоке бистре воде, да му опере ране и сузе; да му запоЉи дух и душу; да га надахне небесним надахнуЮем, те да би се одржао и све издржао.

» заиста народ се одржао и све издржао, благодареЮи  осову и цркви. ÷рква му Ље била тумач  осова, а  осово тумач свега што се догодило пре и после пропасти земаЪског царства српског. ѕомоЮу та два верна тумача, народ Ље схватио суштину слободе. —хватио Ље, да Ље слобода дар ЅожЉи; да Ље светиЬа, и да Ље нераздвоЉна од часнога крста.  о се огреши о часни крст, огрешио се о слободу, и обратно, ко се огреши о слободу, огрешио се и о часни крст. —лобода Ље светиЬа, отуда и назив: света слобода.  ао чисто платно даЉе се слобода Ъудима; кад Ље Ъуди упрЪаЉу, мораЉу Ље прати сузама и крвЪу. »ли чиста слобода, или никаква. »ли света слобода, или никаква. »ли златна слобода, нераздвоЉна од часнога крста, или никаква. ” дубоком покаЉаЬу народ Ље вековима прао упрЪану слободу покаЉничким сузама и мученичком крвЪу. » кад Љу Ље опрао, онда му се она поново дала.

ћи смо потомци тих покаЉника, од коЉих се родише устаници; потомци смо тих устаника, од коЉих се роди други и треЮи поЉас устаника, док и ми наЉзад не стигосмо на позорницу живота, да завршимо дело устаничко и да сагледамо у наше дане лепо лице слободе на целоЉ земЪи ЉугословенскоЉ.
≈то нам одговора на питаЬе, чиЉи смо ми.

јко Ље ценити по духовноЉ и моралноЉ аристократиЉи предака, онда ми спадамо у народе наЉбогатиЉе таквом аристократиЉом. јко се ико у свету може поносити великим карактерима, светим душама, славним витезима и многоброЉним мученицима за крст и слободу, то ми можемо. Ќо поносити се своЉим великим прецима а бити маЬи и гори од Ьих, изазива презреЬе а не дивЪеЬе. ¬еличати се ослободитеЪима а прЪати слободу, купЪену крвЪу Ьиховом, недоследно Ље и смешно; не, него и више Ц кажЬиво као злочин.

≈во наЉстрашниЉег дана и наЉподесниЉег места, где морамо дати завет, да Юемо свету слободу свето држати. Ќа ¬идовдан, пред –аваницом!

ѕозната Ље целом свету слабост свих —ловена, да своЉу слободу помрачуЉу неслогом. ѕод таквим помрачеЬем сунца слободе живимо и ми £ужни —ловени. ƒокле Юемо тако?

ƒокле Юемо давати материЉала онима коЉи презиру —ловене као нижи соЉ Ъудски да нас Љош више презиру? ƒокле Юе зуЉати по свету рРав глас, да —ловени нису дорасли за слободу; да су добре слуге а рРави господари? ќ, нека би нам дао Ѕог да будемо добре слуге, али слуге Љедан другом из Ъубави, слуге своме народу у слободноЉ народноЉ држави. » син божЉи ниЉе дошао, како рече, да господари, него да служи. Ќека нам пак не да Ѕог да будемо ни добри ни рРави господари над другим народима, на туРим огЬиштима. ” претке наше ми не убраЉамо ни Љеднога султана, ни Љеднога кесара. ЅоЪе да нам владари буду наши сеЪачки кнежеви и краЪеви, него султани и кесари. Ќо, ако се ми детиЬасто играмо слободом, може опет неки султан или кесар да се поЉави и пободе своЉ жезал у наше тле. ЌиЉе ли боЪе да представЪамо малу али слободну целину, него да постанемо део туРе империЉе? ЌиЉе ли боЪе с братом ’рватом живети у своЉоЉ скромноЉ куЮи, него у палати туРинскоЉ?

ѕомислите шта би чинили они млади ратници краЪа ѕетра и краЪа јлександра, да су 1918 године, бореЮи се на снежним планинама македонским, могли прозрети и видети оно што Юе се дешавати у £угославиЉи после двадесет година? ƒа су, рецимо, могли видети на неком филму неслогу измеРу —рба и —рба, измеРу ’рвата и ’рвата, измеРу —рба и ’рвата? Ўта би они чинили?  лонуле би им мушке руке, испустили би мачеве из руку, и ми данас били сви сложни Ц робови. ƒокле Юемо ми као слободни Ъуди презирати слогу, ту дивну врлину робова, коЉоЉ дугуЉемо слободу своЉу?

ƒокле Юе брат брата ставЪати под знак питаЬа и називати Љедан другог питаЬем? ƒокле Юе се као лажан новац просипати речи о хрватском питаЬу, о муслиманском питаЬу, о српском питаЬу? ќно што Ље питаЬе или под питаЬем, народ схвата као нешто сумЬиво и нестварно. ћеРутим и ’рвати и —рби свакако су стварност а не питаЬе.

«ар не видите, да ставЪаЉуЮи све под питаЬе, ми доводимо све у питаЬе? ƒоводеЮи све у питаЬе, ми спремамо ново  осово, али не славно  осово него срамно. Ќа славном  осову честити ктитор ове свете обитеЪи дао Ље живот своЉ за крст часни и слободу златну. —рамно  осово значиЮе слом и пропаст, без икаквог узвишеног гесла или са неким геслом недостоЉним наше славне историЉе и нашег славног народа. ƒа не да Ѕог!

ƒа нам да Ѕог више вере, поштеЬа и родоЪубЪа. £ер кад Ље то троЉе у питаЬу, све Ље у питаЬу.  ад ова три невидЪива мотора ослабе, цела видЪива машинериЉа Ъудског живота неправилно ради. Ќесвесни издаЉници ове свете земЪе светих отаца наших могу бити они Ъуди коЉи хоЮе да исправе споЪашЬу машинериЉу нашег живота, меРутим презиру она три невидЪива мотора: веру, поштеЬе и родоЪубЪе. ћожда Ље тако несвесно и ¬ук издао на  осову.  о Ље издао? ЌиЉе издао ни честити кнез, ни честити народ. »здао Ље велики господин ¬ук. Ќека се сете овога и наша господа, српска и хрватска. ƒа на Ьима не остане народна клетва. Ѕлаго Ьима пак ако у духу народа послуже своме народу у овом времену. Ѕлагослов народни остаЮе на Ьима и на деци ЬиховоЉ. ƒанашЬи петсто и педесети ¬идовдан ставЪа им на избор Ц народну клетву или народни благослов.

Ќо одговорност лежи и на нама свима јко сви немамо довоЪно политичке памети, сви можемо имати два друга моЮна средства, а то су молитва и Ъубав. —паситеЪ света ниЉе ни учио Ъуде политичкоЉ памети, него молитви и Ъубави. јко се политичка памет даде брзо исцрпети, молитва и Ъубав неисцрпне су: молитва коЉа брда покреЮе и баца у море, и Ъубав коЉа смрт побеРуЉе и мртве васкрсава. ћолитвом Юемо бацити у море брдо мржЬе меРу браЮом, а ЪубавЪу Юемо васкрснути све оне, коЉе сваки дан мржЬом убиЉамо. Ќова политика, спасоносна по сав ЅожЉи свет, неЮе значити Љачу политичку памет, него нове методе, а то су молитва и Ъубав. ¬араЉу се —ловени, ако мисле да помогну човечанству Љачом политичком памеЮу. Михова Ље мисиЉа, оригинална и узвишена, да молитвом и ЪубавЪу, а не политиком, створе и отворе нову епоху у историЉи човечанства.

ј кад Ље реч о молитви и Ъубави, онда сви ми морамо примити одговорност и сви се дати на посао Ќе само господа, него сви. ” осталом, нисмо ли ми сви господа и господски синови? Ќе изреРах ли Ља мало час сву ону огромну воЉску праве правцате господе ЅожЉе, чиЉа смо деца ми?

Ќису ти господски преци наши мртви. ƒуше су Ьихове близу нас. £а сав треперим од осеЮаЬа да су душе свиЉу оних коЉи бише присутни освеЮеЬу –аванице пре неких 560 година сада окупЪене и помешане с нама на овом истом месту. “у Ље душа светога Ћазара и славне царице ћилице. “у Ље душа ћилоша ќбилиЮа, —трахиЬиЮа, £уговиЮа, и осталих косовских витезова. “у Ље душа и –ада ЅоровиЮа, неимара ове свете задужбине, и душе Ьегових верних зидара. “у су хиЪаде душа онога народа коЉи се беше окупио да се заЉедно са ктитором Ѕогу моли и срце весели. —ве ове свете душе биле су пуне и препуне молитве и Ъубави Ќека им Ље слава, и хвала!

јко Юемо да се хвалимо прецима своЉим, не смемо бити маЬи од Ьих у молитви и Ъубави Ц у молитви, да би нам Ѕог био савезник, помоЮник и заштитник; и у Ъубави, да би нам живот био радост и снага и светлост.

«аветуЉмо се дакле на сталну Ъубав и молитву. ƒа би са овога светога места сви пошли домовима своЉим боЪи и чистиЉи, свежиЉи и ведриЉи, храбриЉи и снажниЉи. » да у домовима своЉим продужимо сталну молитву Ѕогу:
ѕомози нам, Ѕоже,ƒа се браЮа сложе,
—рби и ’рвати и —ловенци, и остали честити поданици нашег младог краЪа.
ј сада, када сте се, слушаЉуЮи мене, уверили да никаква реч Ъудска ниЉе у стаЬу да изрази славу овога места и овога дана Ц –аванице и ¬идовдана Ц Ља вас позивам на побожно ЮутаЬе, на молитвено ЮутаЬе, коЉе Ѕог чуЉе исто онако Љасно као и речи. Ќека у дубинама нашег ЮутаЬа трепери само Љедна мисао:
ѕомози нам Ѕоже,
ƒа се браЮа сложе!

 осовским Љунацима

∆ички епископ г. др. ЌиколаЉ о националноЉ, верскоЉ, духовноЉ и историЉскоЉ светиЬи  осовске традициЉе и Ьене мисиЉе ѕравда, 1939. године


Ќа ¬идовдан ове године навршава се равно 550 година од мученичке смрти светог  неза Ћазара и од  осовске битке.  осово Ље за наш народ било наЉпотресниЉи догаРаЉ и наЉтрагичниЉе надахнуЮе ќно Ље српском народу била читава Љедна вера, читава Љедна мудрост, и читава Љедна етика. ¬ера коЉа Ље опомиЬала да Ѕог влада царствима. ћудрост коЉа Ље тешила да Ље зло пролазно као и човек. ≈тика коЉа Ље издизала да Ље боЪе чист умрети него прЪав живети.
 осово Ц наш централни доживЪаЉ  нежево привоЪеваЬе царству небесном, извршено Ље у име целог народа, било Ље наЉЉачи израз свеукупног смисла наше историЉе и Ьена регулативна идеЉа.

 осово Ље показало да се наша историЉа одигравала на наЉвишем плану, на трагичноЉ и узвишеноЉ граници небеског и земаЪског, ЅожЉег и Ъудског.

јко смо, као народ, у ЌемаЬиЮскоЉ епохи Ц с ’ристом у слободи Ц имали и моЮ, и сЉаЉ и задужбине; у покосовскоЉ епохи Ц с ’ристом у ропству Ц нисмо клонули, нисмо пали, нисмо пропали, веЮ смо показали изненаРуЉуЮу дубину душе кроз многоструку народну уметност, и снагу те исте душе кроз победоносне националне устанке. —реЮа Ље за нас имала више опасности и у несреЮи пеЬали смо се до Ѕожанског престола. ќтуда Ље народни песник опевао тужно  осово далеко више него иЉедан наш историЉски успех.

 осово Ље сведочило да се као народ никад нисмо борили за безначаЉне ствари и да никад нисмо могли бити искрено одушевЪени ситницама и пролазностима.
ƒва царства
Ќа бранику свога, без похлепа за туРим, то Ље граница —рбина коЉи Ље од  осова учинио своЉ централни доживЪаЉ. ” ове дане, више него у друге, потребно Ље подсетити —рбе на смисао  осова и на значеЬе Ћазареве поруке.

„«емаЪско Ље за малена царство
ј небеско увЉек и довЉека.“

јко хоЮемо да смо верни своЉоЉ историЉи и своЉим верним прецима коЉи се у слободи показаше светим, у ропству Љуначки, морамо и ми да поРемо Ьиховим путем, да би и о нама могао песник реЮи:
„» воЪеше царству небескомеЕ“

 ад општи и народни интерес ставимо испред личног и себичног, ми смо се приволели царству небесном, царству вечних вредности.

 ад наш целокупни друштвени и државни, културни и политички живот прожме идеЉа о надмоЮности небеског према земаЪском, ми смо испунили  нежев аманет.

 ад се наше поколеЬе запоЉи идеализмом и самопрегором, ми смо извршили избор измеРу два царства на наЉсреЮниЉи начин.

 ад —ветосавскоЉ цркви у нашоЉ садашЬици вратимо улогу моралног учитеЪа и духовног руководитеЪа, ми смо у нашим традициЉама, ми се отимамо смрти. —а Ьом и у ропству, наш народ ниЉе ишчезао; без Ье, и у слободи он Ље у сталноЉ опасности.

ќно што држи Љедан народ у животу ниЉе броЉ ни материЉална снага, веЮ дух и морална снага воЪе.

ќно што чини Љедну историЉу достоЉном живЪеЬа ниЉе земаЪска рачуница, веЮ привоЪеност царству идеалних вредности.
” ово време сумЬе и смутЬе потребне су нам две снаге, Љедна унутрашЬа, за одбрану душе, и Љедна споЪашЬа, за одбрану отаЯбине. ѕример за обе снаге имамо у  осовском кнезу. ќн Ље душу своЉу венчао за небо, а живот своЉ жртвовао за ќтаЯбину. ∆ивот за ќтаЯбину не може се жртвовати док се претходно душа не венча за небо, за Љедну вредност вишу од сваке земаЪске. ќтуд кнежева задужбина, –аваница код ОуприЉе, Љедан од сведока венчаЬа душе кнежеве за небо, не може Юутке преЮи преко датума коЉи обележава испуЬених пет и по столеЮа од мученичке смрти свога оснивача и ктитора. ќна Ље подигнута измеРу два кнежева рата са “урцима, Љедног успешног код ѕлочника и Љедног неуспешног  осовског, и Ьена историЉа страдаЬа, рушеЬа и обнавЪаЬа истоветна Ље са свенародном историЉом српском.

ќна се осеЮа позваном да пред српски народ, у ова тешка времена, истакне велики  нежев завет, да га отргне од заборава и да буде Ьегов проповедник, сада, одсад као и досад.

«ато она позива све —рбе и —рпкиЬе, синове и кЮери —ветосавске цркве, коЉима лежи на срцу  нежев завет да узму учешЮа у овогодишЬоЉ великоЉ свенародноЉ ¬идовданскоЉ прослави коЉа Юе се одржати у ЬоЉ.

Ќаша браЮа преко мора и океана
ƒок ми у нашоЉ отаЯбини прославЪамо са благодарношЮу  осовску битку, треба да се сетимо и остале браЮе чак тамо на неком другом континенту света, преко многих мора и океана, коЉи Юе исто тако као и ми прославЪати оваЉ ¬идовдан, такоРе у –аваници, коЉа Ље подигнута од нашег насеЪеничког народа у ƒетроиту, у јмерици, измеРу американских облакодера, фабричких димЬака и густих америчких градских насеЪа. “амо Юе они, у оноЉ –аваници, тога дана исто тако као и ми овде, упутити своЉе молитве —вевишЬим за покоЉ душе  осовских Љунака и да се помоле Ѕогу да им сачува ќтаЯбину коЉа Ље километарски тако удаЪена, а коЉа Ље у мислима увек са Ьима и у наЉкритичниЉим моментима Ьиховог битисаЬа.

ƒа, ову –аваницу, подигли су наши насеЪеници у ƒетроиту, коЉу сваког дана посеЮуЉу многоброЉни туристи, Љер ова светиЬа и знаменитост има своЉ оригинални стил и издваЉа се од свих зграда у овоме милионскоме граду.
ћорам да одам свако признаЬе Љедном човеку коЉи Ље отишао тамо као мален човек из кршне Ћике да би Љедног дана по нареРеЬу господЬем постао велики за целу нациЉу, и да уз припомоЮ ѕровиРеЬа коЉе га Ље тамо послало заврши два доктората, медицински и теолошки, да би доцниЉе постао наш у туРини народни и верски воР, чиЉом Ље инициЉативом оваЉ свети храм углавном и подигнут. “аЉ обичан човек из кршне Ћике постао Ље Љеднога дана ƒр. “рбуховиЮ, завршивши два доктората.

£а веруЉем да Юе он на ¬идовдан окупити наш живаЪ у треЮоЉ светлоЉ –аваници и да Юе их тога дана подсетити на све жртве од пре пет и по столеЮа до данас, за оствареЬа велике српске нациЉе.

¬идовданска беседа 1951. године
—рбобран, 1951. године

’тео бих да вам говорим о великом дану, ¬идовдану. ¬еликом, Љер Ље ¬идовдан Ц светлост, а не мрак; светлост срца, ума и патриотизам. ¬идовдан ниЉе низина него висина.

¬идовити пророци гледаЉуЮи таЉне небесног света, били су ужаснути. “ако »саиЉа кад виде, повика: „£аох мени, погибох“. £езекиЪ и ƒанило: „Е и кад видЉех и чух падох изван себе ничице на земЪу“. ј £ован £еванРелист видевши »суса у небесноЉ слави и красоти као младиЮа са лицем сЉаЉним као сунце и очима као пламен огЬени, вели за себе:“» кад га видЉех, падох к ногама ЬеговиЉем као мртав“.

¬елики видици уносе страх у Ъуде, и таЉ страх чисти душе. ќни коЉи су гледали велике видике божанских таЉни, гадили су се ситничарских дела Ъудских.  ао кад би неко видео огроман пожар, слично оном што ми данас гледамо на ивици јзиЉе, у  ореЉи, а потом спустимо поглед на кратковиде суседе своЉе како се коцкаЉу и сваРаЉу око ситне добити. “о Ље доводило далековидне пророке до страховите Љарости. » они су своЉим речима, као огЬем, жегли Ъуде, да би им пробудили савест и отворили очи за оно што Ље велико и главно.

ѕравославна црква васпитала Ље српски народ уздизаЬем на висине, за гледаЬе великих видика, небеских и историЉских. ѕо речима песника:
„ о на брду чак и мало стоЉи више види но онаЉ под брдом“.

√енерациЉе српске пре светих ратова, васпитане су углавном помоЮу три епохалне визиЉе српске историЉе: ЌемаЬиЮског ствараЬа, ѕокосовског страдаЬа и —еЪачког воЉеваЬа под  араРорРем и ћилошем. —ве три ове историЉске визиЉе тесно су биле везане за визиЉу неба и небесног царства. ќне су стварале карактере, а остала школска учевина била Ље узгредна. ќно Ље морао сваки —рбин знати, а ово друго ко Ље могао и доспео. ќво у пуноЉ мери важи за —рбе у јмерици, за коЉе Ље £ован ƒучиЮ рекао, да су се кроз народну поезиЉу дуже одржали на оним трима висинама него ли —рби у £угославиЉи.
ј када су у £угославиЉи почеле клевети оне три васпитне висине, судба Ље уздигла пред нашим очима и Љедну четврту. Ќикад Ъуди нису у веЮоЉ опасности него кад мисле да су у безопасности. «бог лажног осеЮаЬа да смо у безопасности због велике државе, морало Ље доЮи нешто што Юе потрти ту лаж.

» дошло Ље оно четврто. “о Ље нова —рпска Оеле  ула, какву свет Љош ниЉе видео.
 ада Ље велики француски државник и кЬижевник Ћамартин пре 120 година, видео у Ќишу Љедну малу Оеле  улу девет метара високу коЉу “урци беху сазидали, на страх хришЮанима, од неколико стотина лобаЬа српских ратника са „егра и околине, он Ље узвикнуо: „Ќарод коЉи има овакве споменике не може никад пропасти“. ј шта ли би таЉ велики ‘ранцуз данас рекао кад би видео Љедну Оеле  улу 1000 метара високу и 200 метара широку, са четири милиона српских лобаЬа из ѕрвог и ƒругог светског рата? —вака страна са милион Ъудских глава место цигаЪа. “а кула Ље два пута веЮа од ≈мпаЉр —теЉт Ѕилдинга у МуЉорку, наЉвеЮе граРевине у свету. јко ова Оеле  ула ниЉе видна за очи, видна Ље за дух. Ќити ико може оспорити могуЮност да Юе се она сазидати да се и очима види.

Ќема живог —рбина у свету коЉи не би могао на тоЉ кули прстом указати и реЮи „ќво Ље глава мога старог Реде, или мога тате, или нане, или сина, или кЮери, или брата, или ратног друга, или приЉатеЪа, или свештеника, или храброг командира.“ Ќема ни Љеднога коЉи мисаоно не пали кандило бар пред Љедном од тих мученичких глава. „етири милиона кандила светле на тоЉ кули у ноЮи нашег путоваЬа. Ќико не криЉе него напротив свак се жури с поносом да укаже на главу неког свог наЉмилиЉег, узиданог у ту кулу. £ер та  ула ниЉе  ула срама, него  ула славе. “о Ље нова жртва и жртвеник —рпскога народа за  рст и —лободу. јко се са овом српском жртвом сравне жртве наших савезника, онда ова Љезива Оеле  ула оправдава и у овом случаЉу ону реч Ќико нема што —рбин имаде. ƒа ли жалимо? Ќе само жалимо него се каменимо од ужаса пред том визиЉом. ” сну се тржемо и гледамо ону Оеле  улу. ќсеЮамо да нас посматраЉу осам милиона очиЉу, затворених на земЪи а отворених на небу. ј да су они живи, сведочи нам нико маЬи него сам —паситеЪ ’ристос речима „” Ѕога нема мртвиЉех него су сви живи“. ћеРу Ьима Ље огроман броЉ сродника американских —рба. «бог тога срце американских —рба крвари заЉедно са срцем Ьихове преостале браЮе у —таром  раЉу. ќтуда сузе —рба и с ове и с оне стране океана сливаЉу се у темеЪе оне исте Оеле  уле. ќтуда и —рпска народна одбрана отвара данас своЉ ƒесети конгрес молитвеним поменом свима Ьима, коЉи као ратници погинуше, или као мирни граРани или заробЪеници бише масакрирани, глаРу уморени, ослепЪени, живи погребени, на огЬу сажежени, утопЪени, обешени, или другим сатанским начином умртвЪени.ќни не пострадаше ни као радикали ни као либерали, ни као десничари ни као левичари, него као православни —рби. «бог православне вере и српског имена пострадаше. “о сведоче стотине губилишта, хиЪаде тамница и Ц милиони лобаЬа у Оеле  ули.

ЌаЉновиЉи велики видик, о коме вам говорим, то Ље савремена —рпска Оеле  ула. “о Ље Љедна четири Ц милиона армиЉа српска у свету духовном. “а Ље армиЉа непобедива. МоЉ не може нашкодити ни огаЬ ни вода ни челик ни олово. “о су наши помоЮници, али и тужиоци пред Ѕогом; помоЮници докле ценимо оне вредности за коЉе су они жртвовали у мукама своЉ земаЪски живот, т. Љ. веру и име, а тужиоци ако ми будемо те златне вредности претворили у Љефтин папир и трговали с Ьима.

” старо време, кад су змиЉе уЉедале £удеЉце у пустиЬи, Ѕог Ље заповедио ћоЉсиЉу да направи и подигне змиЉу од бакра. ѕа ко год би само погледао у ту бакарну змиЉу, излечио би се од уЉеда отровних змиЉа. ќд стране —рпске цркве Ља данас указуЉем вама, —рби не вештачку бакарну змиЉу него нешто страшниЉе указуЉем вам нову —рпску Оеле  улу од хиЪаду метара висине изидану од четири милиона пострадале браЮе ваше.  о год Ље од —рба затрован змиЉом себичности, самоЪубЪа, партизанства, безверства или друге неке злобе, нека погледа у ту Оеле  улу, и биЮе страхом излечен од свега негативног, ниског, несрпског, нечовечног и нехришЮанског.

 ога та страшна  ула пак не дозове памети, никаква лудница у свету неЮе му помоЮи. “оме неЮе помоЮи ни реч свештеника са олтара, нити реч патриоте са трибине. £ер та Оеле  ула речитиЉа Ље од сваке речи и сваког Љезика. ќна казуЉе све у живоЉ и истинитоЉ слици. Ќека сваки —рбин стално гледа у ту слику она Юе га научити какав треба да буде и шта треба да чини у славу ЅожЉу, у част своЉих предака и за спасеЬе свога народа, своЉе деце и своЉе душе.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

29 / 06 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0