Srpska

¬идовдан у –аваници

ѕоводом ¬идовдана, великог српског празника, када православни верници обележаваЉу, дан српског страдаЬа од стране турске империЉе 1389. године, свечану литургиЉу у манастиру –аваници код села —еЬе, служио Ље Ьегово преосвештенство владика Ѕраничевски »гЬатиЉе.

ќд ране зоре велики броЉ верника се сЉатио са свих страна да на оваЉ празник буде уз мошти —ветога кнеза српскога Ћазара коЉе почиваЉу у овоЉ ЬеговоЉ задужбини. ¬елики броЉ свештеника и свештеномонаха Ље саслуживао владици »гЬатиЉу, док Ље поЉаЬе хорова употпуЬивало литургиЉску свечаност.  раЉ кивота —ветога кнеза Ћазара смеЬивали су се верници, целивали мошти, и кивот у коЉем се мошти налазе и молили свеца за спасеЬе дома, рода, отаЯбине, за коЉу Ље и сам —вети  нез своЉ живот положио изговараЉуЮи последЬе речи, нама данас дате као аманет: ,, ЌиЉе важно колика сила испред мене стоЉи , веЮ Ље важно колику светиЬу Ља браним!“ »ли оне речи изговорене, пред полазак у ЅоЉ на  осово са вером да Ље ,, земаЪско за малена царство, а небеско увЉек и довЉека!“.

Мегова клетва и Ьегова молитва су данас пут коЉим сваки прави —рбин ходи, и Љедино тако своЉу земЪу одбранити може. » сви они коЉи су се на ¬идовдан окупили краЉ моштиЉу Ьегових, веруЉу у то Ќебеско ÷арство коЉе Ље увек и довека. ” празничноЉ беседи владика »гЬатиЉе Ље честитао славу игуманиЉи манастира –аванице ћариЉи, свим верницима и славарима и измеРу осталог рекао:
-„ули смо у данашЬем £еванРеЪу да √оспод поручуЉе и говори своЉим ученицима да Ъубе Љедни друге и да Юе само тако имати живот вечни. Кубав, драга браЮо и сестре, значи заЉедницу са другим и то Ље Љедини начин постоЉаЬа на коЉи можемо да се спасемо. Ќа краЉу по учеЬу нашем, како су нам свети оци и апостоли открили, обЉаснили, наш Ѕог Ље Ѕог Ъубави. √оспод Ље ради Ъубави дошао. “а Ъубав, ниЉе то Ъубав одозго ,,Ѕог нас гледа с небеса, па ето тако нас воли“, него Кубав ЅожЉа Ље управо то да Ље он сишао и сЉединио се са нама, дакле опет Ъубав показуЉе на заЉедницу, на наЉприсниЉу заЉедницу са другим. ќве дане славимо и силазак —ветога ƒуха на апостоле. ƒух —вети, драга браЮо и сестре, по учеЬу —в.апостола ѕавла, Ље ƒух заЉеднице. ќн нас сЉедиЬуЉе са ’ристом и сЉедиЬуЉе Љедне са другим и тако ƒух гради уствари ÷ркву, и тамо где Ље ƒух, тамо Ље заЉедница. » зато су свети оци имали то као наЉвеЮе благо и онаЉ наЉвеЮи циЪ, а то Ље заЉедница, Љединство цркве. Ќаша вера Ље заЉедница и никад, нико не може сам да веруЉе у Ѕога, ако не Ъуби ближЬе, нема вере у себе. Кубав Ље с друге стране истинска Ъубав жртве и управо Ље такву жртву поднео и —вети великомученик кнез Ћазар и сви они мученици коЉи су страдали, Љер он у ствари на таЉ начин показуЉе Ъубав према другоме, дакле воли другога и даЉе живот своЉ за другога и то Ље Љедина истинска Ъубав. £ер ако кажемо да волимо другога кад доРе страшни час, а нисмо у стаЬу да за Ьега жртвуЉемо живот своЉ, него се измакнемо, тада смо га слагали, тада смо у ствари волели само себе. ”право Ље то √оспод показао, зато Ьегова Ъубав иде са жртвом зато што Ље то Љедина истинска Ъубав и зато у ствари мучеништво као посредоваЬе истини, будуЮи да Ље ќн први мученик, Ље увек у ÷ркви било мерило светитеЪства. —вети у ÷ркви су били само мученици, зато што су у ствари Љедино они истинску Ъубав имали. јли, касниЉе, свако светитеЪство се управо тако рачунало, основа светитеЪства Ље Ъубав према другоме. јли оно што их чини светитеЪима Ље да су они ипак себе жртвовали за другог, као што Ље то учинио —вети кнез Ћазар. ќво посебно треба нагласити данас. ƒанас имамо супротно, данас имамо много побожних Ъуди, коЉи заиста веруЉу, религиЉски су, али тешко пристаЉу на заЉедницу са другим.

«ато што данашЬа цивилизациЉа Ље опасна по цркву, и ако она на први поглед нас и не гони, и као некад да ставЪа у тамнице хришЮане или да прогони, али данашЬа цивилизациЉа управо проЉавЪуЉе ту индивидуалност говореЮи да не треба други, мени не треба други, довоЪан сам сам себи. ј из тога потиче атеизам, Љер ако не треба други, Љер си сам себи довоЪан, тада ти ни Ѕог не треба, Љер Ље Ѕог други исто тако. ≈то видите зашто Ље наша цивилизациЉа породила атеизам, не зато што Ъуди не знаЉу да постоЉи Ѕог, или живе на оваЉ или онаЉ начин, него управо што никога ниЉе брига за другога или чак Љедва чекаЉу да таЉ други нешто сагреши, погреши, да би могли да имаЉу изговор да неЮе са Ьим. “ако да ми данас нисмо у стаЬу ни приЉатеЪа да волимо, а камоли неприЉатеЪа. Ќего и на приЉатеЪа ми смишЪамо различите клевете и то даЉемо кроз те интернете и мислимо да смо велику ствар учинили. £а сам одавно говорио компЉутери и интернет Юе уништити цивилизациЉу, уништити живот, зато што компЉутер и интернет вас осамЪуЉу они уствари даЉу Љедну слику РавоЪу, да сте ви са неким заЉедница, а ви у ствари нисте ни с ким у заЉедници, ви сте сами за себе. ¬и имате преко пута самог себе, а лажна слика Ље слика да имате другога и да са Ьим разговарате. «ато Ље потребно да се ми саберемо у дан недеЪни, ако желимо да се молимо Ѕогу. «ашто су хришЮани од првог момента сабирали се заЉедно иако Ље то било опасно? ЌиЉедан хришЮанин не би пострадао да се крио у куЮи и да Ље он само исповедао веру у души своЉоЉ. ќни су убиЉани зато што су долазили на сабраЬе, на литургиЉу и ту су их хватали воЉници и сви они коЉи су их у то време гонили. јли, нису они одустали и рекли ,,па чекаЉ Ља могу да се сам молим у куЮи, него да ме ови виде и да ме убиЉу“.

«нали су да без сабраЬа нема √оспода. ј то, ако читамо у —ветом писму, видеЮемо ако мало отворимо очи, да се ¬аскрсли √оспод ЉавЪа своЉим ученицима, апостолима само на литургиЉи, кад су сабрани сви. “ако и почиЬе ,,у дан онаЉ кад беху сви сабрани на оном месту, доРе √оспод, меРу Ьима стаде и рече мир вам!“. ”век се √оспод ЉавЪа само у заЉедници литургиЉскоЉ и то не заборавите, драга браЮо и сестре, да Ље заЉедница са другим неопходна, ако желимо да имамо вечни живот. Ѕог може много тога да учини за нас, он Ље свемогуЮ. јли не може да нас натера да волимо. “о Ље ствар нашег избора, то Ље ствар наше слободе. јли управо то Ље и почетак и краЉ, јлфа и ќмега наше вере и нашега спасеЬа. Ќека √оспод благослови ово наше сабраЬе молитвама —ветога великомученика кнеза Ћазара и свих мученика, коЉи су нам своЉим мучеништвом показали да Ље жртва за другога Ъубав и Љедини пут спасеЬа, а √осподу нашем нека Ље слава и хвала у векове векове, амин.“

¬ладика »гЬатиЉе Ље освештао и славске колаче,а испред цркве обавЪен Ље и помен свим пострадалим православним хришЮанима од  осовског боЉа до данашЬега дана. ” препуноЉ порти, на лицима многих окупЪених могле су се видети сузе, док Ље одЉекивала молитва за упокоЉене, и уздизала се до врхова  учаЉских планина, и Љош даЪе до  осова ,, —о —вЉатими упокоЉ, ’ристе души раб “воЉих, идЉеже Ьест боЪезан, ни печал, ни воздиханиЉе, но жизаЬ бесконечнаЉа.“
—естринство манастира –аванице Ље у манастирскоЉ трпезариЉи припремило за све трпезу Ъубави, а за оне коЉи су желели, читана Ље молитва и акатист —ветоме великомученику српском кнезу Ћазару, краЉ кивота са моштима овога светитеЪа.

04 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0