Srpska

–усиЉа

Ѕеседа на дан —вих светих коЉи су у –ускоЉ земЪи заблистали

ƒан сеЮаЬа на свете коЉи су у –ускоЉ земЪи заблистали указуЉе нам на оно духовно небо под коЉим Ље стварана и под коЉим Ље живела –уска земЪа. ѕре светог кнеза ¬ладимира у –ускоЉ земЪи су живела паганска разЉедиЬена племена, коЉа су била у меРусобном неприЉатеЪству. —вети кнез ¬ладимир им Ље донео нову веру, нову свест, смисао живота, ново унутрашЬе, душевно стаЬе, дао им Ље нови дух живота коЉи Ље све уЉедиЬавао и тако Ље створен Љединствени народ.

—амо постоЉаЬе руског народа Ље повезано са зачетком Ьеговог духовног живота, с усваЉаЬем основа хришЮанског гледаЬа на свет: бесмислено Ље тражити смисао и циЪ у земаЪском животу коЉи се завршава смрЮу. “реба тежити ка усваЉаЬу божанског, благодатног, вечног живота и тада Юе се уредити и оваЉ пролазни, земаЪски: »штите наЉпре ÷арство ЅожиЉе и правду Мегову, и ово Юе вам се све додати (ћт. 6, 33).

¬ера, ѕравославна ÷рква, уЉединила Ље разЉедиЬена племена у Љедан народ и наЉбитниЉе своЉство –уса постала Ље вера у ÷арство ЅожиЉе, трагаЬе за Ьим, тражеЬе истине. –ади ÷арства ЅожиЉег, ради заЉедничареЬа у Ьему и ради молитве, руски подвижници су од световне испразности одлазили у шуме, на пуста острва. “ражили су само ÷арство ЅожиЉе, нису желели да било шта ствараЉу и граде, одлазили су од Ъуди, али су Ъуди ишли за Ьима ради ÷арства ЅожиЉег, коЉе Ље било на овим острвима и у шумама око праведника, и тако су израстале лавре и обитеЪи.

“ражеЬе правде Ље главна нит живота руског народа и ниЉе случаЉно што Ље први писани свод закона, коЉи Ље требао да регулише живот, био назван „–уска ѕравда“. јли, о небу, о ÷арству ЅожиЉем, нису размишЪали само они коЉи су одлазили од света и Ъуди, сви веруЉуЮи руски Ъуди су схватали смисао живота. —ви они коЉи су заиста градили –усиЉу као државу, живеЮи у свету и обавЪаЉуЮи своЉе дужности, такоРе су сматрали да Ље главно да буду верни Ѕожанском ÷арству и ЅожанскоЉ »стини.

” –усиЉи Ље било кнезова, воЉсковоРа, домаЮина, Ъуди свих врста и занимаЬа, али Ьихово основно схватаЬе и стремЪеЬе и смисао живота било Ље такоРе стицаЬе ÷арства ЅожиЉег, учествоваЬе у Ьему. —вети јлександар Ќевски Ље цео живот провео у воЉним и државним подвизима, на коЬу Ље проЉахао кроз цео —ибир до татарског кана како би успоставио мир у –усиЉи, прославио се воЉним победама, али кад се разболео и кад Ље дошла смрт, он Љу Ље примио као ослобоРеЬе од труда земаЪског живота и предао се ономе што Ље ЬеговоЉ души било наЉдраже, и примио Ље постриг како би у жеЪено ÷арство ЅожиЉе ушао, сад веЮ не као земаЪски, веЮ ’ристов воЉник.

—моленски кнез ‘Љодор Ље такоРе примио монаштво пред смрт. ќвакве духовне воРе руског народа у свом стремЪеЬу ка ÷арству ЅожиЉем представЪаЉу наЉбоЪи пример коЉи изражава главне црте духовног живота народа, основне силе коЉа Ље усмеравала Ьегов историЉски живот. ”сваЉаЬе хришЮанске вере Ље препородило и руске кнезове.

¬ласт увек представЪа израз свести и воЪе. ¬ласт се увек руководи овом или оном философиЉом, овим или оним поимаЬем циЪева и смисла живота и сопствене делатности. ѕре —ветог ¬ладимира руски кнезови су били воРе ратоборних племена и водили су ратове ради ратног плена и славе.  ад су постали хришЮани, постали су начелници поЉединих делова Љединственог народа. — примаЬем хришЮанства поЉавили су се свест и осеЮаЉ Љединства. ѕравда Ље била у братству кнезова, а меРусобно неприЉатеЪство Ље постало неправда.

—вети кнез ¬ладимир Ље руском народу дао нови смисао живота и нову животну снагу. ЌесреЮе, неуспеси и порази су немоЮни пред главном силом живота, немоЮни су пред духовним животом. ÷арство ЅожиЉе, духовна радост у заЉедничареЬу с Ьим остаЉу недирнути. —трашна бура пролази и човек поново живи. “ако су се мученици осмехивали због радосног осеЮаЬа благодати ЅожиЉе за време наЉтежих мучеЬа. ќтуда животна снага –усиЉе. ЌесреЮе не погаРаЉу Ьено срце. “атари су спалили целу –усиЉу. ѕао Ље  иЉев и исте године се подиже Ќовгород и велики воЉсковоРа и воРа руског народа, благоверни кнез јлександар Ќевски диже –усе на борбу, не против “атара коЉи су мучили тело –усиЉе, веЮ против ЎвеРана-католика, коЉи су користеЮи невоЪу –усиЉе хтели да освоЉе душу руских Ъуди и да убиЉу духовну снагу руског народа и –усиЉе. «а јлександра Ќевског Ље било потребно да пре свега сачува ову духовну снагу.

»сториЉа уздизаЬа ћоскве представЪа упечатЪиву потврду исте ове мисли. ” свом зачетку ћосква Ље мала локална заЉедница. ћеРутим, на Ьеном челу се налазе благоверни кнезови, коЉи су усвоЉили наведено православно поимаЬе правде и зато, кад Ље светитеЪ митрополит ѕетар рекао кнезу да Юе ћосква бити узвеличана и да Юе сам светитеЪ у ЬоЉ живети и бити погребен ако кнез у ћоскви сагради ƒом ѕресвете Ѕогородице, кнез испуЬава ову заповест. ƒругим речима, светитеЪ ѕетар Ље рекао да Юе ти ако будеш до краЉа веран ѕравославЪу и ако пре свега будеш тражио ÷арство ЅожиЉе и правду Мегову, све ово, све световно, овоземаЪско, државно, бити придодато. “аква Ље замисао ћоскве, и она Ље била верна завету светитеЪа ѕетра и ноЮна провера страже на зидинама  ремЪа биле су речи: „ѕресвета Ѕогородице, спаси нас.“ “о не значи да су и живот и Ъуди били свети! ќ, не! Куди су увек грешни, али Ље важно, али Ље спасоносно кад постоЉи свест о добру и злу, кад постоЉи тежЬа ка правди, Љер се тада може устати из дубине пада. √решна ћосква, престоница грешне –усиЉе, у свом историЉском животу Ље падала до дна, али Ље устаЉала, зато што свест о правди ниЉе умирала.

” —мутно доба –усиЉа Ље пала толико да су сви Ьени неприЉатеЪи били убеРени да Ље смртно погоРена. ” –усиЉи ниЉе било цара, власти и воЉске. ” ћоскви су владали странци. Куди су „постали малодушни“, ослабили су и спасеЬе су очекивали од странаца, коЉима су се улизивали. ѕогибеЪ Ље била неизбежна и –усиЉа би неминовно пропала да Ље била потпуно изгубЪена свест о ѕравди. ћеРутим, –усиЉу, руски народ Ље спасио светитеЪ £ермоген. ЌеприЉатеЪи –усиЉе су га држали у подруму, у  ремЪу, ругали су му се, мучили су га, покушавали су да издеЉствуЉу да им се он покори издавши руско схватаЬе ѕравде. —ветитеЪ £ермоген Ље мучен до смрти, али се духовно ниЉе предао и звао Ље –усиЉу на Ьен историЉски пут хришЮанске државе с хришЮанском влашЮу, звао Љу Ље да се сеЮа »стине и да ЉоЉ буде верна.

—ветитеЪ £ермоген Ље у вери и исповедаЬу духовно и морално препородио руски народ и он Ље поново кренуо путем тражеЬа ÷арства ЅожиЉег и правде Ьегове, правде потчиЬаваЬа земаЪског државног живота духовном начелу, и –усиЉа Ље устала.

” историЉи се не може наЮи пример такве дубине пада државе и Ьеног тако брзог, чудесног устаЉаЬа за годину дана кад су Ъуди духовно и морално устали. “аква Ље историЉа –усиЉе, такав Ље Ьен пут. ѕосле ѕетра I друштвени живот [у –усиЉи] скренуо Ље с руског пута. »ако ниЉе скренуо до краЉа, она Ље изгубила Љасну свест о правди, Љасну свест о вери и ЉеванРеЪску истину: »штите наЉпре ÷арство ЅожиЉе и правду Мегову.

“ешка страдаЬа руског народа представЪаЉу последицу тога што –усиЉа издаЉе саму себе, своЉ пут, своЉе призваЬе. ћеРутим, исте тешке патЬе и жалостан живот под влашЮу Ъутих безбожника говоре о томе да руски народ ниЉе до краЉа изгубио свест о правди, да му Ље духовно и морално тешка неправда безбожничке државе и безбожничке власти. –усиЉа Юе устати исто као што Ље устаЉала и раниЉе. ”стаЮе кад се распламса вера.  ад Ъуди духовно устану, кад им поново буде Љасан пут и кад буде чврста Ьихова вера у истину —паситеЪевих речи: »штите наЉпре ÷арство ЅожиЉе и правду Мегову, и ово Юе вам се све додати (ћт. 6, 33). –усиЉа Юе устати кад заволи веру и исповедаЬе ѕравославЪа, кад види и заволи православне праведнике и исповеднике.

ƒанас, на дан —вих светих коЉи су у –ускоЉ земЪи заблистали, ÷рква указуЉе на Ьих и православци с духовним одушевЪеЬем виде колико Ље Ьихово мноштво у ÷арству ЅожиЉем! » колико Ље Љош непрославЪених, не зна им се броЉ. ≈во, Юутке и без страха у смрт иде  иЉевски митрополит ¬ладимир. ”бице га изводе на капиЉу лавре како би га убииле ван града, као што Ље убиЉен √оспод —паситеЪ, и светитеЪ Юутке, као ЉагЬе на заклаЬу, прима смрт за ’риста, за веру, за –уску ÷ркву, за то што Ље пре свега тражио да стекне ÷арство ЅожиЉе, вечни живот.

ћноштво Ље мученика и исповедника и поново видимо ЅожЉи благослов над Ьиховим подвигом вере, и поново се поЉавЪуЉу нетрулежне мошти: то тела праведника коЉи веЮ живе по законима будуЮег живота, где нема страдаЬа и трулежности, и нетрулежност моштиЉу сведочи о томе. “ако нам нетрулежни остаци велике кнегиЬе £елисавете ‘Љодоровне, коЉи почиваЉу у √етсиманскоЉ обитеЪи, сведоче о ЬеноЉ праведности у очима ЅожЉим.

–усиЉа Юе устати кад подигне своЉ поглед и види да су сви свеци, коЉи су у –ускоЉ земЪи заблистали, живи у ЅожиЉем ÷арству, да Ље у Ьима дух вечног живота и да треба да будемо с Ьима и да их се духовно дотакнемо и постанемо заЉедничари у Ьиховом вечном животу. ” томе Ље спасеЬе –усиЉе и целог света.

” –усиЉи нема духа живота, нема радости живота. Ме се сви плаше, као што се плаше демона. –усиЉа Ље и раниЉе била страшна другим велесилама, али због тога што Ље привлачила друге народе.

¬ерност заповести »штите наЉпре ÷арство ЅожиЉе и правду Мегову стварала Ље руско смиреЬе, смиравала Ље и власт, и у данима наЉвеЮе земаЪске славе руска власт Ље устима цара јлександра I исповедала себе као хришЮанску власт и на споменику своЉе славе Ље написала: Ќе нама, √осподе, не нама, веЮ имену “вом (ѕс. 113, 9).

–уско небо и руски свеци нас зову да будемо с Ьима као они с нама. «ову нас да постанемо заЉедничари у духу вечног живота и оваЉ дух од нас очекуЉе цео свет. ќбновЪена –усиЉа Ље потребна целом свету, коЉег Ље напустио дух живота, и он се сав колеба у страху, као уочи земЪотреса.

–усиЉа чека христоЪубиву воЉску, христоЪубиве цареве и воРе коЉи руски народ неЮе повести због земаЪске славе, веЮ ради верности руском путу правде. Ќе нама, √осподе, не нама, веЮ имену “вом. ” покаЉаЬу, у вери, у очишЮеЬу, нека се обнови –уска земЪа и нека устане —вета –усиЉа.

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0