Srpska

—усрет председника –усиЉе с представницима ѕомесних ѕравославних ÷ркава

+¬»ƒ≈ќ

¬ладимир ѕутин се срео с ѕатриЉархом ћосковским и целе –усиЉе  ирилом и представницима ѕомесних ѕравославних ÷ркава, коЉи су допутовали у ћоскву ради учествоваЬа у прослави 1025. годишЬице  рштеЬа –усиЉе.

Ќа састанку су учествовали поглавари и наЉвиши клир свих 15 ѕравославних ÷рква коЉе данас постоЉе и обЉедиЬуЉу преко 227 милиона верника:  онстатнинопоЪске, јлександриЉске, јнтиохиЉске, £ерусалимске, –уске, √рузиЉске, —рпске, јлбанске, –умунске, Ѕугарске,  ипарске, ѕоЪске, „ешких земаЪа и —ловачке, √рчке, као и ѕравославне ÷ркве у јмерици.

* * *

¬.ѕ”“»Ќ: ¬аша —ветости!

ƒубокопоштовани поглавари и високи представници ѕомесних ѕравославних ÷ркава! ƒобро дошли у ћоскву.

¬еома ми Ље драго да све ¬ас Ц Љерархе петнаест ѕравославних ѕомесних ÷ркава поздравим у  ремЪу. ќвакав сусрет се код нас одржава први пут. “о нам Ље веома драго.

ќвих дана –уска ѕравославна ÷рква и цео православни свет обележаваЉу 1025. годишЬицу  рштаваЬа –усиЉе. ƒозволите ми да ¬ам на почетку сусрета срдачно честитам оваЉ празник, заЉеднички за све нас.

ѕримаЬе хришЮанства Ље предодредило судбину и цивилизациЉски избор –усиЉе, оно представЪа одлучуЉуЮи моменат, прекретницу у црквеноЉ и световноЉ историЉи –уске државе. ”право моралне основе православне вере су у многоме формирале наш национални карактер и менталитет народа –усиЉе, откриле су наЉбоЪе стваралачке квалитете нашег народа и помогле су –усиЉи да заузме достоЉно место у општеевропскоЉ и светскоЉ цивилизациЉи.

«а руску државност, за нашу националну самосвест, ѕравославЪе Ље постало духовни ослонац, везало Ље чврстим сродничким везама –усиЉу, ”краЉину и ЅелорусиЉу. —имболично Ље то што Ље ради заЉедничке прославе 1025. годишЬице  рштеЬа –усиЉе у наше три земЪе основан уЉедиЬени организациони комитет на челу с ѕатриЉархом ћосковским и целе –усиЉе  ирилом.

—вечности поводом  рштеЬа –усиЉе праЮене су многоброЉним световним и црквеним акциЉама. £едан од таквих догаРаЉа, знак духовног Љединства православних народа, представЪа то што Ље у –усиЉу, ”краЉину и ЅелорусиЉу донета хришЮанска светиЬа Ц крст апостола јндреЉа ѕрвозваног.

»скрена, чврста вера Ље помогла нашим прецима да заЉеднички пролазе кроз наЉтежа искушеЬа, да савладаваЉу недаЮе и побеРуЉу. ќвакво искуство моралног усавршаваЬа и културног, друштвено-политичког развоЉа, постало Ље саставни део наслеРа источног хришЮанства, споЉило Ље чврстим везама читаве народе коЉи припадаЉу православноЉ религиозноЉ традициЉи. –усиЉа Ље у Ьиховом низу заузела достоЉно место, бранеЮи правду, бринуЮи се за духовни интегритет нашег православног света, залажуЮи се за развоЉ сарадЬе и ЉачаЬе живог диЉалога меРу ѕравославним ÷ркавама. ”верен сам да Юе наш сусрет и ¬аш долазак у престоницу наше државе на сваки начин послужити овом циЪу.

ƒанас, кад се Ъуди поново налазе у потрази за моралним ослонцем, милиони наших суграРана га виде у религиЉи и имаЉу повереЬа у мудру пастирску реч –уске ѕравославне ÷ркве. Мено подвижничко, просветитеЪско и социЉално служеЬе Ље у наЉвеЮоЉ мери тражено, а друштвени углед и мировни напори усмерени су на ЉачаЬе слоге и стабилности, на обнавЪаЬе историЉских веза меРу народима и с нашим сународницима у иностранству. “акоРе Ље важно што се на новом нивоу развиЉаЉу државно-црквени односи. ћи наступамо као прави партнери и као сарадници у решаваЬу наЉактуелниЉих унутрашЬих и меРународних задатака, у развоЉу заЉедничких подухвата на добробит наше отаЯбине и нашег народа.

–усиЉа Ље вековима граРена и Љачала Ље као вишенационална и многоконфесионална држава, црпела Ље снагу и сигурност у таквоЉ разноврсности, увек се отворено и с поштоваЬем односила према другим етносима и Ьиховим културним традициЉама, бранила Ље принципе солидарности, слободе и одговорности, поштоваЬе норми права и морала, штитила Ље традицоналне обичаЉе. “о су неопходни услови, основе стабилног и доследног развоЉа и залог праведног уреРеЬа света у XXI веку и став ѕравославЪа у Ьиховом развоЉу Ље увек чврст.

ƒанас су посебно потребни напори усмерени на спречаваЬе меРуцивилизациЉских конфликата, бременитих наЉозбиЪниЉим последицама. –усиЉа, коЉа поседуЉе огромно искуство у уреРиваЬу и одржаваЬу многоконфесионалног света и слоге, спремна Ље да подели с другима своЉе искуство.

—а забринутошЮу и болом истичем да се у многим регионима света, посебно н Ѕлиском истоку и у —еверноЉ јфрици, умножаваЉу меРуконфесионална трвеЬа, ограничаваЉу се права религиозних маЬина, измеРу осталог, и хришЮана, укЪучуЉуЮи и православце. —матрам да оваЉ акутни проблем треба да представЪа предемт будне пажЬе целе меРународне заЉеднице.

Ќаша земЪа Юе се и будуЮе придржавати активне, стваралачке линиЉе, усмерене на што скориЉе политичко решаваЬе конфликтних ситуациЉа. ¬елики значаЉ у овим условима посвеЮуЉемо успоставЪаЬу продуктивне меРурелигиозне и меРукултурне сарадЬе. » наравно, овде су за нас врло важни активна позициЉа, активно учествоваЬе и подршка ѕомесних ѕравославних ÷ркава и Ьихових поглавара.

ƒозволите да Љош Љедном свима присутнима честитам празник  рштеЬа –усиЉе. ƒа свима ¬ама пожелим мир, среЮу, дуг живот, нова дела у добром подвижничком служеЬу у име утрРиваЬа узвишених хришЮанских идеала добра, милосрРа и праведности, у име ЉачаЬа меРусобног разумеваЬа и повереЬа меРу народима.

«ахваЪуЉем ¬ам се на пажЬи.

¬аша —ветости, изволите.

ѕј“–»£ј–’  »–»Ћ: ¬аша ≈миненциЉо, дубокопоштовани ¬ладимире ¬ладимировичу! ƒозволите ми да ¬ам се захвалим на могуЮности овог сусрета.

ѕрослава 1025. годишЬице  рштеЬа –усиЉе представЪа веома важан догаРаЉ у наЉновиЉоЉ историЉи –усиЉе и не само зато што Ље од догаРаЉа  рштеЬа –усиЉе прошло 1025 година, веЮ зато што Ље 25 година прошло од момента препорода, духовног препорода нашег народа и –уске ѕравославне ÷ркве.

ћноги од овде присутних сеЮаЉу се тог догаРаЉа. » тада, кад смо по тмурном, али не и кишовитом времену, уз Љак ветар обавЪали богослужеЬе на тргу у ƒаниловом манстиру, такоРе су били присутни поглавари и представници ѕравославних ÷ркава. » неко се пожалио да ето, време ниЉе баш наЉлепше. ћеРутим, Љедан мудар човек Ље рекао: „¬реме тачно одражава трагичну историЉу руског православЪа у ’’ веку.“ јли, ниЉе било ни кише коЉа би мога да растера Ъуде. » то Ље такоРе био добар знак, што без обзира на ветар и невреме, и тамне облаке, нема кише, што нема онога што би могло да наруши оваЉ празник.

” то време смо, наравно, размишЪали о будуЮности. Ќико ниЉе знао како Юе се окренути историЉа, нико ниЉе знао шта Юе се десити с нашом земЪом. ћеРутим, постоЉао Ље Љасан предосеЮаЉ да Ље наступила историЉска прекретница у животу нашег народа и у животу –уске ѕравославне ÷ркве. » знамо шта се десило после тога, знамо како се 90-их година и почетком 2000-их постепено стварао модел црквено-државних односа. ќваЉ модел ниЉе био дат одозго, он ниЉе представаЪао инициЉативу само државе или само ÷ркве, веЮ су се у диЉалогу, у пракси, кроз тешкоЮе, кроз диЉалог о конкретним проблемима, формирале контуре, обриси модела црквено-државних односа коЉи се одликуЉу меРусобним поштоваЬем, немешаЬем у послове оног другог и истовремено спремношЮу на сарадЬу, као што сте то малочас управо казали, у питаЬима од животне важности за наш народ и земЪу.

—вечано смо Ључе обавили богослужеЬе у храму ’риста —паситеЪа коЉе Ље, наравно, било духовно врло напет и снажан догаРаЉ. —ви су то осеЮали: и они коЉи су служили и они коЉи су се молили, чак и они коЉи су гледали пренос на телевизиЉи. ћолили смо Ѕога да нам помогне да идемо даЪе путем ЉачаЬа нашег духовног живота. » истовремено смо ћу благодарили за ових 25 година коЉе нису биле Љедноставне године, коЉе су такоРе праЮене многим тешкоЮама ÷ркве и нашег народа. ћеРутим, ових 25 година Ље дало обилан плод. » данас можемо да кажемо да препород духовног живота на историЉским просторима –усиЉе, укЪучуЉуЮи –уску ‘едерациЉу, ”краЉину, ЅелорусиЉу и све земЪе у коЉима Ље присутна –уска ѕравославна ÷рква, нема преседана у светскоЉ историЉи.

«а 25 година обновЪен Ље живот народа коЉи броЉи више милиона, духовни живот. »зграРени су и поправЪени храмови, отворени су манастири, духовне школе, средства за масовно информисаЬе, развиЉаЉу се друштвени и образовни проЉекти. —ве се не може чак ни реЮи, колико Ље данас широк дневни ред –уске ѕравославне ÷ркве, укЪучуЉуЮи и сарадЬу с државом.

∆елео бих да се преко ¬ас захвалим целом руском руководству на томе што се у нашоЉ земЪи одвиЉа оваЉ разумни диЉалог, пун меРусобног поштоваЬа, коЉи Ље отворен и усмерен на решаваЬе конкретних задатака. Ќадамо се да Юе √оспод показати —воЉу милост на нама, као што Ље то чинио за ових 25 година.

—ревши се с нашом драгом сабраЮом Ц поглаварима ѕомесних ѕравославних ÷ркава, наравно, разговараи смо о проблемима. —вако Ље говорио о свом, свако има своЉе проблеме. јли за заЉедничку изЉаву коЉу смо дали, изабрали смо проблем коЉи данас брине све Ц то Ље проблем хришЮанског и православног присуства на Ѕлиском истоку.

«намо да су се у историЉи дешавале разне ствари. » знамо како су православни хришЮани истеривани са своЉе историЉске земЪе. » данас услед конфликата коЉи се дешаваЉу, а посебно услед трагедиЉе коЉа се догаРа у —ириЉи, перспектива Ље страшна: губитак хришЮанског присуства у овоЉ земЪи. ј ако се то деси, ни суседне земЪе неЮе остати по страни. Ќе сме се дозволити пустошеЬе Ѕлиског истока с тачке гледишта присуства хришЮанства. “о Юе бити цивилизациЉска катастрофа. —ви наши извори су тамо, одатле Ље дошла наша вера. “амо су древне патриЉаршриЉе, чиЉи се представници налазе овде.

» ако услед ратних деЉстава и конфликата хришЮани буду физички искореЬени, као што се то сад дешава у —ириЉи, или ако буду истеривани из земЪе, то Юе заиста представЪати трагедиЉу и за ѕравославне ÷ркве, и за светску културу, и за обичне Ъуде коЉи данас пате због ратне ситуациЉе.

”своЉили смо изЉаву коЉу су потписали овде присутни поглавари ÷ркава и неки Ьихови представници, с изразом наше наЉдубЪе забринутости. ћислим да Юе браЮа реЮи Љош нешто на ту тему, али бих тему присуства хришЮана на Ѕлиском истоку желео да издвоЉим као главну коЉу смо разматрали на билатералним преговорима, као и на заЉедничким сусретима.

» у закЪучку, ¬ладимире ¬ладимировичу, желео бих да ¬ам пожелим помоЮ ЅожиЉу, и преко ¬ас, целоЉ нашоЉ отаЯбини, како бисмо у наредним годинама сви ми Љачали, како би се економски учврстила –уске држава, како би политичка стабилност и мир били присутни у нашем друштву, како би наш народ духовно Љачао, Љер без духовне основе, без чврстог духовног темеЪа, чак Ље и човек, врло снажан у материЉалном смислу, у суштини слаб. »сториЉа показуЉе: главне битке нису добиЉали они коЉи су имали наЉЉаче мишиЮе или само они коЉи су имали наЉЉаче наоружаЬе, веЮ они коЉи су били у стаЬу да духовно издрже искушеЬа. ћолимо се за нашу отаЯбину и радуЉемо се што Ље прослава 1025. годишЬице  рштеЬа –усиЉе представЪа важан догаРаЉ, заЉеднички празник за нашу земЪу у коЉоЉ су тако достоЉно и упечатЪиво учешЮе узели поглавари и представници ѕомесних ѕравославних ÷ркава. —рдачно ¬ам се захваЪуЉем.

¬.ѕ”“»Ќ: ¬елико хвала.

—а руског ћарина “одиЮ

Cайт Ђѕрезидент –оссииї

27 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0