Srpska

—рпски Љезик Ц наша небрига

Ќаш Љезик и писмо вековима угрожавали осваЉачи, али и сами —рби.  раЉЬе време да српски Љезик и Юирилицу стандардизуЉемо и дамо им дигнитет какав заслужуЉу и коЉи имаЉу други Љезици

” распаду £угославиЉе нису страдали само држава и народи, веЮ и Љезик, првенствено српски. «а разлику од других Љезика, намножених после тог распада, српски Љезик и писмо и даЪе су угрожени. ѕонаЉвише га угрожавамо ми сами, подастируЮи га туРим утицаЉима, негираЉуЮи сопствену Юирилицу.  ао да смо потпуно несвесни да засецамо по темеЪу свог идентитета.

«асецаЉу и други, немилице. ЌаЉновиЉи пример Ц ЉуришаЬе на Юирилицу у ¬уковару.  акве ли ирониЉе! ” обесном маршу против увоРеЬа Юириличних натписа на званичне вуковарске институциЉе хрватски екстремисти свакодневно су, хтели не хтели, морали да пролазе поред сведочанстава давно и дубоко укореЬеног српског писма у овом граду.

ЌиЉе Юирилицу у ¬уковар деведесетих донела £Ќј на тенковима, како су ових дана извикивали острашЮени екстремисти, веЮ —рби коЉи су се овде населили и пре доласка “урака. „—рпски дом“ Ц Юириличним словима исписано Ље и данас на здаЬу подигнутом 1905. године.

£ош стариЉа Ље златна Юирилица на згради велепоседника јлексе ѕауновиЮа у центру ¬уковара. Ќедалеко одатле Ље и зграда –адничког дома. ћада без Юириличних трагова, стари ¬уковарци обеЉу нациЉа и данас Ље зову „ѕауновиЮев √ранд хотел“, Љер то Ље била Ьена првобитна намена 1897. када Ље изграРена.

Ќису вуковарски протести ни за Љоту променили жеЪу тамошЬих —рба да наставе неговаЬе свог идентитета, али Љесу опомена свеколиком српству да престане да се огрешуЉе о своЉ Љезик и писмо, ако веЮ не може да спречи да то чине у ’рватскоЉ, Ѕосни и ’ерцеговини, ÷рноЉ √ориЕ

“им пре што наЉугледниЉи наши лингвисти упозораваЉу да су српски Љезик и писмо угрожениЉи него икад.

- Оирилица Ље наша духовна вертикала, готово подЉеднака као и —рпска православна црква. ќдричуЮи се Ье, ми поништавамо сами себе Ц упозорава ћилош  овачевиЮ, доктор лингвистичких наука и редовни професор за савремени српски Љезик, стилистику, семантику и општу лингвистику.

” односу ’рвата према Юирилици у последЬих 150 година, по мишЪеЬу саговорника „Ќовости“, нема битне разлике. —рпско писмо Ље за Ьих увек било основни симбол српства и као такво непожеЪно.

јли, за ниподаштаваЉуЮи однос —рба у —рбиЉи према свом Љезику и писму, проф.  овачевиЮ велики део кривице приписуЉе носиоцима петооктобарских промена. Ѕивша власт, тврди наш саговорник, наметнула Ље ирониЉски, самоуништаваЉуЮи тренд према властитом Љезику и писму у матичноЉ земЪи, уз форсираЬе Љезика комуникациЉе Ц енглеског и немачког.

-  раЉЬи Ље тренутак да се освестимо Ц наглашава  овачевиЮ. Ц ћорамо наЉзад да дамо статус националним дисциплинама коЉе имаЉу све нормалне државе. ѕогледаЉте како се ‘ранцузи, Ќемци, па и –уси односе према свом Љезику и писму. Ќеопходно Ље у нашим школама повеЮати фонд часова српског Љезика Љер Ље он недовоЪан, маЬи него броЉ часова било коЉег националног Љезика у ≈вропи.

 ао веома забриЬаваЉуЮи, проф.  овачевиЮ истиче податак да —рбиЉа данас има велики броЉ универзитетских професора коЉима Ље много лакше и ЉедноставниЉе да напишу своЉу биографиЉу, односно „си-ви“, на енглеском него на српском Љезику.

- Ќа ‘илозофском факултету у Ѕеограду, где предаЉем, имамо апсурд да се поЉедине докторске дисертациЉе бране на енглеско-српском, а професор коЉи води ту дисертациЉу ниЉе изучавао српски, осим можда у основноЉ школи Ц каже  овачевиЮ и апелуЉе на државу и ћинистарство образоваЬа да врате нашем матерЬем Љезику и култури дигнитет.

ѕрофесор др ƒрагоЪуб ѕетровиЮ непрестано упозорава да смо олако сметнули с ума да су српска култура и духовност утемеЪени на Юирилици.

- ќд „ћирославЪевог ЉеванРеЪа“ до 1945. године све што Ље написано на српском Љезику написано Ље Юирилицом. ѕристаЉуЮи да се тога одрекнемо доведени смо до тога да пристанемо на губитак идентитета Ц истиче угледни новосадски лингвиста.

Ќа подсеЮаЬе да последЬих година ниЉе маЬкало политичара и „интелектуалаца“ заступника тезе „не можемо са Юирилицом у ≈вропу“, проф. ѕетровиЮ каже:

- ЌаЉежим се од нелагодности када чуЉем то образложеЬе! ћи не можемо са Юирилицом у ≈вропу, а Ѕугари могу. √рци са своЉим писмом могу.

ѕроф. др ƒраган —таниЮ, председник ћатице српске и угледни кЬижевник, познат под псеудонимом »ван Ќегришорац, подсеЮа да —рби у своЉоЉ историЉи никада нису одустаЉали како од идеала слободе тако ни од свог Љезика и писма.

Ѕригу о српском Љезику ћатица српска суштински испоЪава Љош од свог осниваЬа 1826. године, па Ље у оквиру тог концепта, а уз недовоЪну подршку државе, наЉстариЉа српска институциЉа обЉавила „ѕравопис српскога Љезика“ (1993) и Љеднотомни „–ечник српскога Љезика (2007).

- ќд ове године кренуЮемо одлучниЉе у концептуално засниваЬе одавно планираног ¬ишетомног речника српскога Љезика, као српске стандардизоване верзиЉе некадашЬег шестотомника Ц наЉавЪуЉе —таниЮ. Ц »стовремено, ове године светлост дана треба да угледа и „Ќормативна граматика српскога Љезика“.

—ве то, закЪучуЉе председник ћатице српске, представЪа основу за сачиЬаваЬе стручно утемеЪене, национално одговорне и реално оствариве Љезичке политике какву, као културна и државна заЉедница, Љош увек нисмо Љасно дефинисали.

Ќовосадски договор

” ћатици српскоЉ 1954. године потписан Ље Ќовосадски договор о српскохрватском као Љедном Љезику. “о Ље, по мишЪеЬу лингвисте ƒрагоЪуба ѕетровиЮа, наЉкрупниЉи ударац коЉи смо ми —рби задали нашем Љезику.

- Ќовосадски договор Ље усвоЉен у комитету, само Ље потписан у ћатици. ЌаправЪен Ље тако да се каже да су српски и хрватски Љезик равноправни и да су им равноправни Юирилица и латиница.

Ќекоме Ље било стало да српски Љезик тада посече по темеЪу, и то Ље учиЬено Ќовосадским договором. „ак су и закЪучци тог договора формулисани латиницом, испод Юириличног меморандума ћатице српске Ц присеЮа се ѕетровиЮ.

ћножимо се деЪеЬем

- ”гроженост српског Љезика Ц упозорава проф.  овачевиЮ Ц никада ниЉе била веЮа. ƒанас имамо ситуациЉу са српским Љезиком сличну колатералноЉ штети у ратним бомбардоваЬима. ћимо свих других Љезика, на статус српског Љезика примеЬуЉу се критериЉуми коЉи не важе за француски, енглески или шпанскиЕ Ќигде на кугли земаЪскоЉ не постоЉи пример да се Љедан Љезик толико множи деЪеЬем, односно преименоваЬем. јко у ÷рноЉ √ори преименуЉете српски Љезик у црногорски, истовремено сте и Мегоша преименовали у црногорског писца. —лично Ље и у Ѕосни, а резултат Ље да онда немате тамо ни српског народа, ни српског Љезика.

£. —имиЮ

–адио —ветигора

11 / 09 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0