Srpska

—кривена историЉа српских тврРава

ѕознато Ље више од 200 имена утврРених градова сазданих само у немаЬиЮкоЉ —рбиЉи. ћноги од Ьих веЮ су нестали, а и наЉпознатиЉима и наЉбоЪе очуванима због заборава прети слична судбина. ѕрича о тврРавама открива таЉну историЉу средЬовековне —рбиЉе, коЉа до данас ниЉе испричана.

- ƒок Ље о свим другим материЉалним споменицима из наше давне прошлости веЮ прилично обимно писано, о средЬовековним градовима Љош немамо потпун приказ Ц записао Ље давне 1950. академик јлександар ƒероко. ќн Ље последЬи покушао да на целовит начин прикаже огромну мрежу средЬовековних српских градова и утврда од —тона до —копЪа.

√радом су —рби у средЬем веку називали сва утврРеЬа коЉа су нешто „градила“, данашЬим речником Ц бранила. Ќеки градови су штитили државне административне центре, неке утврде су чувале трговишта где су се сретали каравани с приморЉа и унутрашЬости, „тврди град“ се дизао око манастира коЉи су били просветни и културни центри. √радовима су називане и усамЪене тврРаве, чувари важних путева.

ƒо данас смо ускраЮени за сагу о тврРавама, у коЉоЉ се преплиЮу политика, ратови, технолошке промене и судари цивилизациЉа, на начин веома сличан данашЬем.

ѕочетак приче Ље на ѕештеру, на узвишеЬу  лик где се на 1.330 метара надморске висине налазио центар града ƒостинике. ” то време, почетком 9. века, —рби се помиЬу у франачком летопису као „силан народ“ коЉи Ље држао велики део бивше римске провинциЉе ƒалмациЉе. “ри дебела камена бедема с кулама штитила су ƒостинику у коЉоЉ су археолози пронашли остатке цркве, куЮа, топионица и ковачница.

”спон и пропаст средЬовековне српске државе лакше се разуме кад се проРе древним путем кроз долину Кудске реке до ушЮа у –ашку. »знад мале делте зване “рговиште уздиже се планинска хрид на коЉоЉ се налазе остаци моЮне тврРаве, коЉа Ље чувала раскршЮе путева ка граду –асу краЉ ÷ркве светих апостола ѕетра и ѕавла, на месту данашЬег Ќовог ѕазара.

—таза ка тврРави води поред пеЮинског манастира архангела ћихаила у коме су обитавали монаси преводиоци и преписивачи кЬижевних дела. ЌемаЬиЮи су тврРавама штитили и писменост и просвету.  ривудава, уска и стрма стаза, коЉа повремено иде ивицом понора, била Ље непремостива препрека за осваЉаче коЉи би покушали да под град донесу опсадне справе.

”толико веЮе дивЪеЬе изазиваЉу остаци масивних зидина, цистерни, зграда и кула на врху ветровитог брега одакле се као на длану виде остаци трговачког центра у подножЉу.

—а зидина пуца поглед и на утврРени манастир АурРеве ступове, прву владарску задужбину —тефана ЌемаЬе. Мегови некада високи зидови су гарантовали уточиште за граРане, свештенство и ризницу из ÷ркве светог ѕетра и ѕавла, наЉстариЉе српске епископиЉе и саборног места, где се одлучивало о наЉважниЉим државним питаЬима –аса.

—ве тврРаве –аса биле су у непрестаном визуелном контакту и ватрама се могло сигнализирати на опасност. ЎиреЬе ЌемаЬине државе према ѕоморавЪу оставило Ље рашке тврРаве убрзо у сигурноЉ дубини земЪе. «ахваЪуЉуЮи миру, у центру –аса до данас Ље остао добро очуван град ћаглич у клисури »бра.

√рад ћаглич

Ќема писаних трагова када га Ље и ко подигао на веома стрмом терену изузетно тешком за зидаЬе. ћаглич, с кога се надалеко види клисура, био Ље чувар —туденице и ∆иче. ” Ьему Ље столовао и палату и ÷ркву светог АорРа подигао архиепископ ƒанило, Љедна од наЉимпресивниЉих личности српске историЉе. ќн Ље био дипломата, бриЪантан писац коЉи нам Ље оставио житиЉа краЪева и архиепископа, али и вешт ратник коЉи Ље командовао успешно одбраном тврРаве око ’иландара током гусарске опсаде.

«а економски процват државе ЌемаЬиЮа била Ље наЉважниЉа заштита рудоносних области  осова и ћетохиЉе. “врРаве Ќово Ѕрдо и «вечан обезбеРивале су наЉбогатиЉе копове олова, сребра и злата. ћоЮ и богатство опадаЉу после смрти ƒушана —илног, када обласни владари у окриЪу своЉих градова ствараЉу воЉске и цепаЉу државу. ѕоследица Ље катастрофални пораз ћрЬавчевиЮа на ћарици, коЉи ќсманлиЉама отвара простор за продор у —рбиЉу. ѕосле  осовске битке —рбиЉа више ниЉе имала снаге коЉе би Ље одбраниле од османске буЉице, а “урци прво траже да им се предаЉу на управЪаЬе стратешки важне тврРаве «вечан и £елеч.

“врРава –ас

ѕосле битке на јнгори, где су ќсманлиЉе поражене, деспот —тефан ЋазаревиЮ покушава да обнови српску државу и подиже низ „тврдих градова“. ЌаЉважниЉи Ље Ѕеоград, коЉи Ље први пут од граничне утврде претворио у престони град, где Ље и воЉно-административни центар и подграРе поделио на зоне и опасао их зидинама, неосвоЉивим за ќсманлиЉе све до 1521. године. ƒеспот —тефан вратио се традициЉи ЌемаЬиЮа и подигао манстир ћанасиЉу, коЉи Ље као важан духовни, просветни и кЬижевни центар опасао моЮним зидинама.

ѕоследЬи велики градитеЪ тврРава био Ље деспот АураР ЅранковиЮ. ќн Ље дуж граница —рбиЉе подигао утврРеЬа налик римском лимесу. ћеРутим, ни оне, ни наЉмодерниЉа тврРава тога доба, подигнута у —медереву, нису успеле да одбране деспотовину.

—ј ƒ–∆ј¬ќћ ѕќ¬–ј“ј  » √–јƒќ¬ј

” 19. веку —рбиЉа обнавЪа државност, а тврРаве нису воЉно значаЉне као у средЬовековЪу. »пак, оне су у народноЉ свести важан симбол. «ато Ље наЉвеЮе народно славЪе приреРено кад су 1867. на  алемегдану кнезу ћихаилу симболично предати кЪучеви београдског, смедеревског, шабачког и кладовског града, коЉе су напустили последЬи турски воЉници.

—–Ѕ»Ќ.инфо \ ¬ечерЬе новости

14 / 10 / 2013

     оментари:

    2014-01-08
    00:50
    «оран:
    Ѕило би веома интересантно и вреднои дати попис свих (преко 200) утврРених градова и засебних тврРавава у —–Ѕ»£» са што Ље више података о Ьима. “о би млаРим генерациЉама указало на значаЉну улогу српског становништва у историЉи балканског полуострва и у ≈вропи. ћи се свакако не стидимо наше историЉе и наших владара и то треба представити на све могуЮе начине, посебно у овим временима када се на србство пуца из свих оружЉа и немилосрдно до лудила.
    ’вала на простори и Љедна мала порука "»пак смо ми Љединствени народ —–Ѕ— »".

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0