Srpska

Ќезгодни отац Ќатанаило

»з кЬиге архимандрита “ихона (Ўевкунова) ЂЌесвети а светиї

***

ƒа Ље у то време неко тражио да се наведе име наЉнезгодниЉег човека у ѕечорима, нема сумЬе да би сви одговорили да Ље то благаЉник ѕсково-печерског манастира, архимандрит Ќатанаило. ” томе би били Љедногласни и свештеници и искушеници, монаси и мирЉани, комунисти из печерске управе  √Ѕ-а и локални дисиденти. –ади се о томе да Ље отац Ќатанаило по карактеру био веома незгодан човек.

” време кад сам га упознао био Ље то времешни сувоЬави старац продорног и проницЪивог погледа. » зими и лети имао Ље на себи стару избледелу мантиЉу искрзаних рубова. Ќа леРима Ље обично носио платнену вреЮицу у коЉоЉ Ље могло бити било шта, од суварака коЉе Ље на дар донела нека бакица до милион рубаЪа. «а манастирског благаЉника и Љедно и друго представЪало Ље изузетну вредност зато што им Ље то послао —âм √оспод. —ве те вредности отац Ќатанаило Ље преносио с Љедног на друго место и скривао у своЉим многоброЉним таЉним келиЉама и складиштима.

‘инансиЉе манастира биле су у надлежности оца Ќатанаила и он Ље у потпуности Ьима управЪао. ј новац се имао на шта и трошити Љер Ље сваког дана у манастиру за сто седало око четири стотине ходочасника и стотиЬак монаха. ќсим тога, требало Ље финансирати безброЉне манастирске поправке и свакодневне потребе братиЉе, а поврх свега било Ље ту и помагаЬа сиротиЬи, приЉема гостиЉу, поклона чиновницима и Љош много тога. Ќико ниЉе знао како Ље отац Ќатанаило успевао да изаРе на краЉ са свим тим финансиЉским проблемима. Ќа Ьеговим плеЮима био Ље и целокупан канцелариЉски посао. ”з то Ље бринуо о поретку свакодневних дугих богослужеЬа и о обавезама манастирског секретара, одговарао Ље на писма Ъуди, коЉи су се обраЮали манастиру с наЉразличитиЉим питаЬима, и Љош Ље помагао игуману кад Ље требало да се разговара са званичним органима совЉетске власти, што Ље, као по правилу, било нешто веома неприЉатно. Ќормалном човеку позлило би и од самог набраЉаЬа свих тих обавеза, а отац Ќатанаило их Ље обавЪао полетно и тако педантно да смо се понекад питали да ли Ље у Ьему остало ишта осим црквеног бирократе.

”з све остало, отац Ќатанаило имао Ље обавезу да надгледа нас искушенике. Ќе треба ни наЉмаЬе сумЬати да Ље то радио са своЉственом му педантношЮу.  ришом Ље на нас мотрио, пратио нас и прислушкивао како неко од нас не би урадио нешто што би било у супротности с манастирским уставом или пак на штету манастира. »скрено речено, у свету смо били страшно немарни и као такви смо долазили у манастир, па Ље зато заиста било неопходно држати нас на оку.

ќтац Ќатанаило имао Ље обичаЉ да се увек поЉави управо кад га наЉмаЬе очекуЉете. –ецимо, чим би млади покушали да избегну послушаЬе и приседну негде на древним манастирским зидинама, с намером да мало предахну, попричаЉу и на сунцу се огреЉу, изненада би се поЉавио отац Ќатанаило, и то као да Ље с неба пао, па би, тресуЮи брадом, почиЬао да им чита буквицу своЉим снажним и готово несносним гласом тако да би искушеници све дали само да се заврши то мучеЬе.

«бог своЉе ревности отац Ќатанаило дословце ниЉе ни Љео ни спавао. Ѕио Ље прави аскета. –ецимо, пио Ље само обичну воду и никад га нико ниЉе видео да пиЉе чаЉ, док би за ручком поЉео Љедва пети део од онога што Ље било сервирано. јли зато Ље свако вече долазио у трезариЉу за време вечере, истина само зато да би пазио на ред, седеЮи за столом с празним таЬиром испред себе.

ќтац Ќатанаило имао Ље толико енергиЉе да Ље то било заиста невероватно. ѕитали смо се кад уопште спава. „ак Ље и ноЮу кроз капке на прозорима Ьегове келиЉе допирала светлост. —тари монаси говорили су да се он у своЉоЉ келиЉи или моли, или пак преброЉава хрпе рубаЪа и копеЉки сакупЪених током дана. “ребало Ље да све то големо богатство уредно попакуЉе у свежЬеве, а ситниш да разврста у вреЮице.  ад би то завршио, почиЬао би да пише упутство и обЉашЬеЬа за сутрашЬу службу будуЮи да нико као отац Ќатанаило ниЉе тако добро познавао све детаЪе компликованог манастирског богослужбеног типика.

ћеРутим, чак и ако би светло у ЬеговоЉ келиЉи било угашено, то уопште ниЉе значило да се бар неко време можемо сматрати слободнима и изван Ьегове контроле. Ќапротив, целе боговетне ноЮи отац Ќатанаило Ље могао да се поЉави у било ком тренутку на било ком месту с намером да провери да се случаЉно неко не шетка по манастиру, што Ље било наЉстроже забраЬено.

—еЮам се како смо Љедне зимске ноЮи до касно остали у гостима код неког од братиЉе, коме Ље био имендан, и како смо покушали да непримеЮено стигнемо до своЉих келиЉа. »зненада Ље на само пет корака од нас из таме изронила фигура оца Ќатанаила. —ледили смо се од страха, али, на наше велико изненаРеЬе, убрзо смо схватили да нас отац Ќатанаило ниЉе приметио. ѕонашао се веома чудно. £едва Ље вукао ноге и тетурао онако погрбЪен под теретом своЉе вреЮе. Ќакон тога видели смо како Ље прекорачио ниску ограду баштице и легао на Љедну леЉу под снегом.

 роз главу нам Ље пролетела мисао да Ље вероватно умро!

ћало смо сачекали, а онда смо му опрезно пришли, задржаваЉуЮи дах. ќтац Ќатанаило лежао Ље на снегу и спавао. Ќапросто Ље спавао! –авномерно Ље дисао и чак Ље и хркао. »спод главе му Ље била вреЮа коЉу Ље обгрлио обема рукама. —акрили смо се иза капелице за водоосвеЮеЬе и одлучили да се одатле не мрдамо док не видимо шта Юе даЪе бити. —таЉали смо ту сат времена тако да смо се укочили од хладноЮе. ” Љедном тренутку видели смо како Ље отац Ќатанаило изненада живахно устао, стресао снег коЉи Ље био нападао по Ьему, набацио на леРа вреЮу и, као да ништа ниЉе било, наставио своЉим путем.

“ад нам заиста ништа ниЉе било Љасно. “ек касниЉе су нам монаси, коЉи су одавно познавали оца Ќатанаила, обЉаснили да Ље тада био веома уморан и да Ље просто хтео да одспава, и то тако да му буде удобно. “о удобно Ље значило лежеЮи будуЮи да Ље у своЉоЉ келиЉи спавао искЪучиво у седеЮем положаЉу. ƒа не би себи угаРао спаваЬем на кревету, одлучио Ље да одспава на снегу.

—ве што се тицало начина живота оца Ќатанаила била су само нагаРаЬа. Ќаиме, он у своЉ скривени унутарЬи свет никог ниЉе пуштао, па чак ни у своЉу келиЉу, укЪучуЉуЮи и свемоЮног игумана ма колико се чинило незамисливим да игуман √аврило у свом манастиру не може негде уЮи, тим пре што се келиЉа оца Ќатанаила налазила у приземЪу конака у коЉем Ље живео игуман, и то тачно испод Ьегових одаЉа. Ќаравно да се игуман ниЉе могао помирити с таквим стаЬем ствари па Ље после неког празничног ручка, будуЮи добро расположен, рекао оцу Ќатанаилу да из истих стопа иде код Ьега у госте да заЉедно попиЉу чаЉ.

Ќеколицини монаха, коЉи су се ту затекли, одмах Ље било Љасно да Юе се догодити нешто шокантно и за ум и за душу, нешто што превазилази сваку Ъудску машту па су сматрали да би било неопростиво пропустити могуЮност да то виде. ќпис тог догаРаЉа сачуван Ље управо захваЪуЉуЮи тим сведоцима.

ќтац игуман Ље свечано и неумоЪиво кренуо кроз манастирско двориште право према келиЉи оца Ќатанаила. ЅлагаЉник Ље ситним корацима ишао иза Ьега и очаЉнички покушавао да га убеди да одустане од своЉе намере. ћолио га Ље да се позабави нечим душеспасоносним и корисним, уместо што губи време на бескорисне шетЬе по оронулим собичцима коЉи ником нису занимЪиви. —ликовито Ље описивао неред у своЉоЉ келиЉи и говорио да Ље двадесет шест година ниЉе поспремио те да Ље ваздух у ЬоЉ толико устаЉао да Ље то просто неподношЪиво. Ќа краЉу Ље, истински очаЉан, скоро почео да прети тако што Ље наглас размишЪао о томе да игуманов драгоцени живот нипошто не сме бити изложен опасности коЉа га вреба у кршу и лому Ьегове келиЉе.

Ц ƒоста више, оче Ќатанаило! Ц Ъутито га прекиде игуман стоЉеЮи пред вратима келиЉе. Ц ’аЉде, отворите и покажите шта то тамо имате!

”пркос Ъутитом тону, видело се да игуман просто гори од радозналости.

ѕошто Ље напокон схватио да нема куд, оцу Ќатанаилу као да Ље све то одЉедном постало помало забавно, па одлучно изговоривши по монашком правилу: „Ѕлагословите, оче игумане”, поче да звецка кЪучевима и напокон отвори врата коЉа су се до тада веЮ четири децениЉе отварала тек толико да би мршави отац Ќатанаило могао уЮи у своЉу келиЉу.

»за широм отворених врата зЉапила Ље потпуна, непрозирна тама Љер су на прозорима таЉанствене келиЉе капци били спуштени и даЬу и ноЮу. ќтац Ќатанаило Ље први шмугнуо у таЉ мрак и одмах нестао, баш као да Ље у земЪу пропао. ” сваком случаЉу, из келиЉе ниЉе допирао никакав звук.

ќтац игуман Ље кренуо за Ьим, опрезно прекорачио преко прага и, несигурно се накашЪавши, проговори своЉим дубоким гласом:

Ц «ашто Ље код вас овако мрачно? ¬аЪда имате струЉе? √де Ље прекидач?

Ц ƒесно од вас, оче игумане Ц предусретЪиво Юе благаЉник своЉим дрхтавим гласом. Ц —амо пружите руку.

—ледеЮег тренутка разлеже се страшан врисак и некаква непозната сила избаци игумана у ходник. «а Ьим из таме изрони и отац Ќатанаило, у делиЮу секунде трипут окрену кЪуч у вратима своЉе келиЉе, а онда притрча ошамуЮеном игуману. ”здишуЮи и ваЉкаЉуЮи се поче да одувава прашину и поправЪа расу оца игумана ЉадикуЉуЮи

Ц √осподе помилуЉ! ≈х, каква несреЮа! “реба се навиЮи на таЉ прекидач. ѕоломио се Љош шездесет четврте на ѕокров ѕресвете Ѕогородице, баш на дан кад су ’рушчова сменили. Ѕио Ље то знак! “ог Љутра се прекидач сломио, а увече су Ќикиту сменили! ќд тада таЉ прекидач не враЮам назад. ≈лектричару нисам дао ни да привири, него сам све сâм средио. »з зида вире две жице и кад их споЉиш, светло се упали, а кад их раздвоЉиш, угаси се. »стина, треба се на то навиЮи! јли не може се све одЉедном! ќче игумане, одмах Юу поново отворити врата па да с миром уРемо! —ад знате како се рукуЉе моЉим прекидачем. ј унутра има Љош много занимЪивих ствари!

Ќа краЉу овог Љуродивог говора игуман се напросто изгубио.

Ќо и поред свега тога отац Ќатанаило заиста Ље био узор послушности, писао Ље дугачке оде у част оца игумана и ѕсково-печерског манастира као и поучне проповеди у стиховима, и то на читавих десет страница.

***

Ќезгодни карактер оца Ќатанаила долазио Ље до изражаЉа и кад Ље реч о моЮноЉ совЉетскоЉ држави, поготово кад би почиЬала да се безобзирно меша у живот манастира. ѕрича се да Ље управо отац Ќатанаило дао Љедан веома лукав савет великом печерском игуману, архимандриту јлипиЉу кад се нашао у неприлици због притиска и грубог понашаЬа власти.

ƒогодило се то краЉем шездсетих година.  ао што Ље познато, тад су сви граРани —овЉетског —авеза морали да учествуЉу на изборима. “ако су гласачку кутиЉу доносили у манастирску трпезариЉу где су монаси, под игумановим надзором, незадовоЪно гунРаЉуЮи давали цару царево.

£едном приликом први секретар ѕсковског обласног комитета  ѕ—— сазнао Ље да тамо неки затуцани монаси имаЉу привилегиЉу да не излазе на бирачко место, него да за нераскидиви блок комуниста и ванпартиЉских Ъуди гласаЉу у свом манастиру, што Ље прави апсурд. Ѕио Ље због тога страшно Ъут па Ље своЉе потчиЬене оштро укорио због неумесне толеранциЉе према том елементу коЉи не привреРуЉе. ќдмах Ље издао наредбу да на изборе за ¬рховни —овЉет ———– одсад па довека монаси, као и сви совЉетски граРани, мораЉу гласати на бирачком месту према адреси становаЬа.

ѕрича се да Ље управо тада отац Ќатанаило дошапнуо игуману јлипиЉу изузетно лукаво смишЪен план.

“е године избори су пали баш у недеЪу. ѕосле свете ЋитургиЉе из манастира Ље кренула свечана литиЉа.

ѕостроЉени у дугачку колону по двоЉица и уз сложно поЉаЬе тропара, монаси су прошли кроз цео град да би на краЉу стигли на бирачко место. »знад глава су им виЉорили барЉаци, а на челу колоне били су они коЉи су, као што Ље то уобичаЉено, носили крст и старинске иконе. јли, то ниЉе било све. ѕошто Ље уобичаЉено да се пре сваког важног посла одржи молебан, свештенство Ље почело с молитвама одмах по доласку у салу у коЉоЉ су се одржавали избори. Ќасмрт преплашени чиновници покушали су да се побуне, али их Ље отац јлипиЉе строго прекинуо опоменувши их да не смеЉу да ометаЉу граРане у испуЬаваЬу Ьихове уставне дужности онако како Ље то ред и обичаЉ. ѕошто су гласали, монаси су се у свечаноЉ литиЉи вратили у манастир.

ЌиЉе потребно наглашавати да Ље на следеЮим изборима гласачка кутиЉа чекала монахе у манастирскоЉ трпезариЉи веЮ од раног Љутра.

ќтац Ќатанаило, коЉи Ље тако строго мотрио на нас, исто тако Ље увек прекидао сваки покушаЉ Љавног испоЪаваЬа опозиционог става према држави, тим пре дисидентства. ” почетку нам се чинило да се благаЉник просто додворава властима, али смо касниЉе постепено почели да схватамо да Ље отац Ќатанаило много пута наишао на провокаторе или прерушене оперативце коЉе су власти убацивале у манастир. „ак и кад би му у потпуности било Љасно да се пред Ьим налазе искрени Ъуди, отац Ќатанаило би ипак сваки пут прекинуо наше слободоумЪе, коЉе смо тако волели, и то не само зато што Ље штитио манастир него пре свега зато што нас Ље чувао од наше неразумности, охолости и младалачке плаховитости помешане с нашом гордошЮу. ЌиЉе много ценио речи, чак ни оне наЉхрабриЉе, а совЉетску власт и све што се догаРало у земЪи познавао Ље на потпуно другачиЉи начин, за разлику од нас коЉи смо о томе знали веЮином по чувеЬу или пак из кЬигâ. ќтац Ќатанаило имао Ље правилан и веома личан однос према совЉетскоЉ власти ако ни због чег другог, а оно зато што Ље Ьегов отац, свештеник ЌиколаЉ ѕоспелов тридесет седме године стреЪан због вере. ѕошто Ље цео рат провео на фронту као воЉник, отац Ќатанаило Ље након тога постао искушеник код игумана јлипиЉа и духовно чедо печерског старца и чудотворца Љеросхимонаха —имеона. ќбоЉица су у Ьему видели поштеног и веома умног човека и у наЉтежим годинама ’рушчовЪевог прогона ÷ркве поставили га за благаЉника и секретара манастира и поверили му наЉвеЮе манастирске таЉне.

 ад Ље реч о совЉетскоЉ власти, запамтио сам Љош Љедан детаЪ. £едне летЬе ноЮи био сам на послушаЬу дежурног у порти ”спенске цркве. «везде су нежно трепериле на северном небу, а свуда унаоколо владали су тишина и спокоЉство. —ат на кули гласно Ље откуцао три сата. »зненада сам осетио да неко стоЉи тачно иза моЉих леРа, па сам се уплашено окренуо. Ѕио Ље то отац Ќатанаило. ѕосматрао Ље небо осуто звездама, а затим ме замишЪено упитао:

Ц √еоргиЉе, шта мислиш о главном принципу комунизма?

ѕсково-печерски манастир. ѕорта ”спенске цркве. √одина 1983. “ри сата ноЮу. «вездеЕ

Ќе сачекавши одговор, отац Ќатанаило замишЪено настави:

Ц √лавни принцип комунизма Ље „од сваког према способностима, свакоме према потребама.” јли способности и потребе увек Юе одреРивати некаква комисиЉа. ј каква комисиЉа? ЌаЉвероватниЉе „троЉка”. –ецимо, позову мене и кажу ми: „Ќатанаило, какве су твоЉе способности? “и можеш дневно да исечеш двадесетак кубика шуме! ј коЉе су твоЉе потребе? „орбаст пасуЪ! ≈то ти главног принципаЕ”

»ако Ље отац Ќатанаило упорно истицао да Ље он само педантни службеник и обични бирократа, чак смо и ми искушеници временом почели да наслуЮуЉемо да он своЉе духовне дарове веома добро скрива, као што су то, уосталом, чинили сви прави монаси у обитеЪи. ќтац Ќатанаило званично ниЉе био духовник.  од Ьега Ље на исповест долазило само неколико печерских староседелаца и Љош понеко издалека. ќстале ниЉе прихватао као духовник изговараЉуЮи се тиме да нема способности за то.

јли Љедном Ље на тренутак одшкринуо скривени кутак своЉе душе, мада се одмах брзо сакрио иза уобичаЉене строгости и Яангризавости. £едном сам нешто скривио на послушаЬу. „ини ми се да сам аЪкаво урадио посао коЉи ми Ље био поверен. «бог тога ме Ље лично игуман одредио да три дана чистим снег на ”спенском тргу. £ако сам се увредио, а уз то Ље и снег непрекидно падао тако да треЮег дана не само да сам био уморан, него сам Љедва вукао ноге. —ажаЪевао сам самог себе и толико сам био Ъут на цео свет да сам чак почео озбиЪно да смишЪам план освете. јли како искушеник може да се освети игуману кад Ље Ьихов положаЉ неупоредив? Ќо и поред тога, док сам последЬом снагом дизао лопату за снег, у срцу сам створио следеЮу слику.  ад игуман крене у манастирску трпезариЉу на ручак, проЮи Юе поред мене и тад Юе ме вероватно заЉедЪиво упитати: „ ако си, √еоргиЉе?” £а Юу му тада весело и безбрижно одговорити, и то тако као да ниЉе ни било та три дана робиЉе: „ƒобро да не може бити боЪе, оче игумане! ¬ашим светим молитвама!” ≈, тад Юе да схвати да ме не може тако лако сломити!

—лика те страшне освете толико ми Ље огреЉала срце да ми се расположеЬе знатно поправило иако снег ниЉе престаЉао да пада.  ад Ље поред мене пролазио отац Ќатанаило, чак сам се насмешио док сам прилазио по благослов. ѕриЉатеЪски ми се насмешио и осенио ме крсним знамеЬем. —агнуо сам се да му целивам руку и одЉедном изнад себе зачуо како ми строго говори:

Ц «начи тако: „ƒобро да не може бити боЪе, оче игумане! ¬ашим светим молитвама!”

ќстао сам тако сагнут баш као да сам имао ишиЉас.  ад сам напокон одлучио да се исправим, видео сам како ме старац заЉедЪиво гледа. Ќо кад Ље приметио моЉ страх, добродушно ми Ље рекао:

Ц ѕази, √еоргиЉе, дрскост Љош никад никог ниЉе до добра довела!

Ќакон тога пребацио Ље преко рамена своЉу вреЮу с милионом, а можда и са суварцима, и уз шкрипаЬе обуЮе по снегу кренуо пут манастирског конака, а Ља сам забезекнуто гледао како при сваком кораку млатара поцепани Рон на ципелама оца Ќатанаила. ћа, прави ѕЪушкин, само што Ље свет!

» као што рече Љедан уважени петроградски протоЉереЉ: „£една година у ѕсково-печерском манастиру исто Ље што и педесет година духовне академиЉе.” ƒруга Ље ствар како смо савладали те лекциЉеЕ јли то Ље веЮ друго и, признаЉем, веома болно питаЬе.

”згред, отац Ќатанаило био Ље Љедан нимало наиван ѕЪушкин. ќсим што Ље дрхтао над сваком манастирском копеЉком, неуморно Ље Љурио по манастиру и искЪучивао сва непотребно упаЪена светла, штедео воду, плин и све што Ље могло да се причува и приштеди.

ќтац Ќатанаило Ље строго пазио на вековна манастирска начела и древни монашки устав. “ако му се, на пример, ниЉе допадало кад би неко од братиЉе одлазио на одмор. ѕа иако Ље свако коме Ље то било потребно имао право на одмор ради лечеЬа, отац Ќатанаило то ниЉе подносио и просто ниЉе могао да прихвати. «а педесет година проведених у манастиру никад ниЉе ишао на одмор. Ќи игуман √аврило никад ниЉе користио одмор и попреко Ље гледао оне коЉи су му долазили с таквим молбама.

—еЮам се како Ље игуман Љедном приликом ипак дао благослов неком Љеромонаху да током лета оде на одмор. Ѕлагослов му Ље дао, али му Ље рекао да новац за одмор узме од манастирског благаЉника.

“ада сам дежурао на ”спенском тргу тако да сам био сведок те сцене. —ве Ље почело тако што Ље Љеромонах, коЉи се спремао да отпутуЉе на одмор, дуго куцао на врата келиЉе оца Ќатанаила. ѕошто Ље одмах схватио о чему се ради, благаЉник се притаЉио и ниЉе отварао врата. “ада Ље Љеромонах одлучио да своЉ циЪ оствари упорношЮу па Ље мало подаЪе сео на клупу и почео да чека. Ќакон четири сата отац Ќатанаило Ље изашао, боЉаживо се осврЮуЮи, али га Ље Љеромонах истог часа сустигао и показао му игуманов писмени благослов да му се изда новац за пут.

 ад Ље видео таЉ папир, отац Ќатанаило Ље био толико очаЉан да се просто скаменио, а затим Ље уз запомагаЬе пао на земЪу и подигавши ка небу и руке и ноге (притом се испод подрасника показаше поцепане ципеле и избледеле плаве дугачке гаЮе) почео на сав глас да виче:

Ц ”помоЮ! ѕомагаЉте! ѕЪачка!!! “раже паре! ѕрохтело им се да иду на одмор! ”морили се од манастира! ќд ѕресвете Ѕогородице се уморили! ѕЪачка! ”помоЮ! ѕомагаЉте!!!

—ироти Љеромонах чак Ље од страха чучнуо. —трани туристи, коЉи су се затекли на тргу, просто су се скаменили од ужаса, а Љеромонах се ухвати за главу и што га ноге носе поЉури ка своЉоЉ келиЉи. «а то време игуман Ље стаЉао на балкону свог конака и посматрао ту сцену. Ѕио Ље веома задовоЪан исходом.

 ад Ље видео да Ље прошла опасност, отац Ќатанаило се мирно придиже, стресе са себе прашину и оде своЉим послом.

 ад год бисмо добили послушаЬе да оцу Ќатанаилу помажемо у воРеЬу екскурзиЉа по манастиру, то би нам причиЬавало посебно задовоЪство. ќн Ље, као по правилу, добиЉао да у разгледаЬе манастира води посебно важне личности. Ќаша обавеза била Ље само да скинемо старинске засуне, отворимо тешка црквена врата и да их за нама затворимо. —ве остало време слушали смо оца Ќатанаила, а имало се шта и чути.

ќтац Ќатанаило био Ље наставЪач традициЉе свог учитеЪа, архимандрита јлипиЉа коЉи Ље манастир и веру у Ѕога бранио у доба ’рушчовЪевих прогона. ќд свог учитеЪа наследио Ље дар мудре, а понекад и веома оштре речи.

” то атеистичко доба они коЉи су долазили у манастир очекивали су да у Ьему виде и назадне Ъуде, и препредене лопове и некакве затуцане полуЪуде, све само не заиста посебне, веома образоване, паметне, необично смеле Ъуде коЉи су поседовали унутарЬу слободу и коЉи су знали нешто о чему гости нису могли чак ни да саЬаЉу. ¬еЮ након неколико минута тим посетиоцима би постаЉало Љасно да такве Ъуде нису видели никад у свом животу.

√одине 1986. Љедном приликом псковски партиЉски руководиоци довели су у манастир високог чиновника ћинистарства саобраЮаЉа. Ќа наше велико изненаРеЬе, показало се да Ље то Љедан спокоЉан и пристоЉан човек. ЌиЉе поставЪао идиотска питаЬа као рецимо „у коЉем конаку живе жене монахâ” и ниЉе га занимало како то да Ље √агарин летео у космос, а да тамо ниЉе видео Ѕога. ѕосле двосатног дружеЬа с оцем Ќатанаилом, чиновник Ље био истински очаран своЉим новим саговорником, па се на краЉу ипак одао:

Ц «нате, заиста сам фасциниран дружеЬем са вама! Ќикад у животу нисам срео тако занимЪивог и необичног човека! јли, дозволите, како ви коЉи сте тако паметни можете да веруЉте уЕ ћа, Љасно вам Ље на шта мислим! Ќаука нам стално отвара нове хоризонте, али у Ьима нема Ѕога. ќпростите, али ќн Љедноставно ниЉе ни потребан. ≈во, на пример, ове године из космичких дубина «емЪи се приближава ’алеЉева комета. «амислите, научници су прецизно прорачунали целу Ьену путаЬу, и брзину, и правац кретаЬа, а за то, извините, уопште ниЉе потребна никаква идеЉа Ѕога!

Ц ¬елите комета? ’алеЉева? Ц затресе брадом отац Ќатанаило. Ц «начи, ако Ље све израчунато у вези комете, онда √оспод Ѕог ниЉе потребан?! Ќо да, Љасно ми Ље! ј сад замислите овако, поставите ме поред железничке пруге и дате ми папир и оловку. Ќакон седам дана прецизно Юу вам моЮи реЮи када Юе и у ком правцу иЮи возови. ƒа ли то значи да не постоЉе кондуктери, диспечери, машиновоРе, министри саобраЮаЉа? —вугде су потребни они коЉи управЪаЉу!

—лични разговори нису се увек завршавали на добар начин. £едном Ље у манастир стигла група коЉу су чинила деца чланова ÷ , што нам Ље било дошапнуто. Ќе знам да ли Ље то заиста тако и било, али знам да су ти млади Ъуди били веома неваспитани. Ѕила Ље то типична златна московска омладина средине осамдесетих година, коЉу сам веома добро знао. —вако мало би праснули у смех, прстом упирали на монахе и поставЪали уобичаЉена идиотска питаЬа. јли ниЉе се имало куд, па их Ље отац Ќатанаило повео у разгледаЬе манастира.

ѕрво их Ље одвео у пештере. Ќа улазу се налази миниЉатурна келиЉа с малим прозором. ” ЬоЉ се почетком 19. века подвизавао затворник Љеросхимонах Ћазар, а ту Ље и сахраЬен. »знад надгробне плоче висе Ьегове вериге и тешки гвоздени крст.

Ц ” овоЉ келиЉи се као затворник двадесет пет година подвизавао Љеросхимонах Ћазар Ц почео Ље отац Ќатанаило. Ц —ад Юу вам укратко испричати о том необичном подвижнику.

Ц ј где Ље ту тоалет у коЉи Ље таЉ ваш Ћазар ишао? Ц гласно упита Љедан од младих посетилаца.

Мегови другари су праснули у смех. ќтац Ќатанаило стрпЪиво Ље сачекао да се умире.

Ц √де Ље ишао у тоалет? ƒобро, сад Юу вам показати!

«абринуте посетиоце извео Ље из пештере и повео их преко целог манастира до економског дворишта, коЉе Ље иначе било скривено од туРих погледа. Ќа самом краЉу тог дворишта налазио се стари поЪски нужник. ѕошто их Ље испред Ьега построЉио у полукруг, као што се то ради у музеЉима, отац Ќатанаило Ље руком свечано показао на Ьега и рекао:

Ц ≈во, овде Ље Љеросхимонах Ћазар ишао у тоалет! ј сад стоЉте и гледаЉте!

Ќакон тога окренуо се и отишао оставивши их онако збуЬене.

 ад су дошли себи, воРа групе отишао Ље код игумана да изрази незадовоЪство због онога што се догодило. Ќа то му Ље игуман одговорио:

Ц јрхимандрит Ќатанаило обавестио ме Ље о томе шта вас Ље занимало. ќн вам Ље управо то и показао. Ќе знам како бисмо вам Љош могли помоЮи!

“реба имати на уму да се то догодило 1984. године. “ада ништа ниЉе било тако Љедноставно. Ќакон тога могле су уследити озбиЪне неприлике. јли игумани ѕсково-печерског манастира традиционално су били веома Љаки Ъуди.

***

ќтац Ќатанаило умро Ље необично тихо и мирно.  ад су лекари предложили да му се угради пеЉсмеЉкер, замолио Ље оца игумана да то не чине:

Ц ќци, замислите Ц рекао Ље Ц душа хоЮе да оде Ѕогу, а некаква мала електрична стварчица на силу Ље враЮа назад у тело! ѕустите моЉу душу да оде кад за то доРе време!

»мао сам среЮе да оца Ќатанаила посетим нешто пре Ьеговог упокоЉеЬа и био сам заиста задивЪен старчевом бескраЉном добротом и ЪубавЪу. ”место да чува оно мало снаге што му Ље преостало за живот, таЉ невероватно економичан човек и прави шкртац кад Ље реч о црквеним стварима целог себе Ље давао човеку коЉег му Ље √оспод послао на свега неколико тренутака. ”осталом, тако Ље поступао целог живота, само што ми то тада нисмо схватали.

—а руског Ѕожана —тоjановиЮ

15 / 10 / 2013

     оментари:

    2015-10-29
    16:47
    ƒимитър ƒимитров:
    –азказ за един от отците на ѕсовско-ѕечорски€ манастир, който ме затрогна най-много. »стински монах, който не показва сво€ подвиг, крие се зад маската на "лошоти€та", но същевременно се извис€ва там, където малцина други стигат. Ѕих искал да приличам на него.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0