Srpska

ћишка “енкиста

ѕостоЉи у српском главном граду мемориЉал посвеЮен успомени на ослободиоце Ѕеограда. Ѕеле стеле, тужне фигуре, дугачки спискови имена и назива различитих партизанских Љединица и „пролетерских“ бригада...

”вече Ље то обичан градски парк, ту се играЉу деца, недалеко разговараЉу Ьихове баке и маме. ќмладина вози ролере, неки стариЉи су изашли у тренеркама на свакодневни „тренинг“.

ƒевоЉчица од три-четири године се бакЮе с пластичним тротинетом коЉи се преврнуо.

***


јко се крене даЪе у дубину мемориЉала, на самом краЉу се налази парцела на коЉоЉ су сахраЬени совЉетски борци, погинули приликом ослобаРаЬа града.

—коро да се не виде свуда присутне звезде и српови с чекиЮима. «ато се среЮу сасвим непретенциозни, али задивЪуЉуЮи по своЉоЉ Љедноставности, натписи. ѕосивела од времена, као да Ље прилепЪена за земЪу, мала бетонска плоча на коЉоЉ стоЉи: „ћ»Ў ј “≈Ќ »—“ј“...


 о си ти, ћишка тенкисто? ќдакле си родом?  ако си погинуо?

 о Ље плакао за тобом, ко те Ље чекао? ƒа ли си стигао да неко време будеш тракториста у родном селу или си тек на обуци савладао вештину управЪаЬа страшном машином? Ѕио си —ибирац или  алужанин. ЌиЉе остало ни твоЉе презиме, ни патроним.

јнРео смрти Ље дошао по тебе док си седео у црном комбинезону у гвозденоЉ звери или те Ље узео из болничког кревета или с операционог стола...  о Юе се сад сетити, ко Юе испричати...

јли Љедно засигурно знамо. “и си, ћишка, био тенкиста и погинуо си бореЮи се против неприЉатеЪа.

Ќа плочи ћишкиног суседа, ѕетра  оЪукова, тек мало сасушена ружа...


ј ево га и „¬асиЪ“... —амо име.

ѕо свему судеЮи, ¬асиЪу, ти си син моЮног ƒЬепра... или тихог ѕолесЉа.

Ѕивало Ље, врати се у летЬе вече у сеЪачку куЮу твоЉ отац. —едне за сто, обрише белим рукавом крупне капи зноЉа са чела и дубоко уздахне. ѕогледа пожутелу фотографиЉу на коЉоЉ се ти, у извезеноЉ кошуЪи, сакоу и с капом, несташно осмехуЉеш млад и пун снаге...

Ц ƒобар си радник био, ¬асиЪу... Ц прозбори тихо. —еди и замишЪено гледа у олуЉу коЉа се спрема.


Ќа следеЮем камену Ље читава историЉа:

„јЉрафет јтанасович  аропетЉан, капетан. ≈чмиадзин. £ермениЉа.“

ћирисало Ље на сунчану лепоту и старину јраратске долине. Ѕила Ље овде, капетане, чак и твоЉа фотографиЉа, али Ље нестала.

»спод велике вертикалне плоче лежи „—едамдесет девет неидентификованих бораца ÷рвене армиЉе, меРу коЉима се налазе...“ ƒугачак списак. »мена, презимена и патроними: „—ереда, “онкосеЉев, —орокин, Ћитовченко... –асказов, ѕашков, ¬охниченко, Ѕожан, ѕасечниЉ... √убарЉов, „уприн, ѕолгура, —тоЉев, «евакин...“ Ц 62 човека. “о су они за коЉе се тачно знало да су то они, „неидентификовани“, а Љош овде почива „» седамнаест непознатих“.

Ќа плочи су два свежа каранфила. Ќи звезда, ни крстова...


***

ƒевоЉчица Ље савладала свог пластичног коЬа. –укама чврсто држи волан и пажЪиво гледа непознатог чику с брадом, замрла Ље.

Ц јЉде, ћилице, аЉде, душо, Ц окренувши се зове Ље бака ниским гласом.

Ќа Ѕеоград пада прохладна ноЮ.

¬оЉничке плоче се беле на позадини од ЉесеЬе траве.

—паваЉ, ћишка, спаваЉ, ¬асиЪу... Ѕог да вам душу прости, другови борци!

—а руског ћарина “одиЮ

21 / 10 / 2013

     оментари:

    2013-10-23
    12:39
    Ќенад:
    http://spc.rs/sr/mishka_tenkista

    2013-10-23
    01:53
    Ѕорис:
    спасибо за жизЬ

    2013-10-22
    11:10
    Ivan:
    Hvala Miska,hvala Vasilj,hvala svim znanim i neznanim herojima sto su nam doneli slobodu!!!

    2013-10-21
    00:45
    Ќаташа:
    —ве похвале! :)

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0