Srpska

—хиигуман ћелхиседек

»з кЬиге архимандрита “ихона (Ўевкунова) ЂЌесвети а светиї

***

—хиигуман ћелхиседек —хиигуман ћелхиседек
ƒве године сам свакодневно након послушаЬа учествовао у непрекидном читаЬу ѕсалтира. “о Ље посебна традициЉа по коЉоЉ се молитва у манастиру не прекида ни даЬу ни ноЮу тако што се на смену чита ѕсалтир, а онда се из диптихâ читаЉу имена оних за чиЉе се здравЪе или покоЉ душе молимо.

ћоЉа чреда Ље падала од Љеданаест сати увече па до поноЮи. Ќа смену ми Ље долазио схиигуман ћелхиседек, коЉи Ље наставЪао да чита ѕсалтир до два сата после поноЮи.

ќтац ћелхиседек био Ље заиста изузетан и таЉанствен подвижник. ” манастиру га скоро нисмо ни виРали, осим на богослужеЬима. «а монашком трпезом поЉавЪивао се само празничним данима, али Ље и тада седео за столом погнуте главе и скоро ничег се ниЉе дотицао.

” –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви велика схима представЪа наЉвиши степен одрицаЬа од света. Ќакон примаЬа велике схиме, молитва постаЉе Љедино послушаЬе тог монаха.  ао и на монашком постиру, и на постригу у велику схиму монах добиЉа ново име. ≈пископи схимници биваЉу ослобоРени управЪаЬа епархиЉом, а Љеромонаси свих обавеза, осим служеЬа свете ЋитургиЉе и духовништва.

” малоЉ и слабо осветЪеноЉ цркви —ветог Ћазара, у коЉоЉ се ѕсалтир читао без прекидаЬа, отац ћелхиседек увек се поЉавЪивао минут пре но што би сат на манастирском звонику откуцао дванаест сати. »спред ÷арских двери полако би направио три метаниЉе и сачекао да му приРем. Ќакон што би ми дао благослов, знаком би ми показао да могу да идем како би у самоЮи могао да почне с молитвом.

√одину дана ниЉе ми упутио ни речи. ” древном монашком ѕатерику пише: „“роЉица монаха имали су обичаЉ да сваке године доРу код аве јнтониЉа ¬еликог. ƒвоЉица су с Ьим водила душеспасоносне разговоре, а треЮи Ље увек Юутао и никад ништа ниЉе питао. ѕосле много времена ава јнтониЉе га упита: „¬еЮ годинама код мене долазиш, али зашто ме никад ништа не питаш?” ћонах му одговори: „ќче, довоЪно ми Ље само да те гледам.” ” то време и мени Ље било Љасно да ми се заиста посреЮило што сваке ноЮи могу макар да видим тог подвижника.

£едног дана ипак сам скупио храбрости и дрзнуо се да нарушим уобичаЉени ритуал.  ад ми Ље отац ћелхиседек, као и обично, дао благослов испед ÷арских двери, одважио сам се да му поставим питаЬе коЉе су желели да му поставе вероватно сви искушеници и млади монаси, али се нису усуРивали.

–еч Ље о томе да Ље отац ћелхиседек пре примаЬа схиме служио у манастиру као и сви Љеромонаси и звао се отац ћихаило. Ѕио Ље вешт и веома марЪив столар. ” црквама и монашким келиЉама Љош се чуваЉу кивоти, налоЬи, разни рамови за иконе, столице, ормари и други намештаЉ коЉи Ље своЉим рукама направио. Ќа велику радост оних коЉи су били на челу манастира, радио Ље од раног Љутра па све до ноЮи.

£едном Ље добио благослов да за манастир обави велики столарски посао. Ќеколико месеци радио Ље скоро не излазеЮи из радионице.  ад Ље напокон завршио посао, тако му Ље позлило да Ље, по речима очевидаца, на месту пао и умро. Ќа узнемирене повике очевидаца те несреЮе доЉурило Ље неколико монаха, меРу Ьима и отац £ован ( рестЉанкин). ќтац ћихаило ниЉе давао никакве знаке живота. —ви коЉи су се ту затекли тужно су се нагнули над Ьим. »зненада Ље отац £ован рекао:

Ц Ќе, ово ниЉе покоЉник. £ош Юе он поживети!

ј онда Ље отац £ован почео да се моли. ”брзо Ље манастирски столар, коЉи Ље лежао непокретно, отворио очи и оживео. —ви су одмах приметили да га Ље нешто дубоко потресло.  ад Ље мало дошао к себи, отац ћихаило почео Ље да моли да му позову игумана.  ад Ље игуман напокон стигао, болесник га са сузама у очима поче молити за постриг у велику схиму.

 ад Ље чуо жеЪу свог монаха, коЉа Ље по Ьему била израз самовоЪе, кажу да Ље игуман, на Ьему своЉствен отрежЬуЉуЮи начин, наредио болеснику да се не лудира, него да што пре оздрави и настави с пословима кад веЮ ниЉе могао ни да умре како треба. ѕо истом том манастирском предаЬу, игуман Ље следеЮег Љутра, без икаквог позива и видно збуЬен, дошао у келиЉу оца ћихаила и рекао му да Юе га ускоро постриЮи у велику схиму.

“о до те мере ниЉе личило на уобичаЉено понашаЬе строгог оца √аврила да Ље код братиЉе изазвало малтене Љачи утисак и од самог васкрсеЬа покоЉника. ћанастиром су се прошириле гласине да се игуману ноЮу Љавио покровитеЪ ѕсково-печерског манастира, преподобни игуман  орнилиЉе, коЉем Ље у 16. веку »ван √розни лично одрубио главу, и строго му наредио да испуни молбу монаха коЉи се вратио с оног света.

ѕонавЪам да Ље све то само манастирско предаЬе. јли, у сваком случаЉу, ускоро Ље био постриг оца ћихаила у велику схиму, кад Ље и добио име схиигуман ћелхиседек. »гуман √аврило дао му Ље то ретко име у част древног и наЉтаЉанствениЉег библиЉског пророка. ¬елика Ље загонетка зашто му Ље дао баш то име, тим пре што отац √аврило ни на постригу а ни касниЉе никад ниЉе успео правилно да изговори то старозаветно име. ћа колико да се трудио, увек би га погрешно изговорио, због чега би се сваки пут наЪутио, а ми смо му се тада склаЬали с пута.

” манастиру се знало да Ље оцу ћелхиседеку у тренуцима док Ље био мртав откривено нешто после чега се вратио у живот као потпуно другачиЉи човек. Ќеколицини своЉе наЉближе сабраЮе и духовне деце испричао Ље шта Ље тада доживео. Ќо све Ље то звучало до те мере необично да смо и моЉи приЉатеЪи и Ља желели да о тоЉ таЉни нешто више сазнамо од самог оца ћелхиседека.

ќне ноЮи кад сам у цркви —ветог Ћазара скупио храбрости да се по први пут обратим оцу ћелхиседеку, питао сам га шта Ље видео тамо одакле се обично нико не враЮа.

ѕошто Ље саслушао моЉе питаЬе, отац ћелхиседек Ље погнуте главе дуго Юутке стаЉао испред ÷арских двери. «а то време мене Ље хватао све веЮи страх Љер сам с правом претпоставЪао да сам себи дрско дозволио нешто што Ље заиста недопустиво. —химник Ље наЉзад почео да прича. √лас му Ље био слабашан Љер га Ље ретко користио.

»спричао ми Ље како Ље изненада угледао себе насред огромног зеленог поЪа.  ренуо Ље преко Ьега, не знаЉуЮи куда, и ишао све док му се на путу ниЉе испречио огроман ров. ” Ьему Ље усред блата и бусеЬа земЪе угледао мноштво црквених кивота, налоЬа и рамова за иконе, а ту су били и поломЪени столови и столице и некакви ормари.  ад се мало боЪе загледао, монах Ље с ужасом препознао ствари коЉе Ље своЉим рукама направио. ƒок Ље тако згранут стаЉао изнад плодова свог манастирског живота, изненада Ље осетио нечиЉе присуство. ƒигао Ље главу и угледао ѕресвету Ѕогородицу коЉа Ље исто тако тужно посматрала монахов вишегодишЬи плод рада.

ј онда Ље ѕресвета Ѕогородица проговорила:

Ц “и си монах и од тебе смо очекивали покаЉаЬе и молитву као оно што Ље наЉважниЉе. Ќо, ти си донео само овоЕ

¬иРеЬе Ље нестало и покоЉник се освестио у манастиру.

ѕосле свега што се догодило отац ћелхиседек потпуно се променио. √лавни посао у животу постали су му покаЉаЬе и молитва, то Љест управо оно о чему му Ље говорила ѕресвета Ѕогородица. ѕлодови Ьеговог духовног рада убрзо су се показали пре свега кроз Ьегово дубоко смиреЬе, плач због своЉих грехова, искрену Ъубав према свима, несебичност и аскетске подвиге коЉи су били изнад човекове снаге, а касниЉе и кроз прозорЪивост, коЉу су многи приметили, као и кроз молитвену помоЮ Ъудима.

¬идеЮи како се подвизава у потпуном отуРеЬу од овог света кроз невидЪиве и нама непоЉмЪиве духовне битке, ми искушеници одлучили смо да му се обраЮамо само у изузетном случаЉу. ”з то смо га се и прибоЉавали Љер су сви у манастиру знали да Ље отац ћелхиседек као духовник веома строг. ј он Ље на то имао право. Мегови ригорозни захтеви кад Ље реч о чистоти душе сваког хришЮанина били су подстицани искЪучиво огромном ЪубавЪу према Ъудима, изузетним познаваЬем законитости духовног света и свешЮу о томе колико Ље човеку потребна упорна борба против греха.

ќтац ћелхиседек живео Ље у свом узвишеном свету у коЉем су компромиси били незамисливи. ”колико би ипак неком одговорио на неко питаЬе, ти одговори су увек бивали необични и у себи су имали некакву посебну снагу.

£едном се у манастиру на мене обрушила лавина незаслужених и, како ми се тада чинило, жестоких искушеЬа. “ада сам одлучио да савет потражим од схиигумана ћелхиседека, свакако наЉстрожег монаха у обитеЪи.

 ад сам покуцао на врата Ьегове келиЉе, наравно уз одговараЉуЮу молитву, отац ћелхиседек поЉавио се на прагу у мантиЉи и с епитрахиЪем, Љер Ље баш у то време вршио молитвено правило великосхимника.

»спричао сам му све о невоЪама коЉе су ме задесиле и о своЉим нерешивим проблемима. ќтац ћелхиседек ме Ље саслушао, непомично стоЉеЮи преда мном и, као и увек, погнуте главе. ј онда ме Ље погледао и одЉедном горко заплакаоЕ

Ц Ѕрате Ц поче с неизрецивим болом Ц што мене питаш? £а и сâм страдам!

“аЉ старац, схиигуман, велики подвижник и аскета светог живота стаЉао Ље преда мном и плакао због истинске туге што Ље заиста наЉгори и наЉгрешниЉи човек на земЪи! £а сам сваког тренутка све ЉасниЉе и са све веЮом радошЮу схватао да мноштво моЉих проблема уопште нису вредни пажЬе. Ўтавише, потпуно Љасно сам осеЮао како моЉи проблеми ту на лицу места неповратно нестаЉу из моЉе душе. ¬ише ниЉе било потребе да старца било шта питам или да га молим за помоЮ. ќн Ље за мене учинио све што Ље могао. —а захвалношЮу сам му се дубоко поклонио и отишао.

—ве на овоЉ нашоЉ земЪи Ц Љедноставно и сложено, мали Ъудски проблеми и проналажеЬе великог пута ка Ѕогу, таЉне садашЬег и будуЮег века Ц све се решава само загонетним, несхватЪиво дивним и моЮним смиреЬем. „ак и ако не схватамо Ьегов смисао и ако нисмо способни за то таЉанствено и свемоЮно смиреЬе, оно Юе нам се само смирено открити кроз оне чудесне Ъуде коЉи су га стекли.

—а руског Ѕожана —тоjановиЮ

03 / 11 / 2013

 

 оментари:

2013-12-02
19:51
jelena citakovic:
hvala vam sto nam otkrivate ovakve starce slava BOGU na svemu

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0