Srpska

Ѕеоградске приче: —вета ѕетка Ље почивала на  алемегдану

ЌаЉважниЉа средЬовековна православна црква у Ѕеограду налазила се на ƒоЬем граду. —аборни православни храм чувао наЉзначаЉниЉе реликвиЉе, попут чудотворне иконе Ѕогородице

ЌаЉважниЉи православни храм средЬовековног Ѕеограда био Ље посвеЮен ”спениЉу ѕресвете Ѕогородице и налазио се на садашЬем узвишеЬу изнад доЬег калемегданског града. “о Ље било убедЪиво наЉбитниЉе духовно окупЪалиште наших предака пре него што Ље у Ьега стигао —улеЉман, отомански осваЉач, 1521. године.

“ада Ље храм претворен у ЯамиЉу и тако Ље ова граРевина постоЉала наредна два века, пре него што Ље нестала у аустриЉско-турском сукобу у другоЉ децениЉи 18. века.  ада нас стручЬаци подсете какве драгоцености су се некада налазиле у овом храму, схватамо колико Ље ово било битно место у прошлости овог народаЕ

÷рква упориште

- ”рбанизациЉа —рбиЉе Ље доста позна, и креЮе од 14. века са напретком рударства Ц каже за „Ќовости“ др ћарко ѕоповиЮ, научни саветник јрхеолошког института. Ц —рбиЉа до тада нема урбану престоницу, како Ље било у доба ЌемаЬиЮа, са владарским двором и комплексом дворова. “ек после доласка деспота —тефана, коЉи Ѕеоград претвара у своЉу престоницу, град добиЉа урбану физиономиЉу коЉа Ље потпуно Љеднака другим урбаним центрима оновремене ≈вропе. ” оквиру града била Ље и главна градска црква, у оно време веЮ организована као манастир и седиште митрополита. ” 15 веку се каже да Ље то ”спенски манастир.

” то време наш град био Ље главно хришЮанско упориште коЉе Ље требало да спречи продор ќсманлиЉа ка центру ≈вропе. «ато Ље деспот био близак са ћаРарима, Љер су имали заЉедничку претЬу: продор “урака са истока.

- Ѕеоград Ље имао епископиЉу Љош у ранохришЮанско време, пре четвртог века, да би у 11. веку црквена организациЉа била врло Љака, а градска црква Ље имала своЉе светиЬе Ц наставЪа др ѕоповиЮ. Ц “о Ље значило да му Ље популациЉа била озбиЪна и христиЉанизована. ” том храму налазила се чувена чудотворна икона Ѕогородице, коЉа Юе касниЉе вековима бити чувана као заштитница града. ќна се помиЬе и почетком 14. века када Ље краЪица —имонида дошла овде да посети краЪа ƒрагутина и Ьегову супругу и да се посебно поклони чудотворноЉ икони.

–еликвиЉе

„удотворна икона чувана Ље у ’раму ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице као наЉвеЮа београдска светиЬа до 1521. године, када у град улазе ќсманлиЉе. ” том тренутку су, поред ове иконе, у цркви чуване мошти —вете ѕетке, део моштиЉу свете царице “еофане, и реликвиЉар са деловима руке светога цара  онстантина ¬еликог. “о Ље било неизрециво вредно духовно благо православних становника Ѕеограда.

ѕосле осваЉаЬа града, —улеЉман протеруЉе значаЉан део српског становништва пут  онстантинопоЪа, односно ÷ариграда, односно »станбула и тамо их насеЪава у ободно насеЪе коЉе се звало Ѕелиград махала. » данас у том граду постоЉи Ѕелиград ормани или Ѕеоградска шума, прелепи парк коЉи Ље добио име по нашим прецима коЉи су морали да буду исеЪени у околину »станбула. ќни су били задужени за одржаваЬе водовода и извора из коЉих се оваЉ град снабдевао водом.

- “ако Ље султан —рбима дозволио да поред цариградског бедема подигну ÷ркву Ѕогородице Ѕеоградске, што Ље била велика привилегиЉа Ц додаЉе др ѕоповиЮ. Ц ћошти свете ѕетке Ље под султановом уценом откупио цариградски патриЉарх, да их владар не би уништио, а у 17. веку оне су уступЪене влашком воЉводи, па су сада у граду £аши, у –умуниЉи. “ада се губи траг београдске иконе Ѕогородице. Ќажалост, ÷ркву Ѕогородице Ѕеоградске, коЉа Ље убрзо прешла у грчке руке, спалили су “урци. —ве до тог дана у ЬоЉ су биле српске иконе са сигнатурама из 16. века.

»страживаЬа

ѕре неколико децениЉа Ѕеоград Ље имао скромне податке и броЉна предаЬа о постоЉаЬу ’рама ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице, али пред археолозима Ље остао задатак да их научно потврде. ƒр ѕоповиЮ Ље истраживаЬа почео Љош као студент, да би 1968. године и водио проЉекат испред београдског «авода за заштиту споменика. £едно од основних питаЬа за све истраживаче било Ље: где се налазила црква ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице?

- ѕосебну мотивациЉу добили смо после откриЮа дела мермерног надвратника те разорене цркве, коЉи Ље пронаРен у депониЉи камена у ƒоЬем граду. »з Ьега се сазнало да Ље цркву обновио деспот —тефан ЋазаревиЮ, да ЉоЉ Ље призидао певнице, али таЉ камен, сам по себи ниЉе могао да покаже где Ље црква била.

“ада наступа тежак део истраживаЬа и прикупЪаЬе разнородних планова и извора расутих по различитим деловима ≈вропе. ЌаЉзад, када су археолози анализом одредили шире место где Ље храм могао да се налази, 1977. године кренули су у сондаже и дошли до поражаваЉуЮег резултата да Ље цео простор денивелисан за око шест до седам метара у доба аустриЉске власти током првих децениЉа 18. века. Ќа простору где су очекивали да Юе наиЮи на цркву, ниЉе било ничега!

- ” падини смо уочили зидове коЉи су вирили. ќни су били око 20 метара испод насипа, па нас Ље чекао огроман посао Ц морали смо да скинемо 20.000 кубних метара земЪе, очистили смо стене на коЉима стоЉи √орЬи град и у подножЉу смо открили релативно добро очуване остатке ћитрополиЉског двора, али не и цркве. ƒодуше, остаци и положаЉ двора тачно су нам показали место на коЉем Ље могла да буде црква.

“ако Ље, од саме цркве, пронаРен део надвратника, део камене посуде за богоЉавЪенску водицу коЉа Ље пронаРена у припрати. ”раРена Ље слично као и пластична декорациЉа у КубостиЬи што говори да тачно одговара времену када Ље деспот —тефан обнавЪао цркву. ѕосебно узбудЪив налаз Ље било парче бронзе, коЉе Ље било део црквеног звона!

- ќно нам Ље показало да су “урци, на лицу места, краЉ саме цркве, разбили црквена звона и претопили бронзу, али Ље Љедно мало парче остало, са делом Юириличног натписа од три слова. “о Ље било довоЪно да знамо да смо открили део звона са овог драгоценог храма. «а утеху, остали су значаЉни остаци ћитрополиЉског двора, огромна граРевина од коЉе Ље остао подрум, део приземЪа, и чак Љедан мали део зида коЉи би могао да одговара нивоу спрата. ƒимензиЉе основе су чак 30 са 60 метара.

ƒр ѕоповиЮ обЉашЬава да се у двору налазила велика сала са Љедном пеЮи, али и Љедна фонтана кроз коЉу Ље протицала вода.

- ћоЉа Ље претпоставка да Ље реч и о данас постоЉеЮем извору —вете ѕетке и да Ље вода акумулирана у великоЉ цистерни коЉа се налазила измеРу двора и цркве Ц каже др ѕоповиЮ. Ц –азлог постоЉаЬа те цистерне Ље искЪучиво посебност те воде, пошто су се са друге стране зида испред олтара налазиле мошти —вете ѕетке.

»звор Ље, иначе, остао у памЮеЬу ЅеограРана све време турске окупациЉе, Љер хришЮани нису могли да улазе у тврРаву нити посеЮивати извор све до прве аустриЉске окупациЉе коЉа Ље почела 1717. године. „им им Ље то омогуЮено, хришЮани су почели толико масовно да долазе, да Ље чак аустриЉски командант записао како Ље одржаваЬе реда врло компликовано.

√раРевина, коЉу су ќсманлиЉе претвориле у ЯамиЉу коначно Ље пострадала управо у опсади из 1717. године.  ако обЉашЬава наш саговорник, у ЬеноЉ непосредног близини налазио се караван Ц сараЉ султана —улеЉмана, коЉи су “урци користили као складиште барута. “оком битке јустриЉанци су погодили то складиште, а страховита експлозиЉа коЉа Ље уследила уништила Ље све средЬовековна здаЬа и читаву урбану структуру коЉа Ље преостала у ƒоЬем граду.

Ќа месту поред ћитрополиЉског двора, где су археолози закЪучили да се налазио олтар некадашЬе цркве, стручЬаци су поболи импровизовани крст како би означили место некадашЬег наЉважниЉег саборног београдског храма.

ПамиЉа

ѕосле пада Ѕеограда у отоманске руке 1521. године, султан —улеЉман Ље претворио ’рам ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице у ЯамиЉу, и одмах по осваЉаЬу града одржао у ЬоЉ прво исламско богослужеЬе. ’рам Ље од тада, па до Ьеговог коначног нестанка са калемегданског лица био ЯамиЉа.

ћонашке келиЉе

” стени изнад ћитрополиЉског двора налазе се две омаЬе вештачке пеЮине. —тручЬаци „Ѕеоградске тврРаве“ рекли су нам како ниЉе искЪучено да су то биле келиЉе у коЉима су били испосници, односно средЬовековни београдски монаси.

Ќастанак ѕрестонице

—таро предаЬе каже да Ље деспот —тефан током шетЬе  рушевцем срео Љедног од малоброЉних ветерана  осовске битке, коЉи Ље преживео сукоб, али му Ље лице било у ожиЪцима. ќн Ље, наводно, младом деспоту саветовао да потражи другу престоницу, што Ље оваЉ на краЉу и урадио. –екао му Ље да потражи „место где се ветрови, воде и царства судараЉу“ и тако Ље избор пао на Ѕеоград.

«оран ЌиколиЮ

–адио —ветигора

09 / 11 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0