Srpska

»гуман £ов (“алац): Д„овеково срце Ље кЪуч за спознаЉу ¬асеЪенеУ

—тарешина храма ѕреображеЬа √осподЬег у «везданом градиЮу о томе како космос утиче на човека и због чега су од нас сакривене таЉне ¬асеЪене.

ќтац £ов (“алац), духовник одреда космонаута, у авиону ќтац £ов (“алац), духовник одреда космонаута, у авиону
††††

Ц ќче £ове, новембар Ље у животу «везданог градиЮа био обележен двама важним догаРаЉима. Ќавршиле су се четири године откако се у граду космонаута поЉавио дом ЅожЉи Ц храм ѕреображеЬа √осподЬег: он Ље освеЮен 28. новембра, а 20. новембра Ље обележена 15. годишЬица ћеРународне космичке станице (ћ —) Ц острвцета «емЪе коЉе кружи око Ье у космичком простору. ƒа ли се може сматрати симболичним што су се ова два догаРаЉа десила, чак и ако Ље разлика измеРу Ьих 11 година, скоро истог дана?

Ц ƒа, може се реЮи и тако. ¬ероватно Ље то Љош Љедан повод да размислимо о томе да истинска спознаЉа ¬асеЪене без вере ниЉе могуЮа. »скуство спознаЉе ван Ѕога Ље жалосно искуство јдама и ≈ве коЉе се завршило трагедиЉом. » човек Ље од богосличног постао ништаван, од гениЉалног Ље постао груб. ћеРутим, сви велики научници коЉи су икада проучавали космички простор и коЉи су тежили ка томе да спознаЉу законе створеног света и уреРеЬе ¬асеЪене су по правилу били дубоко веруЉуЮи Ъуди или су Ц пре или касниЉе Ц долазили до вере схватаЉуЮи да Ље оваЉ свет могао да уреди само ѕремудри “ворац.

Ц ƒа ли бисте могли да наведете неке конкретне примере?

Ц Ќаучници су сами више пута сведочили о своЉоЉ вери.

Ђ ако Ље среЮан онаЉ коЉем Ље дато да се кроз науку узвиси до Ќеба! “амо изнад свега види стваралаштво ЅожиЉе!ї - ове речи припадаЉу £охану  еплеру. —еЮате се, у школи смо учили  еплерове законе из физике? ќн Ље открио три закона кретаЬа планета, написао Ље два дивна дела: прво Ље, ако се не варам, ЂЌова астрономиЉаї, а друго Ље Ђ’армониЉа светаї. ” ЂЌовоЉ астрономиЉиї су и била записана два прва закона коЉи математички доказуЉу  оперников систем.  оперник Ље открио хелиоцентрични систем, рекао Ље да у центру уопште ниЉе «емЪа, како се сматрало до Ьега, веЮ —унце око коЉег се окреЮу планете: ћарс, ¬енера, «емЪа и ћеркур, а веома далеко се налази непокретни свод звезда. ћеРутим,  оперник ниЉе умео све тачно да израчуна, а  еплер Ље био Љединствени математичар и своЉим откриЮима Ље у потпуности потврдио да се наша планета налази у систему са —унцем у центру. ѕроучаваЉуЮи свет  еплер Ље видео —лаву ЅожиЉу, он Ље осетио ову хармониЉу и лепоту! ј у Ьегово време ниЉе било ни моЮних телескопа, а тим пре свемирских бродова. ћи имамо велику среЮу: захваЪуЉуЮи савременоЉ техници можемо своЉим очима да видимо како Ље ¬асеЪена лепа! »знад наше главе Ље црно небо, али бисмо уз помоЮ Љаког телескопа видели шароликост ¬асеЪене, видели бисмо мноштво галаксиЉа: има их и плавих, и зелених, и Ъубичастих! “о Ље задивЪуЉуЮе. √оспод Ље створио оваЉ свет Ц чак бих рекао: Ђнасликаої Ље ¬асеЪену као велики, гениЉални уметник. ЅоЉама, лепотом. «ато што Ље Ѕог Кубав. ј Кубав све лепо ствара. » научници коЉи су успели да проникну у суштину биЮа Ц коЉу им Ље √оспод само мало открио Ц угледавши ову лепоту, схватали су да Ље могла бити створена само руком “ворца пуног Ъубави. £ер, £охан  еплер ниЉе усамЪен у своЉим закЪучцима. —етимо се макар  оперника Ц оснивача хелиоцентричног система.  ажу да га Ље црква прогаЬала и ниЉе му давала да проучава створени свет. ћеРутим, неки заборавЪаЉу да Ље он био каноник, а кад Ље умро Ьегов деда-бискуп, био Ље на челу читаве епархиЉе Ц ни маЬе, ни више! Ќикад му вера ниЉе сметала да проучава свет ЅожЉи. ќн Ље био католик, врло црквен човек. ≈во како дубоке речи Ље изрекао: Ђћорам да признам: —ведржитеЪ! Ќе спознаЉемо √а. ќн Ље велик силом, судом и пуноЮом правосуРа, али ми се чинило да идем траговима Ѕога.ї

Ц ќче £ове, али први главни продор у космос Ц први човеков лет Ц био Ље остварен у време безбожности.  ако се то може обЉаснити?

Ц ƒа, тако Ље. јли, Ъуди коЉи су учинили оваЉ продор су били веруЉуЮи Ъуди. —а сигурношЮу можемо реЮи да су и —ергеЉ ѕавлович  ороЪов, и ¬оскресенски, и –Љазански, били веруЉуЮи Ъуди. ћожда, на пример, нису били црквени, али су зато били дубоко веруЉуЮи Ъуди. Ќа пример, аутор аутоматских система за управЪаЬе свемирским бродом Ѕорис ¬икторович –аушенбах Ље написао дивну кЬигу о иконопису. », узгред речено, део ове кЬиге Ље био обЉавЪен у часопису Ђ омунистї.

£едноставно, тада ниЉе било могуЮе отворено освештавати ракете. “о Ље било време ’рушчова Ц време наЉвеЮих прогона ÷ркве, чак више него у —таЪиново доба. ’рушчовЪеви прогони нису били само сурови, веЮ некако префиЬени. ј веруЉуЮи Ъуди су правили космичке апарате с молитвом. —а сигурношЮу могу да говорим о томе, зато што имам познанике меРу руководиоцима ракетних корпорациЉа коЉи су причали како су видели да угледни научници закрштаЉу ракету из далека, кад Ље била лансирана. ћолили су се, молили су ЅожиЉу помоЮ, да им ќн помогне да Ьихове идеЉе, оваплоЮене у металу, добро раде. »ако, мислим да су, наравно, схватали да ове идеЉе нису могле да се поЉаве саме по себи Ц √оспод им Ље помагао.

Ц Ўта мислите, због чега Ъуди коЉи су схватили извесне законе постоЉаЬа, коЉи су увидели извесну хармониЉу, долазе до закЪучка о томе да све то не може бити, на пример, резултат еволуциЉе ¬асеЪене?

Ц «ато што, увидевши лепоту Ѕожанске творевине човек постаЉе ближи Ѕогу. ј кад се налази поред Ѕога, не може да остане у греховном стаЬу у коЉем се налазио. Ќа пример, кад се —илуан јтонски, коЉег Ље обузела страшна туга, молио испред иконе —паситеЪа, √оспод Ље одЉедном оживео на икони. ” истом тренутку —илуан јтонски Ље све схватио и одмах га Ље напустило греховно стаЬе чамотиЬе и туге. Мегово срце Ље било испуЬено оним што Ѕог Љесте. ј Ѕог Ље Кубав и —миреЬе.  асниЉе се подижник целог живота сеЮао осеЮаЬа коЉа су га тада обузела. » целог живота Ље молио √оспода да му даруЉе могуЮност да буде исто тако смирен.

Ц «ашто Ље молио управо за смиреЬе? «ашто ниЉе молио да му врати осеЮаЉ Кубави?

Ц ƒа, Кубав Ље нешто наЉвеЮе што постоЉи у ¬асеЪени. ќна човека чини богочовеком. ЅиЮем сличним Ѕогу. јли, ниЉе могуЮе стеЮи Кубав без смиреЬа. ќва Ъубав не пада само онда кад постоЉи смиреЬе. “ако Ље говорио велики ћакариЉе ќптински. —миреЬе омогуЮава човеку да не постане гордеЪив, да схвати да ниЉе нешто сам открио, веЮ му Ље √оспод, по —воЉоЉ милости, подигао краЉичак завесе. ј кад човек види Ѕога у своЉоЉ близини с Ьега као да пада греховна мрена. ћеРутим, испоставЪа се да се слична ствар не дешава само кад човек види —амог Ѕога, веЮ и ЅожиЉу творевину коЉе се ниЉе дотакла прЪавштина. ќво човека меЬа, чини га боЪим. £едноставниЉе се може схватити на конкретном примеру. ≈во, сетите се, кад видимо нека места на коЉима Ље живео свет човек, кад видимо Ьегове ствари, осеЮамо посебну благодат. Ќа пример, кад долазимо у “роЉице-—ергиЉеву Ћавру, код нашег аве —ергиЉа, или код преподобног аве нашег —ерафима —аровског, осеЮамо како велика благодат, по молитвама свеца, силази на ово место. ј и Ћавра, и ƒивеЉевска обитеЪ су дело Ъудских руку, а шта реЮи о творевини √оспода! ј цео свет Ље творевина руку ЅожиЉих. » на неоскрнавЪеним местима човек осеЮа изузетну благодат. » изузетну радост.

 ао пример желим да наведем занимЪив догаРаЉ чиЉи Ље сведок био космонаут ¬алериЉе  орзун. ѕричао ми Ље да Ље кад Ље летео по други пут Љедне ноЮи на станици у орбити видео како француска астронауткиЬа  лоди јндре ≈Ьере седи поред илуминатора и пажЪиво гледа «емЪу кроз Ьега. «абринуо се, долетео Ље опрезно до Ье да Ље не би уплашио и упитао Ље зашто не спава. ј  лоди Ље одговорила да не може да спава зато што жели да се диви «емЪи. –екла му Ље да се не брине: с Ьом Ље све у реду и осеЮа се апсолутно среЮно. ¬алериЉе √ригориЉевич Ље тада упитао  лоди: Ђј шта Ље среЮа?ї ЂЌе знам, - одговорила Ље, - али се осеЮам апсолутно среЮно!ї

»гуман £ов (“алац) »гуман £ов (“алац)
††††

≈то, кад човек има неку благодат ако га неко упита шта Ље то, он неЮе моЮи да обЉасни ономе ко ниЉе видео слично стаЬе. «ато што ову пуноЮу може да схвати само онаЉ ко Ље доживео исто. “ада се све може обЉаснити врло Љедноставним речима.

Цќче, космонаути су Ъуди коЉи су имали среЮу да виде сву лепоту «емаЪске кугле. ƒа ли сматрате да их то меЬа на неки посебан начин?

Ц Ќа ћ — се безусловно налазе Ъуди коЉи теже ка √осподу.  ад човек гледа звезде и диви се звезданом небу и радуЉе се, наравно, то говори о томе да човек, чак ни не схватаЉуЮи то, тражи Ѕога. ѕравог Ѕога, живог Ѕога. “о Ље дубока чежЬа за Ѕогом.  осмонаути у некоЉ невидЪивоЉ равни долазе у додир с лепотом створеног света и то има великог утицаЉа на Ьих.

 ад се космонаути налазе на ћ — меРу Ьима се успоставЪаЉу потпуно другачиЉи односи у пореРеЬу с онима коЉи обично постоЉе меРу Ъудима на «емЪи.  ако Ље рекао Љедан амерички астронаут: Ђ ад гледам кроз илуминатор, не видим границе. ¬идим «емЪу: она Ље плава, жута, зелена.ї ƒакле, због првородног греха коЉи су починили јдам и ≈ва човек Ље обично лишен овакве целовитости. «намо да Ље човечанство било Љединствено, а изградЬа ¬авилонске куле Ље довела до тога да има много Љезика, значи, поЉавило се мноштво граница. Куди су и пре тога били у неприЉатеЪским односима, али су после ове поделе почели изузетно окрутно да ратуЉу. £едно племе Ље ишло у рат против другог, покушаваЉуЮи да пороби, да потчини себи Ьегова осеЮаЬа, жеЪе, да га примора да ради за Ьега. „овек се удаЪио од Ѕога. јли кад су Ъуди на станици у орбити, тамо се све изглаРуЉе, зато што се, као прво, Ъуди стално налазе на ивици неке опасности, Љер Ље космос агресивна средина. ѕриродно, могу да преживе само ако се налазе у маРусобним братским односима.

Ц ѕример  лоди ≈Ьере коЉи сте навели Ље врло занимЪив. ƒа ли су ¬ам можда космонаути поверавали Љош неке догаРаЉе из свог живота у орбити?

Ц Ћепе примере братског понашаЬа даЉу ванредне ситуациЉе, Љер се човек у потпуности открива пред лицем опасности. “ако Ље 23. фебруара 1997. године на станици Ђћирї, претходници ћ —, избио пожар. » сви они коЉи су били на станици пожурили су да га гасе: и –уси, и јмериканац, и Ќемац. £ер, да Ље била уништена станица, нико не би могао да преживи. —ам човек не може да се спаси. » у таквим тренуцима Ъуди постаЉу свесни те чиЬенице. ћада, наравно, има различитих Ќемаца, различитих јмериканаца и различитих –уса. »пак, на станици у орбити владаЉу посебни односи меРу Ъудима, они се одликуЉу топлином.

Ц ќче, а да ли се ова изузетно топла атмосфера може обЉаснити тиме што се врши врло строг одабир кандидата за космички одред? »змеРу осталог, и психолошки. £ер, тамо доспеваЉу само психички изузетно стабилни, неконфликтни и мирни Ъуди.

Ц –еЮи Юу Љедну ствар: космонаут ниЉе идеалан човек; космонаут ниЉе савршен човек; космонаут ниЉе светац. —ам по себи скафандер не чини човек горим или боЪим. »ако обнажава Љаке стране личности. »сто као и слабе. «ато Ље рад космонаута опасан посао, сложен посао коЉи захтева велики интелект и храброст, и човек има потребу, мора да мобилизуЉе све наЉбоЪе што постоЉи у Ьему: стручна знаЬа, искуство, самоодрицаЬе. јли, ако човек живи ван Ѕога лет у космос га може учинити не боЪим, веЮ 1000 пута горим.

Ц  ако то? “реба се показати само с наЉбоЪе стране. Ќема потребе да човек, као у неким земаЪским професиЉама, прибегава лукавству, да се додворава, да цинично некога доводи у заблуду како би обавио поверени задатак. Ќема ни претпоставки за изазиваЬе частоЪубЪа: свако обавЪа мисиЉу коЉа му Ље поверена, све Ље Љасно прописано у инструкциЉама, свака радЬа Ље увежбана Љош на «емЪи. Ќико неЮе покушаати као на пример у шоу-бизнису, да изаРе први на сцену. » то Љош по сваку цену.

Ц ƒа, али ту делуЉу други фактори. «ато што, како год окренеш, космонаута има мало: у читавоЉ историЉи човечанства у космосу Ље било свега 500 Ъуди тако да после повратка на «емЪу, наравно, осеЮаЉу да су по нечему посебни. ќколина испоЪава поЉачано интересоваЬе за Ьих, и Ъуди се према Ьима имаЉу посебан однос: он се у поЉединим случаЉевима не може назвати само поштоваЬем Ц не, то Ље нешто више. » неки не могу да издрже Ђзвездануї болест. „овек почиЬе да мисли да Ље Ќ≈Ў“ќ, да Ље Ќ≈ ќ, а уствари Ц ниЉе ништа посебно, осим што Ље стекао нека специвична знаЬа и навике Ц а тим склоностима га Ље, узгред речено Ц √оспод наградио, - прошао Ље успешно медицинску комисиЉу (хвала Ѕогу и на томе) и летео Ље у космос. ј моралне особине су се приликом провере показале као слабе: нема ни великодушности, ни стрпЪеЬа, ни смиреЬа, ничега. “о се може стеЮи, а може се и изгубити.

††††

“о Ље као и код монаха. „есто поредим (ово пореРеЬе чак ниЉе први пут мени пало на памет, о томе смо веЮ говорили прошли пут) космонауте и монахе. Ќа постригу монах добиЉа известан залог Ц на земЪи не постоЉи ништа изнад монаштва. јли, може све да усмери себи на осуду Ц да живи као свиЬа. » уместо велике награде коЉу му Ѕог даЉе зато што се одриче целог света, он добиЉа страшну казну. —ве зависи од Ьега. «алог Ље веЮ дат због тога што се човек одрекао света, али ако живи неправилно, то неЮе довести до добра. »сто тако Ље и овде. „овеку се даЉе залог Ц може да види створени свет, може да осети Ц да опипа рукама, да види очима Ц да постане заЉедничар у како Ље √оспод стварао свет. “о Ље велика лепота, она Ље недокучива, она се не може видети на «емЪи. » то невидЪиво делуЉе на душу, на срце Ц не може се обЉаснити како, али душа почиЬе да осеЮа. » ако човек са захвалношЮу и с трепетом прима оваЉ дар Ц он, као  лоди, може да каже: Ђјпсолутно сам среЮан.ї јли, ако човек умисли да Ље нешто посебно, пошто му Ље дато да то види Ц готово Ље. ѕостаЉе сличан јдаму коЉи Ље Љедном одлучио да спозна свет без Ѕога.

Ц ќче £ове, зашто након оваквог Ђпродораї, кад Ље човечанство успело да превлада земЪину тежу, кад Ље успело да схвати како се може живети на станици у орбити, кад Ље чак успело да доРе на ћесец, ми сад као да тапкамо у месту? £ер од тада ниЉе било никаквих гениЉалних откриЮа коЉа би нам помогла да даЪе напредуЉемо.

Ц Ѕог,  оЉи Ље све створио, могао би да нам да такво знаЬе, да нам омогуЮи да доРемо до таквог откриЮа да можемо да полетимо куд год желимо. јли, само у случаЉу кад бисмо били спремни за ова откриЮа, да налазеЮи се у Ѕогу, живеЮи у Ѕогу, путуЉемо у друге √алаксиЉе. ј како можемо говорити о другим звездама и другим световима ако Ље створени свет тако огроман да не можемо чак ни да замислимо?! ≈во, на пример, не можемо да долетимо ни до средине нашег —унчевог система, Љош увек немамо такву заштиту од сунчевог и космичког зрачеЬа, немамо тако моЮне моторе. ј сад замислите да се звездани систем јлфа  ентаур коЉи Ље наЉближи —унцу, налази на удаЪености од 43 светлосне године.  ад бисмо направили брод коЉи би се кретао брзином светлости, а сматра се да на свету не постоЉи ништа брже, чак и уз такву огромну брзину морали бисмо да летимо три-четири године. ј наЉближа √алаксиЉа се налази на удаЪености од 2,5 милиона светлосних година. ќдносно, брзином светлости бисмо морали да летимо 2,5 милиЉарде година!  раЉЬа тачка ¬асеЪене коЉа се види уз помоЮу телескопа налази се на удаЪености од 14 милиЉарди светлостних година. ј колико у овом простору има √алаксиЉа? ќтприлике, наравно, Љер нико не може да каже прецизно? 500 милиЉарди! Ќаучници кажу да у просечноЉ √алаксиЉи има око 600-700 милиЉарди звезда. «амислите колико их има у целоЉ ¬асеЪени! » Ъудски живот не би био довоЪан да се долети до Ьих.

Ц јли, због чега Ље требало стварати тако огроман простор ако живот постоЉи само на «емЪи, а «емЪани не могу чак ни да замисле у потпуности размере ¬асеЪене, Љер Ъудски разум не размишЪа у таквим категориЉама? «ашто Ље требало стварати тако огроман свет без живота?

Ц Ћомоносов, наш великан, коЉи Ље био и дубоко веруЉуЮи човек и истакнути научник, Ље говорио: Ђ“ворац Ље Ъудском роду дао две кЬиге. ” ЉедноЉ Ље показао —воЉе величанство, у другоЉ —воЉу воЪу. ѕрва Ље оваЉ видЪиви свет, коЉи Ље створио како би човек гледаЉуЮи величину, лепоту и склад Мегове творевине, признао Ѕожанску свемоЮ у складу с поимаЬем коЉе му Ље даровано. ƒруга кЬига Ље —вето ѕисмо. ” ЬоЉ Ље показана жеЪа “ворца за нашим спасеЬем.ї

“о Ље веома занимЪива мисао! «начи, све ово огромно звездано небо нам Ље дато да бисмо могли да схватимо Ц макар и магловито Ц —лаву ЅожиЉу. » да спознавши Ьену величину кажемо: —лава “еби, Ѕоже!

ќтац £ов код апарата коЉи се спушта. ќтац £ов код апарата коЉи се спушта.
††††

√оспод Ље створио целу ¬асеЪену за нас. » кад би човек живео по ЉеванРеЪским заповестима Ѕог би могао да му да могуЮност да спознаЉе Мегову творевину путуЉуЮи ¬асеЪеном.

Ц јли, шта √а спречава да нам откриЉе ова знаЬа?

Ц Ѕогу ниЉе тешко да нам откриЉе, али човек своЉим грубим умом не може да схвати и да чуЉе глас ЅожЉи, Љер грехови и страсти ограничаваЉу Ьегову свест. »стинску спознаЉу о створеном свету, о ¬асеЪени, може имати само човек чистог срца. ѕо нашем, то Ље светац. ќдносно, заиста свет човек коЉи Ље очистио своЉе срце од греха, од страсти Ц само он може заиста да види, да спона оно што Ље око Ьега и да увиди сву величину и премудрост ЅожиЉу. Куди коЉи нису очистили срце до краЉа, односно наши савремени научници, или они коЉи су живели раниЉе Ц само су делимично могли доЮи у додир с овим кретаЬем нетварних Ѕожанских енергиЉа у ¬асеЪени, у створенм свету.

√оспод Ље откривао таЉне створеног света свим великим свецима. √ригориЉу ѕалами, —ерафиму —аровском, —ергиЉу –адоЬешком...

Ц јли, зашто онда нико од Ьих ниЉе описао ова откровеЬа?

Ц ќни су дорасли томе и схватали су да ако се Ѕожанске таЉне откриЉу обичном човеку коЉи ниЉе очистио срце, то би имало исти ефекат као да се прваку, коЉи зна да броЉи до 100 откриваЉу знаЬа коЉа су доступна свршеном студенту Ѕауманског унвиерзитета.

Ц „овека обузима страх кад помисли да око нас постоЉи тако огроман свет, беживотан, коЉи живи по законима коЉи су нам несхватЪиви.

Ц Ѕило би страшно кад бисмо били без Ѕога.

ќ томе Ље лепо рекао ѕаскал кад га Ље Љедном неко упитао да ли веруЉе у Ѕога. ќдговорио Ље да све Ъуде дели на три категориЉе. ” прву спадаЉу они коЉи су спознали Ѕога и служе ћу. “о су паметни и среЮни Ъуди.

ƒруги су они коЉи не познаЉу Ѕога, али √а траже. “о су паметни, али Љош увек несреЮни Ъуди.

» треЮи су они коЉи не знаЉу Ѕога и не желе да ћу служе. “о су глупи и несреЮни Ъуди.

ЌиЉе главно спознати створени свет, веЮ спознати “ворца. »стинитог, живог Ѕога. “ада Юе нам се све открити. «ато што нема ничега изнад знаЬа о Ѕогу.

— игуманом £овом (“алацем) разговарала Ље ћарина Ћев

—а руског ћарина “одиЮ

07 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0