Srpska

“ри века  арловачке митрополиЉе

≈пархиЉа сремска Ље, по други пут за само месец дана, била домаЮин МеговоЉ —ветости, па су свештенство, монаштво и верни народ пристигли са свих страна да дочекаЉу ѕатриЉарха српског √. »ринеЉа.

††††

” —ремским  арловцима Ље 3. новембра на прослави три века од осниваЬа  арловачке митрополиЉе било наЉвише младих, ученика, деце коЉи су са своЉим учитеЪима, професорима, родитеЪима дошли да учествуЉу у црквеноЦнародном сабору, покажу свету да су наша вера, историЉа, традициЉа, култура и све оно што у срцима носимо део историЉске баштине и културе читавог човечанства. —ветом јрхиЉереЉском ЋитургиЉом началствовао Ље ѕатриЉарх српски √. »ринеЉ, а саслуживали су Михова ѕреосвештенства господа епископи: сремски ¬асилиЉе, шабачки ЋаврентиЉе, бачки »ринеЉ, браничевски »гЬатиЉе, осЉечкопоЪски ЋукиЉан, зворничко-тузлански ’ризостом, банатски Ќиканор, будимски ЋукиЉан, крушевачки ƒавид и бихаЮко-петровачки јтанасиЉе.

Ѕогослови  арловачке богословиЉе и хор „—вети ЌиколаЉ“ певали су торжествено, док Ље верни народ све време богослужеЬа прилазио икони —ветог Ќиколе у храму, и поЉао Љедним устима и Љедним срцем —имвол вере и молитву ќче наш. ≈пископ сремски ¬асилиЉе Ље у поздравном слову казивао о поновноЉ радости због оваквог црквено-народног сабраЬа, о значаЉу  арловачке митрополиЉе за —рпску ѕравославну ÷ркву и за духовни и национални идентитет српског народа.

„КубеЮи своЉ народ, митрополити и патриЉарси карловачки, имаЉуЮи визиЉу и за децу двадесет првог века, оставили су упечатЪив траг и велики капитал данашЬим поколеЬима...

“реба нагласити да Ље у  арловачкоЉ митрополиЉи пред почетак ѕрвог светског рата живело 1.200.000 верника настаЬених у —лавониЉи, ’рватскоЉ, ћаРарскоЉ, данашЬоЉ –умуниЉи, а од тога преко пола милиона у —рпскоЉ ¬оЉводини. ” то време смо имали преко 720 оформЪених парохиЉа са 126 филиЉалних парохиЉа, 777 светих храмова, 722 канонска свештеника, а уз то, велики броЉ монашких лица коЉа су делала у манастирима и у другим црквеним заводима као што су црквено-школске општине и харитативне установе.

ќбележаваЬе три века  арловачке митрополиЉе представЪа значаЉан ЉубилеЉ за —рпску ÷ркву, коЉа Ље кроз своЉу бурну историЉу имала улогу маЉке, духовнога старатеЪа, и коЉа Ље била дубоко укореЬена у народну традициЉу, културу, писменост и развоЉ научне мисли.  арловачка митрополиЉа Ље била место важних догаРаЬа, место одакле се на невоЪе и Ъудска страдаЬа и материЉална разараЬа одговарало истраЉношЮу и посвеЮеношЮу интересима свога народа,“ истакао Ље ¬ладика сремски г. ¬асилиЉе.

«ахваЪуЉуЮи, пре свега, √осподу за три стотине година живота и рада  арловачке митрополиЉе, ѕатриЉарх »ринеЉ Ље, након поздравног слова ¬ладике ¬асилиЉа, подсетио на историЉске догаРаЉе везане за  арловачку митрополиЉу и на пет великих српских сеоба почев од 15. века, у коЉима су —рби напуштали огЬишта и светиЬе бежеЮи од зла, али с надом да Ље Ьихов одлазак само привремен и да Юе се вратити на своЉа огЬишта:

††††

„Ќажалост, историЉа се понавЪа.  ада Ље ѕатриЉарх јрсениЉе „арноЉевиЮ повео своЉ народ, пошао Ље, како Ље рекао ¬ладика сремски ¬асилиЉе, своЉима, Љер су се овде од 15. века насеЪавали —рби бежеЮи од “урака са тужног  осова и тога дела —рбиЉе. «ато, када Ље дошао овде, дошао Ље своЉима и своЉи су га примили. ”лога ѕатриЉарха јрсениЉа „арноЉевиЮа Ље била да обнови оно што Ље пре тога настало, да оснуЉе седам нових епархиЉа и да отпочне нови живот у овом делу света. —ве до укидаЬа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе 1766. године, карловачки митрополити су живели ѕеЮком ѕатриЉаршиЉом, слушали су Ьен глас, помиЬали ѕатриЉарха пеЮкога, и себе сматрали деловима ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе.  ада Ље укинута ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа, тадашЬи митрополити су имали зваЬе патриЉараха српских коЉе Ље признала ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа, и друге патриЉаршиЉе. —ва духовна власт Ље притом прешла на  арловачку митрополиЉу, и то зваЬе Ље формално добио ѕатриЉарх £осиф –аЉачиЮ 1848. када Ље формирана —рпска ¬оЉводина. —рпски народ Ље имао велики благослов ЅожЉи да су га у овом бурном времену водиле велике личности коЉи су били прави ћоЉсеЉи и »суси Ќавини. Ќаиме, митрополити су се старали да овамо пренесу живот коЉи су водили у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, настоЉали су да организуЉу своЉу ÷ркву, да користе све благодати средине у коЉоЉ су живели, основали су црквено-народне саборе коЉих до тада ниЉе било, одупирали су се са верним народом униЉаЮеЬу и притисцима –имокатоличке цркве“

††††

ќ времену коЉе се историЉски и данас понавЪа за српски народ, ѕатриЉарх »ринеЉ Ље казао: „» данас —рби беже са  осова и ћетохиЉе, а нико не бежи од добра, него од беде и невоЪе. —рбе Ље беда и невоЪа натерала да напусте своЉе светиЬе и домове, да понесу оно што Ље наЉдраже и наЉвредниЉе: свете мошти и свете иконе, коЉе су их пратиле кроз читав живот на овим просторима. » онда као и данас бежали су, прогоЬени, с надом да Юе се ускоро вратити. “а нада Ље била присутна и у време јрсениЉа „арноЉевиЮа кад су сматрали да Ље Ьихово бекство привремено, да Юе јустриЉа помоЮи да се оваЉ део ≈вропе и света ослободи од “урака и да се мирно врате своЉим домовима, своЉим светиЬама и гробЪима, свему ономе што су сматрали за светиЬу из своЉе историЉе и културе. Ќажалост, то се ниЉе остварило; штавише, понавЪа се и данас. ÷уримо са  осова пет стотина и више година, и право Ље чудо што уопште тамо и постоЉимо као народ, —рпска ÷рква, српска историЉа. ќдржаваЉу нас свест о нашим светиЬама на  осову и ћетохиЉи, наше наЉвеЮе светиЬе, и они свети кивоти коЉи се налазе у ѕеЮкоЉ патриЉаршиЉи, свети кивот —тефана ƒечанског и друге светиЬе. “а света земЪа Ље обагрена крвЪу српских мученика, Ьених бранитеЪа. » данас, као и некада из времена јрсениЉа „арноЉевиЮа, надамо се вратити се на  осово и ћетохиЉу. £а лично веруЉем да нас √оспод неЮе оставити. “амошЬе светиЬе стоЉе пред лицем ЅожЉим. ѕатили смо и страдали, и то доживЪавамо и данас, али се надам да нас √оспод неЮе оставити Ц све докле год су светиЬе  осова и ћетохиЉе у нашим срцима и у нашим душама. ƒок Ље наша молитва пред √осподом и светим угодницима Меговим,  осово Юе бити наше.

—ветоЉ јрхиЉереЉскоЉ ЋитургиЉи присуствовали су министар просвете и науке у ¬лади –епублике —рбиЉе “омислав £овановиЮ, председник —купштине ¬оЉводине »штван ѕастор, представници републичке и покраЉинске власти, градоначелници неколико градова ≈пархиЉе сремске, градоначелник —ремских  арловаца, представници дипломатског кора, представници ¬оЉске —рбиЉе, личности из Љавног и културног живота, генерални секретар —рпске академиЉе наука и уметности академик ƒимитриЉе —тефановиЮ, директор  анцелариЉе за сарадЬу са ÷рквама и верским заЉедницама др ћилета –адоЉевиЮ са помоЮником “омиславом ЅранковиЮем.

ѕосле завршене ЋитургиЉе сви су се сабрали у непрегледну литиЉу и упутили у √орЬу цркву, где Ље одржан помен патриЉарсима √еоргиЉу ЅранковиЮу и ЋукиЉану ЅогдановиЮу.

ѕравославЪе

11 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0