Srpska

ќставЪаЉу свет како би схватили смисао вере

Ќа празник ¬аведеЬа у храм ѕресвете Ѕогородице разговарали смо о монаштву са схиархимандритом »лиЉом (Ќоздрином), духовником Мегове —ветости ѕатриЉарха  ирила и оптинске братиЉе.

 —хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин) ‘ото: ¬ладимир ’одаков —хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин) ‘ото: ¬ладимир ’одаков
††††

Ц ќче, за монахе се каже да су то воЪена деца √оспода. »ли тако кажу сами монаси? £ер, √оспод воли све, чак и оне коЉи су далеки од вере и од ÷ркве. «бог чега Ъуди постаЉу монаси?

Ц ћонаштво, као и само хришЮанство, постоЉи 2000 година. ’ришЮанство Ље основа нашег живота, а непролазну авангарду хришЮанске вере, Ьену окосницу, наравно чини монаштво. ћонаштво садржи оствареЬе идеала вере, а √оспод као Ьен ”темеЪивач остаЉе ”темеЪивач монаштва. —паситеЪ  оЉи Ље —ебе називао —ином „овечиЉим и  оЉи Ље био истински „овек, ниЉе имао породицу и природно нам Ље показао: да би човек остварио веру треба у свему да се угледа на ’риста. Ѕез угледаЬа на ’риста неЮемо моЮи да покажемо чистоту исповедаЬа вере. ѕрви мученици за ’риста нису жалили своЉ живот положивши га за веру, за оно што Ље √оспод ставио у основу смисла свега што постоЉи.

ћонаси коЉи живе у манастирима од првих векова хришЮанства представЪаЉу пример за углед. ќни оставЪаЉу свет како би схватили суштину хришЮанског живота и смисао наше вере. ћонашки ритам чува хришЮански живот као основу. Куди креЮу монашким путем занемаруЉуЮи радост света, сведочеЮи да нису обавезни: сакупЪаЬе блага, опиЉаЬе земаЪском среЮом и породичне радости, све што често тражи Ъудска природа.

„овеков живот се не завршава локваЬем на надгробноЉ хумци. ќн се наставЪа и после смрти. ѕостоЉи душа и човек ниЉе некакав примитивни уреРаЉ, он Ље наЉузвишениЉа ЅожиЉа творевина. » чак кад би био просто споЉ атома и молекула, он без душе не би био човек. „овек има тело и душу и ове две животне супстанце имаЉу сопствене снаге. „овеку су такоРе били дати разум и слобода. »маЉуЮи слободу човек Ље одступио, ниЉе успео да се одржи у раЉском стаЬу. ћеРутим, кроз страдаЬа —паситеЪа, кроз победу Ѕога над Раволом, он Ље стекао могуЮност да се поново врати вечном животу. Ќа основу слободе и разума оствареЬе вечности на природан начин ниЉе доступно само монасима, веЮ свим Ъудима уопште. ћонаштво у глобалном смислу чини релативно мали део човечанства.

÷рква не прославЪа само оне коЉи живе у манастирима. ” свету такоРе има Ъуди коЉи живе целомудрено и свето. ћеРутим, има и оних коЉи без икаквог расуРиваЬа одустаЉу чак и од саме жеЪе да схвате смисао. ќви Ъуди не размишЪаЉу о томе да ли постоЉе основе да се не признаЉу вера и вечни живот. ¬ероватно, постоЉе основе и за то, али има много више основа да се сматра да вечни живот постоЉи. »з приче о богаташу и Ћазару знамо да Ље богаташ налазеЮи се у страшном стаЬу, молио √оспода да пошаЪе јврама код Ьегових роРака како би им рекао да постоЉи загробни свет. ћеРутим, √оспод Ље одговорио да на земЪи има довоЪно сведочанстава коЉа су оставили пророци, али Ъуди не веруЉу, не желе да размишЪаЉу о томе. √оспод Ље васкрсао и показао Ље —воЉа чуда, васкрсавали су мртви и ЉавЪали су се многи, али ако човек не жели да веруЉе Ц како му се може помоЮи?

Ц „есто имамо прилике да чуЉемо да пошто Ље монашка традициЉа у –усиЉи била прекинута треба да преузимамо искуство од ÷ркава коЉе нису подвргаване разараЬима. ƒа ли Ље ово искуство код нас примеЬиво?

Ц  ао институциЉа монаштво Ље за време свог постоЉаЬа створило своЉу структуру, своЉ начин живота. ” –усиЉи Ље било око 1000 манастира. Ќаравно, било би пожеЪно имати обличЉе, дух древног монаштва коЉе за нас остаЉе узор. ћеРутим, сад Ље врло важно обновити руско монаштво, обновити обличЉе коЉе Ље –усиЉа имала пре револуциЉе.

–уски манастири нису били лепи само споЪа. ћноштво Ъуди Ље у обитеЪима налазило уточиште и утеху за своЉе душе. ќни коЉи због нечега нису могли да се снаРу у животу такоРе су налазили прибежиште у манастирима. ћеРутим, пошто Ље револуциЉа ишла бандитским путем погазивши све законе Ъудског заЉедничког живота, разума и воЪе, тако ни уништаваЬе манастира, храмова, убиства веруЉуЮих, посебно свештенства, без суда и истраге, нису имали законитих основа. ” многим областима –усиЉе Ље стреЪано и у логорима мучки убиЉено на стотине хиЪада монаха. ѕред рат Ље читава петолетка била посвеЮена уништаваЬу ÷ркве. »сти задатак Ље после рата желео да оствари ’рушчов, а и не само он, веЮ комунисти уопште. »рониЉа судбине се састоЉи у томе да Ље и нама било апсолутно Љасно да Ље то био РавоЪи задатак.

¬арварско уништаваЬе манастира се одвиЉало неЪудски, неразумно. ј после уништаваЬа они су представЪали само плач, ЉецаЉе и несреЮу. ќве обЉекте често нису користили ни они коЉи су их одузели од ÷ркве. ћноги храмови су подсеЮали на градове уништене у рату. Ќа пример, град ќрЉол у мом завичаЉу, или град ¬елики Ћуки, у коЉем ниЉе остало ниЉедно здаЬе после бомбардоваЬа и након што Ље град прелазио из руке у руку. £асно Ље да се све то ниЉе одвиЉало без учествоваЬа неприЉатеЪских снага и да су све то трагови Равола коЉи се бори против Ѕога. Ааво Ље упослио читаве легионе своЉих слугу како би уништио –усиЉу, а –усиЉу Ље требало уништити како би се уништили црквеи манастири. ћеРутим, мора се признати да веру ниЉе успео да уништи.

Ц ” доба информационих технологиЉа монаштво доживЪава необичан период. ќ догаРаЉима из манастирског живота обавештава саЉт —инодалног одеЪеЬа за манастире и монаштво. ѕроЉекат документа ћеРусаборног присуства коЉи Ље посвеЮен манастирском животу постаЉе предмет интернет-дискусиЉа. ƒа ли треба, по ¬ашем мишЪеЬу, посвеЮивати тако много пажЬе проблемима монаштва у медиЉима?

Ц Ќего како? —паситеЪ се назива Ћогос, што значи –еч (од грчког Ц „смисао“, „разум“). Ѕог у Ћичности —паситеЪа говори истину о —еби. ќн каже какав треба да буде смисао Ъудског живота. √оспод Ље Ъудима дао разум и никога не приморава на спасеЬе. ” освит човечанства, у раЉу, √оспод Ље могао да забрани Ъудима да падну, да им не дâ могуЮност да послушаЉу Равола. ћеРутим, тада би требало забранити човеку да има воЪу. ѕрво јдамово искушеЬе Ље била Ьегова слобода Ц слобода да бира измеРу добра и зла. ќдузети слободу значи оставити човека у стаЬу принуде, одсуства слободе. ћеРутим, √оспод нам даЉе могуЮност да вратимо своЉу среЮу, да вратимо раЉ. —пасеЬе се одвиЉа кроз веру у Ѕога –еч. ”з помоЮ речи човек општи у породици, с другим Ъудима. –еч Ћогос Ље нашла одраз и у науци. ”з помоЮ речи сведочимо своЉу веру. «а време прогона за реч ЉеванРеЪске проповеди Ъуди су били протеривани на —оловке и у друге логоре, уништаване су кЬиге. Ѕог Ље човеку дао слободу, а Раво му забраЬуЉе да говори.

’ришЮанска мисиЉа треба да буде слободна и да одржава достоЉанство човека коЉем Ље дарована разумна воЪа. „овек треба да говори истину, а истина Ље на нашоЉ страни, на страни хришЮанске вере. —ве што имамо на располагаЬу Ц радио, телевизиЉу, интернет Ц све нам Ље то √оспод дао како би човек добио могуЮност да остваруЉе своЉе спасеЬе у широком смислу. “ако да Ље наша мисиЉа, мисиЉа хришЮанске вере, неопходна.

–азговарала: £екатерина ќрлова

—а руског ћарина “одиЮ

13 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0