Srpska

¬реме информационих ратова

»нтервЉу: ¬ладимир £акуЬин, директор –уских железница

—реЮан сам што –∆ƒ гради железницу у —рбиЉи, не као директор железнице за кога Ље то Љедан до броЉних уговора, него као човек коЉи на таЉ начин покушава да бар мало компензуЉе бол коЉи Ље —рбиЉа осетила у то време

 ад год се говори о могуЮем наследнику ¬ладимира ѕутина на месту председника државе, обавезно се помене и ¬ладимир £акуЬин, искусни руководилац огромног колектива –уских железница (–∆ƒ), коЉи имавише од милион Ъуди. £акуЬин Ље Љедан од старих леЬинградских ѕутинових приЉатеЪа и страни медиЉи често пишу о Ьеговом „великом утицаЉу” на руског председника („‘орбс”).

Ѕавио се дипломатиЉом, био Ље у два мандата заменик министра саобраЮаЉа, да би пре девет година постао директор –∆ƒ. ѕредседник Ље ‘онда „јндреЉ ѕрвозвани” и сваке године на ”скрс лично учествуЉе у доношеЬу у –усиЉу благодатног огЬа с ’ристовог гроба у £ерусалиму. –уководи „÷ентром националне славе”, а председник Ље и меРународног форума „ƒиЉалог цивилизациЉа” коЉи се сваке године одржава на –одосу.Ц –∆ƒ Ље треЮа по дужини железница у свету (више од сто хиЪада километара), а по дужиниелектрификованог дела Ље прва. —ада,усред зиме, у сваком дану пропусти 5.600 теретних возова, а у шпицу сезоне и по 11.000 возова. —ве то реализуЉе огроман колектив Ц од око милион непосредно запослених. —вако радно место има синергиЉски ефекат за економиЉу Ц отвара се Љош 3, 5 радних места у сродним или пратеЮим привредним гранама. јко се томе додаЉу чланови породица, дакле Љош по три или четири, добиЉа се огроман броЉ Ъуди коЉи живи од руских железница, представЪа £акуЬин компаниЉу коЉом руководи.

–езултати пословаЬа –∆ƒ поричу чиЬеницу да Ље држава лош власник...

ƒа, држава Ље власник, али Ље, рекао бих, пре маЮеха него маЉка. Ќимало нас не мази, можда смо зато и научили да сами зараРуЉемо. ”век смо имали позитиван биланс, Љедина смо корпорациЉа у –усиЉи у коЉоЉ Ље стопа раста плате строго везана за производност рада.

» Љедини сте сачували извесне навике из совЉетског периода Ц бесплатно лечеЬе за своЉе раднике, угаЪ за пензионере коЉи живе далеко од градова, бесплатно школоваЬе...

∆елезнички транспорт Ље веома сложен посао, посао везан за велики ризик и Ъуди мораЉу бити посвеЮени том послу. “а посвеЮеност се не формира по директиви. ƒа, код нас Ље строга дисциплина; да, одлука руководства мора да се спроведе; да, неиспуЬаваЬе одлуке председника компаниЉе значи отказ. “о се строго поштуЉе. јли, ми смо свесни у каквим условима наши Ъуди живе и раде. ћи нисмо баш наЉбоЪе уреРено друштво. «ато имамо сопствени пензиЉски фонд коЉи даЉе знатан додатак на пензиЉу, као и солидну отпремнину од око 10.000долара. —ваке године школуЉемо 8.000 студента. » не сматрамо да су то расходи, то су инвестициЉе у будуЮност компаниЉе.

–уске железнице су у припремама за ќлимпиЉаду обавиле огроман посао на изградЬи инфраструктуре у —очиЉу, 157 км пруге и путева, 17 тунела кроз кавкаске планине, 5 железничких станица... “е огромне успехе прате, нажалост, и приче о огромним краРама и корупциЉи коЉе понавЪаЉу чак и чланови ћќ -а.

ѕрема нормативима, за посао коЉи смо ми обавили, потребно Ље наЉмаЬе 8 година. ћи смо све урадили за 5! ” историЉи наше земЪе никад се тако ниЉе ништа урадило. ћожда, своЉевремено, ЅаЉкалско-амурска магистрала. £а се веома поносим тим проЉектом и поносим се Ъудима коЉи су га остварили.

ј што се оптужби тиче Ц ништа ново.ќнаЉ ко никад ништа ниЉе урадио, проглашава себе за наЉбоЪег судиЉу. ∆ивимо у време информационих ратова. Ќедавно Ље –оЉтерс обЉавио чланак да Ље Љедно село остало без воде зато што смо ми одатле узимали камен за изградЬу! »стина Ље да то село никад ниЉе имало воде, а да смо им ми, успут, саградили водовод кад су нас мештани замолили, а и нама Ље било згодно да не вучемо воду камионима. —лично Ље и с неким путевима.  ад Ље требало да пруга проРе кроз терен где расте шимширова шума, подигли смо пут на стубовеи сад имамо предиван поглед из воза на шимширову шуму. » нико о томе не говори. јли су измислили да Ље 30 процената украдено, неко може да измисли и више. ћене те приче не узбуРуЉу Љер знам да се наша првобитна процена вредности радова на инфраструктури потпуно поклопила са закЪучном експертизом.

ѕримаЉуЮи орден председника —рбиЉе у амбасади у ћоскви рекли сте да се стидите што –усиЉа ниЉе помогла —рбиЉи кад Ље бомбардована. —личне речи —рби често могу чути од своЉих руских приЉатеЪа. —матрате ли да Ље поЉединац одговоран за понашаЬе своЉе државе, иако,у суштини, не учествуЉе у доношеЬу одлука?

“радициЉа односа друштвоЦвласт, друштвоЦдржава, коЉа Ље своЉствена нама у –усиЉи, подразумева да кад говоримо о држави, ми кажемо „наша” земЪа, „моЉ” град. ” енглеском Љезику ви то неЮете чути, тамо кажу „ова” земЪа, „та” земЪа. “о Ље разлика коЉа носи цивилизациЉски карактер. —премаЉуЮи се за предаваЬе коЉе треба да држим у Ѕечу, посвеЮено цивилизационим основама државне политике, наишао сам на реченицу коЉу Ље изговорио  артер: „ћи не треба никоме да се извиЬавамо нити да осеЮамо грижу савести зато што су сви наши поступци били мотивисани добрим намерама”. ћогу само да му одговорим ƒантеовим речима: „ѕут до пакла поплочан Ље добрим намерама”. ƒакле, одговор на питаЬе Ље да Ља, као руски човек, осеЮам бол и горчину зато што смо били толико слаби, што су нас толико раздирали сопствени проблеми да нисмо могли да пружимо ону подршку коЉу Ље наша држава морала да пружи. јли, то ниЉе изменило наше односе, наше историЉске везе су толико Љаке и ништа их не може угрозити. —реЮан сам што –∆ƒ гради железницу у —рбиЉи, не као директор железнице за кога Ље то Љедан до броЉних уговора, него као човек коЉи на таЉ начин покушава да бар мало компензуЉе бол коЉи Ље —рбиЉа осетила у то време.

ќткуд таЉ помало необичан однос за бизнисмена?ѕоред тога, ви сте и инициЉатор многих добротворних акциЉа везаних за —рбиЉу Ц слали сте хуманитарну помоЮ на  осово и ћетохиЉу, организовали путоваЬе косовске деце у –усиЉу...

ѕоштено Юу вам реЮи, то се све поЉавило за време бомбардоваЬа и насилног одсецаЬа  осова и ћетохиЉе. “о Ље земЪа на коЉоЉ су концентрисани наЉзначаЉниЉи манастири, цркве, фреске... «емЪа натопЪена православЪем. » кад су почели да уништаваЉу православЪе, кад су се православни Ъуди, браЮа, сестре, деца... нашли у гету, ми смо решили да урадимо бар оно што можемо Ц да развиЉамо сарадЬу преко ‘онда „јндреЉ ѕрвозвани”и ÷ентра националне славе. ћорали смо нешто да учинимо...

ќве године обележавамо почетак ѕрвог светског рата. —ведоци смо покушаЉа ревизиЉе историЉе и жеЪе да се кривцима за рат прогласе —рбиЉа и –усиЉа.

” томе су наЉвеЮи стручЬаци англосаксонске цивилизациЉе, они су,измеРу осталог, подвргавали критичкоЉ анализи и „грешку” –усиЉе што Ље изабрала православЪе за државну религиЉу, фалсификовали чиЬенице, измишЪали бесмислице и то Ље све веома познато. “о Ље информациони рат и он се води беспоштедно. ¬оди се рат за уништаваЬе породичних вредности Љер то ствара могуЮност манипулациЉе сваким човеком поЉединачно. —ве те бесмислице о ѕрвом светском рату, о преЮуткиваЬу улоге –усиЉе у победи над фашизмом нису просто немарност, веЮ циЪана пропаганда усмерена на дезориЉентациЉу сваког поЉединог човека и дезориЉентациЉу друштва у оним земЪама о коЉима Ље реч.

—ваке године организуЉете „ƒиЉалог цивилизациЉа” на –одосу. ЌаЉистакнутиЉи интелектуалци из целог света разговараЉу, предлажу решеЬа, а моЮници не престаЉу да ратуЉу од завршетка ƒругог светског рата. ѕонекад се чини да сви ти разговори немаЉу баш много смисла...

ћало Ље говорити. ƒиЉалог, то су разговори равноправних представника цивилизациЉа.  ад постоЉи конфликт интереса, само диЉалог може да омогуЮи да се ситуациЉа не доводи до туче. — те тачке гледишта, диЉалог цивилизациЉа ниЉе просто место на коме се може слободно реЮи све што се мисли, него и инструмент израде прецизне анализе опште светске ситуациЉе у различитим сферама Ъудског живота Ц у економиЉи, политици, социЉалним сферама, геополитици... ѕример —ириЉе показуЉе да су, чак и при постоЉаЬу безусловних идеолошких и политичких противуречности измеРу –усиЉе и —јƒ, таква решеЬа могуЮа и то даЉе оптимизам. » хвала богу. Ћош мир Ље боЪи од добре сваРе.

* * *

Ѕезбедност ќлимпиЉаде

Ќико не може да обезбеди стопроцентну безбедност у целом свету, али на Љедном издвоЉеном, полузатвореном простору апсолутно може. —очи Ље веЮ полузатворен град. ј ускоро Юе бити потпуно затворен, у Ьега неЮе моЮи да се уРе без специЉалне дозволе, плус све технолошке справе, видео, специЉална ограда, специЉални центар и плус наравно рад специЉалних служби... —игуран сам да никаквих неприЉатности не може бити.

Кубинка ћилинчиЮ

ѕолитика

28 / 01 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0