Srpska

”скршЬи пост Љезиком богослужеЬа

††††

 ао брижЪива маЉка коЉа се непрекидно стара за своЉу дЉецу, ѕравославна ÷рква посредством свога богослужеЬа води сталну бригу о своЉим вЉерницима. ÷Љелокупни богослужбени циклус, свака служба и молитва има искЪучиво за циЪ да човЉека учини духовно боЪим и на таЉ начин приведе га ближе Ѕогу и спасеЬу. «бог тога богослужеЬе представЪа богатсво непроцЉенЪиве вриЉедности, духовну ризницу коЉа нас укрЉепЪуЉе у вЉери и води к познаЬу »стине. ѕосредством светог богослужеЬа нама се даруЉе Ѕожанска благодат, коЉа на Љедан сваршен и таЉанствен начин освеЮуЉе и обожуЉе цЉелокупног човЉека. ¬Љерници постаЉу учестници реалног, спасоносног догаРаЉа са ’ристом, а не само обичног молитвеног диЉалога. Ќа таЉ начин богослужеЬе Ље свЉдочанство и гаранциЉа нашег спасеЬа, Љер нам указуЉе Љедини исправни пут коЉи Ље установЪен самим Ѕогом и предат у наслиЉеРе роду Ъудском. ††

ЅогослужеЬе Ље дар Ъубави ЅожиЉе, коЉа жели да се сви Ъуди спасу и доРу до познаЬа истине. ќсновавши ÷ркву своЉу, Ѕог Љу Ље украсио светим богослужеЬем као изражЉем вЉечне везе и заЉднице са човЉечанством. ќн ниЉе хтЉео егоистично да се повуче, послиЉе страшне неправде и смрти на крсту, коЉу му Ље наЬео Ъудски род. ѕобуРен мотивом Ъубави према Ъудима и жеЪом да таЉна спасеЬа постане лако доступна, √оспод даруЉе бгослужеЬе као суштину саме ÷ркве. ќно Ље се Љавило свиЉету као вЉечна утЉеха свакоме човЉеку коЉи жели да уРе у благодатну заЉедницу са √осподом и вЉечно обитава са Миме. £ер као што нема вЉечнога живота без Ѕога, тако Ље и немогуЮе приближити се Ѕогу без активног учествоваЬа у ÷ркви то Љесте богослужеЬу.

ѕосредством светих служби ÷рква васпитава своЉу вЉерну дЉецу, духовно назидава, руководи и подржава. “а истинска брига о човЉеку постаЉе посебно изражена и актуална за вриЉеме ¬ескршЬега поста, када се и сам богослужбени круг уздиже до свога максимума. “о посебно стараЬе обЉашЬава се жеЪом ÷ркве да се Ъудима отвори сазнаЬе о важности праздника ¬аскрсеЬа, као главног и централног догаРаЉа наше вЉере. —традаЬа и смрт заЉедно са ¬аскрсеЬем открили су нам нови живот, а ми подвигом богослужеЬа прославЪамо Мегова страдаЬа, да би очистивши се постом прошли кроз врата коЉа воде у бесмртност. √лави подвиг васкршЬег поста се састоЉи да нас приведе покаЉаЬу и уздигне на виши степен духовног живЪеЬа. » у томе нам помаже свето богослужеЬе. ” Ьему се открива цЉелокупна таЉна васкршЬег поста. ÷рквено схватаЬе поста изражено Љезиком богослужеЬа, Љесте наЉправилниЉе и наЉспасоносниЉе. ” Ьему нису сабране само поЉединачне мисли, него сакупЪено вЉековно искуство потврРено светитеЪским подвижничким животом.  роз богато пасхално богослужбеЬе ми не само да изражавамо своЉу побожност, него и откривамо суштину схватаЬа свиЉета и човЉековог постоЉаЬа у Ьему. Ќа Љедан посебан начин велика и централна пажЬа се посвеЮуЉе увиЉек ЉедноЉ и истоЉ истини Ц како кроз правилни подвиг поста очистити се од гриЉеха и достоЉно сусрести ¬аскрсеЬе ’ристово.

ѕостимо постом приЉатни, позива нас свето богослужеЬе, постом угодним √осподу. —амо пост коЉи се чини ради √оспода може дониЉети душевнога плода. —ваки друго уздржаЬе и напор коЉи се чини у неку дгругу сврху и ради неког другог разлога, ниЉе богоугодно. ѕост Ље божанска установа из Ъубави дарована Ъудима, те као таква подразумЉема да буде вршена са ЪубавЪу.  роз Ьега се обнавЪа цЉелокупна личност човЉека, управо ради тога, Љер Ље Ьегова спасоносна и покретачка сила Кубав Ѕез Ъубави нема ни истинске обнове, а ни истинског поста. ѕриЬети пост √осподу, коЉи Ље извор сваке истине и чистоте могуЮе Ље само, поучава нас даЪе свето богослужеЬе посотом истинским коЉи се састоЉи у одтуРеЬу од зла, уздржаЬу Љезика, одбациваЬу срЯбе, одлучеЬу страсти, лажи и клевете. ќваЉ молитвени текст ниЉе ништа друго до Ѕожанско учеЬе, коЉе дубоко и узвишено, без обзира на сву Љедноставно риЉечи открива таЉну хришЮанскога живота, ћи овде спознаЉемо шта Ље потребно човЉеку да би оставрио успЉешно и плодно покаЉаЬе Ц увидЉети своЉ гриЉех, осазнати га и покаЉати се. «аиста Ље ужасна душевна пустош коЉу раРа грЉеховни живот! „овЉек Ље створен за небо и због тога гриЉех и нечистота несмиЉу имати власт над Ьим. »з тога нам постаЉе Љасно да свако зло, срЯба, осуда, ЪутЬа, празнословЪе кроз спасоносни подви поста треба да буду одбачени.

ƒоРе пост маЉка цЉеломудрености, изобличитеЪ гриЉеха, проповЉедник покаЉаЬа, анРелски живот и спасеЬе Ъуди. «аиста Ље премудро у овоЉ стихири обЉашЬена сва спасоносна суштина посног времена.  аква виЉест може дониЉети више утиЉехе и радост гршноме човЉеку, коЉи стоЉи у недоумици пред вратима покаЉаЬа, као сазнаЬе колико спасеЬа и благодати доноси пост. ћи нисмо ни свЉесни количине благодатних дарова, коЉе се даруЉу свакоме ко се посредством поста очисти од бездне гриЉеховне. —вако ко се обрати к Ѕогу постом и покаЉаЬем, отвара себи пут за анРеоски живот и спасеЬе, свЉедочи нам богослужеЬе. »маЉуЮи то у виду сваки наш подвиг током поста нетреба да представЪа никакав напор, у пореРеЬу са величином награде коЉа нам слиЉеди. “ада све друго, овоземаЪско постаЉе неважно и бесмислено, Љер нам се даЉе награда непроцЉенЪиве вриЉедности Ц ’ристос. ∆ртвено даваЬе себе ради много веЮе плате, обЉашЬава се милосрРем ЅожиЉи и жеЪом ЅожиЉом да се сви Ъуди спасу и доРу до познаЬа истине. “о сазнаЬе не само улиЉева утЉеху и радост, него буди успавану гриЉехом душу и води Љу на пут истинске обнове.

††††

Ѕуди трезвена, бодрствуЉ, уздахни,заплачи душо, постом одбаци гриЉех и топлим покаЉаЬем избЉегни огаЬ. “резвеност и бодрост душе, чине нас способним за духовну борбу. Ѕодрост душе Ље обраЮаЬе душе у саму себе и ставЪаЬе свих Ьених сила на будну стражу.  ада Ље трезвена и бодра, душа одмах увиРа око себе све што Ље страно и противно ЬеноЉ природи. ќна се истинским постом свецело предаЉе стражи ради очуваЬа своЉе душевне чистоте и здравЪа. » та бодрост и трезвеност зависе искЪучиво од наших напора и жеЪе да се Љедном и заувиЉек сачува духовни преображаЉ коЉи нас Ље увео у нови савршени начин живЪеЬа. Ѕлаженство коЉе душа осЉеЮа очистивши се од гриЉеха и сЉединивши се са Ѕогом Љесте Ьено потпуно природно стаЬе, у коЉем се она налазила Љош до пада у гриЉех. «бог тога Ље она дужна непрестано бодрствовати Ц изграРивати своЉу чистоту “оплим покаЉаЬем, да би избЉегла вЉечни огаЬ и мучеЬе.

,,ѕостимо браЮо тЉелесно, постимо и духовно,, . ,,ѕост ниЉе само уздржаЬе од хране, него отуРеЬе од свке срасти,, . ,,ѕосни дан нека ти буде душо одбациваЬе гриЉеха и стремЪеЬе к Ѕогу,, . ,, ѕочнимо пост пребиваЉуЮи у добру,,... —амо мали дио овде изложених великопосних богослужбених текстова говори о огромном спасоносном и духовном богатсву коЉе садржи у себи православно богослужеЬе. ќно нам са Љедне стране открива суштину богоугодног поста, а са друге стране свЉедочи о ЬеговоЉ спасоносноЉ реалности, ƒок нас руководи к догаРаЉу покаЉаЬа, исто тако нас радуЉе откриваЉуЮи сву Ъепоту живЪеЬа са Ѕогом.†† “о обавезуЉе вЉерне да активно учествуЉу у Ьему. јли како учествовати ? ЌесуЬиво само са великом пажЬом, страхом ЅожиЉим и побожношЮу. ƒозволити да се свака блага риЉеч усели у нас и постане саставни дио нашега живЪеЬа. «асиЉати у своЉе душе молитвено сЉеме, коЉе Юе доЬети вишеструки плод. Ќаучити нас како се не само пости Ѕогоугодно него и живи. ¬аспитати себе молитвеним садржаЉем и достиЮи високи ниво духовности коЉи √оспод очекуЉе од нас. ∆ивЉети молитвеним заповЉестима, богослужбеним ритмом значи посветити себе стицаЬу савршенства путем молитве.

††

11 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0