Srpska

Ѕог и народ неЮе допустити рат измеРу –усиЉе и ”краЉине

—итуациЉа у ”краЉини наставЪа да се заоштрава и развиЉа готово из часа у час. —воЉу оцену дешаваЬа, као и мишЪеЬе о ћЉестобЪуститеЪу киЉевског митрополитског трона, £ануковичу и ћаЉдану у интервЉуу за портал „»нтерфакс-–елиг舓 износи шеф прес-службе ”ѕ÷ ћосковске патриЉаршиЉе ¬асилиЉ јнисимов.

††††

- ¬асилиЉе —емЉоновичу, ”краЉина и –усиЉа су веЮ скоро недеЪу дана на ивици рата. ÷ела ѕравославна црква Ље узнемирена...

- ƒо рата не би требало да доРе из два разлога. ѕрво, зато што Ѕог неЮе допустити, а друго - неЮе дозволити народ ЅожиЉи. “ако Ље, узгред буди речено, говорио ћитрополит ¬ладимир у критичним ситуациЉама, када се чинило да Ље на Ьих више немогуЮе утицати. ” то се и треба уздати. √оспод нас штити, али не треба искушавати Мегово стрпЪеЬе. —тога би, дакле, и саму помисао о могуЮности братоубилачког крвопролиЮа, као и сваку злобу, требало избацити из главе и срца. ¬елики пост Ље наЉбоЪе време за то.

- ћеРутим, Мегово Ѕлаженство ћитрополит Ље болестан и за ћЉестибЪуститеЪа киЉевског митрополитског трона изабран Ље ћитрополит черновицки и буковински √. ќнуфриЉе.  ако то утиче на високу ЉерархиЉу ÷ркве?

- ћитрополит ќнуфриЉе припада плеЉади наших истакнутих архиЉереЉа, обновитеЪа ѕравославЪа у ”краЉини и оцима ’арковског архиЉереЉског сабора. “о су стамени, храбри Ъуди коЉи су своЉе епископско служеЬе започели Љош у совЉетско време и лично искусили прогоне и малтретираЬа због вере. ¬ладика ќнуфриЉе Ље, као и чувени ћитрополит јгатангел, од 1992. г. стални члан —ветог —инода и ниЉедна се одлука у последЬе две децениЉе у ÷ркви ниЉе доносила без Ьеговог учешЮа. —тога Ьега не бисмо смели називати новим човеком у високоЉ ЉерархиЉи ѕравославне ÷ркве.

††††

- јли, говоре да он ниЉе медиЉски експонирана личност.

- Ќикако. ћитрополит ќнуфриЉе Ље председник ÷рквеног суда, теолог, говори неколико Љезика и има велики ауторитет како у ”краЉини, тако и у иностранству. » Ьегов избор Ље веома благовремен, будуЮи да се политичка криза само продубЪуЉе, конфронтациЉа нараста, а милитантна реторика заоштрава. —вети —инод Ље и издао посланицу мира, Љер се ћитрополит ќнуфриЉе обратио МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху  ирилу са захтевом да подигну своЉ глас у циЪу спречаваЬа братског крвопролиЮа. ќн се обратио чак и ¬ладимиру ѕутину. ћитрополит ќнуфриЉе - човек молитве, познат по савршеноЉ мирноЮи, сматра да су Ъуди наЉпре дужни у себи да пробуде хришЮане, а тек онда да доносе одлуке или предузмаЉу било какве акциЉе. ” данашЬоЉ, каткад хистеричноЉ, друштвеноЉ атмосфери такав положаЉ црквеног великодостоЉника Ље веома драгоцен.

††††

- ј шта су, по вашем мишЪеЬу, разлози такве друштвене експлозиЉе? –ецимо,пре две или три недеЪе нико ниЉе могао овако нешто ни да замисли.

- —хватате, садашЬа власт и Ьена политичка реконструкциЉа ”краЉине темеЪе се на крви. ќво, нажалост, ниЉе метафора. ћи смо увек били поносни на то, да смо готово Љедина постсовЉетска земЪа у коЉоЉ ниЉе било крвопролиЮа. ƒанас ни присталице, ни противници ћаЉдана не могу да схвате и прихвате да су их смена власти и превремени избори коштали толиких жртава. ѕогинуло Ље скоро стотину Ъуди, а хиЪаду Ље раЬено. «бог чега, кад се влада ионако ниЉе супротставЪала опозициЉи? »зборна кампаЬа би и без тога почела ове године. ќсим тога земЪа Ље уништена, дестабилизована и доведена на ивицу социЉално-економског колапса, тако да ни ратови не би донели резултате. ј животе су изгубили углавном обични Ъуди - омладина, чак и неки писац - пензионер. ќво ствара притисак на друштвену свест пре свега самих протестаната, отуда озлоЉеРеност, агресиЉа и трагаЬе за починиоцима. Ѕез обзира на убедЪиву победу и фактичко растериваЬе власти, ћаЉдан се разилази. ћаЉданци гоне противнике, отимаЉу канцелариЉе, станове, чак их и спаЪуЉу.

††††

- –уше споменике ЋеЬина...

- ƒа. ’ероЉски, иако им нико не ствара препреку да на нивоу локалног савета донесу одлуку о уклаЬаЬу или премештаЬу споменика без вандализма, уколико им он смета. √енерално, што смо даЪе од комунизма, то Ље све више неустрашивих бораца са Ьим. ” ”краЉини су 1988. г. из затвора ослободили последЬе дисиденте, самим тим и мог другара са студиЉа - писца, коЉег су први пут ухапсили 1978. г. ѕре перестроЉке иступаЬе против комунистичке власти чак и Љедном речЉу, у самиздату, представЪало Ље стваран преступ. ƒанас пак 30 година касниЉе, када Ље  омунистичка партиЉа у потпуности демократска, малоброЉна парламентарна странка организуЉе своЉе погроме - то ниЉе борба са влашЮу, веЮ борба са другачиЉим мишЪеЬем. ћаЉдан Ље жестоко раскринкао и оригархе, али се нико од маЉданаца ниЉе усудио да такне канцелариЉу макар Љедног олигарха. ”дараЉу само на слабе, а никако на моЮнике овога света.

- ј због чега нова власт не може да обузда борце за демократиЉу?

- ќни су и довели опозициЉу на власт. «аузели су зграду председничке администрациЉе, ѕарламент и неутралисали снаге безбедности. ” –усиЉи се говори о пучу, воЉноЉ хунти, а о томе такоРе говори и £анукович. ћеРутим, пошто Ље ћаЉдан фундаментално био антируски, –усиЉу нико не слуша. —ви се по навици консултуЉу само са «ападом, иако су им и тамо дали добар савет - да створе владу националног Љединства.

- Ќису послушали?

- јваЉ! »ако у условима кризе, недостатка легитимитета власти и правне конфузиЉе нема другог излаза. ѕравЪеЬе владе од утицаЉних представника из свих региона од ”жгорода до  рима и свих политичких странака, као и Ьихово обавезиваЬе на одговорност за судбину земЪе, чини се као очигледан пут. ≈ па ниЉе, кренуло се другим путем.  о Ље на ћаЉдану био лекар - постао Ље министар здравЪа, ко Ље на сцени наЉавЪивао учеснике - министар културе, а онаЉ ко Ље плашеЮи прогаЬао чиновнике по улицама - министар омладине и спорта, итд. Куди коЉи су обезбеРивали на ћаЉдану борце за демократиЉу, тукли се са полициЉом, насилно упадали у зграде, припремали ћолотовЪеве коктеле, нашли су се на челу ћ”ѕ-а, ƒржавног тужилаштва, —авета националне безбедности и одбране. ƒа ли мислите да су то бранитеЪи закона? £а разумем Ъуде коЉи се плаше или, у краЉЬем случаЉу, немаЉу повереЬа у такву владу.

- јли у регионима подржаваЉу ову власт?

- ƒруге нема. “реба сачувати државну управу. јли исто без насиЪа ниЉе прошло: за време £ануковича борци за демократиЉу су заузели и „преформатирали“ власт у западним областима, и оне су одбиле послушност  иЉеву. ѕод новим руководством покушаваЉу то да ураде у источним, али наилазе на отпор. Ўтавише, тамо веЮ локално становништво преузима власт и такоРе одбиЉа да се повинуЉе  иЉеву. ”опште узевши, историЉа Ље као огледало.

††††

- јли нису сви на ћаЉдану борци за демократиЉу?

- Ќаравно да нису. ћноги сматраЉу да Ље ћаЉдан отелотвореЬе вековног украЉинског сна о поштеноЉ и праведноЉ власти. „ак и када демонстрант у ¬олиЬу пред камерама понижава и премлаЮуЉе Љавног тужиоца, према томе се односе са разумеваЬем. ќбично чиновник понижава човека, а сада Ље све супротно. √енерално, однос према ћаЉдану може чак и кругу исте породице бити различит. „есто се дешава да то млади подржаваЉу, а стариЉи осуРуЉу.

- јли £ануковича осуРуЉу сви?

- —вако из свог разлога. “о Ље судбина властодршца! ќд Ьега су истраЉно и емоционално начинили неприЉатеЪа, праузрок свих недаЮа, чак су позивали и на линч. Ќаправили су такву ситуациЉу, да Ље Ћеонид  равчук сам понудио сопствено смакнуЮе, не желеЮи да живи у земЪи у коЉоЉ чак и посланици подстичу на убиство председника.

-  ако у ”краЉини обЉашЬаваЉу мистериозни нестанак £ануковича само неколико дана након потписиваЬа споразума?

- “о у великоЉ мери остаЉе мистериЉа. √оворе да Ље био деморалисан због проливене крви, а председник одговоран за живот сваког граРанина, без обзира на коЉим барикадама он био. Ќеко пак тврди да се чак запио. »ма и оних коЉи говоре да Ље био обесхрабрен због издаЉе западних министара, коЉи су га натерали да потпише споразум са опозициЉом, а да су му ови дали одрешене руке за насилне акциЉе. Ќаравно, он Ље био уплашен због претЬи физичке одмазде и понижеЬа и оним како су поступили са волиЬским губернатором, коЉег су довукли на трг и везали за стуб и ставили му омчу. ќн сам Ље рекао да су пуцали на Ьега, а да су оне у окружеЬу тукли. ѕоражава чиЬеница да нико по том питаЬу не спроводи чак ни новинарско истраживаЬе, иако ово представЪа кЪучни моменат у тренутноЉ кризи.

- ј како оцеЬуЉете Ьегов поступак?

- ”колико Ље човек потресен због крвопролиЮа, масовних убиства Ъуди до коЉих Ље дошло, ако га притиска и мучи осеЮаЉ кривице или Ље у стаЬу депресиЉе, никог не жели да види, криЉе се и тако даЪе - то Ље путпуно нормална реакциЉа коЉа указуЉе на присуство савести и одговорности. јли код Ъуди коЉи су са сцене ћаЉдана позивали на нападе „метак у чело - тако, метак у чело!“, а након свих страхота бесрамно владаЉу земЪом - ти квалитети, по мом мишЪеЬу, нису присутни. ѕозивали на Ьих и нису пружили заштиту. » ништа. £а то не разумем.

- Ќе мислите да Ље £анукович запао у стаЬе малодушности ?

- “ако сви мисле Ц и противници и бивше присталице. Ќико ниЉе сумЬао да Юе он очистити ћаЉдан. £едан присталица “имошенкове ме Ље уверавао, да би £улиЉа ¬ладимировна док трепнем очистила ћаЉдан. √ледао сам директан пренос када Ље ћаЉдан висио о концу. £езива сцена: све у пламену, Ъуди наслоЬени на бину, испрепадани, беспомоЮни. Ћидери су позивали председника на примирЉе и отишли. £анукович се ниЉе одлучио на последЬи напад - и све Ље изгубио, осудивши себе на вечиту срамоту. јли одреРени броЉ живота Ље сачувао. “о ниЉе пораз, веЮ нешто из киЉевске борисоглебовске традициЉе. »ако Ље он неминовно крив за то што се земЪа нашла у тренутноЉ трагичноЉ ситуациЉи.

- ј шта сада може ѕравославна ÷рква, по вашем мишЪеЬу, да понуди друштву?

- ќдмах након крвопролиЮа, Љош 24. фебруара, до  рима и свих садашЬих ескалациЉа, ”ѕ÷ Ље прогласила дане жалости за погинулима и продужила их на сав ¬елики пост. Ќа таЉ начин Ље ÷рква ’ристова позвала све да се покаЉаЬем и молитвом ослободе почиЬеног зла, да се зауставе, замисле и врате у Љединство и поновну изградЬу. јли наши политичари су дали предност изазиваЬу граРанских сукоба и увлачеЬу источних региона, па чак и споЪних сила, у конфронтациЉу. —итуациЉа се меЬа готово свакодневно. –адикализуЉе се друштво, а то не иде на добро. —ада Ље, хвала Ѕогу, влада изЉавила да све конфликте намерава да решава искЪучиво мирним преговорима и дипломатским путем и у томе Юе она, дефинитивно, добити пуну подршку ÷ркве.

††††

- ј шта Ље са  римом?

- ¬и знате да Ље ќсип ћандеЪштам писао о —таЪину као о тиранину „предхришЮанског типа“. “о Ље време када су због идеологиЉе терали да се одриче син Ц оца, муж Ц жене, брат Ц брата. ” античким паганским трагедиЉама Љунак Ље могао да стоЉи пред избором кога Юе жртвовати - маЉку или сина. ћи пак веЮ хиЪаду година живимо у хришЮанскоЉ ери. »  римЪани и –уси су наша браЮа по вери, и по крви , и по животу. «ато власт не би требало да ставЪа човека пред нехришЮански избор. ќна обавезна да пронаРе таква интегрална решеЬа конфликта, коЉи би била истовремено и за ”краЉину, и за  рим, и за –усиЉу општеприхватЪива. £а сам из неког разлога сигуран да Юе се управо такво решеЬе пронаЮи.

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

13 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0