Srpska

’ришЮанске вредности у доба глобализациЉе

ѕредаваЬе одржано намеРународном симпосиону у Ћондону 21. фебруара 2014. године

ƒраги учесници симпосиона,

ƒанашЬа тема ’ришЮанске вредности има посебан значаЉ. —авремена секуларна свест сматра религиЉске вредности за секундарне у односу на превлаРуЉуЮе либерално-демократске стандарде, чиЉе тумачеЬе бива све удаЪениЉе од традиционалног хришЮанског морала. —тога, диЉалог о хришЮанским вредностима представЪа наЉважниЉе сведочанство о вери у савременом друштву коЉе се одриче своЉих религиЉских корена.

ЌиЉедна Љедина светска цивилизациЉа ниЉе постоЉала без непроменЪивих духовних и моралних максима, коЉе називамо вредностима. »сториЉа човечанства Ље познавала различите вредности, представе о достоЉном и недостоЉном понашаЬу и о праведном уреРеЬу друштва. “оком векова ове вредности су проистицале из религиЉског сазнаЬа, формиране су у оквиру схватаЬа света веруЉуЮег човека. ” овом предаваЬу питаЬе хришЮанских вредности биЮе разматрано првенствено у европском контексту, с обзиром на то да се тичу непосредно нас данас.

ћоралне и етичке вредности у историЉскоЉ ретроспективи имаЉу универзалан значаЉ. ћеРутим, теза о универзалном Ъудском моралу, услед чиЬенице што Ље одреРен морални кодекс заЉеднички за све цивилизациЉе присутан, инхерентан у свим Ъудима и народима, не може да издржи критику.

ћи заиста можемо открити моралне норме изучаваЉуЮи историЉу древних цивилизациЉа. ѕа ипак, док Ље паганизам био доминантан у овим цивилизациЉама, у Ьима Ље постоЉало и приношеЬе Ъудских жртава и канибализам, и полигамиЉа и полиандриЉа, и многе друге ствари коЉе Ље човечанство одбацило под утицаЉем монотеизма.

ƒревне паганске културе не можемо сматрати доказом универзалног схватаЬа морала. ѕа ни ≈вропа као таква пре свог просветЪеЬа вером у ’риста не може се сврстати у концепциЉу универзалног Ъудског морала. јко, на пример, погледамо правне документе старих —ловена, приметиЮемо да ко год би починио злочин, био би продат у ропство од стране своЉих саплеменика да би се добила што веЮа надокнада за оне коЉу су пропатили. “аква пракса не дозвоЪава нам да закЪучимо са постоЉи безусловна укореЬеност морала у ЪудскоЉ природи а да таЉ морал ниЉе просветЪен вером у ’риста.

—тари «авет нам показуЉе како се живот »забраног народа суштински променио након што Ље примио ќткривеЬе Љеднога Ѕога и коЉи га се држао поштуЉуЮи ƒесет ЅожЉих заповести. ќвих ƒесет заповести коЉе Ље Ѕог дао Ъудима преко ћоЉсиЉа, постале су духовни и морални темеЪ на коЉем Ље израиЪско друштво изграРено. ќво не значи да сви »зраиЪци без изузетка поштуЉу свих ƒесет заповести. ЅиблиЉа Ље препуна примера непоштоваЬа заповести, одбиЉаЬа поЉединаца и читавог народа да поштуЉу ЅожЉу истину. ѕа ипак, ова истина, ова морална основица постала Ље темеЪ на коме Ље израиЪско друштво изграРено, духовна копча коЉа држи уЉедиЬен сав народ и чини га Љединственим организмом. ќдбациваЬе ове истине доживЪавано Ље као грех и сходно томе Ље кажЬавано.

»сто то се догодило у историЉи европских народа кад су прихватили хришЮанску веру. —а хришЮанством европски народи су примили и ƒесет заповести —тарога «авета и морал Ќовога «авета коЉи Ље почивао на учеЬу »суса ’риста. ќво Ље у корену променило живот европских народа и уздигло их на нову степеницу духовног и моралног развоЉа.

ƒанас можемо често чути аргумент критичара религиЉа коЉи се питаЉу: ако су наши преци били тако религиозни, зашто Ље наша прошлост била тако застрашуЉуЮа са толико много ратова, жртава и неправди? ќдговор на ово питаЬе Ље сасвим Љедноставан: Ъуди су примили ƒесет ЅожЉих заповести, али их нису поштовали. » заиста, у наше дане веЮина ≈вропЪана Ц хришЮани, муслимани, £евреЉи и чланови других религиЉа Ц слажу се да су ових ƒесет ЅожЉих заповести значаЉне, али ипак неки од Ьих не држе их се. ” свом свакодневном животу Ъуди занемаруЉу ове вредности коЉе сачиЬаваЉу основицу наше цивилизациЉе. –ечено Ље: „Ќе убиЉ!“, па ипак Ъуди убиЉаЉу и чак оправдаваЉу убиЉаЬе. –ечено Ље: „Ќе чини преЪубе“, па ипак друштво Ље створило читаву индустриЉу разврата.

ƒанас се на европском континенту одвиЉа свесна и доследна разградЬа система вредности на коЉима Ље вековима изграРиван живот наших предака. јко погледамо не на Љавно мнеЬе и не на став веруЉуЮих, него у званичне документе ≈вропске униЉе, наЮи Юемо Љасну потврду овога. ” преамбули ѕовеЪе о основним правима ≈вропске униЉе наводи се да су заЉедничке вредности: достоЉанство Ъудске личности, слобода, равноправност и солидарност, демократиЉа и владавина права. ” овом списку, као и у другим фундаменталним документима ≈вропске униЉе, не помиЬу се хришЮанске вредности, нити допринос хришЮанства у вишевековном процесу коЉи Ље преобратио варварска племена насеЪена на териториЉи ≈вропе у високу цивилизациЉу.

—еЮам се искрених, али неуспешних покушаЉа европских хришЮанских заЉедница да васпоставе историЉску и моралну правду у свом покушаЉу да се сама реч хришЮанство спомене у основним документима ≈вропске униЉе. “ворци европске будуЮности били су глуви на глас здравог разума када су указивали на то да помиЬаЬе хришЮанског наслеРа може вреРати осеЮаЬа представника других религиЉа и атеиста. ” самоЉ ствари, секуларизам свакако ниЉе неутрално место за све религиЉе. Ќапротив, он представЪа схватаЬе света коЉе подЉеднако одбацуЉу све религиЉе. ћилитантни секуларизам Ље обЉавио рат религиЉском погледу на свет из разлога што полазе од поптуно различитих претпоставки и воде потпуно различитим резултатима.

ЌаЉважниЉи задатак ÷ркве Ље да помаже човеку у ЬеговоЉ борби против греха и страсти коЉе уништаваЉу личност и пустоше му душу. —екуларни поглед на свет полази од тога да поЉам греха нема право да постоЉи: нема ничег грешног по себи, за осуду Ље само огрешеЬе Љедне личности о права и слободу друге личности. ј што се тиче личног морала, ту Ље свака личност слободна да одреди скалу моралних вредности према коЉоЉ може да се ориЉентише. ќно што Ље грешно и аморално за Љедну личност, друга личност може да правда и тога се држи. ЌаЉглавниЉе Ље да свако живи у миру и хармониЉи.

–оРен сам и одрастао у земЪи где су власти насилно искореЬивале религиЉу и наметале безбожништво. ” целом —овЉетском —авезу Ље постоЉао чудовишни покушаЉ, експеримент уништеЬа религиЉе као такве. »деЉа о граРеЬу Љедног новог универзалног човека, граРанина света, лишеног верских предрасуда, за народе —овЉетског —авеза било Ље право историЉско искуство. —купо смо платили за ову идеологиЉу коЉа Ље коштала живота милиона оних Ъуди коЉи се нису уклапали у марксистичко-леЬинистичке представе о светлоЉ будуЮности.

≈ксперимент демонтаже религиЉских вредности показао се као експеримент о правоЉ природи човека. “о се огледало и у рускоЉ кЬижевности. “ако Ље писац ћихаил Ѕулгаков у своЉоЉ приповести ѕсеЮе срце на алегориЉски начин осликао изграРиваЬе нове личности од Љедног пса пресаРиваЬем псеЮег срца у човека. ќваЉ експеримент Ље довео до ствараЬа човеколике животиЬе коЉа ниЉе познавала моралне норме. ѕисац Ље искористио овакву гротескну слику да би изразио идеЉу о бесмислености Ъудског постоЉаЬа ако у човеку не постоЉи Ъудска душа, ако Ље сав Ьегов живот мотивисан искЪучиво инстинктима и страстима, ако Ље лишен савести.

ѕотпуно сам свестан да меРу неверуЉуЮима има Ъуди коЉи воде високоморалан начин живот, као што има и грешника и преступника меРу верницима. –елигиозност ниЉе свеопшти лек за моралну распуштеност, као што ни атеизам не води обавезно у порочни начин живота. ћеРутим, постоЉи темеЪита разлика измеРу веруЉуЮег човека и савременог носиоца секуларног погледа на свет.  ада онаЉ први почини злочин, свестан Ље грешности свога поступка, док оваЉ други не веруЉе да Ље грех грех и уздиже порок на ниво норме, то оправдаваЉуЮи на основу за ово посебно устроЉених идеолошких парадигми. » сад се ове парадигме полажу у темеЪе новог моралног кодекса коЉи се радикално разилази од религиЉске традициЉе и усмерава се на ствараЬе новог типа личности лишеног апсолутних моралних ориЉентира.

’уманизам коЉи Ље савремена посветовЬачена ≈вропа уздигла на престо, показуЉе се као надградЬа на хришЮанском темеЪу. ћеРутим, либерални мислиоци избегаваЉу да примете ово. ѕочев с добом ѕросветитеЪства политичка и философска мисао Ље кренула путем кидаЬа своЉих хришЮанских корена. »звукавши из хришЮанског предаЬа учеЬе о слободи, просветитеЪи су поставили вектор развоЉа коЉи Ље довео до данашЬег укидаЬа хришЮанског морала као таквог. Ѕрига за хришЮанско достоЉанство, разумЪива у доба апсолутизма и тираниЉе, довела Ље током векова до ствараЬа правних и друштвених механизама коЉи воде подстицаЉу грешног начина живота.

ћислиоци у доба ѕросветитеЪства борили су се против доминираЉуЮе идеологиЉе свога времена за коЉу су сматрали да Ље догматска и застарела. ћеРутим, савремена историЉа Ље на основу Ьиховог учеЬа изградила управо догматизовани систем политичких стандарда коЉи су нетрпеЪиви и чак су агресивни према религиЉи. ј ми хришЮани веЮ осеЮамо на себи ову нетрпеЪивост и агресивно понашаЬе коЉе нас подсеЮа на прогон хришЮана од стране многобожаца у древна времена, као и на и прогон религиЉе од стране безбожника у блискоЉ прошлости.  ада се хришЮанима забраЬуЉе да отворено исповедаЉу своЉу веру, када се хришЮански симболи уклаЬаЉу са Љавних места, па се ношеЬе крста око врата може тумачити као кршеЬе Љавног реда, слике недавне прошлости поново се ЉавЪаЉу у нашим сеЮаЬима. ƒобро се сеЮам како Ље у совЉетскоЉ атеистичкоЉ школи наставница отргла крст са мог врата пошто Ље случаЉно приметила ланчиЮ о моме врату. ј данас можемо чути како Ље у демократскоЉ ≈вропи радница Љедне авио компаниЉе морала да скине крст, наводно, у име толеранциЉе, мира и слоге у друштву.

»знеЮу вам конкретне примере размимоилажеЬа измеРу хришЮанског и секуларног морала. » хришЮанска и либерална традициЉа говори о достоЉанству човека, о вредности Ъудског живота. ћеРутим, ова вредност се схвата другачиЉе. ’ришЮанска традициЉа тврди да Ље Ъудски живот неприкосновен од тренутка зачеЮа, полазеЮи од чиЬенице да Юе свако зачето дете кроз девет месеци постати нечиЉи син или Юерка. ћеРутим, секуларна свест Ље склона да у ембриону види масу хромозома и матичних ЮелиЉа коЉе се могу користити за подмлаРиваЬе и продужаваЬе живота других Ъуди уништаваЬем самог ембриона. ћанипулисаЬе ембрионом може се правдати разним добрим, корисним мотивима, али не смемо заборавити да су експерименти на Ъудима у нацистичким логорима смрти такоРе били од користи науци. ѕитаЬе Ље да ли нама треба таква корист, да ли смо спремни да користимо благодети коЉе су коштале нечиЉи Ъудски живот?

»з овога произлази да се у савременом демократском друштву декларисани поЉам достоЉанства Ъудске личности и вредности Ъудског живота односи само на одреРене категориЉе Ъуди. “о не важи за нероРену децу коЉа се могу усмртити без икакве гриже савести. “о се не односи на озбиЪно болесне Ъуде коЉима се нуди могуЮност „да оду достоЉанствено“ применом еутаназиЉе Ц легализованим убиством старих, смртно болесно одраслих и чак деце у Љедном броЉу земаЪа.

 ада говоримо о достоЉанству, свесни смо и чиЬенице да човек може да загуби или да чак изгуби своЉе достоЉанство. —а хришЮанског гледишта, достоЉанство личности Ље директно зависно од моралног избора те личности, Ьегове опредеЪености за врлину или грех. „”потреба слободе на зло неминовно повлачи за собом умаЬеЬе сопственог достоЉанства човека“, наводи се уќснови учеЬа –уске ѕравославне ÷ркве о достоЉанству, слободи и правима човека. —екуларна идеологиЉа одбацуЉе ту повезаност измеРу достоЉанства и моралности, али осим те повезаности, теориЉско схватаЬе достоЉанства Ъудске личности далеко Ље од тога да се може остварити, тако да остаЉе само декларисана апстрактна вредност.

Ўта Ље слобода? ќваЉ поЉам има кЪучно значеЬе у хришЮанском предаЬу. „ЅраЮо, на слободу сте позвани“, каже ап. ѕавле (√ал 5,13). ћеРутим, он не мисли на слободу као на моралну разузданост, него на ослобаРаЬе Ъудског биЮа од власти грехâ, страсти и инстинката; то Ље унутарЬа слобода коЉа почива на испуЬаваЬу ЅожЉих заповести. — хришЮанске тачке гледишта, слобода човекова Ље неодвоЉива од моралне одговорности. „овекова слобода поседуЉе огромну моЮ, Љер уподобЪава човека Ѕогу, мада садржи и експлозиван потенциЉал у случаЉу да се човек супротставЪа Ѕогу. —лобода се може упоредити са нуклеарном реакциЉом коЉа Ље корисна само кад Ље активна у нуклеарноЉ електроцентрали, а не и када се претвори у разорну силу оружЉа. ћорална одговорност Ље систем духовне безбедности коЉа чува човека од распада под утицаЉем сила Ьегове сопствене слободе.

–азуме се, слобода Ље непроменЪива вредност, па ипак у било коЉем верском предаЬу она постоЉи у моралном и етичком, националном и културном или неком другом контексту. „ак у земЪама са веЮинским хришЮанским становништвом могу постоЉати различита схватаЬа о распонима слободе. ”ниверзална вредност слободе као такве не може се сматрати отвореном картом за чиЬеЬе било каквих преступа.

ƒужни смо да обратимо пажЬу на велику кризу слободе као вредности, проузроковану, измеРу осталог, неслагаЬем измеРу декларисане, проглашене слободе и стварног односа према слободи Ъудске личности. —тога, не би требало да веруЉемо да су многоброЉни документи о слободи човека решили проблем ропства. ѕрема Human Rights Watch, годишЬи обим трговине Ъудима као робЪем може захватити и до 900.000 лица. Ўиром света Ље огроман броЉ Ъуди увучен у криминалне мреже чиЉи Ље циЪ трговина Ъудима, промет дрогом, проституциЉа и прибавЪаЬе сексуалних услуга.

ƒанас Ље у Љедном броЉу европских земаЪа проституциЉа легализована. Мено присуство Ље идеолошки оправдано правом човека да изабере свог сексуалног партнера по своЉоЉ жеЪи и правом друге особе да на било коЉи начин зараРуЉе за живот. £а сам ово споменуо не да бих осудио те жене коЉе продаЉу своЉа тела. јко би се оне вратиле ÷ркви у покаЉаЬу, као што Ље то било са св. ћариЉом ≈гипЮанком, коЉа се од блуднице преобратила у велику светитеЪку, ÷рква би прихватила Ьихово каЉаЬе и опростила грех. Ќо, ÷рква се никад не може сагласити с тиме да Ьихов начин живота буде уздигнут на ниво норме или да се понашаЬе оних Ъуди коЉи користе Ьихове услуге препозна као нормално.

 ада Ље жена ухваЮена у преЪуби била доведена ’ристу, рекао Ље онима коЉи су тражили да буде каменована: „ оЉи Ље меРу вама без греха, нека први баци камен на Ьу“. ќн не само да ниЉе осудио ту жену, него Љу Ље и спасао од погубЪеЬа. ѕа ипак ЉоЉ Ље казао: "»ди, и ода сада више не греши!“ (£н 8,2-11). јко бисмо се држали оваквих секуларних схватаЬа о слободном избору и Ъудском достоЉанству, онда —паситеЪ света ниЉе требало да изрекне ове речи, него да препозна Ьено понашаЬе као нормално и да каже: „»ди и настави да чиниш то исто“.

” следеЮем ’ристовом примеру ÷рква осуРуЉе грех, а при томе указуЉе милосрРе грешнику. «ахваЪуЉуЮи посредоваЬу патриЉарха руског јлексиЉа I, 2006. г. у ЎарЯи у ”ЉедиЬеним јрапским ≈миратима указано Ље милосрРе ЉедноЉ ”краЉинци коЉоЉ Ље запреЮено кривично гоЬеЬе уз смртну казну због почиЬеног абортуса. ” ѕатриЉарховом писму властима у ≈миратима истакнуто Ље да ÷рква не оправдава абортус, Љер веруЉе да Ље то грех, али истовремено позива да се укаже милосрРе према тоЉ жени.

—олидарност Ље, опет, Љош Љедна категориЉа на списку вредности ѕовеЪе о Ъудским правима ≈вропске униЉе. ѕа ипак, у контексту потрошачког друштва веома Ље тешко разговарати о истинскоЉ солидарности и братству, о поЉмовима коЉе се развило хришЮанско учеЬе о моралу. —олидарност Ље немогуЮа без осврта на свог ближЬег, без Ъубави према ближЬем, како нам Ље Ѕог заповедио, и повремено уз саможртвоваЬе коЉе природно ограничава слободан избор човека и Ьегову тежЬу за самозадовоЪеЬем. —олидарност Ље немогуЮа тамо где Ље Љедино ограничеЬе слободе Ъудског биЮа - слобода других и Ьихови легитимни интереси.

ƒруштвено Љединство природно претпоставЪа Ъубав према ближЬем. ћеРутим, у условима кризе идентитета многи Ъуди се одричу своЉих чврсто укореЬених националних, културних и верских веза тиме што се у меРусобном општеЬу руководе принципом супермаркета, где свако бира партнера коЉи му одговара наЉвише у даном тренутку.  ао по правилу, оваЉ приступ доводи до атомизациЉе, разградЬе друштва.  ада се породичне вредности распадаЉу, односи солидарности су у дубокоЉ кризи, и то чак на нивоу родитеЪ-дете.

ќчигледан пример разградЬе природних веза измеРу нараштаЉа у име погрешно схваЮене солидарности и слободе имамо онда када држава подстиче мешаЬе у породични живот, што Ље познато као малолетничко законодавство. ќваЉ феномен се опажа у ставЪаЬу родитеЪа у положаЉ унаЉмЪених радника коЉима Ље друштво поверило гарантоваЬе права и слобода деце о коЉима, иначе, воде бригу државне снаге реда и закона. Ќе морамо наглашавати да оваЉ приступ, коЉи се правда као заштита дечЉих права и слобода, поништава породицу. ƒруштвена солидарност са децом коЉа, наводно, пате од породичног злоставЪаЬа, у многим случаЉевима прераста у тешко кршеЬе основних права и деце и родитеЪа и породице као целине, када Ље приЉава суседа довоЪна да се деца уклоне из породице у дечЉу куЮу.

” условима секуларизма солидарност и братство губе своЉу моралну подршку. Ќаравно да сâмо Ьихово декларисаЬе и даЪе има своЉу важност, али Ље немогуЮе изградити братство у сагласЉу са односима трговинске размене, коЉи су постали свакодневица меРуЪудске заЉеднице. ќ томе сведочи светска економска криза, коЉа Ље показала разградЬу друштва, чиЉи су чланови, у нада да Юе згрнути лично богатство, били спремни да угрозе минималну добробит милиона сиромашних широм света.

ќваЉ кратак преглед европских вредности, коЉе се негуЉу у глобалистичком свету, доводи нас до следеЮег закЪучка. ќве вредности се насилно истржу, често против жеЪе многих, из Ьиховог моралног контекста коЉи се вековима изграРивао у хришЮанскоЉ цивилизациЉи. ¬редности треба да допринесу изградЬи праведног света, али Ље немогуЮе да се оваЉ свет изгради на основама идеологиЉе коЉа види свет без Ѕога и без вере. —вет без Ѕога, без апсолутних моралних вредности укореЬених у божанском ќткривеЬу, неповратно се претвара у царство у коме влада поробЪаваЬе и безакоЬе.

–уска ÷рква, коЉа Ље милионима живота платила безбожнички совЉетски експеримент, може и мора да сведочи присталицама милитантног секуларизма чиЬеницу да друштво истргнуто из своЉих духовних корена и вере нема будуЮност.

»звор: ћосковска ѕатриЉаршиЉа

ѕревод: »нформативна служба (–. –акиЮ, —. £овановиЮ)

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

20 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0