Srpska

ќбратите се к мени свим срцем своjим

—вима коЉи приступаЉу покаЉаЬу света ÷рква данас као пример наводи Љедну од наЉвеЮих светитеЪки, преподобну ћариЉу ≈гипЮанку чиЉи Ље живот тако необичан и дубоко поучан да за Ьу треба сви да знаЉу.

ћариЉа ≈гипЮанка у младости Ље била изузетна лепотица. ∆ивела Ље у јлександриЉи и водила расклашан живот. £едном, шетаЉуЮи обалом мора, виде брод коЉи Ље кретао за ѕалестину на празник ¬оздвижеЬа  рста √осподЬег. Ќа броду беше много младих Ъуди и ЬоЉ паде на ум да се укрца на брод како би их навела на грех.  ад су стигли у ѕалестину, сви поклоници упутише се у Љерусалимски храм ¬аскрсеЬа ’ристовог. ѕоРе тамо и ћариЉа. Ќо кад хтеде да заЉедно с осталима уРе у цркву, осети како Ље нека невидЪива сила зауставЪа и не дозвоЪава ЉоЉ да уРе. “рипут Ље покушала, али Љу Ље таЉанствена сила сваки пут у томе спречила.

ћариЉа ниЉе могла да схвати шта то значи, зашто сви улазе у храм, а она ни преко прага не може да преРе. ” души веома узнемирена подиже очи и виде лик ѕресвете Ѕогородице. “ад Ље први пут у животу почела да се моли. ћолила Ље ѕресвету Ѕогородицу да Ље пусти у храм и након топле молитве ништа Ље више ниЉе задржавало, те слободно уРе у цркву. ƒубоко Љу Ље потресло богослужеЬе на празник ¬оздвижеЬа  рста √осподЬег. Ќакон завршетка службе, крену ћариЉа ка реци £ордан, преРе на другу обалу и удаЪи се у сурову пустиЬу где проживе четрдесет седам година а да никад никог ниЉе видела.

ќ свом животу испричала Ље преподобном «осими с коЉим се, по промислу ЅожиЉем, срела у пустиЬи. ѕричала му Ље о томе како су првих седамнаест година живота у пустиЬи Ьене патЬе биле изузетно велике и како Љу Ље морила глад док Ље замишЪала раскошна Љела и вина и своЉ блистави и развратни живот у јлександриЉи. —едаманаест година борила се против тих маштаЬа и тек осамнаесте стекла дубоки мир. Ќакон тога проживела Ље Љош тридесет година у пустиЬи.

ћариЉа Ље постала истински анРео у телу и док се молила, одизала се од земЪе и стаЉала у ваздуху. “о ниЉе легенда. Ќе сумЬамо у то Љер знамо да су и неки други светитеЪи били удостоЉени такве молитве. ј чиме се то може обЉаснити?  ако се Ъудско тело може подиЮи изнад земЪе и стаЉати у ваздуху? “о се може обЉаснити само тиме да човеков дух, освеЮен непрекидном молитвом и постом, задобиЉа огромну власт над телом, Љер Ље наше тело оруРе духа и може бити потчиЬено Ьеговим нареРеЬима. “ело може постати тако лагано и танано да бива способно да се у ваздуху одржава.

 ад Ље завршила разговор с преподобним «осимом, —вета ћариЉа га Ље замолила да и идуЮе године доРе на £ордан и да Ље ту сачека са —ветим ƒаровима. » он испуни Ьену молбу.  ад Ље идуЮе године дошао, издалека Ље угледао како му се приближава преподобна ћариЉа. ¬идео Ље како Ље дошла до реке, прекрстила воду и прешла преко Ье као по сувом. » причести Ље преподобни «осима с трепетом и ужасом, а ћариЉа га замоли да идуЮе године доРе на место где Љу Ље први пут видео.

ѕроРе годину дана и преподобни «осима доРе на исто оно место и угледа —вету ћариЉу како мртва лежи на земЪи. Ќа песку Ље било написано: "√решна ћариЉа умрла Ље првог априла; сахрани Ље." ѕреподобни «осима опоЉао Ље ћариЉу, али Ље био на муци Љер ниЉе знао како да Ље сахрани кад нема чиме да ископа гроб. “ада се догодило ново чудо: дошао Ље лав, шапама ископао дубоку Љаму и отишао. “ако Ље монах «осима сахранио преподобну ћариЉу.

«аиста чудесно житиЉе коЉе уопште не личи на животопис обичних Ъуди! ” Ьему су две чиЬенице посебно вредне дивЪеЬа. ѕре свега то Ље огромна благодат ЅожиЉа, наЉвеЮе ЅожиЉе милосрРе и ЅожиЉе предзнаЬе о томе да Юе Љедна блудница постати велика светитеЪка. ƒруга чиЬеница Ље ћариЉина изненадна и необична одлучност да се преобрати и да из грешног живота крене на пут подвижништва у пустиЬи. ѕреподобна ћариЉа испунила Ље оно о чему свети пророк говори: "«ато Љош говори √оспод: обратите се к мени свим срцем своЉим и постеЮи и плачуЮи и тужеЮи. » раздерите срца своЉа а не хаЪине своЉе, и обратите се ка √осподу Ѕогу своме, Љер Ље милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрРем и каЉе се ода зла" (£оил. 2, 12-13). » —вета ћариЉа Ље "раздерала срце своЉе" и свим своЉим мислима ненадано се Ѕогу обратила. ќна Ље испунила и оно о чему говори свети пророк £езекиЪ: "» онде Юете се опоменути путева своЉих и свих дела своЉих, коЉима се оскврнисте, и сами Юете себи бити мрски за сва зла своЉа коЉа чинисте" (£езек. 20, 43). » испунише се на ЬоЉ речи ЅожиЉе и она дознаде за Мегово бескраЉно милосрРе, за Мегову безграничну светост кад Ље √оспод, ради светости имена —вога, с Ьом поступио по милосрРу —воме, а не по Ьеним злим делима.

≈то какво бива стварно покаЉаЬе, ето како треба да поступе сви велики грешници Ц изненада, свим срцем Ѕогу се обратити, омрзнути преРашЬи живот, згадити се над самим собом и одЉедном све оставити, кренути новим путем и каЉати се целог живота, као што се каЉала света ћариЉа ≈гипЮанка. ¬идите како Ље бескраЉно дубоко било Ьено покаЉаЬе, Ьена свест о томе да Ље безвредна, чудесна снага воЪе у борби са страстима, како Ље био дуг Ьен живот посвеЮен светом покаЉаЬу и посту. ћи не знамо чиме се преподобна ћариЉа четрдесет и седам година хранила у пустиЬи, али знамо да Ље тамо дуго живела и велику светост достигла. —вима коЉи иду путем зла, путем своЉих страсти показала Ље како треба прекинути с грешним начином живота, како се треба каЉати и Ѕога за опроштаЉ молити.

»з житиЉа светих познато нам Ље Љош много примера необично дубоког покаЉаЬа. “акво покаЉаЬе неопходно Ље и обавезно за све велике грешнике коЉи се Ѕогу обраЮаЉу. ј шта реЮи о нама, просечним хришЮанима коЉи се не можемо назвати таквим грешницима, коЉи нисмо живели у блуду, нисмо огрезли у разврату, пиЉанству, злоделима, лоповлуку? ƒа ли ми треба да се дубоко каЉемо, или можемо говорити онако како говоре многи од нас: "ћа, какве Ља то посебне грехе имам? ѕа то су обични, Ъудски греси." «ар треба да починимо демонске грехе па тек онда да почнемо да се каЉемо? «ар су ти обични Ъудски греси безначаЉни? «ар ’ристос не захтева да будемо савршени као што Ље савршен ќтац наш Ќебески (види, ћт. 5, 48)? «ар не прети тешким казнама за сваку ружну реч (види, ћт. 12, 36)? ћеРутим, постоЉи доста Ъуди коЉи почине грех блуда, али пошто се уздаЉу да Юе им √оспод по човекоЪубЪу —воме опростити све грехе, они се према томе односе сасвим мирно: "ѕа добро, шта сад? «ар Ље то тако велики грех? ћа, то Ље само Ъудска слабост." ƒа ли заиста имаЉу право да се надаЉу опроштаЉу? Ќаравно да немаЉу Љер √оспод ниЉе само човекоЪубив, него Ље и правичан у судовима —воЉим и опрашта само оне грехе коЉих смо постали дубоко свесни и за коЉе смо се покаЉали од свег срца. “ада √оспод прашта са зачуРуЉуЮом лакоЮом.

” данашЬем ЉеванРеЪском одмломку чули сте како Ље √оспод дао опроштаЉ блудници коЉа ћу Ље ноге сузама омивала и косом их своЉом брисала. —ве ЉоЉ Ље опростио зато што √а Ље свим срцем заволела. √оспода треба заволети свим срцем, плашити се чак и своЉих малих грехова, тежити да будемо слични оним светим подвижницима коЉи нису имали тешких грехова, а ипак су цео живот проводили у покаЉаЬу. ћноги светитеЪи су стално плакали. «а такве пророк £еремиЉа каже: "ѕретражимо и разгледаЉмо путеве своЉе и повратимо се ка √осподу. ѕодигнимо срце своЉе и руке ка Ѕогу на небесима. «грешисмо и непокорни бисмо" (ѕлач. 3, 40-42). ЅрижЪиво су у срцу своме трагали за сваком нечистотом, стално се каЉали и патили због греха свог. Ѕили су расположени онако како то захтева свети апостол £аков: "“рпите и тугуЉте и плачите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост" (£ак. 4, 9). “а заповест упуЮена Ље не само великим грешницима, него и свима нама. ” таквом расположеЬу дубоке жалости живели су они коЉи су се свим срцем обратили √осподу »сусу ’ристу.

—вети апостол ѕавле вели: "£ер жалост коЉа Ље по Ѕогу доноси покаЉаЬе за спасеЬе, а жалост овога света доноси смрт" (2.  ор. 7, 10). Ўта Ље то жалост по Ѕогу? “о Ље туга за Ѕогом, туга за чистотом, за светошЮу, она жалост коЉа испуЬава срце човеково кад види своЉу прЪавштину. ”право таква жалост Ље спасоносна. ј шта Ље то жалост од овога света? “о Ље жал за овоземним богатством, жалост због свих наших неуспеха у борби за богат и лагодан живот, због свих губитака коЉе доживЪавамо у тоЉ трци за земним богатством. ƒакле, стално расположеЬе хришЮанског срца треба да буде жалост по Ѕогу. —мех Юе бити далеко од онога ко буде тако расположен Љер такав неЮе тежити весеЪу. Ѕуде ли обузет само стремЪеЬем ка Ѕогу, чистоти и светости, постаЮе мудар, спокоЉан, кротак, тих. «а оне коЉи стичу такву мудрост премудри цар —оломон Ље рекао: "—рце Ље мудрих Ъуди у куЮи где Ље жалост, а срце безумних у куЮи где Ље весеЪе" (ѕроп. 7, 4). ЌиЉе нам место у куЮи где Ље весеЪе. Ќаше Ље место током целог живота у куЮи где Ље жалост, у друштву оних коЉи плачу и трпе, у друштву оних коЉи своЉе срце раздиру пред Ѕогом и коЉи су свесни своЉе нечистоте.

≈то, такав Ље пут показан обичним Ъудима, просечним хришЮанима. ј да ли заиста многи иду тим путем? ƒа ли су многи од нас дубоко свесни важности покаЉаЬа? ћислим да нису. ¬еЮина претпоставЪа да Ље довоЪно покаЉати се само за тешке грехе коЉих су у потпуности свесни. Ќо, то ипак ниЉе довоЪно Љер Ље грехова коЉих смо недовоЪно свесни много више него ли тешких грехова и зато смо дужни да стално у срцу своме трагамо и за наЉмаЬом нечистотом. Ќе смемо бити безбрижни у делу нашег спасеЬа Љер Ље безбрижност духовна смрт. Ќо догаРа се да Ъуди западаЉу у другу краЉност и да тешки грешници губе сваку наду на своЉе спасеЬе, на милосрРе ЅожиЉе. ќни мисле да Ље касно за покаЉаЬе па им сатана нашаптава: "Ѕадава ти Ље да се каЉеш. Ќе губи време на то!" “акви Ъуди, коЉи су запали у очаЉ, коЉи су одустали од покаЉаЬа, не знаЉу за оно што Ље написано у  Ьизи пророка £езекиЪа: "јко ли би се безбожник обратио од свих греха своЉих коЉе учини, и држао би све уредбе моЉе и творио суд и правду, доиста Юе живети, неЮе погинути. ЅезакоЬа Ьегова што их Ље год учинио неЮе му се више спомиЬати, у правди своЉоЉ коЉу чини живеЮе. ≈да ли Ље мени мило да погине безбожник, говори √оспод, а не да се одврати од путева своЉих и буде жив?" (£езек. 18, 21-23).

Ѕог не жели смрти грешника, него жели Ьегово спасеЬе. ћислити да Ље милосрРе ЅожиЉе недовоЪно за праштаЬе тешких грехова, исто Ље као кад бисте рекли да Юе се море запрЪати ако у Ьега баците прегршт прЪавог песка. ћоре Юе опрати таЉ прЪави песак и он Юе нестати у Ьеговим безданим дубинама. ћилосрРе ЅожиЉе Ље безгранично! ќно Ље неупоредиво веЮе од бескраЉног океана и у том милосрРу ЅожиЉем лако се могу утопити сви тешки греси само ако се за Ьих свим срцем покаЉемо.

¬елико дело покаЉаЬа многи Ъуди одлажу до старости и обично говоре: "ƒок сам млад вселиЮу се и уживати у животу, а кад доРе старост, успеЮу да се покаЉем за грехе своЉе." ѕа зар Ље то разумно? «ар било ко од нас зна кад Юе наступити час смрти? ћожемо ли рачунати на то да Юемо доживети старост? “реба се каЉати без одлагаЬа. ѕокаЉаЬе за почиЬени грех не смемо одлагати ни на Љедан Љедини дан или сат. “реба се сетити шта Ље свети £ован ѕретеча говорио на £ордану призиваЉуЮи народ на покаЉаЬе: "ј веЮ и секира код корена дрвеЮу стоЉи; свако, дакле, дрво коЉе не раРа добра рода, сече се и у огаЬ баца" (ћт. 3, 10).

ЅоЉмо се тога и стално имаЉмо на уму да секира веЮ стоЉи код корена дрвета. јко не будемо раРали плодове добра, Ъубави и чистоте, том секиром Юемо бити посечени кад то и не очекуЉемо. Ќека срце наше трепери боЉеЮи се немара у односу на неокаЉане грехе и нека пред нама увек стоЉи лик преподобне ћариЉе ≈гипЮанке коЉа нам Ље показала тако чудесан и савршен пут покаЉаЬа. Меним светим молитвама нека нас √оспод удостоЉи истинског покаЉаЬа и опроштаЉа наших грехова. јмин.

***

»з кЬиге: —вети Ћука  римски "ѕриноcимо “и Ъубав своЉу"; издаЬе манастир светог јрхангела ћихаила на ћихоЪскоЉ ѕревлаци; превод са руског Ѕожана —тоЉановиЮ.

28 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0