Srpska

Д” ≈вропи постаЉе небезбедно имати морална увереЬа и Љавно их изражаватиУ

ћосква, 1. април 2014. г.

ѕредставници организациЉе, коЉа Ље у ‘ранцускоЉ организовала протест 300 хиЪада Ъуди против „истополних бракова“, као и Љавне личности и представници –имокатоличке цркве, коЉи иступаЉу против еутаназиЉе, абортуса и осталих „либералних вредности“, долазе у ћоскву. —ви они сматраЉу да Ље –усиЉа Љедна од ретких држава у хришЮанском свету коЉа се на државном и на Љавном нивоу изЉаснила „о заштити природних закона развоЉа Ъудске личности“.

††††

ƒелегациЉа Юе стиЮи у ћоскву на позив ќдеЪеЬа споЪних црквених послова ћосковске ѕатриЉаршиЉе и уз подршку ѕредставништва –уске ѕравославне ÷ркве при —авету ≈вропе.

” Ьеном саставу су: епископ ЅаЉона и ќлорона ћарко јЉе (Љугозапад ‘ранцуске), директор ≈вропског центра за закон и правду √регор ѕЉупинк из —тразбура, генерални секретар фонда „∆ером Ћежен“ “Љери де ла ¬иЪжегЉу, главни уредник римокатоличког недеЪника „’ришЮанска породица“ ≈мерик ѕурбе, опуномоЮени заступник ≈пархиЉе ЅаЉона и ќлорона за породична и животна питаЬа √иЉом јлансон, генерални секретар јлиЉансе „∆ивот“ Ц основне структуре француске организациЉе „Manif pour Tous“ Ц  аролина –у.

ќ циЪевима званичне посете француске делегациЉе и Ьеним плановима порталу „ѕравославие.ru“ испричао Ље представник ћосковске ѕатриЉаршиЉе при —авету ≈вропе игуман ‘илип (–Љабих), настоЉатеЪ ставропигиЉалног храма —вих светих у —тразбуру.

* * *

Ц ќче ‘илипе, реците нам нешто о члановима ове делегациЉе. Ўта Ље утицало на Ьен састав?

Ц ѕре пар месеци √регор ѕЉупинк, коЉи ради као меРународни адвокат у —тразбуру, замолио ме Ље да му помогнем око организациЉе путоваЬа у ћоскву за групу Ъуди, коЉи се у ‘ранцускоЉ активно залажу за традиционално схватаЬе породице и иступаЉу против абортуса, еутаназиЉе и различитих генетских експеримената са Ъудском природом.

††††

ќ овим темама сви они се изЉашЬаваЉу у француским медиЉима, спроводе агитаторски рад меРу обичним Ъудима, потпомажу проЉаву Ьихове граРанске активности и обезбеРуЉу правну заштиту пострадалим због своЉих традиционалних моралних увереЬа.

∆елео бих да истакнем да то нису маргинални кругови ‘ранцуске, веЮ озбиЪне Љавне личности ове земЪе. ”право тако Ље 2013. г. позната организациЉа „Manif pour Tous“ окупЪала у ѕаризу, Ћиону и другим градовима ‘ранцуске стотине хиЪада демонстраната против увоРеЬа „истополних бракова“ и „усваЉаЬа“ деце у истополним заЉедницама.

≈пископ ЅаЉона ћарко Ље у своЉоЉ ≈пархиЉи направио моЮан покрет за одбрану породице и живота и стално говори у француским медиЉима о овим темама.

√регор ѕЉупинк се бори за традиционалне вредности у —авету ≈вропе, нарочито активно Ц у —тразбуршком суду за Ъудска права. ѕредставници фонда „∆ером Ћежен“ иступаЉу против абортуса, еутаназиЉе, а такоРе и финансираЉу генетска истраживаЬа за превазилажеЬе ƒауновог синдрома. ” тоЉ организациЉи сматраЉу да откриваЬе ƒауновог синдрома код фетуса не би требало да буде разлог абортуса.

Ц  оЉи сусрети су планирани за време боравка делегациЉе у –усиЉи, и какви су, по вашем мишЪеЬу, циЪеви тих сусрета?  акве резултате очекуЉу представници француске Љавности?

Ц ƒелегациЉа планира да се састане са председником ќдеЪеЬа споЪних црквених послова ћитрополитом волоколамским »ларионом, председником ѕатриЉаршиЉске комисиЉе за питаЬа породице и маЉчинства протоЉереЉем ƒмитриЉем —мирновим, са православном ЉавношЮу, а планираЉу и да посете —ретеЬски манастир и богословиЉу. ” програм Ьеног боравка у ћоскви укЪучено Ље и учешЮе на седници ћеРурелигиЉског савета –усиЉе. ќчекуЉу се сусрети у —авету ‘едерациЉе, ƒржавноЉ ƒуми и ћинистарству рада и социЉалне заштите. —ве се то организуЉе да би ‘ранцузи успели да пронаРу у –усиЉи партнере за сарадЬу у заштити традиционалних вредности. Куди коЉи чине делегациЉу боре се за развоЉ Љаких меРународних односа у овоЉ области. ƒанас су, меРутим, потребне не само речи и изЉаве веЮ и конкретна правна подршка, на пример, у —авету ≈вропе, као и ствараЬе граРанских и политичких механизама обезбеРиваЬа права Ъуди, коЉи се придржаваЉу традиционалних моралних начела.

Ц «а време недавних протеста у ‘ранцускоЉ против закона о истополним браковима и легализациЉе усваЉаЬа деце истополних парова у руским медиЉима су се провлачиле приче о томе, да многи ‘ранцузи полажу своЉе наде на –усиЉу, Љер у ЬоЉ, барем на законодавном нивоу, постоЉе директне бариЉере пропаганди содомиЉе. ƒа ли Ље то истина?

Ц»мао сам такоРе прилике да од многих ‘ранцуза слушам позитиван став према ономе што се дешава у –усиЉи. “о Ље веома изненаРуЉуЮи феномен. —твар Ље у томе што су ‘ранцузи традиционално маЬе активни у успоставЪаЬу социЉалних контаката са –усиЉом, за разлику, на пример, од Ќемаца. √еографска удаЪеност ‘ранцуске од »сточне ≈вропе игра значаЉну улогу. ѕоред тога, у «ападноЉ ≈вропи наЉчешЮе сматраЉу да –усиЉу треба нечем да уче. ѕосета ове делегациЉе ћоскви биЮе заснована на потпуно другачиЉем погледу на оно што се дешава у –усиЉи.

††††

Мени чланови сматраЉу да Ље –усиЉа Ц Љедна од ретких земаЪа у хришЮанском свету, коЉа се на државном и на Љавном нивоу изЉаснила о заштити природних закона развоЉа Ъудске личности.

Ц Ќе звучи ли то сувише патетично и апстрактно?

Ц Ќиз мера, усвоЉених од стране руске владе о подржаваЬу породице, ограничаваЬу абортуса, забрани пропаганде хомосексуализма меРу малолетницима, позиционира нашу земЪу као заштитницу природне породице, природних закона развоЉа Ъудске личности. јмерички мислилац ‘ренсис ‘укуЉама обЉавио Ље 2004. г. кЬигу под називом „Ќаша постЪудска будуЮност: последице биотехнолошке револуциЉе“. ” ЬоЉ Ље поставио озбиЪна питаЬа управо о будуЮности Ъудске природе у светлу брзог развоЉа нових технологиЉа. ќва питаЬа остаЉу актуелна и данас.

” суштини, човечанство бира: или Юе искористи наЉновиЉа научна достигнуЮа за подршку и заштиту природних закона Ъудске природе, или Юе допустити да оно произвоЪно меЬа Ъудску природу и природни поредак меРуЪудских односа. Ќа коЉи начин се то проЉавЪуЉе? Ќа пример, или Юе наука помагати неплодним брачним паровима да превазиРу своЉу неплодност и да природним путем доРу до зачеЮа детета, или Юе сама наука смислити други, неприродан начин доласка деце на оваЉ свет? ƒруги пример: или Юе наука кренути путем задовоЪаваЬа фантазиЉа поЉединаца по питаЬима промене пола у различитим вариЉантама, или Юе помагати човеку да упозна пол у ком се родио? —твар Ље у томе да одрицаЬе од природних закона Ъудске природе може довести до хуманитарне катастрофе.

” овоЉ ситуациЉи –усиЉа Ље Љединствена земЪа у ≈вропи. ќна тежи да заштити природни поредак живота, а не различита одступаЬа од Ьега.

ћада, и у –усиЉи има доста тога над чиме треба Љош порадити. Ќажалост, у нашоЉ земЪи Ље на снази закон о комерциЉалном сурогат маЉчинству. ƒати закон уништава природне породичне везе и прави од сурогат маЉки и Ьихових беба скуп производ. Ќедавно Ље у —тразбуршки суд доспео предмет италиЉанског пара против своЉе земЪе. »талиЉа не признаЉе сурогат маЉчинство, па су зато италиЉанске власти одбиле да признаЉу родитеЪска права тог пара на дете, наручено и роРено у –усиЉи од сурогат маЉке. ” веЮини земаЪа «ападне ≈вропе сурогат маЉчинство Ље забраЬено и –усиЉа сада постаЉе испоручилац деце за ове земЪе. ћеРутим, вектор заштите породице и Ъудског живота поставЪен Ље у –усиЉи сасвим Љасно и ми морамо наставити да га пратимо.

Ц ћожете ли нешто реЮи о клими коЉа влада у конзервативноЉ средини ≈вропе?

Ц Ќа «ападу нове погледе на породицу, пол и експерименте са Ъудском природом многи не прихватаЉу.

††††

ќбично сматраЉу да Ље конзервативизам карактеристичан за аристократску елиту и да Ље са Ьеним удаЪиваЬем од власти он постепено изгубио своЉ утицаЉ у «ападноЉ ≈вропи. јли то ниЉе тако. —авремено оживЪаваЬе моралног конзервативизма у ≈вропи почело Ље да добиЉа на снази, а то се дешава „одоздо“. ¬еЮина тражи среЮу у ЉакоЉ породици, трудоЪубЪу, честитости и поштеЬу, повереЬу Љедних према другима, пажЪивом односу према природи, меРусобноЉ бризи измеРу стариЉе и млаРе генерациЉе. —тварни живот формира трезвен поглед на ствари. ќбичан човек дубЪе осеЮа да Ље живот заснован на природном поретку, коЉи се одреРуЉе на основу закона природе. ќвакви погледи налазе своЉу подршку у религиЉи, Љер вера потврРуЉе креационистичко порекло природе.

ѕоред тога, нови конзервативни покрети на «ападу реакциЉа су на ултралиберални социЉални проЉекат. ” чему Ље суштина ултралиберализма? —ви озбиЪни аналитичари признаЉу да Ље у условима немогуЮности бесконачног побоЪшаЬа материЉалног живота друштву потребно понудити нову идеЉу. «емЪина популациЉа расте, а ресурси се не повеЮаваЉу.

”право овде и настаЉе ултралиберална идеЉа пребациваЬа очекиваЬа и маштареЬа Ъуди у делокруг наводног побоЪшаЬа Ьихове сопствене биолошке природе уз помоЮ нових технологиЉа, као и у делокруг максималне неограничености моралног избора Ц почев од моделоваЬа свог изгледа („лифтинг“, меЬаЬе облика тела итд.) и завршаваЉуЮи избором, са ким заснивати интимни живот: са особом истог пола, малолетним дететом или неком животиЬом. ј Ъудима са ниским приходима дозвоЪене су „своЉе играчке“: расположиви наркотици, легализована проституциЉа, еутаназиЉа, абортуси и остали „слободни избори“. Ќе треба се плашити: овде има више фантазиЉа и нада, него стварности. Ќо ова нова утопиЉа многе инспирише, поготово у одсуству вере и у позадини економских потешкоЮа. ѕристалицама ових идеЉа изгледа као да се друштву отвараЉу нови хоризонти среЮе, Љер они „ослобаРаЉу“ човека од морала и ограничеЬа Ьегове сопствене биолошке природе.

Ц — коЉим потешкоЮама се суочаваЉу носиоци традиционалних Ц Љедноставно речено Ц правих породичних вредности сада у «ападноЉ ≈вропи?

Ц ќни се суочаваЉу са Љаким притисцима коЉи се граниче са угЬетаваЬима и ограничеЬима у Љавном животу. Ќадам се да Юе наши гости из ‘ранцуске детаЪниЉе говорити о таквим случаЉевима. ” позадини економске и социЉалне кризе и погоршаЬа односа са мигрантима, данас се улажу колосални напори и троши огроман новац да би се створила нова идеологиЉа и да би се иста промовисала. ѕостаЉе небезбедно имати морална увереЬа и Љавно их изражавати. Кудима прилепЪуЉу етикете или их отпуштаЉу с посла. Ќедавно Ље —тразбуршки суд признао као законит отказ два британска службеника, због тога што нису хтели да имаЉу посла с истополним паровима. √оспоРа ЋаЉдел Ље одбила да региструЉе „истополни брак“, а господин ћак‘алеЉн ниЉе хтео да пружи породичну психолошку консултациЉу истополном пару. јли наЉопасниЉе од свега Ље увоРеЬе нових стандарда у образоваЬе и медиЉе. “о веЮ почиЬе и тера родитеЪе да се „пробуде“ и самоорганизуЉу, због тога Ља и говорим да данас конзервативизам у «ападноЉ ≈вропи расте „одоздо“.

Ц „уЉе ли се у ≈вропи глас ѕравославне ÷ркве, да ли Ље познат Ьен став о овом питаЬу?  олико Ље реалан Ьен утицаЉ?

Ц Ќаш глас се чуЉе, али Ље он сада пригушен хором ултралибералних организациЉа. ѕрво, зато што су на «ападу ≈вропе православни маЬина. ќвде, наравно, постоЉи одреРено интересоваЬе за богослужбену и духовну традициЉу ѕравославЪа, али нас, у маЬоЉ мери, сматраЉу носиоцима неких позитивних друштвених вредности. ” веЮини случаЉева се према православнима односе патерналистички: желе да нас промене и науче. ” принципу, Љош реРе сматраЉу да –уси могу бити у нечем у праву.

ќсим тога, не треба заборавЪати да смо ми однедавно почели слободно да контактирамо са друштвеним круговима «апада и са представницима меРународних организациЉа. Ќа пример, ѕредставништво –уске ÷ркве у —тразбуру поЉавило се пре 10 година Ц на папиру, и Љош Юе требати доста времена, ентузиЉазма, интелектуалне и финансиЉске подршке, да би се озбиЪност посла довела у ред: треба увести мониторнг, припремати аналитичке белешке, реферате, правне акте, организовати семинаре и друга дешаваЬа. —амо такви активни кораци могу учинити православни глас Љачим.

ѕоред тога, у ≈вропи би биле веома корисне интелектуално усмерене активности, попут оних коЉе су биле на изложби „ѕравославна –усиЉа“ Ц експозициЉе посвеЮене новомученицима или царскоЉ династиЉи –оманових. ќвде треба такоРе презентовати и такве руске духовно-интелектуалне проЉекте, као што Ље „ѕравославна енциклопедиЉа“.

Ц ƒа ли Ље став –имокатоличке цркве и пастве по овим питаЬима Љединствен, или овде можемо говорити о различитим струЉама?

Ц Ќаравно, постоЉе различите струЉе. ѕостоЉе Љаке конзервативне парохиЉе и оне су многоброЉне. ѕостоЉе угледни свештеници и епископи коЉе слуша много Ъуди. јли постоЉи и формализам и отворена „предаЉа“ хришЮанског морала. ћногоброЉне манифестациЉе у ‘ранцускоЉ против „истополних бракова“ и усваЉаЬа деце постале су озбиЪан показатеЪ конзервативних расположеЬа у области морала.

«ваничан став ¬атикана по питаЬу морала остаЉе конзервативан. Ќа моралне теме ми разговарамо скоро истим Љезиком. ” правним питаЬима и у многм изЉавама православци и римокатолици изражаваЉу исто мишЪеЬе. ”врен сам да Ље то добра основа за заЉедничку акциЉу и сарадЬу. ” —авету ≈вропе ми се тиме активно користимо у интеракциЉи.

Ц Ўта ви мислите, шта сами ‘ранцузи заправо очекуЉу од –усиЉе и од –уске ÷ркве?

Ц ќни очекуЉу нашу заинтересованост и конкретне кораке у развоЉу сарадЬе на поЪу заштите хришЮанског морала.

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

01 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0