Srpska

ЅлаговиЉести ѕресвете Ѕогородице

††††

ЅЋј√ќ¬≈—“» ѕ–≈—¬≈“≈ Ѕќ√ќ–ќƒ»÷≈

—»Ќј —ј– Ќј ЅЋј√ќ¬≈—“»

 јƒј се ѕресветоЉ ƒЉеви наврши Љеданаест година пребиваЬа и служеЬа при храму £ерусалимском, и четрнаест година од –оРеЬа Ц када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише ЉоЉ свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Ќо како велико изненаРеЬа за све свештенике би одговор ѕресвете ƒЉеве, да Ље се она посветила Ѕогу и да жели остати девоЉком до смрти не ступаЉуЮи ни с ким у брак! “ада по промислу и внушеЬу ЅожЉем првосвештеник «ахариЉа, отац ѕретечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених Ъуди из племена ƒавидова, да би Љедноме од Ьих уручили ƒЉеву ћариЉу на чуваЬе девоЉаштва Ьеног и стараЬе о ЬоЉ. » би уручена староме £осифу из Ќазарета, коЉи ЉоЉ беше и сродник. ” дому £осифовом ѕресвета ƒЉева продужи живети исто као и у храму —оломоновом, проводеЮи време у читаЬу —ветог ѕисма, у молитвама, богоразмишЪаЬу, посту и ручном раду. √отово никад из куЮе не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догаРаЉима. ћало Ље с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. ЌаЉчешЮе Ље у куЮи општила са двема кЮерима £осифовим. Ќо када се наврши време проречено ƒанилом пророком, и када Ѕог благоволи испунити обеЮаЬе своЉе изгнаном јдаму и пророцима, Љави се велики архангел √аврил у одаЉи ѕресвете ƒЉеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када Ље она држала отвореног пророка »саиЉу и размишЪала о Ьеговом великом пророчанству: √ле, девоЉка Юе зачети и родиЮе сина! (»с. 7, 14). £ави ЉоЉ се √аврил у еветлости архангелскоЉ и рече ЉоЉ: –адуЉ се, благодатна! √оспод Ље с тобом! и остало све редом како пише у ≈ванРеЪу божанственог Ћуке (Ћк. 1, 26-38). —а овом архангелском благовешЮу, и са силаском ƒуха —ветога на ƒЉеву ѕречисту, отпочиЬе спасеЬе Ъуди и обновЪеЬе твари. »сториЉу Ќовог «авета отворио Ље архангел √аврил речЉу: –адуЉ се! да ознаменуЉе тиме, да Ќови «авет има да значи радост за Ъуде и за сву створену твар. ќтуда и Ѕлаговест се сматра колико великим толико и радосним празником.

–≈„ Ќј ЅЋј√ќ¬≈—“» ѕ–≈—¬≈“≈ Ѕќ√ќ–ќƒ»÷≈

 јƒ се навршише године и приближи време избавЪеЬа рода Ъудског, коЉе се имало обавити очовечеЬем Ѕога, требало Ље на сваки начин пронаЮи тако чисту, беспрекорну и свету девоЉку, коЉа би била достоЉна да оваплоти бесплотног Ѕога и послужи таЉни нашег спасеЬа. » наРе се таква девоЉка: чистиЉа од сваке чистоте, беспрекорниЉа од сваког духовног створеЬа, светиЉа од сваке светиЬе Ц пречиста и преблагословена ƒЉева ћариЉа, изданак из бесплодног корена светих праведних богородитеЪа £оакима и јне, плод родитеЪских молитава и постова, кЮи царска и првосвештеничка. » то наЮе се на месту светом у —оломоновом храму она коЉа Ље имала постати одуховЪени храм ЅожЉи; наРе се у унутрашЬости храма, у —ветиЬи над светиЬама, она коЉа Ље имала родити светиЉу од свих светих –еч. £ер тамо погледа √оспод са висине славе царства свог на смиреЬе слушкиЬе своЉе, и изабра Ьу, унапред изабрану од свих родова, изабра Ље за маЉку предвечноЉ –ечи своЉоЉ, о чиЉем оваплоЮеЬу од Ье беше Ље на таЉанствен начин обавестио пре јрхангелове благовести, као што нам то тврде веродостоЉна казиваЬа светих.

∆ивеЮи у храму дванаест година, она провоРаше време не само у богоразмишЪаЬу, непрестаноЉ молитви и ручном раду, него и у читаЬу Ѕожанствених  Ьига, поучаваЉуЮи се у закону √осподЬем дан и ноЮ. ќ ЬоЉ пишу свети ≈пифаниЉе и свети јмвросиЉе, да Ље била врло бистра, волела поуке, и ревносно читала —вето ѕисмо. ј црквени истроричар √еоргиЉе  едрин пише, како Ље она Љош за живота своЉих светих родитеЪа добро изучила ЉевреЉске кЬиге. „итаЉуЮи често пророштво »саиЉино: ≈то, девоЉка Юе затруднети, и родиЮе сина, и наденуЮе му име ≈мануил (»с. 7, 14), што значи: с нама Ѕог, света ƒЉева пламтиЉаше ЪубавЪу не само према очекиваном ћесиЉи него и према оноЉ девоЉци коЉа Ље имала затруднети и родити ћесиЉу. » она размишЪаше, како Ље то велика част постати родитеЪка ≈мануила —ина ЅожЉег, и како Ље неисказана таЉна да девоЉка буде маЉка. «наЉуЮи пак из пророштава да се приближило време ћесиЉина доласка, Љер палица владалачка веЮ беше узета од £уде и завршаваху се ƒанилове седмине, она држаше да се та девоЉка свакако веЮ родила на свет. » уздишуЮи често из дубине срца, она се моЪаше у себи да Ље Ѕог удостоЉи видети ту девоЉку, и бити ЉоЉ, ако Ље могуЮе последЬом слушкиЬом Ьеном. » Љедном приликом, када она по обичаЉу свом стаЉаше на поноЮноЉ молитви и врло усрдно се о томе моЪаше Ѕогу, изненада сину с неба велика светлост и обасЉа Ље, и из те светлости чу глас коЉи ЉоЉ говораше: “и Юеш родити —ина мог.

 акве се тада радости испуни ѕречиста ƒЉева, и какву благодарност узношаше Ѕогу “ворцу своме, немогуЮе Ље исказати. “ако погледа √оспод на смиреЬе слушкиЬе —воЉе. £ер она коЉа жеЪаше из Ъубави према Ѕогу да служи чистоЉ родитеЪки ћесиЉиноЉ, сама се удостоЉи да постане Ьегова ћаЉка и √оспоРа сваког створеЬа. ќво откривеЬе ЬоЉ би у дванаестоЉ години, на две године пре Ьеног обручеЬа. » она никоме не каза ту таЉну све до вазнесеЬа ’ристова. ќд дана тог откривеЬа она беше убеРена, да Юе се у ЬеноЉ девичанскоЉ утроби збити таЉанствено зачеЮе, и она очекиваше да се збуде та таЉна.

 ада се ѕресветоЉ ƒЉеви наврши Љеданаест година пребиваЬа при храму —оломоновом, и четрнаест година од –оРеЬа, саопштише ЉоЉ првосвештеници и свештеници, да по закону она, као и остале вршЬакиЬе Ьене, не може више остати при храму, него треба да ступи у брак. Ќо она им одговори: да су Ље родитеЪи од повоЉа Ьеног посветили Ѕогу; да Ље она обеЮала остати девоЉком до смрти; да се она не може удати за смртног човека, и да ништа не може приморати на брак Ьу, девоЉку бесмртнога Ѕога.

ќва новина изненади првосвештенике, и они се саветоваху меРу собом шта да раде. £ер они нису могли више да Ље држе при храму, нити су смели да обруче за мужа девоЉку ЅожЉу. » беху у недоумици, како да збрину безмужну девоЉку, да не би ма чим прогневили Ѕога. £ер су знали да Ље то обоЉе велики грех: приморавати на брак девоЉку коЉа Ље обеЮала Ѕогу вечно девичанство, и држати у —ветиЬи над светиЬама женскиЬе после навршеног пунолетства. ќвако о томе говори свети √ригориЉе Ќиски: ƒок Ље девоЉчица била мала, свештеници Ље чуваху у храму √осподЬем, као некада —амуила. Ќо кад она постаде пунолетна, они се саветоваше меРу собом шта да даЪе чине с Ьом, да не би у чему прогневили Ѕога. ј црквени историчар Ќикифор каже о томе ово:  ада —вета ƒЉева одрасте, свештеници начинише веЮе, како да Ље збрину, да не би скривили светом телу Ьеном, Љер су сматрали да Юе оскврнавити светиЬу, ако би Ље удали, и потчинили брачном закону Ьу коЉа Ље себе посветила Љедино Ѕогу. » они говораху да закон не допушта, нити Ље достоЉно светиЬе, да девоЉка тих година пребива у —ветиЬи над светиЬама. —тога они приступише ковчегу завета и усрдно се помолише Ѕогу. », као што казуЉе £ероним, добише од √оспода одговор, да потраже достоЉног човека, коме би ƒЉева била поверена под видом супружанства на очуваЬе девичанства. Ќачин пак, на коЉи би таквог човека пронашли, би указан од √оспода овакав: да се саберу безжени Ъуди из дома и племена ƒавидова, и да своЉе жезле положе у олтару, па чиЉи жезал процвета, Ьему да се повери ƒЉева.

”то настаде празник освеЮеЬа храма £ерусалимског, установЪен од ћакавеЉа. ѕразник Ље почиЬао двадесет и петог новембра, а оданиЉе му Ље било треЮег децембра. » сабра се код храма мноштво народа из околних градова. Ќа празник доРоше и Ъуди из племена ƒавидова, сродници и роРаци ƒЉеве ћариЉе. “ада првосвештеник «ахариЉа, отац ѕретечев, одабра дванаест безжених Ъуди из племена ƒавидова, меРу коЉима беше и свети £осиф, човек праведан и стар, покупи Ьихове жезле, и положи их у олтару да преноЮе, говореЮи: ѕокажи, √осподе, човека достоЉна, за кога треба обручити ƒЉеву. Ц » кад свану, уРоше у храм свештеници са оних дванаест Ъуди, и наРоше да Ље жезал £осифов процветао, и видеше како слете с неба голубица и стаде на таЉ жезал. » познаше да Ље Ѕогу жеЪа да ƒева буде поверена £осифу на чуваЬе. ј неки мисле да Ље ѕречиста ƒева одлучно одбиЉала обручеЬе, боЉеЮи се за чистоту свога девичанства, и била веома тужна. —тога ЉоЉ би од Ѕога посебно откривеЬе и савет: да не двоуми иЮи к £осифу, сроднику и заручнику своме, човеку праведном, богоугодном и светом, не на телесни брачни живот, него на чуваЬе Ьеног девичанства. Ц » пошто би обавЪено обручеЬе, свети £осиф узе ѕречисту ƒЉеву из руку првосвештеника «ахариЉе и одведе Ље из храма √осподЬег у своЉ дом, на чист и непорочан живот. » би свети £осиф, Ьен привидни муж, у самоЉ ствари целомудрени чувар Ьеног девичанства, и служитеЪ девственичком животу, испуЬеном велике светости.

” дому £осифовом ѕресвета ƒЉева продужи живети исто као и у храму —оломоновом, проводеЮи време у читаЬу —ветога ѕисма, у молитвама, богоразмишЪаЬу, посту и ручном раду. » беше ЉоЉ дом £осифов као храм молитвени, из кога никуда не излажаше. —тално Ље унутра седела, и ретко с ким говорила, сем са двема кЮерима £осифовим. £ер нам о томе √еоргиЉе  едрин казуЉе овако: ” дому мужа свог ћариЉа Ље живела са двема £осифовим кЮерима, постеЮи се и не излазеЮи меРу Ъуде. » са Ьима двема разговарала Ље, никад без нарочите потребе, и то кратко.

ƒок Ље ѕресвета ƒева тако живела, у четврти месец, по сведочанству светога ≈вода, наступи час оваплоЮеЬа Ѕога –ечи, час од памтивека жеЪени, час у коЉи Ље имало почети наше спасеЬе. » посла Ѕог Љеднога од наЉпрвих небеских духова, архангела √аврила, са таЉном од века сакривеном и јнРелима непознатом, да благовести ѕречистоЉ ƒЉеви необично зачеЮе —ина ЅожЉа, коЉе превазилази природу Ъудску и сваки ум. ќ томе свети благовесник Ћука пише овако: ” шести месец посла Ѕог анРела √аврила (Ћк. 1, 26). “о беше шести месец од зачеЮа светог £ована ѕретече. » анРео коЉи Ље «ахариЉи благовестио £ованово зачеЮе, он исти би послат да благовести ѕречистоЉ ƒЉеви зачеЮе ’ристово. “о би у шести месец зато, да би шестомесечни ѕретеча у утроби маЉке своЉе могао заиграти од радости при доласку ћаЉке √осподЬе. ѕослан би анРео у град √алилеЉски по имену Ќазарет (Ћк. 1, 26). √алилеЉа беше земЪа незнабожачка, иако Ље делимично била насеЪена £евреЉима, Љер Ље веЮина у ЬоЉ била незнабожачка, због чега се и назива у —ветом ѕисму: √алилеЉа незнабожачка (ћт. 4, 15). “у земЪу £евреЉи су сматрали за наЉпоследЬу и презирали Ље, као насеЪену од Ъуди грешних и неверних и туРих, због чега су они са прекором говорили: «ар Юе ’ристос доЮи из √алилеЉе? –азгледаЉ и види да пророк не долази из √алилеЉе (£н. 7, 41, 52). »сто тако они ни у шта нису рачунали и град √алилеЉски Ќазарет; за Ьих он Ље био мален и наЉпоследЬи, те се меРу Ьима говорило: »з Ќазарета може ли бити што добро? (£н. 1, 47).

јли погледаЉмо где Ѕог зажеле да има себи маЉку, не у £удеЉи, ни у светом великом граду £ерусалиму, него у грешноЉ √алилеЉи и у малом Ќазарету. » то зато, да би показао да Ље ради грешника дошао на земЪу, Љер рече: Ќисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покаЉаЬе (ћк. 2, 17), и да од неверних незнабожаца начиним себи верну ÷ркву. » Љош зато, да би показао да ќн милостиво гледа на смирене, одбачене и понижене, а не на горде и чувене. £ер када Ѕог –еч хтеде да савиЉе небеса и сиРе грешницима, ќн разгледаше са висине славе своЉе где се нарочито налази насеЪе грешника. » виде да у £удеЉи £ерусалимЪани сматраЉу себе за праведне, и праве се праведни пред Ъудима (Ћк. 16, 15); а исто тако виде да √алилеЉце сви презиру и ниподаштаваЉу, и да су веЮи грешници од свиЉу. —тога мину £удеЉу, сматрану светом, и доРе у √алилеЉу, сматрану грешном; мину и велики, угледни и славни град £ерусалим, и оде у мали и неугледни град Ќазарет, бираЉуЮи себи у овом свету наЉпоследЬе место и смираваЉуЮи себе до обличЉа слуге и грешника. Ќазарет беше мали град, али се удостоЉи тако велике благодати, какве се не удостоЉише сви остали велики градови израиЪски, коЉи су се до небеса узносили. ” малом Ќазарету налази се узвишениЉа од свих светих јнРела ƒЉева, чиЉа Ље утроба пространиЉа од небеса. “амо се шаЪе √аврил, тамо ƒух —вети осеЬуЉе, тамо се Ѕог –еч оваплоЮуЉе. £ер где Ље смиреЬе, тамо слава ЅожЉа сиЉа. √орди градови неприЉатеЪи су ’ристу, а смирени Ц приЉатеЪи су Мему. Ќеславни Ќазарет ’риста √оспода нашег заче, а славни £ерусалим √а разапе. ћали ¬итлеЉем √а роди, велики £ерусалим √а на смрт осуди. Ѕог се настаЬуЉе меРу смиренима, а горди √а прогоне.   презреноЉ земЪи и убогом Ќазарету, и у Ьему к смиреноЉ ƒЉеви би послан јнРео од Ѕога.

ќ томе свети јндреЉ  ритски овако говори: £едноме од врховних јнРела Ѕог нареРуЉе да саопшти таЉну. » то чини, како ми изгледа, на овакав начин: „уЉ √аврило, иди у √алилеЉски град Ќазарет, у коме живи ƒЉева ћариЉа, обручена за човека коме Ље име £осиф. »ди, да Ъупку лепоту девства —вемогуЮи прими као миомирисну ружу из земЪе трЬа. »ди у Ќазарет, да се испуни пророштво коЉе каже да Юе се ЌазареЮанин назвати. ј ко Юе се назвати ЌазареЮанин? ќнаЉ кога Юе потом Ќатанаило назвати —ином ЅожЉим и ÷арем »зраиЪевим. ЎаЪе се √аврил, коЉи Ље обично весник божанских таЉни, као што се то види из кЬиге пророка ƒанила (ƒан. 8, 16). »ди у √алилеЉски град Ќазарет, говори Ѕог √аврилу, и када доРеш тамо, обЉави ƒЉеви благовест радости, коЉу некада ≈ва упропасти. Ќо пази, да Ље не смутиш, Љер Ље ово знак радости а не жалости, вест утехе а не смуЮености. £ер роду Ъудском коЉа радост може бити веЮа од ове: да Ъудска природа постане учесник у ЅожЉоЉ природи, и да се сЉедини с Ѕогом у Љедном лицу. » шта може бити чудниЉе од овога: видети где се Ѕог толико понизио, да √а носи утроба жене. «аиста ствар необична! Ѕог, коме Ље небо престо а земЪа подножЉе ногама Ьеговим, кога небеса сместити не могу, коЉи са ќцем има Љедан престо вечности, смешта се у утроби ƒеве. Ўта Ље достоЉно веЮег дивЪеЬа, него у обличЉу човека ви^ети Ѕога коЉи се ниЉе одвоЉио од свога Ѕожанства, и гледати Ъудску природу тако сЉедиЬену са своЉим “ворцем да Ѕог постаЉе потпун човек?

„увши ово ЅожЉе нареРеЬе, коЉе превазилази Ьегове силе, √аврил беше измеРу запрепашЮености и радости у недоумици. јли, извршуЉуЮи ЅожЉе нареРеЬе, он одлете к ƒЉеви, и дошавши у Ќазарет, он застаде пред домом. –азмишЪаЉуЮи и двоумеЮи, он овако у себи расуРиваше, вели свети јндреЉ:  ако да почнем оно што ми Ѕог нареди да извршим? ƒа ли да нагло у одаЉу уРем? јли, збуниЮу ƒЉевину душу. »ли да полако уРем? јли ƒЉева, осетивши моЉ долазак, зажелеЮе да се сакриЉе. »ли да у врата закуцам? јли зашто, када то ниЉе своЉствено јнРелима, Љер им ништа што Ље затворено не може спречити улазак. »ли да ƒЉеву зовнем по имену? јли, уплашиЮу Ље. ≈во шта Юу урадити: ѕо воЪи ќнога коЉи ме посла, уЮи Юу кротко. ј како Юу почети говорити ƒЉеви? ƒа ли Юу ЉоЉ прво радост обЉавити, или реЮи да Юе у ЬоЉ √оспод бити? »ли Юу ЉоЉ обЉавити да Юе на Ьу —вети ƒух сиЮи и сила ЌаЉвишега осенити Ље? ƒакле, наЉпре Юу ЉоЉ обЉавити радост, затим Юу ЉоЉ казати чудесну таЉну, приступити ЉоЉ, поздравити Ље: –адуЉ се! весели се! теши се! “реба почети са радосним поздравом. “о Юе бити згодан увод у разговор. £ер Ље то неЮе уплашити нимало, него Юе напротив умирити Ьену душу. ќво Ље дело радости, време весеЪа, царство спокоЉства, савет спасеЬа, почетак утехе. “ако у себи говораше јрхангел.

ѕогледаЉ са коликим страхопоштоваЬем јрхангел приступа к Ѕогодевици! са коликим страхом и поштоваЬем он се припрема да приРе √осподарици целога света! и како се спрема да ЉоЉ говори благовесне, пуне радости речи! Ќо треба се Љош и томе дивити, што Ље не наРе ван дома и одаЉе Ьене, ни заузету световним бригама, него у молитви и читаЬу —ветих  Ьига.  ао што нам то показуЉе икона Ѕлаговести: пред Ьом лежи отворена кЬига, знак да се она непрестано бавила богомислиЉем и читаЬем. ј постоЉи побожна претпоставка Ѕогомислених Ъуди, да Ље ѕресвета ƒЉева, у време када ЉоЉ се Љавио Ќебески Ѕлаговесник, размишЪала о речима светог пророка »саиЉе: ≈то, девоЉка Юе затруднети (»с. 7, 14). –азмишЪала Ље, како Юе се и када збити то за девичанску природу необично зачеЮе и роРеЬе. ј пошто Ље откривеЬем од Ѕога била обавештена да Юе та девоЉка бити она сама, и родити жеЪеног ћесиЉу, она гораше серафимском ЪубавЪу према Ѕогу “ворцу свом, и моЪаше Ьегову доброту, да што скориЉе испуни и своЉе божанско обеЮаЬе и »саиЉино пророштво. » са чежЬом говораше у себи:  ада Юе наступити то жеЪено време, да —аздатеЪ моЉ, савивши небеса, сиРе и усели се у мене, са жеЪом да тело добиЉе од мене?  ада Юе настати то благословено блаженство, да постанем маЉка Ѕогу моме? ј док се то не збуде, сузе су ми хлеб дан и ноЮ. ” очекиваЬу милих догаЮаЉа и кратко време, о како изгледа дуго!

ƒок Ље она тако размишЪала, и у срцу се с пламеном ЪубавЪу √осподу —аваоту молила, Ќебески Ѕлаговесник, архангел √аврил, изненада кротко улазеЮи стаде пред Ьу. ќ томе свети јндреЉ  ритски пише ово: «атим јрхангел уРе у дом, и приступивши одаЉи у коЉоЉ ƒева обитаваше, полако приРе вратима, и када ступи унутра, кротким гласом рече к ƒеви: –адуЉ се, благодатна! √оспод Ље с тобом (Ћк. 1, 28), коЉи Ље пре тебе; сада Ље с тобом, и мало касниЉе родиЮе се из тебе;ќн коЉи Ље пре сваке вечности, сада Ље под временом. ќ неизмерног човекоЪубЪа! о неизразивог милосрРа! ЌиЉе доста радост посведочити, него обЉавити и “ворца радости коЉи у ƒЉеви обитава. £ер речи: √оспод Ље с тобом! очигледно показуЉу присуство ÷ара, коЉи од Ье прими тело на такав начин, да ни наЉмаЬе не одступи од своЉе божанске славе. –адуЉ се, благодатна! √оспод Ље с тобом! –адуЉ се, ваистину благословена! –адуЉ се, благодатна! √оспод Ље с тобом! –адуЉ се, ваистину благословена! –адуЉ се, ƒево наЉузвишениЉа! –адуЉ се, прекрасни храме небеске славе! –адуЉ се, освеЮена палато ÷ара! –адуЉ се, дворче у коме ’ристос обручи себи човечанску природу као невесту и присаЉедини! Ѕлагословена си ти меРу женама (Ћк. 1, 28). “ебе »саиЉа пророчким очима угледа из далека, и назва те пророчицом и девом и кЬигом таЉанствено запечаЮеном. ¬аистину си благословена ти, коЉу £езекиЪ означи као затворена врата кроз коЉа само Ѕог проРе. ¬аистину си благословена ти, коЉу ƒанило као гору виде, и јвакум Ље прозва гором сеновитом. » тебе, гору ЅожЉу, гору високу, гору на коЉоЉ Ѕог благоволи живети, твоЉ прародитеЪ и цар опева пророчки. Ѕлагословена си меРу женама ти, коЉу видилац божанских таЉни «ахариЉа, виде као изванредни светЬак златни, украшен са седам кандила, тоЉест са седам дара ƒуха —ветога. ¬аистину си благословена ти, коЉа као раЉ имаш у себи едемски врт Ц ’риста, коЉи Юе по своЉоЉ неисказаноЉ свемоЮи, произашавши из утробе твоЉе као река воде живе, напоЉити своЉим еванРелским водама лице целе земЪе.

„увши овакав поздрав од јнРела, ѕресвета ƒЉева се збуни, и помисли: какав би ово био поздрав? (Ћк. 1, 29). «буни се, али се не уплаши много. £ер ниЉе имала рашта да се плаши од поЉаве јнРела, пошто Ље у —ветиЬи над светиЬама била навикла на друговаЬе с јнРелима, пошто Ље, по сведочанству светог √ермана, свакодневно добиЉала храну из руку анРелских. ќна се збуни и зачуди, што ЉоЉ раниЉе јнРео никада ниЉе дошао у тако великоЉ слави небескоЉ, и тако радосна лица, и са тако радосним поздравом. «буни Ље и зачуди новина поздрава, што Ьу девоЉку ставЪа меРу жене, говореЮи: Ѕлагословена си ти меРу женама. «буни се као целомудрена, а не уплаши се као храбра. » она, благоразумна и паметна, помишЪаше у себи: какав би ово био поздрав? Ўта ли Юе ми даЪе, после овог поздрава, јнРео реЮи? ƒа ме неЮе поново вратити у храм √осподЬи? »ли ми Ље донео с неба неку необичну храну? »ли Юе ми што ново Љавити од Ѕога, и расветлити ми мисао*и недоумицу, како Юе девоЉка зачети и родити сина? Ўта значи поздрав?

» рече ЉоЉ јнРео: Ќе боЉ се, ћариЉа! не сумЬаЉ у пророштво пророка »саиЉе о девоЉци: ти си та девоЉка, Љер си нашла милост у Ѕога, да зачнеш ≈мануила бесемено, и да √а родиш неисказано, како ќн то Љедини зна. Ќашла си благодат у Ѕога помоЮу премногих врлина твоЉих, нарочито помоЮу ових триЉу наЉизврсниЉих: помоЮу твог дубоког смиреЬа, Љер Ѕог смиренима даЉе своЉу благодат, по речи своЉоЉ: на кога Юу погледати, сем на кротког и смиреног?[1] помоЮу твоЉе девственичке чистоте, Љер пречисти по природи Ѕог тражи да се роди од пречисте целомудрене девоЉке; и помоЮу твоЉе пламене Ъубави к Ѕогу, Љер ќн каже: £а Ъубим оне коЉи мене Ъубе, и они коЉи ме траже наЮи Юе милост[2]. Ц ј пошто си √а ти заволела и тражила свим срцем, то си и нашла милост у Мега, и родиЮеш —ина, али не —ина обичног него обоженог, —ина вишЬег, Ѕога од Ѕога, роРеног пре векова од ќца без матере, а коЉи Юе на краЉу векова произаЮи од тебе девствене матере без оца. Мегово Ље име чудно и неизрециво; ти Юеш ћу наденути име »сус, што значи —паситеЪ, Љер Юе ќн спасти сав свет, и зацариЮе се несравЬено славниЉе од праоца ƒавида и свих осталих царева из дома £аковЪева. » царство Ьегово неЮе бити привремено него вечно, неЮе имати краЉа.

ј ћариЉа рече јнРелу:  ако Юе то бити кад Ља не знам за мужа? (Ћк. 1, 34). ќво не значи да ѕресвета ƒЉева ниЉе веровала речима јнРеловим, Љер Ље она, испуЬена благодати ЅожЉе, тачно знала да Юе родити Ѕлаговештеног, пошто Ље то била дознала од самог Ѕога у храму; него она само ниЉе знала како Юе, на коЉи начин родити, када Ље девоЉка коЉа ниЉе познала мужа. «ато Ље и питала јнРела:  ако Юе то бити? –азмишЪаЉуЮи о томе, свети √ригориЉе Ќиски вели као да она говори јнЮелу:  ажи ми начин –оРеЬа, о јнРеле! и наЮи Юеш срце моЉе готово за ЅожЉу намеру. £ер Ља желим себи такав плод, али без повреде девичанства. Ц ј свети јмвросиЉе о томе говори овако: ќна добро упита јнРела, како Юе то бити. £ер Ље она раниЉе читала, ƒа Юе девоЉка зачети, али ниЉе читала на коЉи Юе начин девоЉка зачети. ќна Ље читала пророштво: ≈то, девоЉка Юе зачети (»с. 7, 14). Ќо како Юе зачети, то ЉоЉ јнРео сада у благовести обЉавЪуЉе. Ц јнРео ЉоЉ казуЉе начин зачеЮа: оно неЮе бити на природан и човечански начин, него на надприродан начин, Љер где Ѕог хоЮе тамо се побеРуЉе природни поредак; зачеЮе Юе бити по деЉству —ветога ƒуха: ƒух —вети доЮи Юе на тебе, и сила ЌаЉвишега осениЮе те (Ћк. 1, 35). ќд Мега Юеш зачети у утроби; ќн Юе извршити у теби недомисливо зачеЮе. £ер ќнаЉ коЉи Ље из мртвог блата саздао живог јдама, зар не може утолико пре од живе девоЉке произвести живо дете?  ад Ље Ѕогу било лако од јдамове кости уобличити жену, зар да ћу не буде лако у утроби девоЉачкоЉ уобличити човека? ƒух —вети коЉи све чини, учиниЮе то у теби, о ѕресвета ƒево, да Юе у пречистоЉ утроби твоЉоЉ бесемено устроЉити од тела твог тело бестелесном Ѕогу –ечи. £ер Юе кроз тебе, врата чистотом запечаЮена и девственошЮу чувана, √оспод проЮи као што сунчани зрак пролази кроз стакло и кристал, освеЮуЉуЮи и просветЪуЉуЮи те своЉом божанском славом, да би ти постала истинска ћати ЅожЉа, родивши савршеног Ѕога и савршеног човека, и оставши и при пороРаЉу и по пороРаЉу чедна девоЉка као што си била и пре пороРаЉа. “о Юе у теби учинити сила ЌаЉвишега доласком —ветога ƒуха. ј да Ље ово истина, сигуран ти Ље доказ то што твоЉа тетка £елисавета, иако нероткиЬа од младости и веЮ стара, заче сина, пошто тако хоЮе Ѕог коЉи и немогуЮе чини могуЮим. ƒа, у Ъуди Ље немогуЮе да зачне и роди безмужна чедна девоЉка, као и остарела жена нероткиЬа. јли у свемогуЮег “ворца све Ље могуЮе што рече: и нероткиЬа старица заче, и ти девоЉка зачеЮеш.

—лушаЉуЮи од јнРела овакву благовест, ѕречиста се покори воЪи √оспода свог, и са наЉдубЪим смиреЬем одговори из богоЪубивог срца: ≈во слушкиЬе √осподЬе; нека ми буде по речи твоЉоЉ (Ћк. 1, 38). » одмах у светоЉ утроби ЬеноЉ, деЉством —ветога ƒуха, изврши се зачеЮе на неисказан начин, без телесне насладе, али не и без духовне насладе. £ер тада нарочито растапаше се од божанствене жудЬе срце ƒЉевино, и пламеном серафимске Ъубави гораше дух Ьен, и сав ум Ьен, као ван себе, удубЪиваше се у Ѕогу и наслаРиваше се ЪубавЪу Ьеговом на неизразив начин; и у том Ьеном духовном наслаРиваЬу слатким богоЪубЪем и умним боговиРеЬем заче се —ин ЅожЉи, и —лово постаде тело, и усели се у нас очовечеЬем.

ѕошто јнРео, по нареРеЬу ЅожЉем, обави благовест, и пошто побожно и са страхопоштоваЬем одаде поклоЬеЬем дужно поштоваЬе оваплотившем се у утроби ƒЉеве Ѕогу, као и самоЉ оваплотитеЪки ƒЉеви, он отиде од Ье, да предстане престолу √оспода —аваота, славеЮи таЉну ЅожЉег очовечеЬа са свима небеским —илама у неисказаноЉ радости вавек. амин.

ѕќ¬≈—“ ќ „”ƒќ“¬ќ–Ќќ£ ЅЋј√ќ¬≈Ў“≈М— ќ£ » ќЌ»

ѕ–≈—¬≈“≈ Ѕќ√ќ–ќƒ»÷≈ „¬≈Ћ» ќЅЋј√ќƒј“Ќ≈“,

на острву “иносу у √рчкоЉ

ѕ–≈ƒ»¬Ќј ЅлаговештеЬска икона пресвете Ѕогоматере, коЉа се данас чува на острву “иносу[3] у √рчкоЉ, потиче Љош из доба пре арапског ропства, коЉе Ље било давно пре турског ропства.  ада и како Ље ова светиЬа доспела на “инос незна се, али предаЬе народно везуЉе Ље за светог апостола и ЉеванРелиста Ћуку. «а време Љедне катастрофе, коЉа Ље задесила острво “инос, »кона Ље била затрпа на под земЪу, где Ље остала око 800 година. ј пронаРена она би овако:

Ќа месец дана пред избиЉаЬе устанка у √рчкоЉ против “урака, 1821. године, ѕресвета Ѕогородица се Љави у сну Љедном благочестивом баштовану, осамдесетогодишЬем старцу ћихаилу ѕолизоису, досеЪенику на “инос са острва јндроса. ќна му у сну рече да у оближЬоЉ Ьиви јнтониЉа ƒоксара, северно од града званог —вети Ќикола, налази се затрпана у земЪи Мена благословена »кона. ќваЉ богобоЉажЪиви човек, када се уЉутру пробуди, исприча своЉе виРеЬе парохиЉском свештенику, а оваЉ архиЉереЉу тога острва по имену √аврилу. ¬ест о том виРеЬу пронесе се у току дана и кроз цео град, и сви Ъуди решише да помогну око тога да се света »кона пронаРе. јли и поред свег упорног тражеЬа и копаЬа, Ъуди ништа не наРоше, због чега многи помислише да то ниЉе био истинити сан него само фантазиЉа овога ћихаила. “ако та ствар ускоро преРе у заборав.

јли следеЮе 1822. године, прве недеЪе Љула месеца, деси се Љедан друти чудесан догаРаЉ. Ќа Љедан сат од градског насеЪа, на наЉвишем врху острва “иноса званом  ехровуни, налажаше се Љедан женски манастир из 10. века. ” манастиру меРу осамдесет монахиЬа живЪаше и преподобна монахиЬа ѕелагиЉа, коЉа беше дошла у манастир у своЉоЉ 17. години и живЪаше сама у ЉедноЉ келиЉи. “е ноЮи уочи недеЪе она осети у сну да се малени простор Ьене келиЉе изненада испуЬуЉе светлошЮу. »з те светлости ЬоЉ се Љави ѕресвета Ѕогородица и заповеди ЉоЉ да оде у град и каже манастирском старатеЪу —тамателу  агадису, да он откопа дом ѕресвете, коЉи се налази затрпан на земЪишту јнтониЉа ƒоксара у близини споменутог града —ветог Ќиколе, и да онда он сазида на том месту велики и леп храм МоЉ. ”плашена ѕелагиЉа не рече сутрадан никоме ништа о своме виРеЬу, па ни своЉоЉ игуманиЉи. —амо се моЪаше Ѕогу. “ако у ЮутаЬу она проведе седам дана, молеЮи се непрестано Ѕогоматери да Ље научи шта треба да ради. ЌоЮу уочи следеЮе недеЪе, она виде исто виРеЬе и доби исту заповест од ѕанагиЉе (= ѕресвете). ѕелагиЉа опет проведе недеЪу дана у недоумици шта да ради, а никоме се не повери. “реЮе недеЪе истога месеца Љула, по треЮи пут се понови исто виРеЬе, и том приликом ћаЉка ЅожЉа укори ѕелагиЉу за непослушност: ќна ЉоЉ запрети да Юе умрети ако не буде послушала. »сто тако ЉоЉ рече да Юе и онога човека и цело острво зло снаЮи ако £е не послушаЉу. Ќа питаЬе ѕелагиЉино:  ако Юе таЉ човек моЮи да подигне тако велик и леп храм, Ѕогомати одговори: £а Юу се о свему побринути. Ц ј ко си ти, √оспоРо моЉа? запита £е ѕелагиЉа. » доби оваЉ одговор: ЅлаговешЮуЉ земЪо –адост ¬елику! ѕосле тога ћаЉка ЅожЉа ишчезну. ѕошто веЮ беше зора, ѕелагиЉа устаде и поРе наЉпре у цркву. ѕо завршетку свете ЋитургиЉе у цркви, она све исприча игуманиЉи манастира ћеланиЉи, и она Ље посаветова да изврши заповест ћаЉке ЅожЉе.

—утрадан ѕелагиЉа отиде оном човеку —тамателу и исприча му своЉа виРеЬа. ј он Ље посаветова да све то каже и епископу. ≈пископ тиноски √аврил, коЉи беше родом са  рита, беше човек духован и добродетеЪан.  ада чу казиваЬе ѕелагиЉино, он се заплака од радости, и рече ЉоЉ: Ѕлажена си ти старица, и благо теби што те Ље ћаЉка ЅожЉа три пута посетила у келиЉи![4] ѕошто преосвеЮеном архиЉереЉу исприча то исто и —тамателос, архиЉереЉ се присети и оног раниЉег виРеЬа баштована ћихаила, па се реши да по сваку цену учини све што треба да би се пронашао храм и »кона ѕресвете Ѕогоматере. «ато следеЮег дана он звонима црквеним сазва сав народ из града да доРе у митрополитски храм —ветих јрханРела. —реЮом, у то време не беше ниЉедног “урчина на “иносу.  ада се народ сабра, владика им исприча виРеЬе монахиЬе ѕелагиЉе и позва народ да помогне при копаЬу. Ќарод се листом одазва, а домаЮин Ьиве дозволи, те почетком септембра 1822. године отпоче прекопаваЬе Ьиве. ѕосле копаЬа више од Љедног месеца поЉавише се зидови Љедног древног храма. Ќарод настави прекопаваЬе, али »кону Љош нигде не наРоше. “о многе обесхрабри, и изгубивши веру, они престадоше копати.

Ќе проРе много дана како се престало са копаЬем, а жена —тамателосова »рина и сестра му  атарина разболеше се на смрт. ”том стиже и вест да се на Љедном краЉу острва поЉавила куга. —тамателос се веома уплаши, Љер се сети оне претЬе коЉу ѕресвета изрече ѕелагиЉи, те са народом отиде да умоли владику да се настави са копаЬем. ≈пископ беше и сам мислио да настави са ископаваЬем и са припремама око подизаЬа новог храма ћаЉци ЅожЉоЉ, зато сада издаде нареРеЬе да се радови одмах наставе. ”скоро би откопан стари храм и Љедан пресахли извор покраЉ Ьега. ќсобито се журило —тамателосу да се отпочне са зидаЬем храма, Љер Ље, видеЮи да му Ље ѕресвета Ѕогородица одмах чудесно исцелила жену, веровао да Юе тако престати и зараза куге на острву. ј исцеЪена му жена »рина даде за зидаЬе храма сав своЉ мираз коЉи имаРаше. ј то беше десет хиЪада талира.

–адови се брзо наставише, тако да веЮ првог Љануара 1823. године епископ са народом доРе да изврши освеЮеЬе темеЪа новога храма, коЉи би основан тачно на темеЪима старога откопанога храма. јли по промислу ЅожЉем сви беху заборавили да донесу воду за водоосвеЮеЬе. ¬идеЮи да нема воде неки потрчаше у град по воду, а Љедно дете притрча владици и рече му: ¬ода ниЉе потребна, Љер онаЉ раниЉе пресахли извор сада Ље пун воде. “ада захватише воду из овог новообновЪеног извора, и епископ изврши освеЮеЬе, а граРеЬе се настави. ќваЉ извор и до данас постоЉи краЉ храма ћаЉке ЅожЉе на “иносу, и из Ьега побожни народ захвата свету водицу и односи Ље у своЉе домове.

√раРеЬе храма би наставЪено, и за месец дана он би довршен. ” току тих радова беху пронаРени Љош и други остатци и делови старога храма и Ьегових сасуда, али света »кона Љош не би пронаРена. “ако проРе и цео месец Љануар и даЮе празник —вета “ри £ерарха, 30. Љануара. “ога дана око подне, Љедан радник из села ‘алатада по имену ћаноЉло ћацас, иначе звани —панос, копаЉуЮи земЪу измеРу извора и притвора цркве, изненада наиРе на Љедну дашчицу. «агледавши Ље добро он виде да Ље то део неке иконе. ќн настави даЪе да копа и ускоро наРе и други део те иконе, коЉа Ље свакако при овом копаЬу и била разбиЉена. ѕошто брзо опраше водом са извора оба дела иконе, на Ьима се указаше ликови ѕресвете Ѕогородице и —ветог јрхангела √аврила, Љер икона беше —ветих Ѕлаговести. –адост свега народа беше неописива. ќва радост постаде Љош веЮа када стиже и вест да Ље куга на острву престала, што беше први знак и прво чудо ове чудотворне »коне ћаЉке ЅожЉе, прозване затим Μεγαλόχαρη (¬еликоблагодатна). £ер наиме, отац Љедног детета зараженог овом страшном боЪком, узе одмах мало од оне земЪе коЉа беше на »кони, и помазавши Ьоме дете, наРе га други дан потпуно здраво. —лично Ьему поступише и други болесници, и одмах оздравише.

ѕошто побожни народ целива пронаРену »кону, епископ Ље узе и састави и воском добро залепи, па Ље онда пренесе и постави у новоподигнути храм ѕресвете, на свенародно моЪеЬе и поклоЬеЬе.  роз три дана по проналаску свете »коне, то Љест 2. фебруара на празник —ретеЬа, би отслужена прва —вета ЋитургиЉа у новом храму. ѕо —ветоЉ ЋитургиЉи би извршена литаниЉа (молитвено обношеЬе) свете и чудотворне »коне свуда по граду, уз учешЮе свега народа и клира. ”з то Љош, оваЉ проналазак чудотворне »коне Ѕогоматере повеЮа наду православних хришЮана на потпуно ослобоРеЬе од турског многовековног ропства, коЉе ослобоРеЬе веЮ беше отпочело.

„удотворна ЅлаговештеЬска »кона ѕресвете ¬ладичице наше Ѕогородице од тада почива у Меном велелепном храму званом ≈вангелистриЉа (тоЉест ЅлаговештеЬска црква), непрекидно чинеЮи многоброЉна чуда свима коЉи ЉоЉ са вером приступаЉу. ќсобито се многа чудесна исцеЪеЬа догаРаЉу пред овом светом »коном сваке године на празник ”спеЬа ћаЉке ЅожЉе и на Ѕлаговести. “ада се на острво “инос окупЪа безброЉно мноштво верника из читаве √рчке, коЉи долазе посебним великим бродовима да се поклоне и помоле светоЉ »кони ¬еликоблагодатне ћатере ¬еликодародавца Ѕога нашег. ћногоброЉна чудеса коЉа чини ѕресвета Ѕогородица преко ове своЉе »коне записана су у посебним кЬигама, коЉе се чуваЉу при храму ≈вангелистриЉе на “иносу.[5]

[1] »с. 66, 2.
[2] ѕрич. 8, 17.
[3] 1 ќстрво “инос спада у групу острва званих  икладе у £егеЉском ћору. ќд јтинског пристаништа Ље удаЪено до шест сати бродом.
[4] ќва преподобна монахиЬа ѕелагиЉа заиста постаде блажена. ѕошто се мирно упокоЉи у √осподу 28. априла 1834. године, би приброЉана лику преподобних и унета у календар √рчке ÷ркве.
[5] ќва света »кона би Љедном украдена од стране Љедног среброЪупца, 15. децембра 1824. године. јли убрзо он би откривен и од свенародног гЬева кажЬен, а чудотворна »кона би свечано враЮена у свети храм Ѕогоматере, где и данас почива.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

07 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0