Srpska

Ѕог не кажЬава веЮ исправЪа и подучава

–азговор са архимандритом ћетодиЉем, игуманом царске лавре ’иландара

»гуман манастира ’иландара на —ветоЉ √ори, архимандрит ћетодиЉе (ћарковиЮ), роРен Ље у „ачку 7. Љануара 1970. године. ѕре монашеЬа студирао Ље на ≈лектротехничком факултету у Ѕеограду. ” манастиру ’иландару Ље од 1994. године. ”столичеЬе у трон Ц са византиЉском торжественошЮу и благоЪепиЉем, а у складу са типиком —вете √оре Ц Љеромонаха ћетодиЉа за игумана свештене ÷арске лавре ставропигиЉалног манастира ’иландара, обавЪено Ље 16/3. маЉа 2010. године. ќтац ћетодиЉе Ље допутовао на ÷етиЬе ради учешЮа на —ветосимеоновском сабору, коЉи се у суботу, 1. марта 2014. одржао у ѕодгорици у склопу прославе великог ЉубилеЉа 900 година од роРеЬа —ветог —имеона ћироточивог Ц —тефана ЌемаЬе. “у смо прилику искористили да са Ьим разговарамоЕ

–еците, оче, нашим читаоцима нешто о себи Ц да вас упознаЉу мало боЪе.

ѕрво што ми пада на памет, то Ље да се пре два дана испунило двадесет година од како сам дошао први пут на —в. √ору. “о Ље било 1994. г, и баш се тако десило да доРем на сам празник ѕреподобног —имеона ћироточивог. » ево, пре два дана смо славили Ьегов споменик Ц тог се дана напунило двадесет година од мог доласка. “о су наЉважниЉих двадесет година у мом животу. Ќаравно да су и оне претходне биле важне, да Ље било потребно да човек кроз васпитаЬе у своЉоЉ куЮи доРе до неке мере побожности, да би на краЉу донео одлуку да крене монашким путем. £ер, и таЉ први пут када сам ступио на тло —в. √оре, Ља сам дошао са том намером. “о Ље било са благословом блаженопочившег старца “адеЉа. ћени су неки од приЉатеЪа са коЉима сам се дружио, са коЉим сам заЉедно ишао у ÷ркву, када сам им саопштио моЉу жеЪу да идем у манастир, - препоручили да обавезно разговарам са старцем “адеЉем и да Ьега питам за благослов; да ми он препоручи где да одем. £а сам отишао код старца, тада Ље живео у манастиру ¬итовници, и разговарао с Ьим, и он ми Ље дао благослов, изричито Ц за —в. √ору. “ако сам са Ьеговим благословом, Ьеговом препоруком дошао те ’94, и ево Ц пре два дана се напунило двадесет година.

ћожете ли да нам кажете нешто о призиву за манастирски живот? Ўта бива са Ъудима коЉи у манастир оду без призива?

¬рло Ље важно у животу сваког хришЮанина да сазна каква Ље воЪа ЅожиЉа о ЬеговоЉ личности. «намо сви да Ље краЉЬи циЪ свих путева √осподЬих, за свакога човека Ц Ьегово спасеЬе. јли ти путеви су различити. Ќеко Юе се спасти живеЮи у свету, у оквиру породице, живеЮи породичним брачним животом, а опет некога √оспод призива да крене монашким путем. «бог тога Ље врло важно за сваког хришЮанина, сваку хришЮанку, када доРе време да донесе своЉу одлуку, да се усрдно моли Ѕогу и да са вером очекуЉе таЉ одговор од √оспода. “у Ље врло тешко тачно одредити неку границу, конкретно за монаштво Ц где Ље та граница где се сусреЮе призив ЅожиЉи и сама наша воЪа, да ми то хоЮемо. ” сваком случаЉу, то садеЉство, или како бисмо рекли грчким изразом Ц синергиЉа наших воЪа, дакле воЪе ЅожиЉе и воЪе наше, врло Ље битна. ЌаЉбоЪе се сазнаЉе воЪа ЅожиЉа кроз молитву, али исто тако и када са вером питамо неког од духовних отаца; са вером да Юе Ѕог, због наше усрдне молитве, Ьему отворити ум да нам каже оно право.

Ўто се тиче Ъуди коЉи без правог призива одлазе на монашки пут Ц то се обично дешава онима коЉи су, како их називамо, новообраЮени, било да су крштени у младости, у детиЬству, било касниЉе. ќни, ако нису пре тога живели црквеним духовним животом, у Љедном тренутку осете интензивно таЉ призив да се покаЉу, да измене своЉ живот. ƒакле, осете Љачину тог призива, меРутим може да се деси да не разумеЉу и да помисле да Ље то и призив за монаштво. ј у ствари Ѕог их само призива да се покаЉу и да крену да живе духовним животом, али не Љош увек за монаштво, или их можда никад Ѕог и ниЉе наменио за монашки живот.

††††

“о се често дешава; Ља сам имао много прилике ових година у нашем манастиру да разговарам са Ъудима коЉи су, ето, имали помисао да их Ѕог призива, осетили су неки снажан призив. ћеРутим, после неког времена су схватили да то ниЉе призив за монаштво. „ини ми се да сам кроз то искуство дугогодишЬе успео некако да схватим Ц надам се да не грешим Ц да они у ствари помешаЉу таЉ призив из греховног живота на прави хришЮански духовни живот са призивом за монаштво. «бог тога Ље врло битно, да поновим, да се свако од нас моли и да осети у срцу одговор ЅожиЉи. ћожда некоме то изгледа чудно, да се говори на таЉ начин, као да свако од нас треба да има пророчког духа. ћеРутим, и старац —илуан —ветогорац исто каже. ƒа сваки хришЮанин то може. ƒа не треба да се плаши и да треба да се моли Ѕогу Ц да Юе се тако научити томе да му Ѕог открива своЉу воЪу у срцу. јли за наЉважниЉе одлуке Ље ипак сигурниЉе да са смиреЬем питамо неког од духовних Ъуди, да нам и они то протумаче.

 о Ље вама духовник?

 ада сам дошао у манастир, духовник ми Ље био сада веЮ блаженопочивши игуман ћоЉсиЉе и он ме Ље и замонашио. ” исто време, ту Ље био и старац Љеромонах  ирило, коЉи Ље исто исповедао братиЉу. ѕосле упокоЉеЬа о. ћоЉсиЉа, Ља се исповедам код о.  ирила. ћеРутим, пошто Ље игуманска дужност ипак нешто посебно, за неке конкретне савете у вези руковоРеЬа братиЉом, Ља често питам неке од наЉискусниЉих игумана на —ветоЉ √ори. ƒа ми обЉасне шта да радим у тим ситуациЉама, коЉе се не односе само на моЉ лични живот, веЮ на руковоРеЬе манастиром, у смислу игуманског послушаЬа.

ƒа ли се братиЉа исповеда код вас?

ƒа, Ља исповедам братиЉу. » не само сада, веЮ Љош у време док Ље о. ћоЉсиЉе био жив, али због болести често одсутан из манастира. “ада ми Ље дао благослов да се млаРа братиЉа коЉа Ље тада долазила у манастир, веЮ од 2001. г, код мене исповеда. “ако то поколеЬе монаха, па и сви нови коЉи долазе, код мене долазе на исповест.

ƒошли сте поводом освеЮеЬа крстионице у пиргу —в. —имеона ћироточивог у ’раму ’ристовог ¬аскрсеЬа. «намо да Ље —тефан ЌемаЬа крштен прво у латинскоЉ ÷ркви, па да чуЉемо нешто о томе од вас.

” то време, када Ље «ападна црква због Љереси и неких неправилности, на краЉу отпала од стабла јпостолског хришЮанства, коЉе Ље и даЪе живо у источним земЪама, Љош увек те разлике нису биле велике. “ако Ље и наша држава, коЉа се налазила некако на граници измеРу »стока и «апада била под утицаЉем и Љедне и друге стране. ќтуда ниЉе било уопште необично да се дешаваЉу такви догаРаЉи. »з историЉе ÷ркве знамо да су и касниЉе, када су те разлике постале много веЮе и када се Љасно разграничило западно и источно хришЮанство, источни хришЮани Ц свесни тога да они чуваЉу истину православЪа хришЮанског, истинског, апостолског, а да Ље «апад отпао од благодати апостолског преЉемства Ц ипак признавали крштеЬе коЉе Ље вршено у име —вете “роЉице и само су вршили ћиропомазаЬе, сматраЉуЮи да «ападна црква више ниЉе у пуноЉ истини и да више нема благодатне дарове. «бог тога су то крштеЬе допуЬавали миропомазаЬем, додаЉуЮи таЉ печат ƒуха —ветог. ¬ише пута Ље на саборима црквеним расправЪано о томе, па Ље некад доношена одлука да се у таквим случаЉевима крштеЬе мора обавити од почетка, а опет Ље после неколико десетина или стотина година, меЬано мишЪеЬе и закЪучак, и говорено да Ље довоЪно само ћиропомазаЬе. “ако да су и Љедна и друга пракса биле заступЪене, и то ниЉе ништа необично. “ако Ље и сада Ц када доРе неко из неке од западних цркава коЉе нису православне, негде Юе га само миропомазати, а негде Юе га крстити од почетка.

” сваком случаЉу √оспод Ље прославио ѕреподобног —имеона ћироточивог, мироточеЬем из Ьеговог гроба и многим чудесима, и св. лозом коЉа Ље никла из Ьеговог гроба, тако да ми не морамо много да размишЪамо о томе. ќн Ље велики —ветитеЪ, Љедан од наЉвеЮих у нашем роду, и то Ље у ствари наЉважниЉе.

—поменусте и лозу —в. —имеона. Ќаш ћитрополит Љу Ље посадио поред десне стране ’рама ’ристовог ¬аскрсеЬа, и примила се. “о Ље велики благослов за нас!

ƒа. Ѕило Ље и раниЉе покушаЉа да се пресади лоза —в. —имеона, коЉа Ље по предаЬу изникла онда када Ље —в. —ава пренео мошти свога оца у —рбиЉу, да би помирио своЉа два брата. ѕредаЬе каже да су тадашЬи хиландарски монаси били тужни што се растаЉу од —в. —имеона, од Ьегових моштиЉу. £ер, они су Ьега сматрали за живог, за живЪег од Ьих самих, и чиЬеница да су ту биле Ьегове чудотворне мошти уверавала их Ље да Ље Ьихов преподобни отац и ктитор увек са Ьима и да их штити своЉим молитвама. ѕриродно Ље да су монаси били тужни, али Ље —в. —ава имао одреРене циЪеве када Ље то урадио. ƒа би се братство утешило, каже предаЬе, —в. —имеон се Љавио Љедном духоносном старцу и рекао му да Ље Ьегова воЪа да се Ьегове мошти пренесу у —рбиЉу, али да Юе за утеху братству нешто друго бити Ьима даровано. » заиста, чим су мошти изваРене из гроба, убрзо Ље кренула да расте са тог истог места лоза, коЉа ево веЮ 800 година и више раРа, и то не раРа обично грожРе, веЮ чудотворно. ј Ьегово чудотворство се огледа у томе да супружници коЉи немаЉу деце, уз претходни 40-дневни пост и молитве, узимаЉуЮи жена два зрна а муж Љедно зрно, често биваЉу благословени молитвама —в. —имеона да добиЉу жеЪени пород. Ќа таЉ начин Ље —в —имеон, иако су Ьегове мошти пренете у —рбиЉу, остао и даЪе, ево до данашЬег дана, са братством манастира ’иландара. ћи се радуЉемо томе и осеЮамо присуство нашег —ветог ктитора.

¬исокопреосвеЮени ћитрополит јмфилохиЉе Ље Љедном приликом од те лозе узео неколико лоза, коЉе су остале после орезиваЬа, и посадио их уз сам олтар ’рама ¬аскрсеЬа у ѕодгорици. » ето, показало се да Ље —вети —имеон благословио и своЉе родно место тиме што се Ьеговим молитвама лоза примила и раРа. “ако видимо да —в. —имеон ниЉе заборавио ни место ни народ тамо где Ље роРен.

 ада сте упознали митрополита јмфилохиЉа?

£а сам га наравно много пута виРао док сам Љош у Ѕеограду био као студент, али тада нисам имао прилике да га упознам лично. ј први пут сам га упознао у манастиру ’иландару, он Ље Љедан од архиЉереЉа —рпске ÷ркве коЉи Ље наЉчешЮе био гост манастира ’иландара и —вете √оре. “о Ље било 1997. г, када Ље, заЉедно са Љош четворицом наших архиЉереЉа, дошао на позив манастира ¬атопеда, на прославу осамсто година од сусрета —в. —аве и —имеона.

ƒа кажемо нешто о самом манастиру, огЬишту наше културе, вере и просвеЮености. ” руци носите патерицу јлексиЉа III  омнена, као знака независностиЕ

ƒа. ќваЉ штап, патерица, налази се увек код иконе “роЉеручице, и ми га наравно не користимо сваки дан. ѕо древном типику нашег ктитора —в. —аве, приликом избора новог игумана, двоЉица наЉстариЉих у манастиру новом игуману даЉу два предмета од велике важности. £едан од та два предмета Ље оваЉ штап, византиЉског самодршца јлексиЉа III, а друго Ље “ипик —в. —аве. “о Ље симболично и значи да Ље хиландарски игуман дужан, примаЉуЮи оваЉ штап, да чува независност манастира, и да Ље дужан, примаЉуЮи “ипик —в. —аве, да га и он сам испуЬава, и да наравно помаже и монасима, да их подстиче да и они живе по “ипику —в. —аве. ѕо заповести нашег ктитора, ми оваЉ типик читамо на трпези сваког првог дана у месецу. » трудимо се колико Ље у нашим моЮима, да га испуЬавамо.

Ўто се тиче независности манастира, она Ље врло важна. ќ ЬоЉ говори —в. —ава на почетку “ипика и чак баца проклетство на онога ко ту независност наруши. јли, у то време ниЉе било лако путовати као што Ље сада. “ада Ље било тешко да се сваки пут када се изабере нови игуман одлази у ÷ариград по потврду тог игуманства. ѕа да би се направила уштеда, —в. —ава Ље замолио цара, и он му Ље дао таЉ Ьегов штап, говореЮи да од сада више не мораЉу игумани када се изаберу да долазе код Ьега, него да Юе таЉ штап бити знак Ьегове потврде. » ето, до данашЬега дана се таЉ штап чува поред иконе “роЉеручице као доказ независности манастира.  ада ме Ље 2010. године братиЉа изабрала за игумана, старци су ми у олтару пред —ветим престолом уручили таЉ штап и “ипик —в. —аве.

ќбновили сте 2008. г. виноград на чувеном —авином поЪу. ƒа подсетимо наше читаоце, манастир ’иландар има око 8,500 h земЪе. ЌиЉедан манастир на —ветоЉ √ори нема толико обрадиве плодне површине.

—амо манастир ¬елика лавра по површини има веЮи посед на —ветоЉ √ори. ћеРутим, они имаЉу посед на другом краЉу —в. √оре, тамо где Ље врх јтоса, и ту нема много баш плодне површине. √ледаЉуЮи из тог угла, заиста Ље наш манастир наЉбогатиЉи. ѕостоЉи Љедна шала меРу светогорским монасима, онима коЉи живе тамо на страни према ¬еликоЉ лаври где Ље планина јтос, па нам кажу: „»згледа да Ље Ѕог, када Ље стварао свет и кад Ље стварао —вету √ору, имао неке грабуЪице, сво камеЬе Ље заграбио и привукао на нашу страну, а вама Ље тамо оставио плодну земЪу“.

Ўто се тиче обнове нашег винограда, и не само винограда, могу да кажем да смо после пожара решили да заЉедно са граРевинском обновом обновимо и наше домаЮинство. “ако обнавЪамо и маслиЬаке. ћанастир ’иландар има неколико хиЪада стабала маслина на —в. √ори; меРутим, у време када Ље било маЬе монаха, ови су маслиЬаци зарасли. јли маслина Ље тако благородно дрво, да чак и после сто или двеста или триста година, када се очисти оно што Ље поред Ье израсло и када се она на прави начин ореже, врло брзо поново даЉе плод. “ако да манастир сада не само да узгаЉа маслине, него веЮ и сами цедимо маслиново уЪе на начин како Ље оно наЉздравиЉе касниЉе за употребу Ц хладно цеРено. “акоРе производимо и вино. »мамо и воЮЬаке и велику баштуЕ “рудимо се да ту земЪу што смо наследили од наших ктитора обраРуЉемо. Ќа таЉ начин хранимо колико можемо не само нас, него и многоброЉне поклонике коЉи долазе у манастир ’иландар, као и раднике. £ер, ако су нам веЮ наши ктитори све то ставили, наша Ље дужност и наша нам савест налаже да то и употребЪавамо на прави начин, да чувамо.

ќ томе су се старали и стари наши оци, коЉи нису имали снаге да земЪу обраРуЉу, Љер Ље братство по броЉу било много, много маЬе, али се знало да Ље потребно сачувати сва та имаЬа, и не само на —в. √ори него и ван —в. √оре. ќни су се трудили да знаЉу коЉе су границе, и ево и ми сада, користеЮи нове технологиЉе правимо те карте нашег имаЬа и утврРуЉемо границе. Ќе зато што смо везани за материЉално, Љер ми бисмо као монаси први требали да покажемо да нисмо везани за материЉално, али ипак као неко наслеРе коЉе су нам наши свети оци, претходници, оставили. » сам —в. —ава у “ипику каже Ц „„уваЉте ову имовину Љер Ље са многим зноЉем стечена“, као да на неки начин и ту баца проклетство на онога коЉи би се немарно опходио према тоЉ имовини.

 ако да прескочимо нашу и вашу заштитницу, »гуманиЉу —в. √оре, »гуманиЉу нашег и вашег манастира Ц ћаЉку ЅожиЉу? ѕре неки дан сам прочитала и да се велики део „асног крста налази код вас, као и чувена икона ћлекопитатеЪница, коЉу Ље —в. —ава донео као дар —в. —аве ќсвеЮеног. ћожете ли нам нешто укратко реЮи о овим светиЬама?

“о су велике светиЬе, наЉвеЮе светиЬе коЉе се чуваЉу у нашем манастиру. „асни крст Ље велика светиЬа. £едан старац, сада веЮ покоЉни, отац јгатон Ље говорио: ,,«наш, сваки пут кад целивамо „асни крст, ми се на неки начин причешЮуЉемо, Љер ово свето ƒрво Ље заливено  рвЪу √осподЬом, и целиваЉуЮи „асни крст ми се сваки пут у ствари причешЮуЉемо  рвЪу √осподЬом“. “ако Ље у нама, младим монасима, будио ту побожност Ц да знамо каква Ље светиЬа меРу нама. «бог тога Ље велики празник, иако ниЉе званична слава манастира Ц 14. септембар по старом календару Ц дакле ¬оздвижеЬе „асног  рста. “ада Ље манастир пун скоро исто као и за славе Ц празник ¬аведеЬа и иконе ѕресвете Ѕогородице “роЉеручице. £ер многи тада долазе, знаЉуЮи да Ље у нашем манастиру оваЉ велики део „асног крста, коЉи Ље у току историЉе манастира подеЪен на неколико делова, али се Љош увек чува таЉ кивот, или како га √рци називаЉу Ц ставротека, у коме Ље —в. —ава из ЌикеЉе донео „асни крст. ѕо кивоту се види да Ље то био веома велики део, наЉвеЮи од свих делова на —ветоЉ √ори. ћанастир  сиропотам такоРе има Љедан велики део и он Ље познатиЉи од нашег зато што баш на том делу се налази рупа од Љедног од четири клина на коЉима Ље √оспод био разапет. јли по величини, када се сви делови саберу, оваЉ део коЉи Ље био у ’иландару Ље веЮи и од тог  сиропотамског.

ѕресвета Ѕогородица се на целоЉ —ветоЉ √ори поштуЉе као »гуманиЉа, али због чуда када се Ьена икона сама поставила на игуманско место, сами грчки монаси на —в. √ори кажу да Ље ѕресвета Ѕогородица »гуманиЉа целе —в. √оре, али да Ље Ьен игумански трон у ’иландару.

£ош Љедну чудотворну и веома важну икону, велику светиЬу Ц икону ћлекопитатеЪницу, —в. —ава Ље донео као дар ѕреподобног —аве ќсвеЮеног, по коме он и носи име, и коЉи Ље предвидео унапред много векова и оставио завештаЬе монасима свог манастира, да Юе доЮи после много векова Љедан монах, коЉи Юе носити исто Ьегово име —ава и да Юе бити царског порекла и да му даЉу ту икону. ќни су му Ље дали и он Љу Ље донео у  ареЉу. “амо Ље подигао црквицу посвеЮену ѕреподобном —ави ќсвеЮеном и поставио Ље икону ћлекопитатеЪницу, по предаЬу, са десне стране на иконостасу, где увек стоЉи ’ристова икона. » данас, када уРете у испосницу —в. —аве, у црквицу —в. —аве ќсвеЮеног видеЮете нешто необично: да Ље икона ѕресвете Ѕогородице са десне стране а ’ристова икона са леве.

∆енском полу Ље недоступан приступ —в. √ори. ќбЉасните нам зашто Ље то тако, Љер у вези са тим углавном постоЉе предрасуде.

“о правило у ствари ниЉе ништа необично. £едино Ље необично што овде говоримо о ЉедноЉ целоЉ териториЉи, дакле целом полуострву. »наче, то правило, „аватон“, заступЪено Ље у веЮоЉ или маЬоЉ мери у сваком манастиру. Ѕило у мушком, било у женском. –ецимо у манастир —ветог —аве ќсвеЮеног такоРе жене не могу да уРу, али исто тако Ље било у историЉи много случаЉева да у женске манастире нису смели да улазе мушкарци, осим неких стариЉих свештеника коЉи су им служили ЋитургиЉу и остале службе. „ак и тамо где Ље дозвоЪен улазак у сам манастир, увек постоЉе барем делови, где нпр. живе монаси Ц ту особе женског пола не долазе. »сто тако, у женским манастирима Ц мушкарци долазе у ÷ркву, долазе у гостопримницу, у трпезариЉу, али у сам конак не улазе.

ƒакле, таЉ принцип Ље у монаштву увек заступЪен, и ту уопште ниЉе реч о некоЉ, како би сад рекли, дискриминациЉи. ќснова оваквог правила Ље подвижничка, због тога што Ље Љедан од завета коЉи и монаси и монахиЬе даЉу када се монаше, завет девствености. «наЉуЮи слабост и непостоЉаност Ъудске природе, они коЉи су строЉили поредак монашког живота, Љош од првих векова, одредили су да они коЉи живе монашким животом буду на неки начин изоловани од особа супротног пола, да не би долазило до искушеЬа. “ако Ље таЉ принцип, „аватон“, у ствари заступЪен у монаштву од самог почетка. —в. √ора се само разликуЉе по томе што Ље у питаЬу цела Љедна област, на коЉоЉ се налази двадесет манастира, доста скитова и келиЉа на ЉедноЉ малоЉ териториЉи, па се таЉ принцип некако стопио и проширио на цело полуострво. «бог тога Ље у ствари забраЬено особама женског пола да долазе на —в. √ору, а не због било какве дискриминациЉе.

¬елики део манастира Ље изгорео 2004. године: од трпезариЉе до пирга —в. —аве. “о Ље мало више од половине манастирског комплекса. ’иландар Ље у своЉоЉ историЉи доживео неколико пожара, али Ље оваЉ био наЉтежи, зар не?

ќво Ље наЉвеЮи од великих пожара коЉи су били, и ево баш ових дана се навршава десет година како се таЉ пожар десио. —ама обнова ниЉе одмах почела, Љер Ље било прво потребно да се само градилиште припреми. “ребало Ље учврстити оно што Ље остало од зидина, да се не би обрушило на извоРаче радова. ќбнова Ље почела тек 2006. године, тако да смо сада ушли у осму годину обнове, и до сада Ље обновЪено нешто више од половине изгорелог дела манастира. “о много значи за братство, Љер смо првих година после пожара били веома скучени што се простора тиче, а сада веЮ користимо нове конаке. ¬ажно Ље реЮи да Ље нама главни циЪ био да оно што се обнови буде у наЉвеЮоЉ мери слично са оним како Ље било пре пожара, и многи поклоници коЉи су годинама пре пожара долазили у манастир, потврдили су да Ље оно што смо до сад урадили заиста потпуно исто као што Ље било пре пожара.

 ако се братиЉа држала тих дана?

“ада Ље било очигледно да када √оспод допусти неко страдаЬе, ќн истовремено даЉе и духовну снагу да се са тим искушеЬем носимо. “ако су сви заиста били некако закриЪени том благодаЮу ЅожиЉом, и нико ниЉе попустио духом, ни воЪом. «аиста Ље све било на нивоу духовном, како Ље и требало да буде. “о Ље просто немогуЮе разумети другачиЉе веЮ да Ље то у ствари ЅожиЉа благодат учинила.

ƒа ли може нешто да се каже о симболичком, духовном значаЉу овог догаРаЉа? Ќекако се човек у тоЉ ситуациЉи запита Ц да ли Ље то казна за грехе наше?

«нате како, кад неко каже Ц Ѕог кажЬава, Ља обично волим да мало то преформулишем и кажем Ц Ѕог у ствари исправЪа и подучава. “ако да све што се дешава овде на земЪи, а што нам Ље неприЉатно, то у ствари Ѕог користи да би нас исправио. ѕа ето, и сам народ каже Ц без невоЪе нема богомоЪе. Ќекако када се дешаваЉу искушеЬа, ми се у тим искушеЬима духовно челичимо, и прочишЮавамо се као што се злато прочишЮава у огЬу, да бисмо чистиЉи и светлиЉи дочекали ƒруги долазак ’ристов. ћислим да Ље са свим страдаЬима коЉа се дешаваЉу у нашем народу, кроз целу историЉу, па ето и овим страдаЬем кроз пожар у ’иландару, у ствари Ѕог имао таЉ циЪ.

≈лза ЅибиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

27 / 04 / 2014

     оментари:

    2016-02-25
    15:27
    Thцni Vinka:
    Slava Bogu i hvala za sva dobrocinstva.Vrlo poucno blagodarim na Pouci

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0