Srpska

Ќеколико речи о добру

∆елео бих да кажем нешто о добру. “о ниЉе лако. » што ЉедноставниЉе изгледа, тим Ље веЮа опасност да Юе онаЉ ко загризе оваЉ Ђорахї смело и без припреме, сломити зубе.

††††

ѕостоЉе две главне заповести. “о Ље потпуна Ъубав према Ѕогу и Ъубав према човеку као према себи самом. ќдмах Юемо се оградити: човека треба волети само делимично Ц као себе самог, а Ѕога Ц у потпуности: умом, душом и срцем. » прво треба заволети Ѕога, па тек онда Ц човека.

“о ниЉе математика у коЉоЉ од промене места сабирака збир нимало не зависи. ќвде се услед промене места све меЬа вртоглавом брзином.

¬рло Ље лако саблазнити се ЪубавЪу према човеку као главном заповешЮу.  ако да не! £ер, човека видимо. ≈во га! √реЉ га и храни га. ј Ѕога, веле, Ђнико никад ниЉе видеої. ќдатле Ље само Љедан корак до заборавЪаЬа на Ѕога уопште или до сумЬе у то да ќн постоЉи. Ќаводно, ближЬег волимо, а за остало не знамо. «бог Ъубави према човеку Юемо и бити помиловани (у случаЉу нечег).

»сториЉа нам не даЉе права да се лакомислено односимо према овоЉ теми.

£ер, шта Ље теориЉски комунизам? “о Ље ватрено човекоЪубЪе према апстрактном човеку уз потпуно невероваЬе у ∆ивог Ѕога.

ЂЅога нема, али човека треба волети,ї - ето, у томе се и састоЉи читав комунизам, понуРен на тацни. Ќа коЉи начин се ова, на први поглед невина формулациЉа, са временом претвара у идеолошку базу за ствараЬе концентрационих логора и репресивних државних машина Ље друга и нимало Љедноставна тема. јли, очигледно Ље да напори усмерени на Ъубав према човеку без истовремених и приоритетних напора усмерених на Ъубав према Ѕогу (макар на сеЮаЬе на Мега) представЪаЉу кретаЬе у правцу Юорсокака идеолошки засноване антропофагиЉе.

 о од нас не жели добро? —ви желе. јли наше добро Ље час некако киселкасто-разводЬено, час Ље многолико да човек и нехотице почне да чезне за критериЉумима.

Ѕлажени јвгустин Ље Љедном изрекао опаску о томе да добар чини добро, Љер тражи добро. “о Ље и коЬу Љасно. јли опет, зао човек чини зло зато што такоРе жели добро! ќн не жели истинско, обЉективно, веЮ ЂсвоЉе доброї, погрешно схваЮено, грбаво.

Куди обрастаЉу корупциЉским везама Ђради будуЮности децеї, увлаче се у туРу постеЪу како би Ђпожалили усамЪену женуї, подижу наоружану руку на представника друге вере (расе, народа) како би ЂсвоЉе узвеличали, а туРе уништилиї. ќни су уверени да Ље истина на ЬиховоЉ страни.

» мафиЉаши имаЉу известан минимални морални кодекс. »маЉу га и они на коЉима нема места за Љош неки жиг. ƒакле, зато и кажем да човек и нехотице почне да чезне за критериЉумима.

–ади избавЪаЬа од фатаморгане лажних Ђдобрих привиРеЬаї ¬.—оловЉов Ље предлагао размишЪаЬе у триЉадама, тачниЉе, сЉедиЬаваЬе речи о ƒобру с речЉу о Ћепоти и »стини. “о заиста помаже. Ќа пример, »стина без добра Ље Ћаж. Ђƒобронамерникї вам телефоном (или преко телевизора) злурадо саопштава неку истину како би вас убио новошЮу. ќн вас не воли. £едноставно, говори вам оно од чега Юе ваше срце осетити бол, а Ьегово Ц подло Ц Юе се обрадовати. “о Ље Љедан од облика зле истине у коЉоЉ нема ƒобра. » Ћепота без »стине и ƒобра Ље само клопка и прикриваЬе разврата. ѕогледаЉте живе портрете неких уписаних лепотица и неЮе вам бити потребни даЪи докази. ƒакле, ако се размишЪа у триЉадама, Љер Ље наш Ѕог Ц “роЉица, а не Љедноставно ћонада, човек (хвала на томе ¬ладимиру —ергеЉевичу) много тога може да схвати.

ѕостоЉи Љош Љедна тема у оквиру започетог разговора. ƒа не бисмо погрешили у погледу добра и да уместо тамЉана не бисмо удахнули пару амониЉака, треба да имамо на уму да све на свету има извор, почетак. Ўто се тиче моралних поЉмова (добра, истине, лепоте), она се не раРаЉу из атома или услед хемиЉских реакциЉа, веЮ од Ћичности.

£ош Љедном Юу реторички упитати:  о од нас не жели добро? » реторички Юу одговорити. —ви желе. ƒобро, хаЉде да се сетимо да добро има ∆иви »звор Ц √оспода. јко се ова наЉЉедноставниЉа, али и наЉважниЉа мисао изостави, и поред ових добрих порива човек може да постане идолопоклоник.

ћи смо деца демократске (ово не треба говорити за столом, да се Љело не огади) епохе. јли замислите да стоЉимо пред царем. ”згред речено, у томе нема ништа компликовано. „анколисци у читавом свету на сваком кораку стоЉе испред ситних шефова као да се испред Ьих налазе по три цара одЉедном.

ƒакле, замислили смо да стоЉимо испред цара (било ког, али правог) и... одушевЪавамо се наборима Ьегове одеЮе и сЉаЉем Ьегове круне. ѕритом на самог цара не обраЮамо никакву пажЬу. „ак као и да га не видимо. —амо уздишемо и дивимо се: Ђјх, какав прстен! ќх, какве су му копче на ципелама!ї

ћислим да Юе се сви сложити да то веома личи на вреРаЬе величанства (у свим монархиЉама Ље то и дан-данас веома тежак преступ). ¬еличанство се вреРа одушевЪаваЬем ситницама и занемариваЬем главног. ≈то, тако смо сви ми, Ъуди, често склони да вреРамо ЅожиЉе ¬еличанство, а да то чак ни не примеЮуЉемо.

Ќа пример, можемо да кажемо да веруЉемо у Ъубав, лепоту, праведност... као да су то апсолутно аутономни поЉмови, а не атрибути Ѕожанства. —асвим Ље природно реЮи: Ђ¬еруЉем у Ѕога, дакле, веруЉем у Ъубав. ¬еруЉем у вечност и лепоту зато (и само зато) што веруЉем у Ѕога.ї јли, неприродно Ље веровати просто у вечност. Ђѕросто вечностї без Ѕога Ље страшна. ќд хладних леденица Ље реч Ђвечностї у леденом дворцу правио заробЪени дечак  аЉ.

» Ђпросто лепотаї без Ѕога Ље двосмислена. ќна може да удара шамаре друштвеном укусу, затим да се претвори у ÷рни квадрат, а онда да васкрсне у ћаЬежу у светогрдном опусу некаквог концептуалисте. » то, наравно, Љош ниЉе краЉ. «ато што, како Ље ћитЉа  арамазов рекао брату јЪоши: Ђ«а многе Ље лепота управо у —одомуї. —одомскоЉ Ђлепотиї, узгред речено, никаква ѕравда и Ћепота нису потребне.

“реба осетити сву озбиЪност ове теме, пошто Ље то тема вере као такве, и идолопоклонства коЉе се супротставЪа вери. ќва тема захтева мисаони напор. ”право Ьега захтева и епоха. »наче се, како се горко шалио —оловЉов, раРаЉу максиме типа: ЂКуди су постали од маЉмуна, зато треба да волимо Љедни друге.ї

¬ера у Ѕога претпоставЪа култивисаЬе свега доброг, што потиче од Ѕога и што се у Мему остваруЉе. ј вера у било шта, чак и ако Ље то веома добро (нациЉа, наука, породица) без довоРеЬа ове вере у везу с £единим Ѕесмртним, неумоЪиво се претвара у Љедан од облика служеЬа идолима. ј идоли су, измеРу осталог, увек крвави и захтеваЉу жртве, пошто нису самосвоЉни и живе од споЪашЬих жртава.

»долопоклонство уопште ниЉе клечаЬе на коленима пред «евсом или ¬енером. “о Ље служеЬе лажноЉ идеЉи и преузношеЬе лажних вредности. ѕритом Ље ≈вропа, иако у ЬоЉ данас, хвала Ѕогу, нема идолишта јстарте или ƒагона, веЮ наколико векова права фабрика идола. ”право тако Љу Ље назвао св.£устин (ѕоповиЮ).

» ако смо се препознали у ЪубитеЪима Ђголе истинеї и поклоницима Ђчисте лепотеї треба поново да осмислимо своЉу Ъубав. “реба да осмислимо то као се она односи према Ѕогу и да ли Ље повезана с Мим?

Ќа свету има толико много гордих поклоника аутономне истине и развратних ЪубитеЪа аутономне лепоте. ј правог добра, топлог као светлост коЉа допире кроз прозор и коЉа мирише на свеже скувани чаЉ, нема довоЪно. ѕритом, кога код човек да упита, видеЮе да оваЉ, ако ништа друго и не зна, зна шта Ље добро, Ђзато што Ље сам добар човек и никоме осим добра ништа ниЉе учиниої.

ѕредлажем да се о овоме размишЪа пажЪивиЉе и да се више говори како се не бисмо изгубили измеРу три бора и како не бисмо ронили сузе прекасно.

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 05 / 2014

     оментари:

    2014-05-17
    10:42
    £аца ¬ј:
    —ваки текст проте јндреЉа “качова Ље богословски наук сваком савременом човеку. Ќаук, утеха, снага, потпора и надасве Ъубав у наЉширем хришЮанском поЉмаЬу и доживЪаЉу. Ѕог ¬ас благословио, оче јндреЉ! ƒа своЉим Љединственим мисионарским даром промишЪаЬа и писаЬа сведочите славно име —паситеЪево на многаЉа Ъета!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0