Srpska

£еванРеЪе о молитви √оспода —паситеЪа за нас

ЌедеЪа шеста по ¬аскрсу


—ветих ќтаца I ¬асеЪенског сабора

£ован, 17, 1-13. «ач. 56.

«амислите, да видите ученике некога учитеЪа, о коме ви никад ништа нисте чули; видите их смерне, трезвене, мудре, вредне, послушне и испуЬене сваком врлином под сунцем. Ўта Юете ви мислити о Ьиховом учитеЪу? ЌесумЬиво, мислиЮете наЉбоЪе што се о Љедном учитеЪу може мислити.

††††

»ли замислите, да видите воЉнике некога воЉсковоРе, чиЉе име Љедва да Ље допрло да ваших ушиЉу; видите их окретне, храбре, дисциплиноване, пуне дружеЪубЪа и самопожртвоваЬа.  ако Юете ви судити о Ьиховом воЉсковоРи? —вакако, судиЮете с наЉвеЮом похвалом и дивЪеЬем.

»ли замислите, да се пред вас изнесе неко воЮе, какво ви никад у животу нисте ни видели ни кушали; воЮе прекрасно на вид, особитог укуса и заносног мириса. ¬и би питали, с каквог су дрвета такви дивни плодови? ѕа и ако то дрво никад пре ниЉе долазило до сазнаЬа вашег, ви Юете га сматрати наЉбоЪим дрветом на свету и одаЮете му сваку славу и хвалу.

¬идеЮи, дакле, добре ученике, ви Юете и учитеЪа сматрати добрим. ¬идеЮи добре воЉнике, ви Юете и Ьиховог воЉсковоРу сматрати добрим. » видеЮи добре плодове, ви Юете и дрво сматрати добрим.

—вако се дрво по плоду свом познаЉе (Ћк. 6, 44). ƒобро дрво не даЉе зле плодове, нити зло дрво добре плодове. ≈ да ли се бере с трЬа грожРе, или с чичка смокве (ћат. 7, 16)? Ќе; као што се ни с винове лозе не беру трЬине, нити са смокве чичак. ƒобро дрво добар плод доноси, а зло дрво зао плод. “о Ље тако очигледно свакоме, да не треба доказивати. “аквим очигледним примерима из природе √оспод »сус служио се, да учини Ъудима очигледним духовне и моралне истине. £ер природа уопште служи као наЉбоЪа слика душевног живота Ъудског.

ѕретпоставите за час, да ви не познаЉете √оспода »суса ’риста; да никaд о Мему ни чули нисте; да никад Мегово £еванРеЪе читали нисте. јли у исто време претпоставите, да се наРете у ЉедноЉ земЪи, у коЉоЉ живе само, Мегови апостоли, светитеЪи, мученици, Мегови угодници и угоднице, речЉу: сви они коЉи су следовали Мему и живели по Меговом закону и примеру. ¬и би се нашли, дакле, меРу ученицима Љедног непознатог вам учитеЪа; и меРу воЉницима Љедног непознатог вам воЉсковоРе; и видели би плодове Љедног непознатог вам дрвета. » не знаЉуЮи ништа о ’ристу ви би √а познали по Меговима. ѕо Меговим ученицима ви би сте познали наЉбоЪег ”читеЪа под сунцем; по Меговим воЉницима и следбеницима ви би сте познали наЉмоЮниЉег и наЉпобедоносниЉег ¬оЉсковоРу, коЉи Ље икад ходио по земЪи; по плодовима Меговим ви би сте познали наЉслаРе и наЉкорисниЉе ƒрво, ƒрво ∆ивота, чиЉа сласт превазилази сласт свих осталих дрвета у створеном свету.

ƒанас црква празнуЉе спомен само Љедне малене групе Мегових ученика и следбеника. ƒанас она износи пред лице ваше само триста и осамнаест Мегових слатких, мирисних и нетрулежних плодова. —амо три стотине и осамнаест! ¬аистину: чета мала али одабрана! “о су триста и осамнаест светих отаца са ѕрвог ¬асеЪенског —абора, коЉи се у време цара  онстантина ¬еликог састаше у ЌикеЉи 325. године, да веру православну одбране, разЉасне и утврде. £ер у то време беху се поЉавили Ъути вуци (ƒела јп. 20, 29) под видом пастира црквених, коЉи због свог развратног живота нису могли сместити у себе истину ’ристову, него су заводили верне учеЮи их развратно као што су развратно и живели. «ато Ље ƒух ЅожЉи и скупио био светитеЪе ЅожЉе на —абор, да се покажу прави ученици ’ристови насупрот лажним; и да се огледа снага оних, коЉи воЉуЉу за ’риста против оних, коЉи су воЉевали против ’риста; и да се виде истински и слатки плодови доброг ƒрвета, ’риста, насупрот трулим и горким плодовима са дрвета злога.  ао што звезде светле на небу примаЉуЮи светлост од сунца, тако су светлили свети оци у ЌикеЉи примаЉуЮи светлост од ’риста √оспода а кроз ƒуха —ветога. “о су били христоносни Ъуди, Љер Ље у сваком од Ьих ’ристос живео и светлио. “о су били више граРани неба него граРани земЪе, сличниЉи ангелима него Ъудима. “о су у истини били храмови Ѕога живога, као што рече Ѕог: уселиЮу се у Ьих, и живеЮу у Ьима (II  ор. 6, 16). ЌиЉе ли довоЪно да поменемо само троЉицу од Ьих, вама наЉпознатиЉих, да би знали ценити какви су били и остали 315: светог оца ЌиколаЉа, светог —пиридона и светог јтанасиЉа ¬еликог? ћноги су од Ьих дошли на —абор са ранама за ’риста на своме телу. —вети ѕафнутиЉе имао Ље Љедно око избиЉено од мучитеЪа. —ви су они сиЉали унутрашЬом светлошЮу, коЉа Ље од Ѕога, и у коЉоЉ се види и зна истина.  ао следбеници пак ќнога, коЉи Ље на  рсту распет, они су сва мучеЬа сматрали за ништа, због чега Ље и Ьихова неустрашивост у одбрани истине била безгранична и неисказана. “им своЉим богоданим знаЬем истине и своЉом неустрашивошЮу у одбрани истине ови свети оци оповргли су и сузбили Љерес злочестивог јриЉа, и установили су —имбол ¬ере, коЉи ми и данас као ЅожЉу и спасоносну истину држимо и исповедамо.

Ќо данашЬе ЉеванРеЪе не говори о овоме —абору него о последЬоЉ молитви √оспода нашег »суса ’риста, упуЮеноЉ ќцу небесном. «ашто се баш та молитва чита у ЉеванРеЪу на данашЬи дан? «ато што Ље она показала своЉе деЉство и на овом ѕрвом ¬асеЪенском —абору. —илом те молитве Ѕог Ље учинио свете оце на том —абору просвеЮеним и неустрашивим поборницима истине и победиоцима над заблудом и злобом Ъудском и демонском. “а силна молитва гласи овако: у оно време подиже »сус очи своЉе на небо и рече: оче! доРе час, прослави сина твоЉега, да и син твоЉ прослави тебе. —ве оно, што Ље √оспод »сус Ъуде учио да чине, сам Ље чинио. ќн Ље учио Ъуде да се моле Ѕогу овако:ќче наш, коЉи си на небесима! » ќн, дакле, узводи очи —воЉе к небесима, тамо где ќтац живи, и говори:ќче: Ќе говори ќн, као ми што говоримо: ќче наш, него само ќче! —амо ќн Љедини могао Ље реЮи: ќтац ћоЉ, и нико други ни на небу ни на земЪи. £ер ќн Ље —ин £единородни ќца Ќебеснога, £едини раван ќцу по Љестеству и суштини по милости и благодати ЅожЉоЉ. ѕодиже очи своЉе - не само телесне него и умне, и на првом месту умне. ÷ариник не шЮаше ни очиЉу подигнути на небо, Љер осеЮаше грешност своЉу. Ѕезгрешни √оспод пак слободноподиже очи своЉе на небо, Љер Ље безгрешан. „ас Ьегов био Ље на помолу, час врховног страдаЬа. “аЉ наЉстрашниЉи час на целоЉ дужини времена од почетка до краЉа само Ље ќн Љасно видео, видео га од самог почетка, и од самог почетка ќн га Ље прорицао и о Мему говорио ученицима —воЉим. Ќо ученици то нису схватили нити срцем то усваЉали све док се раздаЪина тога часа ниЉе више мерила данима но минутима.

ѕрослава —ина “воЉега! “о Љест: прослави √а у овом страшном часу као што си √а и до сад прославЪао. ѕрослави √а у смрти, као што си √а прославЪао и у животу: ѕрослави √а у понижеЬу и мукама, као што си √а прославио у моЮним делима и речима: ѕрослави √а меРу Ъудима, као што Ље ќн од почетка прославЪен меРу ангелима. ѕрослави —ина “вога, да и син твоЉ прослави тебе. јко би из прве реченице изгледало, као да Ље —ин маЬи од ќца, из ове друге реченице види се Ьихово равенство и узаЉамно равносилно деЉство. ќтац прославЪа —ина, и —ин прославЪа ќца, неподеЪеном моЮи и неподеЪеном ЪубавЪу.  ао што Ље таЉновидац то видео и изрекао: коЉи се год одриче сина ни оца нема; а коЉи признаЉе сина, и оца има (I £ов. 2, 23). ќтац Ље послао у свет —ина, —ин Ље обЉавио свету ќца. Ќити би се знало за —ина без ќца, нити за ќца без —ина.  ао што се не би знало за светлост, да не долази од сунца, нити за сунце, да га светлост не обЉавЪуЉе. » апостол узима ово упореРеЬе називаЉуЮи ’риста сиЉаЬем славе Мегове (£евр. 1, 3), тЉ. ќчеве. Ќо ово прославЪаЬе —ебе √оспод »сус не тражи од ќца ради —ебе самог но ради Ъуди, као што се види из даЪих речи - као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао да живот вечни. ≈то у чему човекоЪубиви √оспод гледа славу —воЉу! Ќаиме, у томе, да може Ъудима дати живот вечни. “о се ќн моли у ќца —вога. “о прославЪаЬе ќн тражи од ќца. ƒок Ъуди спремаЉу Мему горки час муке, зноЉа и крви, дотле се ќн моли, да може Ъудима дати живот вечни. Ќа наЉтежи камен ќн одговара наЉслаРим хлебом. ƒа Ље ќтац Мему дао власт над сваким телом, то Ље √оспод у више махова изразио. —ве Ље мени предао отац моЉ, рекао Ље ќн (ћат. 11, 27); и Љош: све што има отац, моЉе Ље (£ов. 16, 15). ј по васкрсу —воме ќн Ље обЉавио ученицима —воЉим: даде ми се свака власт на небу и на земЪи (ћат. 28, 18). “ако, дакле, као што Ље имао власт над сваким живим створом, тако √оспод жели од ќца, да може располагати и животом вечним у погледу оних душа, коЉе су ћу дате, то Љест, да овима ќн може дати живот вечни. £ер Љедна Ље ствар имати власт над смртним светом, а друга располагати животом вечним.  ад Ље Ѕог хтео у почетку створити жива и бесмртна човека, онда Ље у томе ствараЬу узела учешЮа —вета “роЉица, Љер се вели: да створимо човека по своме обличЉу (ѕост. 1, 26). » сада, када ќбновитеЪ и —паситеЪ света, хоЮе да смртним Ъудима даруЉе живот вечни, ќн се молитвено саветуЉе са —воЉим ќцем, при чему се подразумева и присуство ƒуха —ветога. » у овом као и у оном случаЉу —вета “роЉица се истиче као Љедини власник вечнога живота. » у овом као и у оном случаЉу вечни живот наглашуЉе се као наЉвеЮе добро, коЉим Ѕог располаже. ќваЉ тренутак враЮаЬа човека у вечни живот исто Ље тако величанствен и Љединствен као и тренутак ствараЬа човека из прашине. £ер учинити смртна човека бесмртним исто Ље тако узвишено и божанско дело као и створити га из прашине.

ј ово Ље живот вечни да познаЉу тебе Љединога истинога Ѕога, и кога си послао »суса ’риста. ѕознаЬе Ѕога у овом животу на земЪи чини почетак и предукус живота вечнога. ѕознаЬе Ѕога - то Ље живот вечни за нас док смо на земЪи. ј какав Ље живот вечни у ономе свету то око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не доРе (I  ор. 2, 9). “о Ље Ѕог открио ƒухом своЉим Љош у овоме свету само —воЉим наЉвеЮим угодницима. Ќо наЉвиша наслада и у вечном животу, у царству небесном, изгледа да се састоЉи у наЉвишем познаЬу Ѕога, то Љест у гледаЬу лица ЅожЉега, Љер и сам √оспод говореЮи о деци вели: ангели Ьихови на небесима Љеднако гледаЉу лице оца моЉега небеснога (ћат. 18, 10). Ќенасито гледаЬе Ѕога и живЪеЬе непрестано у присуству ЅожЉем, у неисказаном дивЪеЬу и радости, у беспрекидном славопоЉу и умилеЬу - ниЉе ли у томе живот ангела и праведника у ономе свету? ЌиЉе ли то живот у познаваЬу Ѕога? Ќо док смо овде на земЪи, како апостол вели, ми сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда Юемо лицем к лицу (I  ор. 13, 12). Ќаше познаЬе Ѕога сада Ље делимично, а онда Юе бити потпуно. Ќе треба, меРутим, сматрати да онаЉ човек познаЉе Ѕога, коЉи само своЉим умозакЪучком доРе до тога, да Ѕог постоЉи некако и негде. ќнаЉ познаЉе Ѕога, ко осеЮа животни дах ЅожЉи у себи и свуда око себе; ко и умом и срцем и душом чувствуЉе величанствено и страшно присуство Љединога истинога Ѕога како у природи, тако и у животу Ъудском и у животу свом сопственом.

«ашто √оспод наглашава: Љединога, истинога Ѕога? «ато да би одбио од —воЉих верних свако многобоштво и свако идолопоклонство, и да би Љош Љедном потврдио речи, коЉе Ље изрекао кроз ћоЉсеЉа: £а сам √оспод Ѕог твоЉ, и немоЉ имати других богова осим мене. ј зашто наглашава, да Ље живот вечни и у познаЬу Мега, »суса ’риста? «ато што се кроз Мега открио Ѕог у наЉвеЮоЉ мери, у коЉоЉ се могао открити смртним Ъудима, и што само кроз Мега Ъуди долазе до наЉвишег богопознаЬа, до кога у опште могу доЮи у овоме животу.  ао што Ље сам √оспод рекао £евреЉима: кад бисте знали мене, знали бисте и оца моЉега (£ов. 8, 19), из чега Ље Љасно, да се ќтац може познати само кроз —ина, √оспода »суса ’риста.

£а тебе прославих на земЪи: дело сврших коЉе си ми дао да урадим. Ўта значе речи на земЪи? «наче: у телу, и меРу Ъудима. ƒело, коЉе Ље √оспод свршио у телу меРу Ъудима, Љесте дело Ъудскога спасеЬа. ƒо Мегове смрти на  рсту то дело се састоЉало у животворним речима, никад дотле нечувеним на земЪи, и у безброЉним чудесима никад дотле невиРеним меРу Ъудима. Ќо и речи и чудеса —воЉа √оспод Ље приписивао ќцу —вом небесном. ƒа поред послушности научи Ъуде и смирености.

» сад прослави ти мене, оче, у тебе самога славом коЉу имадох у тебе пре него све постаде.Ўта би на ово могли реЮи они, коЉи говоре, да Ље ’ристос обичан човек и створеЬе ЅожЉе као и остала створеЬа? √ле, √оспод говори о слави, коЉу Ље имао у ќца пре створеЬа света! £едном приликом √оспод Ље рекао за —ебе £евреЉима прежде даже јврам не бист, аз Љесам (£ов. 8, 58), а другом приликом, на питаЬе: ти кто Љеси? ќн Ље одговорио: начаток (8, 25). ƒа Ље ќн пре јврама, и да Ље ќн - почетак,толико Ље ќн изволео реЮи неразумним £евреЉима, но да Ље ќн постоЉао и био у слави и пре створеЬа света, то им ниЉе хтео обЉавити. —ада, кроз ову молитву, ќн то обЉавЪуЉе целоме свету. «ашто тек сада? «ато што ќн зна унапред, да Юе ова молитва доЮи до слуха Ъуди тек после Меговог славног васкрсеЬа, после кога Юе Ъудима лакше бити веровати и у предвечну славу Мегову. —лава Мегова равна Ље слави ќчевоЉ, Љер то Ље слава £единороднога од ќца (£ов. 1, 14). ЌиЉе ли сам √оспод посведочио: све што има отац моЉе Ље (£ов. 16, 15)? » слава ќчева, дакле, слава Ље Мегова. » у слави, као и у моЮи, ќн Ље раван ќцу. ѕа зашто онда моли ќца да √а прослави? ќн се не моли за прославЪаЬе —воЉе Ѕожанске природе него човечанске. Мегова човечанска природа новост Ље за створени свет а не Мегова божанска природа. ќну треба обожити и увести у славу божанску, да би се и ми Ъуди могли приближити тоЉ слави. “о Ље крунисаЬе целога дела —паситеЪа света. “о Ље велика таЉна измиреЬа Ъуди с Ѕогом и Ьиховог благодатног усиновЪеЬа кроз славу Ѕогочовека. «апазите Љош врло важну околност, да √оспод моли ќца, да √а прослави, пошто Ље наЉпре рекао, да Ље свршио дело, коЉе ћу Ље дато да сврши. ќво Ље Љасна поука свима нама, да тек онда кад испунимо воЪу ЅожЉу можемо се надати награди од Ѕога. —етите се пророчанства ’ристовог, да на краЉу времена, када доРе син човечЉи у слави оца своЉега, тада Юе платити свакоме по делима Ьеговим (ћат. 16, 27). Ѕлаго праведницима у те дане, Љер Юе стоструко бити награРени за добра дела своЉа, и засиЉаЮе као сунце од светлости славе ’ристове пред престолом —вевишЬега.

£а Љавих име твоЉе Ъудима коЉе си ми дао; твоЉи биЉаху па си их мени дао, и твоЉу реч одржаше.  акво Ље то име ЅожЉе √оспод »сус Љавио Ъудима? »ме ќтац. “о име било Ље подЉеднако непознато и незнабошцима и £евреЉима. “о име Ље сасвим ново откровеЬе Ъудима. —тарозаветни пророци и праведници знали су Ѕога под именом Ѕога, или “ворца, или √оспода, или ÷ара, или —удиЉе, но никако под именом ќца. ќво име ЅожЉе била Ље вековна таЉна за Ъуде. Ќико од смртних Ъуди ниЉе могао ни обЉавити ово интимно име ЅожЉе, Љер под бременом греховнога мрака и страха нико од смртних ниЉе могао ни осетити очинство свога —творитеЪа. ј оно што се не може осетити, ако случаЉно и доРе на Љезик, нема велике цене. —амо роРени од Ѕога може назвати Ѕога ќцем; само √а он може као ќца Љавити без лажи ни на срцу ни на Љезику. £единородни син коЉи Ље у наручЉу очином, он га Љави (£ов. 1, 18).

 оме Ље Љавио √оспод то преслатко име ќтац? Кудима, вели, коЉе си ми дао од света. Ќеки тумачи мисле, да Ље √оспод нарочито рекао Ъудима од света да се не би мислило на ангеле, небесне Ъуде, него на обичне земаЪске. Ќо несумЬиво Ље правилниЉе узети, да Ље √оспод овде мислио на ученике —воЉе, у ужем и у ширем смислу. ј ово Ље Љасно из доцниЉих речи ове молитве, где се вели: не молим пак само за Ьих, него и за оне коЉи ме узверуЉу Ьихове речи ради (ст. 20). —асвим Ље неосновано, меРутим, мишЪеЬе учитеЪа предистинациЉе, коЉи у оним речима виде ЅожЉе предодреРеЬе Љедних Ъуди за спасеЬе а других за пропаст.

“воЉи биЉаху па си их мени дао. “о Љест: биЉаху “воЉи као створеЬа и слуге, коЉи су “ебе познавали само као “ворца и —удиЉу, а сада су од ћене научили “воЉе слаРе и драже име, и кроз ћене су усиновЪени. ƒао си их ћени као робове, да би их Ља “еби привео као синове. ќни су се показали и достоЉни ове части, Љер твоЉу реч одржаше. „овекоЪубиви √оспод овим одаЉе велику хвалу ученицима —воЉим пред ќцем небесним. ѕа наставЪа ту хвалу: сад разумеше да Ље све што си ми дао од тебе. £ер злобни £евреЉи нису хтели то разумети, него су клеветали на √оспода, као да Ље Раво у Мему и као да Ље Мегова чудотворна моЮ од ¬елзевула, кЬаза Раволског. “реба се сетити, како Ље меРу старешинама ЉевреЉским била стална недоумица и препирка око ’риста: Ље ли ќн од Ѕога или ниЉе? па Юе се онда разумети, зашто √оспод одаЉе хвалу ученицима, што они разумеше, да Ље ќн од Ѕога. —ве што си ми дао; то Љест: све речи и сва дела.

£ер речи коЉе си дао мени дадох Ьима; и они примише и познадоше истинито да од тебе изиРох, и вероваше да си ме ти послао. ѕод речима треба разумети мудрост и силу, коЉу Ље √оспод предао —воЉима, а не само речи. ƒеЉство те мудрости и силе ученици су веЮ опробали за живота —паситеЪева, и уверили се, да Ље то у истини божанска мудрост и божанска сила.

£а се за Ьих молим; не молим се за свет, него за оне коЉе си ми дао, Љер су твоЉи. Ўта ово значи, да се √оспод не моли за сав свет него само за ученике —воЉе? ”ченици су добра земЪа, на коЉу Ље небесни —еЉач посеЉао —воЉе спасоносно семе. «а ону Ьиву, дакле, што Ље —еЉач сам обделао и посеЉао, ќн се и моли на првом месту. “о √оспод чини прво зато, да научи нас, да се молимо Ѕогу са скромношЮу и то само за оно што Ље наЉпотребниЉе; а друго зато, што Мегово дело носи карактер више органски него механички. ”сред дивЪег поЪа овога света ќн Ље оградио Љедну малену Ьиву, и на Ьу посеЉао племенито семе.  ад то семе порасте и плод донесе, онда Юе се Ьива ширити, и семе Юе се даЪе сеЉати. ЌиЉе ли природно, дакле, да се “рудбеник моли Ѕогу само за ограРену, обделану и посеЉану Ьиву а не за цело дивЪе поЪе? ћноги суЉетни реформатори кроз историЉу света покушавали су, да применом своЉих теориЉа одЉеданпут усреЮе цео човечЉи род, апелуЉуЮи одмах на цело човечанство. Ќо Ьихови покушаЉи брзо су се разбиЉали у ништа као мехури на.води, оставЪаЉуЮи разочарани свет Љош у веЮоЉ жалости. ƒело √оспода »суса има невидЪив и незнатан почетак, као зрно горушично под земЪом, коЉе лагано расте, но кад узрасте, никакви га ветрови не могу поколебати. » кад земЪотрес доРе, он поруши и наЉвеЮе куле, механички построЉене, али ништа не нашкоди дрвету. - ”осталом, √оспод се ниЉе молио ќцу само за ученике, него - као што се доцниЉе види - и за оне коЉи ме узверуЉу Ьихове речи ради. »пак, не за цело дивЪе поЪе света, него само за проширену Ьиву, на коЉоЉ Юе ученици сеЉати племенито семе ЉеванРеЪа.

» моЉе све Ље твоЉе, и твоЉе моЉе; и Ља се прославих у Ьима. —ем личних своЉстава —ин Ље потпуно раван ќцу и ƒуху —ветоме; раван у безвремености и бесмртности, раван у сили и власти, раван у мудрости и праведности. ѕо личним своЉствима пак ќтац Ље нероРен, —ин Ље роРен, а ƒух Ље исходан од ќца.  ао –одитеЪ односи се ќтац према —ину, а као »сточник према ƒуху —ветоме. √осподарство и власт над свим створеним, видЪивим и невидЪивим светом, подЉеднако и неразделно припада ќцу као и —ину, и —ину као и ƒуху —ветоме. ѕо Љестеству и битности ово троЉе Ље Љединство неразделно, а по ипостасима троЉство несливено. ќтуда, све што има ќтац, има и —ин и ƒух —вети - и моЉе све Ље твоЉе, и твоЉе моЉе. “о важи и у погледу следбеника ’ристових. ќни припадаЉу ќцу као и —ину, као и ƒуху —ветоме. «ашто √оспод малочас говори: твоЉи биЉаху па си их мени дао, а сада пак: и моЉе све Ље твоЉе, и твоЉе моЉе? «ато што их Ље ќн, ѕосланик ќчев, примио од ќца као сиров материЉал, облагородио их и искупио од греха, па их сада, као облагороРене и искупЪене, из Ъубави поново даЉе у своЉину ќцу. ќчева своЉина, дакле, Мегова Ље своЉина, а Мегова своЉина ќчева.  ао што Ље тешко поделити Ъубав два лица, коЉа се Ъубе, тако Ље тешко поделити и своЉину Ьихову. £ош говори √оспод; и Ља се прославих у Ьима.  ао Ѕог прослави се ќн пред Ъудима а као „овек пред —ветом “роЉицом и ангелима. „име се прославЪа Љедно дрво ако не плодовима своЉим? » √оспод не тражи празну славу, но гледа славу —воЉу у плодовима —воЉим, то Љест у следбеницима —воЉим, коЉи следоваше Мему с вером, с добрим делима, с ЪубавЪу и ревношЮу. “ражи ли Љедан родитеЪ неку веЮу славу него да буде прославЪен у деци своЉоЉ? » √осподу Ље наЉвеЮа радост, што се прославио у деци —воЉоЉ, у верним —воЉим.

» више нисам на свету, а они су на свету, а Ља идем к теби. ќче свети! сачуваЉ их у име своЉе, оне коЉе си ми дао, да буду Љедно као и ми. «ашто √оспод каже, да ниЉе више на свету? «ато што Ље Мегово дело било свршено, и сада Ље ќн очекивао само да претрпи последЬе и наЉвеЮе страдаЬе, и да крвЪу —воЉом невином запечати свршено дело. ѕогледаЉте, с каквом нежношЮу моли се ќн за ученике —воЉе! Ќи маЉка се не моли тако за своЉу роРену децу. ќче свети! сачуваЉ их! ќн их оставЪа као ЉагаЬце меРу вуковима.  ад не би родитеЪско око с неба стражило над Ьима, заиста би их вуци све поклали. —ачуваЉ их у име своЉе, тЉ. као –одитеЪ, као ќтац. Ѕуди и Ьима ќтац, као што си и ћени, и очинском ЪубавЪу чуваЉ их и штити од злих вукова, и руководи их, да буду Љедно као и ми. ” томе савршеном Љединству показаЮе се не само свепобедна сила верних него и слава ЅожЉа, да - и суштина ЅожЉа.  ао што су ќтац и —ин суштином Љедно а лицима разно, тако нека буде и меРу вернима: разна и многа лица а битно Љединство Ъубави, воЪе и ума.

ƒаЪе √оспод говори: док биЉах с Ьима на свету, Ља их чувах у име твоЉе, то Љест: чувах их као децу у име ќца. ќне коЉе си ми дао сачувах, и, нико од Ьих не погибе осим сина погибли, да се збуде писмо. Ќико од избраних √осподом не погибе осим £уде издаЉника, како Ље и писано у —ветом писму. Ќо ни £уда не погибе зато што Ље то писано него зато што Ље био неверан Ѕогу и идолопоклоник сребру. ” писму пак стоЉи проречено за £уду: коЉи са мном хлеб Љеде, подиже пету своЉу на ме (ѕс. 41, 9; £ов. 13. 18). » Љош стоЉи написано: власт Ьегову нека прими други (ѕс. 108, 8; ƒела јп. 1, 20). ќба ова пророчанства збила су се на £уди. ќн Ље Љео хлеб са √осподом »сусом, и подигао Ље пету своЉу на Мега. ѕосле издаЉства £уда се обесио, а Ьегову апостолску власт примио Ље ћатиЉа. ј сад к теби идем, завршуЉе √оспод, и ово говорим на свету, да имаЉу радост моЉу испуЬену у себи. ѕри растанку са —воЉим ученицима и са светом, √оспод управЪа ову молитву ќцу небесном. √оспод зна, да пред Ьим стоЉи смрт и гроб, но ќн то не спомиЬе бесмртноме ќцу, Љер су смрт и гроб као ништа у очима ЅожЉим. ќн говори о повратку —воме ќцу - а сад к теби идем, у вечну славу, коЉу имадох у теби пре него свет постаде. £ош се ќн моли, да ученици Мегови имаЉу радост Мегову.  аква Ље то радост? “о Ље радост, коЉу има послушан син, кад изврши воЪу оца свога. “о Ље радост миротворца, чиЉи унутрашЬи божански мир не може поколебати све беснило овога света. “о Ље радост домаЮина, коЉи Ље Љедну Ьиву искрчио, узорао и посеЉао, и коЉи види како усев расте и напредуЉе, па се весели. “о Ље радост победиоца, коЉи Ље оборио све противнике своЉе и даровао победоносну силу приЉатеЪима —воЉим, да до краЉа времена побеРуЉу. “о Ље, наЉзад, радост чистога и незлобнога срца - радост, коЉа значи живот, Ъубав и моЮ. “у и такву радост, и то у пуноЮи желео Ље √оспод »сус ученицима —воЉим при растанку са светом.

ќва предсмртна молитва √оспода »суса ’риста потпуно Ље услишана од ќца, и Ьени резултати убрзо су се показали. ѕрви мученик за веру ’ристову, свети архиРакон —тефан, при мучеништву свом видео Ље славу ЅожиЉу и »суса где стоЉи с десне стране Ѕогу (ƒела јп. 7, 55). ј видовити апостол ѕавле пише, да Ѕог посади ’риста себи с десне стране на небесима, над свима поглаварствима, и властима, и силама, и господствима, и над сваким именом што се може назвати не само на овоме свету него и на ономе коЉи иде, и све покори под ноге Ьегове (≈фес. 1, 20-21). “о Ље што се тиче прославЪеЬа √оспода »суса. ј што се тиче духовног Љединства следбеника Мегових, и то се остварило онако како Ље ќн молио ќца. £ер се вели у ƒелима јпостолским, дасви Љеднодушни биЉаху (1, 14). и да у народа коЉи верова беше Љедно срце и душа (4, 32).

Ќо, као што напоменусмо, молитва ’ристова не односи се само на апостоле - премда на Ьих на првом месту - него и на све оне, коЉи су узверовали и узверуЉу у √оспода Ьихове речи ради! “а молитва односила се, дакле, и на свете ќце ѕрвог ¬асеЪенског —абора, коЉе данас прославЪамо. —ачуваЉ их! молио се √оспод ќцу —воме. » ќтац их Ље сачувао од заблуде јриЉевске и ƒухом —ветим надахнуо, просветио и оснажио, те су веру православну одбранили и утврдили. Ќо та молитва односи се и на све нас, коЉи смо се крстили у цркви апостолскоЉ, и коЉи смо од апостола и Ьихових следбеника узнали за спасоносно име ’риста —паситеЪа. ќ, браЮо моЉа, помислите, да Ље √оспод »сус пре две хиЪаде година пред саму смрт —воЉу мислио на вас, и молио се Ѕогу за вас! ќ, нека би вас ова свемоЮна молитва сачувала и очистила од сваког греха, испунила вас радошЮу и уЉединила срца и душе ваше! ƒа сви будете Љедно у прославЪаЬу ќца и —ина и ƒуха —ветога - “роЉице Љеднобитне и неразделне, коЉоЉ нека Ље слава сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

01 / 06 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0