Srpska

£еванРеЪе о радости и злурадости

ЌедеЪа шеста по ƒуховдану


ћатеЉ 9, 1-8. «ач. 29.

††††

Ќе радовати се туРем добру Љесте Љедна од наЉнедостоЉниЉих одлика огрубеле од греха душе Ъудске.

Ўта то сунце учи Ъуде од Љутра до мрака? Куди, радуЉте се добру, и та Юе вас радост учинити боговима!

—лавуЉ гладан пева у зору по два сата, пре него наРе два зрна хране за доручак. Ўта то славуЉ учи Ъуде, богаташе у постеЪи, коЉи почиЬу своЉ дан отвараЬем уста, но не за песму него за Љело? Куди, радуЉте се добру, и певаЉте о добру! Ќе питаЉте, чиЉе Ље добро? ƒобро нема господара на земЪи. ќно Ље гост из даЪине; ми створени и смртни нисмо поседници добра, но певачи Ьегови.

∆алостити се у туРоЉ жалости - то Љош могу и грешни старци. Ќо радовати се у туРоЉ радости - то могу само деца; и они коЉи су невини као деца. «аиста вам кажем, говори √оспод, коЉи не прими царства ЅожЉега као дете, неЮе уЮи у Ьега (ћарк. 10, 15; ћат. 18, 3). ј шта Ље царство ЅожЉе него збир свих добара, и одсуство свих зала? Ќевино дете радуЉе се више туРем добру него ли пакостан старац свом сопственом. £ер за дете не постоЉи туРа радост. ќно дели осмех са свачиЉих уста; чак и подсмех оно тумачи као осмех. Ќико на земЪи ниЉе толико сличан Ѕогу као невино дете. ЅожЉа радост у нашем добру, па и наЉмаЬем, неисказана Ље и савршена.

 ад Ље √оспод »сус дошао меРу Ъуде, ќн Ље открио неизмерно богатство ЅожЉих добара. “им добрима зарадовала су се деца, и сви они Ъуди, коЉи су по непокварености били наЉсличниЉи деци. Ќо та добра не само нису зарадовала Ъуде се кривим умом и отврдлим срцем, него су их она, напротив, и растужила и огорчила.

’ристос подсеЮа Ъуде на Ьихову првобитну домовину, у ЅожЉем сЉаЉу и у ангелском друштву, - деца се овоме радуЉу, а пакосни старци ругаЉу.

’ристос одузима страх од Ъуди, и чини их бестрашним господарима света, - деца ово захвално примаЉу, а кнежеви одбиЉаЉу.

’ристос показуЉе, очигледно, како човек, сЉедиЬен са живим Ѕогом, може да победи и себе, и природу око себе, и зле духове, и болести, и смрт; - и деца се тискаЉу око √оспода с весеЪем, да би се што више наслаРивала овим победама, док се кЬижевници тискаЉу око √оспода с огорчеЬем, да би нашли узрока за Мегово понижеЬе, хапшеЬе и мучеЬе.

ƒеца траже од ’риста благослов, а старешине народне бацаЉу на М проклетство.

ƒа су Ъуди нормални и здрави, они би се радовали детиЬском радошЮу свакоЉ речи ’ристовоЉ и сваком делу Меговом. £ер ќн показуЉе Ъудима само добро, само сЉаЉ и красоту добра, само сласт и траЉност и Љачину добра. Ќо многи Ъуди - ни онда ни данас - нису се обрадовали видевши добра, коЉа Ље ’ристос открио и показао. «ашто, зашто то? «ато што су се Ъуди измирили са злом, навикли на зло, саЉузили са злом, па им Ље зло постало као стварност, а добро као обмана.  ао кокош, коЉа Ље дуго и узалудно кЪувала по насликаном зрневЪу, па кад Ље право зрневЪе ставЪено поред насликаног, она - разочарана - ниЉе хтела више кЪувати, сматраЉуЮи и право зрневЪе за лажно. ќ, кокошиЬе памети код оних Ъуди, коЉи мисле, да и из ’ристове руке може доЮи обмана као из осталих нечистих руку!  ад би Љош и из Мегових руку и Мегових уста долазила обмана Ъудима, онда ваистину Ъудски живот био би гори од небиЮа, страшниЉи од наЉстрашниЉег сна, и луРи од наЉлуРег вртлога. ∆алосни су по сто пута они, коЉи пруженоЉ руци ’ристовоЉ не пружаЉу своЉу руку; гле, ма на коЉу другу страну пружили они своЉу руку, пружиЮе Ље у огаЬ или у чеЪусти вучЉе. ј по сто пута блажени сте ви, верни, коЉи се радуЉете самом помену имена ’ристова као дете помену маЉке своЉе. —амо опашите се снагом и истраЉношЮу, да до краЉа истраЉете у вери и радости. £ер ономе, коЉи поРе за ’ристом, па се врати, горе Юе бити него ономе, коЉи никако ни полазио ниЉе. » ако га Ље √оспод ослободио од Љеднога злог духа, па се он одрекне √оспода, навалиЮе на Ь и запленити га седам злих духова, горих од онога првог (Ћк. 11, 24-26).

’ристос Ље као вододелница. √де се ќн поЉави Ъуди се одмах деле у два табора: у оне, коЉи се радуЉу добру и у оне, коЉи се не радуЉу добру. » дан-данас тако Ље меРу Ъудима; а тако Ље било и у оно време када Ље √оспод ходио по земЪи, обучен у тело човечЉе. ƒанашЬе ЉеванРеЪе описуЉе ту страшну поделу меРу Ъудима у присуству ќткривача добра, √оспода и —паса нашег »суса ’риста.

”шавши »сус у лаРу преРе и доРе у своЉ град. “о Ље било после Мегове знамените посете незнабошцима на источноЉ обали Љезера √енисаретског; после моЮног исцеЪеЬа двоЉице бесомучника и после страшног утука за неверуЉуЮе Ъуде од изЉаве самих демона, да Ље ’ристос —ин ЅожЉи. ќн уРе у лаРу. “о Ље била она иста лаРа, са коЉом се ќн превезао с апостолима преко Љезера; она иста, са коЉе Ље пре тога учинио чудо исто тако велико као што Ље и изгнаЬе демона из Ъуди, Љер запрети ветровима и мору и постаде тишина велика. ƒанас пак чуЉемо из ЉеванРеЪа, да Ље √оспод, при повратку са тог пута исцелио раслабЪеног болесника опростивши га греха и болести. » тако у наЉкраЮем времену ’ристос Ље учинио три моЮна дела, три изванредна чуда, коЉа су Љасно сведочила о посети Ѕога Ъудима. ” наЉкраЮем времену √оспод Ље открио три неизмерно велика добра Ъудима: власт над природом, власт над демонима и власт над гресима и болестима. “ри велика повода за радост Ъудима! —трашне су вериге, коЉима нас везуЉе природа, - ко да се не радуЉе ослобоРеЬу од тих верига? £ош су страшниЉе вериге, коЉима нас демони окиваЉу и шибаЉу пошто нас избезуме, - ко да се не радуЉе победи над овим наЉгорим душманима рода Ъудског? ј вериге, коЉима нас спутава грех и предаЉе у ропство природи и демонима и болестима, Љесу првоначалне вериге, у коЉе се човек оковао своЉевоЪно Љош у самом почетку отказавши се послушности и смирености пред своЉим —творитеЪем; - о смртни, ко од вас да се не радуЉе раскидаЬу тих првих верига, коЉи су основа за сву потку и све ткаЬе осталих ропских верига ваших?

ќво последЬе добро обЉавио Ље √оспод Ъудима онда када из гадаринских предела преРе и доРе у своЉ град.  апернаум Ље био Мегов град, у коме се ќн настанио пошто Ље био одбачен, и малтене убиЉен од граРана —воЉе дугогодишЬе постоЉбине, Ќазарета (Ћк. 4, 28-31; ћат. 4, 13).

» гле, донесоше му раслабЪена лежеЮег на одру (на постеЪи). ќваЉ догаРаЉ описуЉу и ЉеванРелисти ћарко и Ћука. ќва последЬа двоЉица описуЉу догаРаЉ са неким поЉединостима, коЉе ЉеванРелист ћатеЉ испушта. –аслабЪени човек био Ље у толикоЉ мери болестан, да не само што ниЉе могао доЮи сам ’ристу, него ниЉе се дао додирнути и скинути с постеЪе; због чега су Ьегови сродници и приЉатеЪи били принуРени изнети га са постеЪом из куЮе, и донети пред √оспода. ќчаЉна раслабЪеност тога болесника види се Љош и из тога, што су четворица Ъуди морали носити постеЪу, само да би га сигурниЉе држали и што маЬе потресали при ходу. ƒоневши га до куЮе, у коЉоЉ Ље ’ристос био они видеше, да Ље од многога народа, коЉи се тискаше на вратима, сасвим немогуЮе било уЮи. » они се одлучише те открише кров од куЮе, и кроз кров спустише постеЪу са болесником пред ’риста. ” томе тренутку ’ристос Ље казивао народу науку —воЉу. » казиваше им реч. ЌиЉеднога тренутка ќн ниЉе дангубио: после дела говорио Ље реч, после речи творио Ље дела. » речима и делима ќн се служио непрекидно, само да помогне Ъудима радовати се добру, и веровати у добро, и у Мега као врховног носиоца и откривача добра.

» видевши »сус веру Ьихову рече раслабЪеноме: не боЉ се, чедо, опраштаЉу ти се греси твоЉи. √оспод »сус видео Ље веру Ьихову не тек онда кад су они спустили болесника пред Мега, него Љош онда када су они подигли постеЪу са болесником и пошли из куЮе к Мему. £ер ќнаЉ, коЉи Ље могао видети помисли срца Ъудског, могао Ље Љош лакше видети догаРаЉе и надалеко као и на близу. ќн Ље видео Ќатанаила под смоквом пре него Ље оваЉ био доведен пред Мега (£ов. 1, 48). Ўта говоримо? ќн Ље видео не само догаРаЉе, коЉи се збиваЉу, него и оне, коЉи Юе се збити до краЉа времена. ќвде се не каже: видевши Ьих »сус - него: видевши веру Ьихову; да се тиме покаже, да ’ристос види и оно што Ље Љош теже видети, оно што Ље наЉскривениЉе у човеку. ј ово Ље опет написано ради нас, да би знали, нашто √оспод гледа, и данас као и онда, и да би ми Љош знали, да помоЮ ЅожЉу можемо очекивати ” страдаЬима само онда, кад имамо веру.  ада Ѕог види веру нашу, ќн не доцни са —воЉом помоЮу.

» видевши веру Ьихову. Ќо чиЉу веру? ƒа ли само веру оних, коЉи су донели болесника, или и болесникову? ѕрво, очигледна Ље вера оних, коЉи су болесника носили. » по самоЉ ЬиховоЉ вери √оспод Ље могао исцелити раслабЪенога. £ер у доста прилика ’ристос Ље учинио чуда и без знаЬа и ван вере болесника. ѕре свега мртви, коЉе Ље ќн васкрсао, нису могли имати веру, да би се чудо десило по ЬиховоЉ вери. „ак ни сама околина умрлих ниЉе увек показивала особиту веру. «а Ќаинску удовицу не каже се, да Ље веровала, него само да Ље плакала за мртвим сином. Ќо у часу кад Ље √оспод ЬоЉ приступио и ражаЪен одлучно рекао: Ќе плачи, можда се код Ье вера у моЮ Мегову засветлила. Ќити су ћарта и ћариЉа, сестре Ћазареве, много веровале, да Юе ’ристос васкрснути Ьиховог умрлог брата, и то после четири дана лежаЬа у гробу. £едино Ље кнез £аир имао Љаку веру у ’риста, кад му Ље пришао и рекао: кЮи моЉа сад умире; него доРи и метни на Ьу руку своЉу, и оживЉеЮе (ћат. 9. 18). »сто тако ’ристос ниЉе лечио многе тешке болеснике по вери ЬиховоЉ, него углавном по вери Ьихових сродника или приЉатеЪа. “ако Ље ќн излечио слугу капетановог у  апернауму (ћатеЉ 8,) не по вери тешко болеснога слуге но по вери капетановоЉ, као што Ље излечио кЮер жене ’ананеЉке по вери маЉке (ћат. 15, 22), и као што Ље излечио многе падавичаре, и бесомучне, и глувонеме, по вери Ьихових сродника или приЉатеЪа, коЉи су их привели к Мему (ћат. 9, 32; 15, 30; 17, 14; и др.). √адаринске бесомучнике пак очистио Ље од демона излечио и без Ьихове вере и без вере Ьихове околине, Љедино по —воЉим саображенима и по плану домостроитеЪства Ъудскога спасеЬа, Љедино да би пробудио веру у затупелих и оЉачао Ље у маловерних (ћат. 8, 26).

” случаЉу овога раслабЪенога пак види се, да Ље велика вера била код оних, коЉи су га донели ка ’ристу. ’ристос ниЉе морао ценити Ьихову веру по споЪашЬим знацима; ќн Ље гледао право у срца Ьихова и видео Ље веру Ьихову. Ќо ми, коЉи не видимо срца, можемо по споЪашЬим знацима видети, да Ље вера Ьихова заиста била велика. ƒа се четири човека реше, да донесу Љедног безнадежног болесника ка ’ристу - ниЉе ли то велики знак вере? ѕа Љош да се дигну на кров, да га отворе и спусте болесника кроз кров у куЮу пред ’риста - ниЉе ли то очигледан знак Љаке вере? £ер замислите, каквом би се ризику та четири човека изложила, и каквом подсмеху од стране своЉих суседа, да су морали, после толиког труда и после проваЪиваЬа крова на куЮи, вратити болесника натраг неизлечена! ј Ъуди су се и онда боЉали подсмеха као и данас, и зазирали од неуспеха исто као и данас. —амо се преЉака вера не боЉи подсмеха нити зазире од неуспеха, - чак и не помишЪа на подсмех, као што и не сумЬа у успех.

√оспод Ље могао, дакле, излечити болеснога видевши само веру Ьегових носача. јли има знакова, да Ље и сам болесник имао веру. ѕре свега Љедан иоле свестан човек, кад би био без вере, зар би дозволио, да га Ъуди вуку заЉедно са постеЪом по улицама, и - што Ље Љош важниЉе - зар би дозволио, да га дижу на кров и спуштаЉу кроз кров унутра у куЮу? Ќо има Љош Љедан унутрашЬи знак вере болесникове. √оспод Ьега ословЪава са речЉу чедо - чедо опраштаЉу ти се греси. «ар би неверника ’ристос назвао чедом? «ар би се непокаЉаном могло реЮи: опраштаЉу ти се греси?  ад Ље ’ристос хтео васкрснути сина Ќаинске удовице, ќн га ниЉе ословио речЉу: чедо, нити сине, него момче. £ер мртав нити веруЉе, нити може да се каЉе. ћеРутим овде ќн говори болеснику: чедо! ѕа онда, ниЉе ли √оспод казао: ако се човек покаЉе, опрости му (Ћк. 17, 3-4)? ѕокаЉаЬе Ље, дакле, услов опроштаЉа. ј покаЉаЬа нема без стида и страха од Ѕога и без вере у Ѕога.

» гле, неки од кЬижевника рекоше у себи: оваЉ хули на Ѕога. “ако помислише они, коЉи се не радуЉу добро, савезници и робови зла.  ао веле: ко може опраштати грехе осим Љединог Ѕога? ќве жбирске и усахле душе, коЉе сматраЉу себе наЉвеЮим мудрацима и коЉе траже да спусте ’риста бар на своЉ ниво ако не и ниже, наравно не могу да сместе у своме тескобном и помраченом уму помисао, да се Ѕог могао Љавити као човек, и да се та поЉава Ѕога у човеку и збила у лицу самога √оспода »суса. Мима ниЉе стало до мука болесникових, а Љош маЬе до Ьегова исцеЪеЬа, - они лове какву реч ’ристову, да би ’риста могли понизити, уклонити са свога пута и од своЉе савести "—ветеЮи се за своЉе страсти они су мислили да се свете за хулу на Ѕога" («игабен). £ер им Ље претежак био.

» видевши »сус помисли Ьихове речи: зашто зло мислите у срцима своЉим? ѕрисутни кЬижевници нису били ништа изрекли на уста своЉа, но само су помислили у срцима своЉим. Ќе каже се у уму него у срцу помислише, што значи, да Ље та мисао Ьихова била скопчана с огорчеЬем и мржЬом. £ер они нису ослушкивали ’риста ни као веруЉуЮи, нити као обЉективни испитивачи, него као жбири и гонитеЪи. ƒа су пак били веруЉуЮи, они би се обрадовали речи и делу ’ристовоме као и остали Ъуди, коЉи видеше и хвалише Ѕога. ј да су могли бити обЉективни испитивачи, они би поверовали у ’риста, као што Ље поверовао капетан страже под  рстом на √олготи. £ер оваЉ Ље обЉективно и незаинтересовано посматрао све шта се догаРало, па кад Ље видео, с каквим Ље страхом, потресом и ужасом сва природа пропратила смрт ’ристову, он Ље узвикнуо: заиста оваЉ беЉаше —ин ЅожЉи (ћат. 27, 54)!

√оспод »сус виде помисли Ьихове.  о може видети помисли осим Ѕога? “и испитуЉеш срца и утробе, Ѕоже праведни! довикуЉе ƒавид (ѕс. 7, 9). £а √оспод испитуЉем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима Ьеговим, говори сам √оспод кроз пророка £еремиЉу (17, 10). ј —оломон у молитви своЉоЉ говори Ѕогу: ти Љедини знаш срца синова човечЉих (II ƒневн. 6, 30). » ево, √оспод »сус види срца и помисли у срцу.  ао што земЪа не може да види око, а око може да види земЪу, тако и сва земна створеЬа, обложена временом, не могу да прозру у таЉне вечности, а око вечности може да прозре и види све што Ље на земЪи и у времену. √ледаЉуЮи овим видом вечности √оспод »сус Ље скроз прозирао и видео, шта се криЉе и у дубинама мора, и у дубинама срца Ъудског као и у свима дубинама времена и простора.

«ашто зло мислите у срцима своЉим? “ако упита незлобиви √оспод —воЉе ослушкиваче и гонитеЪе. ќ, каква неизмерна чистота мисли »сусових!  аква неописива красота срца Меговог! » каква ЉагЬеЮа кротост! «ашто зло мислите? «ашто не мислите добро? «ашто зло очекуЉете? «ашто не очекуЉете добро? «ашто се злу радуЉете? «ашто се не радуЉете добру? «ашто стоЉите краЉ бистра извора и очекуЉете, да мутЪаг из Ьега потекне? «ашто гледате у сунце и очекуЉете помрачеЬе Ьегово? ћаните се тих болесних навика; па се радуЉте бистрини извора и светлости сунца! - √оспод их не исмева, не напада, не ружи, као што би то обичан смртан човек чинио према своЉим неприЉатеЪима онда, када би успео, да Љедноме раслабЪеном човеку поврати здравЪе и снагу. «аиста, ни наЉпажЪивиЉи лекар не би могао блаже ословити своЉе наЉтеже болеснике него што кротки и умилни √оспод ословЪава своЉе безумне гонитеЪе - зашто зло мислите у срцима своЉим, кад можете мислити добро, и очекивати добро, и радовати се добру?

£ер шта Ље лакше реЮи: опраштаЉу ти се греси; или реЮи: устани и ходи? јли да знате да власт

има син човечЉи на земЪи опраштати грехе (тада рече раслабЪеном): устани, узми одар своЉ и иди куЮи своЉоЉ. » уставши отиде куЮи своЉоЉ. –еЮи реч за √оспода Ље исто што и учинити дело. «а обичан смртан Љезик подЉеднако Ље лако реЮи и: опраштаЉу ти се греси, и: устани и ходи; пошто и Љедно и друго остаЉе без икаквих последица. Ќо за безгрешног √оспода реч Ље исто што и дело. «ато ќн хоЮе да каже горЬим речима: шта Ље лакше учинити: опростити човеку грехе, или диЮи га здрава из постеЪе? » Љедно и друго дело подЉеднако Ље немогуЮе за обична смртна човека. Кудима Ље ово немогуЮе, а Ѕогу Ље све могуЮе (ћат. 19, 26). Ўта Ље дакле, лакше: излечити душу или излечити тело? ƒуша се пак не може друкчиЉе никако излечити док се не опрости своЉих грехова.  ад се опрости грехова, душа бива здрава; а здравоЉ души лако Ље оздравити тело. ѕрема томе много Ље важниЉе опростити грехе болеснику него ли диЮи га на ноге, као што Ље важниЉе ишчупати црва из корена дрвета, него ли очистити дрво споЪа од црвоточине. £ер док Ље црв у дрвету, дотле мора бити црвоточине на дрвету. √рех Ље узрок болести, и душевне и телесне, и то безмало увек. »зузетак чине они случаЉеви, где Ѕог по —вом благом ѕромислу попушта телесне болести и на праведнике, као што то наЉбоЪе показуЉе пример са праведним £овом. Ќо као правило важи од постаЬа света, да Ље грех узрок болести. » онаЉ ко може грех у болеснику уништити, може Љош лакше учинити тело Ьегово здравим. ќнаЉ пак ко би могао привремено подарити телу здравЪе, а не би могао грехе опростити, чинио би онолико исто колико и воЮар, коЉи би очистио дрво од црвоточине али не би ни знао нити могао ишчупати црва из корена дрвета.

√оспод »сус све што чини чини савршено, по поретку и без омашке. ќн Ље рад да болесноме поврати потпуно здравЪе, и душе и тела. «ато му прво лечи душу, па онда чека, да кЬижевници учине своЉе, то Љест да кажу: оваЉ хули на Ѕога да би ћу се дало повода, да обЉасни везу греха и болести, да нагласи превасходство душе над телом, и да истакне —воЉу божанску моЮ Љош Љаче. “ешком болеснику даЉе се понекад и Љака мера лека. √оспод у овоме случаЉу истиче —ебе као власт имаЉуЮег. ќн се овде не позива на ќца небеског, него на —воЉу вечну власт и моЮ. “реба Љош запазити речи: на земЪи: власт има син човечЉи на земЪи опраштати. “о Љест док Ље човек у овоме животу на земЪи, само дотле се могу опраштати греси. Ќо кад оде са земЪе, опраштаЬа престаЉу. ” ономе свету нема опраштаЬа за грешнике, коЉи су се без покаЉаЬа преселили из овог живота. «ато се и каже на земЪи.

”стани, узми одар своЉ и иди куЮи своЉоЉ! “ако одлучно говори √оспод болеснику, говори не као кЬижевници што говоре, него као ќнаЉ коЉи власт има. » као што ќн има власт опростити души грехе, тако исто има власт и наредити телу да буде здраво. Ќо да не би било никакве сумЬе у болесниково оздравЪеЬе, √оспод му нареРуЉе, да узме сам своЉу постеЪу, на коЉоЉ су га четворица Ъуди донела, и да иде куЮи своЉоЉ. ј зашто му баш нареРуЉе, да иде куЮи своЉоЉ? ѕрво зато, што сам √оспод има радост у туРем добру, и што жели, да оздравели што пре оде куЮи своЉоЉ, унесе радост тамо где Ље дуго времена царовала туга и обрадуЉе све своЉе домаЮе, коЉи су се мучили око Ьега у болести. ƒруго зато, да покаже славоЪубивим кЬижевницима, да то што ќн чини, чини из чистог човекоЪубЪа, а не као они што чине да их Ъуди хвале.  ао што пастиру ниЉе до тога, да га Ьегове овце хвале, тако и ’ристу ниЉе до тога, да га Ъуди хвале. £а не примам славе од Ъуди, рекао Ље ќн другом приликом (£ов. 5, 41), а то Ље овом приликом хтео и да покаже.

ј Ъуди видевши чудише се, и прославише Ѕога, коЉи Ље дао власт такву Ъудима. ƒок кЬижевници хуле у срцима своЉим на ’риста, дотле остали народ, коме суЉета светска ниЉе сасвим помрачила ум и затровала срце, диви се и прославЪа Ѕога због невиРеног дела, коЉе √оспод учини пред очима свиЉу. ќваЉ народ, коЉи се овако диви и коЉи прославЪа Ѕога, много Ље боЪи од своЉих затуцаних кЬижевника, и много Ље ближи добру и истини од гадаринских незнабожаца, коЉи видеше чудо и не прославише Ѕога, него жалеЮи за своЉим свиЬама отераше ’риста човекоЪупца из своЉе земЪе. јли ипак и оваЉ народ ниЉе схватио самоизворну, божанску моЮ ’риста —паситеЪа. ќн прослави Ѕога, коЉи Ље дао такву власт Ъудима! Ќарод таЉ не виде и не призна √оспода »суса као £единородног —ина ЅожЉег.

Ќо то што тадашЬи Ъуди сви не видеше и не признаше, видимо и признаЉмо ми, коЉима Ље кроз ÷ркву дата благодат да истину видимо и признамо, Ќаучимо се, дакле, радовати се добру, Љер Ље свако добро од Ѕога; па Юемо се тако научити радовати се Ѕогу, животворном извору вечите радости.  ао што говори надахнути пророк: радуЉем се и веселим се о “еби, певам имену твоЉему, ¬ишЬи (ѕс. 9, 2). ќд те радости отвориЮе нам се очи, да видимо сву пуноЮу истине у √осподу »сусу; и отвориЮе нам се Љезик, да √а признамо и прославимо као —ина ЅожЉег, Љединог —паситеЪа Ъуди и Љединог „овекоЪупца. Мему нека Ље слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроз све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

21 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0