Srpska

£еванРеЪе о бремену богатствa


ћатеЉ 19, 16-26. «ач. 79.

††††

«амислите, да се Љедна велика и горда лаРа разбиЉе на дубини морскоЉ и почне да тоне. Ўта бива с путницима?

£едан се хвата за неку даску, и држи се даске. ƒруги се хвата за неко буре, и држи се бурета. “реЮи успева да веже мехове себи око врата, и плива с меховима. „етврти скаче у воду без ичега, и плива. ѕети скида чамац с лаРе, седа у чамац и не жури да весла него жури да што више блага заграби из тонеЮе лаРе и пренесе у чамац.  о Ље од Ьих у наЉвеЮоЉ опасности? “о Љест: ко Юе од Ьих наЉсрамниЉе погинути - а погинути мораЉу сви? ѕогинуЮе наЉсрамниЉе онаЉ, коЉи изгледа несигурниЉи - онаЉ у чамцу, што стоЉи краЉ тонеЮе лаРе и претоваруЉе блага из лаРе у чамац. ¬аистину, он Ље у наЉвеЮоЉ опасности. ЌаЉпре Юе утоварити у своЉ чамац неколико вреЮа брашна. ѕа видеЮи сандуке са флашама вина и ракиЉе, он Юе почети и то превлачити у чамац. ѕа Юе почети грабити и вуЮи хаЪине, Юилиме, платно, штофове - "требаЮе ми за одело и постеЪу!" ѕа обазревши се и видевши сребрно посуРе, позлаЮене свеЮЬаке, узеЮе и то. Ќо гле, ту су и бурад са уЪем, са усоЪеним месом, и рибом, и са пиринчом и другим разним варивом - "требаЮе ми и то; како Юу без тога?" ѕа Юе онда угледати кутиЉе и торбе с новцем и драгоценостима. ќво свакако мора претурити у чамац. Ќо зашто да остави фине столице, углачане столове, кадифена канабета, кад и то може превуЮи? » превлачи. ј чамац се све више пуни и све дубЪе тоне у воду. ѕа онда се сети: требаЮе му за гориво петролеума и угЪа. ѕревлачи и то. ѕа гле, ту су и ормани са многим дивним кЬигама! “ребаЮе му у чамцу да чита и прекраЮуЉе време до обале. ѕревлачи и то. “у су и клавири, виолине, гудала и свирале. » тим се време прекраЮуЉе. ѕревлачи и то. ј чамац се све више навршава и све дубЪе тоне у воду. ƒоста, вели и седа у чамац. Ќо досети се да Ље Љош пуно ствари могао и требао превуЮи. » поново се пеЬе у лаРу и превлачи. ќпет вели сам себи - доста, и седа у чамац. Ќо пуста жеЪа за стварима поново га покреЮе, да Љош више превуче из лаРе у чамац. ЌаЉзад лаРа тоне под воду, и он креЮе са жаЪеЬем, што Љош ниЉе натоварио. ќн почиЬе сад лагано да весла ка обали. Ќо вода Ље веЮ до саме ивице чамца. јко неко од оних, коЉи су у наЉвеЮоЉ беди, покуша да уРе у чамац, човек из чамца Юе га пре убити него пустити к себи. » тако претоваривши чамац стварима он претоваруЉе и своЉу душу злочином. Ќо духне ветар, ударе таласи. ќн се почиЬе бранити од воде: почиЬе испЪускивати воду из чамца. Ќо кад види, да то не помаже, почиЬе с тугом бацати у море наЉпре неке ЉевтиниЉе ствари, па онда све скупоцениЉе и скупоцениЉе. јли он се веЮ уморио утоваруЉуЮи ствари, те нема снаге, да их поново диже и баца у море. ¬ода наЉзад одолева, тоне претоварени чамац - и он с чамцем.

“акав Ље живот и краЉ грамжЪивих богаташа на мору овога земаЪског живота. ѕре свега они живе са лажним убеРеЬем, да Ље оваЉ свет Љедна разбиЉена лаРа, без капетана, без крме и крманоша, - Љедна пустолина, коЉа тоне и пропада, и коЉом се користе само они, коЉи што више из Ье заграбе и пренесу у своЉ чамац. Ќо усред тог грамжЪивог грабЪеЬа и пустошеЬа лаРе живота поЉавио се  апетан ЋаРе, коЉи Ље ставио руку на лаРу као на —воЉу сопственост и рекао, да лаРа не тоне, но да се то само тако чини невештим и кратковидим незналицама, коЉи су кратко време на лаРи. ќн путуЉе с лаРом од самог почетка, превозеЮи путнике: путници се меЬаЉу, но ќн стоЉи скривен и управЪа лаРом. ќн зна одакле Ље лаРа пошла и куда иде; ќн зна пут, и ќн се не боЉи мора.

“аЉ капетан Љесте √оспод »сус ’ристос. Ѕлаго но одлучно ќн силази на таласе и пружа руку —воЉу давЪеницима. » они, коЉи ништа немаЉу у рукама но голим рукама пливаЉу, наЉпре ћу се одзиваЉу и хватаЉу се за Мегову спаситеЪску руку. Ќо они коЉи су натоварили своЉ чамац пун и препун, наЉтеже ћу се одзиваЉу, Љер се боЉе, да ако напусте своЉ чамац и голих руку поРу к Мему по таласима, утонуЮе и они и ќн. ќни не веруЉу у Мега; они се више уздаЉу у своЉ чамац. ѕосматраЉуЮи ове и читаЉуЮи Ьихову жалосну душу и Љош жалосниЉу веру у мртве ствари, √оспод »сус окрете се спасенима и рече: заиста вам кажем, да Ље тешко богатоме уЮи у царство небеско. ќвакве случаЉеве √оспод Ље много пута посматрао и на многе указивао, и из Ьих поуку —воЉима изводио. » данашЬе ЉеванРеЪе описуЉе Љедан такав случаЉ.

“ле, приступи неко (ка »сусу) и рече му: учитеЪу добри, какво добро да учинил да имам живот вечни? £еванРелисти ћатеЉ и ћарко говоре о овом некоме као о богатом младиЮу, коЉи беЉаше врло богат, а ЉеванРелист Ћука назива га Љош и кнезом: неки кнез. ќво се десило на Љедноме друму у £удеЉи после славног догаРаЉа са децом, када Ље √оспод наредио ученицима: пустите децу нека доРу к мени; таквих Ље царство ЅожЉе; када Ље Љош рекао, да ко не прими царство са детиЬом вером и радошЮу, неЮе уЮи у царство; и када Ље децу загрлио и благословио. »стакнувши тако невину децу као граРане царства ЅожЉега, √оспод Ље изашао на друм, и ту му притрча онаЉ млади и богати кнез и клекнувши на колена питаше √а оно што смо веЮ навели. Ќачин Ьегова приступаЬа ка ’ристу достоЉан Ље сваке похвале, као што Ље за жаЪеЬе начин Ьегова растанка са ’ристом. ќн трчи пред ’риста; он пада на колена пред Мим; он тражи савета у Мега о наЉвеЮем питаЬу у свету - о животу вечном и услову за добиЉаЬе истог. ќн Ље дошао са искреном намером, а не као кЬижевници, коЉи су долазили само да кушаЉу √оспода. ќн Ље осеЮао неку душевну глад и сиромаштину при свем свом споЪашЬем богатству.

”читеЪу добри! “ако младиЮ ословЪава √оспода. ќд Ьега Ље толико доста. ќнаЉ ко проведе цео век у тамници при светлости свеЮа, зар много греши, кад при првом виРеЬу сунца назове сунце свеЮом?  акво добро да учиним ѕри овом питаЬу он свакако мисли на своЉе богатство, као што Ље обично случаЉ са богаташима, коЉи не могу да одвоЉе своЉу личност од свога имаЬа, нити да мисле о себи не мислеЮи о своме имаЬу. Ўта бих Ља могао учинити - какво добро дело - од свога богатства, да . имам живот вечни? Ќе знаЉуЮи потпуно с киме говори, он мало зна и шта говори. ќн би рад био чути савет од ”читеЪа, како би могао своЉим имаЬем задобити оно што сав свет не може платити, тЉ. живот вечни.

ј »сус му рече: што ме зовеш добрим? Ќико ниЉе добар, само Љедан Ѕог. —рцезналац »сус прониче у мисли младиЮеве и чита их као са кЬиге. √оспод види, да младиЮ Мега не познаЉе, и да √а држи само за добра човека и добра учитеЪа, па хоЮе овим речима да √а пробуди на размишЪаЬе. јко сам Ља обичан човек, зашто ће називаш добрим, ако ли пак знаш ко сам £а, зашто не кажеш изриком, него ће зовеш учитеЪем? —амо Ље Љедан Ѕог добар у пуном и савршеном смислу; добри Ъуди могу се називати добрима само у сравЬеЬу са Ъудима недобрима. Ќо нико се не може назвати добрим у сравЬеЬу с Ѕогом. —амо Ље, дакле, Ѕог Љедини добар. √оспод »сус неЮе, дакле, да покара младиЮа, што √а оваЉ назива добрим, него што √а оваЉ схвата као обична смртна човека па √а ипак назива добрим. ЌеЮе √оспод под тиме да каже: £а нисам добар - него: £а нисам обичан смртан човек. £а сам ќнаЉ, за кога се Љедино може реЮи да Ље добар.

ѕосле овог уводног обЉашЬеЬа √оспод почиЬе одговарати на питаЬа младога богаташа: а ако желиш уЮи у живот, држи заповести. –ече ћу (младиЮ): коЉе? ј »сус рече: да не убиЉеш, не чиниш преЪубе, не украдеш, не сведочиш лажно; поштуЉ оца и матер, и Ъуби ближЬега свога као самога себе. ќво су погодбе за улазак у живот. Ќо богаташ ниЉе питао како само да уРе у живот, него како да има живот, да добиЉе живот, или да наследи живот.  акво Ље незнаЬе показао у распознаваЬу личности √оспода »суса, такво Ље исто незнаЬе показао и у погледу живота вечнога. » како √а Ље √оспод тамо поправио, тако га и овде поправЪа. ∆ивот вечни има своЉе ступЬеве: на Љедном су ступЬу они коЉи су само спасени, а на другом су ступЬу они коЉи су савршени. јпостоли Юе седети на дванаест престола и судити коленима »зраиЪевим, док остали спасени нити Юе седети на престолима нити Юе коме судити, премда Юе и они и ови бити у животу вечном. Ќе знате ли да Юе свети судити свету? пита апостол ѕавле  оринЮане (I.  ор. 6, 2-3)? » то судити не само стварима овога света него и ангелима? Ќо неЮе сви спасени судити, ,него само светитеЪи ЅожЉи, савршени. ѕречиста и ѕресвета ƒева Ѕогомати часниЉа Ље од херувима и славниЉа од серафима; апостоли долазе испред свих светитеЪа, светитеЪи испред осталих угодника, а остали угодници испред обичних спасених. —авршени су они, коЉи су сем себе спасли Љош и многе поред себе силом имена √оспода »суса, а спасени су и они коЉи су успели Љедва себе да спасу. ћноги су станови у куЮи оца моЉега, рекао Ље сам √оспод (£ов. 14, 2). ј да ниЉе тако, зар би ќн то рекао? “о ќн и овом приликом каже само на други начин. ” ÷арству нису сви Љеднаки: Љедна Ље слава оних коЉи су само ушли у ÷арство, а друга Ље слава оних коЉи су савршени у ÷арству. Ќо вратимо се прво на услове уласка у ÷арство, па Юемо доцниЉе чути, опет из уста »стине, о условима савршенства.  оЉи су, дакле, услови за улазак у ÷арство, или у живот вечни? ƒржати заповести.  оЉе заповести? —ве; прво оне коЉе забраЬуЉу зло чинити, па онда оне коЉе нареРуЉу добро чинити, према речи пророчкоЉ: уклони се од зла и сотвори добро (ѕс. 33, 14). ѕрво треба, дакле, уклонити себе од зла и зло од себе, па тек онда оспособити се за

твореЬе добра. «ато √оспод и истиче прво негативне заповести па онда позитивне, а не по реду, како су преко

ћоЉсеЉа обЉавЪене. Ќе убити, не преЪубити, не украсти,не сведочити лажно - то су негативне заповести, коЉе значе уклаЬаЬе од зла; а поштовати оца и маЉку и Ъубити свога ближЬега - то су позитивне заповести, коЉе значе твореЬе добра. ƒок се прве не испуне, друге се не могу испунити. ќнаЉ ко Ље способан убити ближЬега ниЉе способан Ъубити ближЬега. » онаЉ ко твори преЪубу не зна за Ъубав. ѕомиЬуЮи ових шест заповести √оспод ниЉе мислио изреРати баш све заповести, него само неке важниЉе. ј да Ље то тако види се прво из тога што √оспод изоставЪа баш наЉважниЉу од свих заповести - Ъубав према Ѕогу. ƒоцниЉе Юемо обЉаснити зашто ќн ову заповест намерно изоставЪа. ƒруго то се види и из саопштеЬа друга два ЉеванРелиста, ћарка и Ћуке коЉи не наводе чак ни свих шест заповести, поменутих код ћатеЉа. » ћарко и Ћука не помиЬу на пример заповест о Ъубави према ближЬем. ј ћарко додаЉе негативним заповестима Љош Љедну општу: не чини неправде никоме. £еванРелисти се у свему овоме, дакле, допуЬаваЉу, ни мало непротивречеЮи Љедан другом. £едно Ље пак Љасно из свега што ЉеванРелисти саопштаваЉу наиме: да √оспод ниЉе имао намеру, да истакне искЪучиво поменутих пет или шест заповести, но да само напомене младиЮу кроз то сав стари закон. ј ово пак што ќн препоручуЉе испуЬеЬе заповести старога закона, потврРуЉе Мегове раниЉе речи, да ќн ниЉе дошао да поквари закон и пророке, него да испуни. Ќисам дошао да покварим него да испуним (ћат. 5, 17). ѕа кад Ље савршени √оспод без икакве личне потребе испунио сав закон, тим пре мораЉу га испунити сви они коЉи се лагано пеЬу уз високе степенице ка савршенству. —ве наброЉане заповести имаЉу за богаташе и нарочити унутарЬи смисао. “ако, не убиЉ значи: негуЉуЮи одвише своЉе тело у богатству и раскоши ти убиЉаш душу. Ќе чини преЪубе значи: душа Ље намеЬена Ѕогу као невеста своме веренику; ако се душа веже ЪубавЪу за светско богатство и сЉаЉ, за раскош и пролазна уживаЬа, она тиме чини преЪубу према своме бесмртном веренику, Ѕогу. Ќе укради значи: не укради од душе за рачун тела; не кради времена ни бриге ни труда, коЉе треба да посветиш души, и не даваЉ то телу. Ѕогаташ споЪашЬи обично постаЉе очаЉан сиромах унутрашЬи. » обично - но не увек - све богатство споЪашЬег човека значи покраРеност унутрашЬег човека: угоЉено тело - мршава душа; раскошна одевеност телесна - нагота душевна; блесак споЪа - тама унутра; снага споЪа - немоЮ унутра. Ќе сведочи лажно значи: не оправдаваЉ ничим Ъубав према богатству и запоставЪеност душе своЉе, Љер то Ље извртаЬе ЅожЉе истине, и лажно сведочанство пред Ѕогом и савешЮу. ѕоштуЉ оца и матер значи: не одаЉ само пошту и чест самоме себи, Љер Юе те то погубити; поштуЉ оца и матер, кроз коЉе си дошао у оваЉ свет, да би се кроз то научио поштовати и Ѕога, од кога си дошао и ти и твоЉи родитеЪи. Куби свога ближЬега значи: у овоЉ нижоЉ школи вежбаЬа у добру научи се Ъубити своЉе ближЬе, да би узрастао до степена, на коме се Ъуби Ѕог. Куби своЉе ближЬе, Љер та Юе те Ъубав спасти од самоЪубЪа, коЉе те може погубити. Куби друге Ъуде као самог себе, да би себе укротио и понизио и изЉедначио са другим Ъудима у очима своЉим. »наче Юе гордост, коЉа долази од богатства, преовладати тобом и сурваЮе те у пакао.

Ќа овакав савет √оспода »суса рече богати младиЮ: —ве сам ово сачувао од младости своЉе; шта Љош нисам довршио? ј то значи, да су све ове заповести Ьему биле познате од детиЬства и да их Ље он у споЪашЬем ћоЉсиЉевском смислу, испунио. ќпет се преварио млади богаташ. ќн Ље мислио, да му ’ристос ништа ново ниЉе рекао, но да му Ље само поновио старо. ”ствари, свака стара заповест добиЉа нов садржаЉ, нов дух и живот на Љезику ’ристовом. —вакоЉ споЪашЬоЉ заповести, коЉу Ље √оспод ’ристос дао »зраиЪу преко ћоЉсеЉа, таЉ исти √оспод ’ристос, при Ќовом —твараЬу, при Ќовом ќткровеЬу даЉе дубЪи унутрашЬи значаЉ. » да Ље младиЮ, уистини испунио наброЉане заповести по Ьиховом унутрашЬем, хришЮанском значеЬу, а не само по споЪашЬем - како су их и фарисеЉи церемониЉално испуЬавали - он би био душом одвезан од свога богатства и не би му било тешко испунити оно што Юе му √оспод после овога предложити. Ќо он Ље био испунио све те заповести као и онаЉ фарисеЉ, коЉи се на молитви хвалио пред Ѕогом: постим двапут у недеЪи, даЉем десетак од свега што имам. «ато Ље био и остао везан као незаконитим браком за своЉе богатство, и никако се од Ьега ниЉе могао одвоЉити и поЮи за ’ристом. Ўта Љош нисам довршио? пита он √оспода, осеЮаЉуЮи се веЮ на прагу спасеЬа. ќн се морао надати, да Юе му √оспод казати Љош неку сличну заповест, коЉу Юе он моЮи лако испунити. √оспод Ље прозирао у Ьегову наивну законску површност и омиЪе ћу. £еванРелист ћарко то саопштава. ј »сус погледавши на Ь омиЪе ћу. «ашто √осподу омиЪе оваЉ несавршени младиЮ? «ато што Ьегова законска површност ниЉе била злобна као код фарисеЉа и кЬижевника, него наивна и добронамерна. Ќо и поред тога √оспод му Ље морао казати горку истину и разбити све Ьегове илузиЉе о брзом и лаком спасеЬу.

–ече му »сус: ако хоЮеш савршен да будеш, иди продаЉ све што имаш и подаЉ сиромасима, и имаЮеш благо на небу; па хаЉде за мном. ј кад чу младиЮ реч отиде жалостан, Љер беЉаше врло богат.–ече му наЉзад √оспод нову реч, неочекивану и тешку. √ледаЉуЮи непрестано у средину срца младиЮева √оспод му рече ову нову реч. » ако Ље унапред знао, да ова Мегова реч неЮе моЮи развенчати душу младиЮеву од земног му богатства и венчати Ље с Ѕогом, ќн му ипак то рече колико због онога коЉи √а питаше, толико - и више - због ученика, коЉи слушаху. јко хоЮеш савршен да будеш. “о Ље не само улазак у ÷арство, него и власт у ÷арству. »ди продаЉ све што имаш. “о Љест: иди и покажи се господар над своЉим имаЬем, коЉе има тебе, а не ти Ьега. ¬аистину, твоЉе имаЬе има тебе, а не ти твоЉе имаЬе. “воЉе имаЬе . до сада куповало Ље мало по мало душу твоЉу и предавало Ље Раволу: иди сад ти и продаЉ га, и раздаЉ онима коЉима оно треба, и то треба не као господар него као слуга живота. »ди и раскини опасну и незакониту везу твоЉе душе са твоЉим имаЬем. »ди и развенчаЉ се. »ди ослободи се. »ди и истргни душу своЉу испод терета земЪе, испод прашине ствари, испод гноЉа богаташких уживаЬа, па Ље упути за ћном. Ѕез игде ичега упути Ље за ћном. ƒуша Ље наЉбогатиЉа, кад Ље без игде ичега. ƒуша Ље у наЉвеЮем друштву, кад ниЉе ни у чиЉем друштву сем ћоме. ѕродаЉ све и подаЉ сиромасима. —иромаси су они, коЉи потребуЉу твоЉе богатство, не као украс, не као терет, не као господара, него као насушни хлеб, као олакшаЬе животу, као слугу и помоЮника. » све што будеш дао у материЉалном богатству вратиЮе ти се у духовном. √ле, твоЉа душа Ље препуна сиромаха, твоЉе срце тако исто, твоЉ ум тако исто. —вима Юе Ьима доЮи богатство, коЉе Ьима треба, када се ти отресеш богатства, коЉе теби не треба.

Ќо зашто √оспод упуЮуЉе богаташа да прода своЉе имаЬе и разда сиромасима, а не каже му просто: остави све, не враЮаЉ се куЮи своЉоЉ, него хаЉде за ћном? ЌиЉе ли тако рекао ономе коЉи се хтео вратити и укопати оца свога? ќстави нека мртви укопаваЉу своЉе мртваце, а ти хаЉде за мном (Ћк. 9, 59-60)! ЌиЉе тако √оспод казао овоме богаташу из два разлога: прво, што ако он не би продао имаЬе и раздао сиромасима, то би се десило или да суседи навале на напуштено имаЬе и покраду га, или пак да неко од сродника Ьегових наследи имаЬе и наРе се у истом положаЉу, у истом ропству од богатства, у коме Ље сада и таЉ младиЮ. “ако би дакле, или лопови или сродници изгубили душе своЉе на томе истом имаЬу. ƒруго, шаЪуЮи га да. прода и разда имаЬе сиромасима √оспод хоЮе тиме да пробуди у младиЮу човекоЪубЪе, да изазове код Ьега сажаЪеЬе према ближЬима, и да га стави у положаЉ да он осети духовну радост и насладу од даваЬа, од чиЬеЬа доброг дела. ƒа би приволео младиЮа да ово учини √оспод му предочава одмах вечну награду, вечно благо на небу, где моЪац не Љеде, где рРа не гризе и где лопови не краду. ЌесравЬено Ље боЪе благо коЉе Юеш примити од онога коЉе Юеш оставити. £ер шта Юе ти помоЮи све твоЉе земаЪско благо, када будеш данас-сутра умро? ќно Юе пропасти за тебе у овом свету, и упропастиЮе тебе у ономе. Ѕлаго, пак коЉе Юеш имати на небу чекаЮе на тебе док се не раставиш са овим светом - а то Юе бити врло скоро - и неЮе се од тебе узети ни раставити ва век века. ”тешивши га за привидну штету у овоме свету предочаваЬем блага на небу, √оспод наЉзад позива младиЮа: па хаЉде за ћном!  ада се од свега раставиш, тада поРи са обе ноге и са оба ока за ћном. ќвако не можеш иЮи Љедном ногом за ћном а другом за своЉим богатством, нити можеш гледати Љедним оком у ћене а другим у своЉе имаЬе. Ќе; не можеш служити два господара.

Ќо све узалуд: младиЮ све саслуша лепо; разумеде шта се од Ьега тражи, обузе га тешка жалост, Љер беЉаше врло богат, и отиде, отиде са обе ноге и оба ока ка своме кобном богатству. ЅеЉаше врло богат! “о Љест беЉаше врло везан за богатство, врло окован, врло заробЪен и врло слаб, да се одупре корову, у коЉи Ље био зарастао. «аиста, он Ље био као семе, пало у трЬе, коЉе буЉно почне расти, али га трЬе угуши, те не донесе никаква плода. ¬елико богатство било Ље велико жбуЬе трЬа около семена Ьегове душе. ƒомаЮин хтеде да почупа трЬе око Ьегове душе и душу му изведе на светлост, да слободно расте; али он не даде, не може од зле навике да да.  ао онаЉ давЪеник у препуном чамцу. √оспод му пружи —воЉу моЮну руку, да га спасе и уведе у лаРу, но Ьему беше жао натоварених ствари у чамцу. » тако растаде се богати младиЮ од ’риста,  апетана ЋаЮе ∆ивота, и изгуби се на пучини морскоЉ, да ускоро потоне и пропадне - и чамац и он.

ј »сус рече ученицима своЉим: заиста вам кажем да Юе тешко богаташ уЮи у царство небеско. » опет вам кажем: лакше Ље камили проЮи кроз иглене уши него ли богатоме уЮи у царство ЅожиЉе.ЌиЉедна реч √оспода »суса ниЉе могла бити бачена узалуд на Ьиву овога света. јко се Ьоме нису користили они, коЉима Ље она непосредно упуЮена, користили су се они коЉима Ље она посредно упуЮена. ” овоме случаЉу реч ’ристова била Ље упуЮена непосредно богатоме младиЮу а посредно ученицима. ћладиЮ се ниЉе могао користити речЉу √осподЬом, али су се ученици користили. «ато се √оспод по одласку младиЮа сада Ьима обраЮа и говори им, како Ље тешко богаташу уЮи у царство небеско. Ќе каже √оспод, да Ље богаташу немогуЮе уЮи у царство небеско, него да Ље тешко, врло тешко. ј да богаташу ниЉе немогуЮе уЮи у царство небеско види се из примера поменутих у —ветоме писму. јврам Ље био богат, врло богат човек, но вером своЉом био Ље везан више за Ѕога него за све богатство своЉе, више чак него и за сина свога Љединца. јз Љесам земЪа и пепел, говораше јврам за себе при свем богатству свом. Ѕио Ље богат пребогат и праведни £ов, но богатство му ниЉе сметало да буде смирен пред Ѕогом и послушан Ѕогу како у слави тако и у муци и понижеЬу. Ѕогат Ље био и ¬оз, прадед ƒавидов, но милосрдношЮу своЉом угодио Ље Ѕогу. ѕа Ље богат био и £осиф јриматеЉски, но богатство му ниЉе сметало да се сав преда √осподу »сусу, и да учини све могуЮе услуге мртвоме телу √осподЬем, уступивши ћу чак и нову камену гробницу, спремЪену за себе. ЌаЉзад богати су били и безброЉни други ЅожЉи угодници у историЉи ÷ркве, но спасли су се и наследили царство ЅожЉе, Љер нису срцем своЉим били везани за земаЪско богатство него за ’риста, сматраЉуЮи све земаЪско богатство за прах и пепео. ЌиЉе богатство само по себи зло, као што ниЉедна створена твар ЅожЉа ниЉе зла, него Ље зла Ъудска привезаност за богатство, за имаЬе, за ствари; и зле су и погубне страсти и пороци, коЉе богатство омогуЮава и изазива, као: блуд, прождрЪивост, пиЉанство, тврдичлук, разметаЬе собом, самохвалисаЬе, суЉета, гордост, презираЬе и подништаваЬе сиромашних Ъуди, богозаборав, и остало, и остало. ћало Ље оних коЉи имаЉу снаге да се одупру искушеЬима богатства и коЉи могу да господаре своЉим богатством, а да не постану слуге и робови богатства. ѕре свега богаташ тешко може да пости, а без поста нема ни укроЮеЬа свога тела, ни смиреЬа, нити праве молитве. «ато √оспод и говори, да Ље тешко богаташу уЮи у царство ЅожЉе. Ќо тиме ќн не каже, да Ље сиромаху лако уЮи у царство ЅожЉе. » сиромаштво има своЉа искушеЬа готово као и богатство. Ѕогаташ треба да се спасава великим милосрРем и смиреЬем пред Ѕогом, а сиромах великим стрпЪеЬем, издржЪивошЮу и непрекидним поуздаЬем у Ѕога. Ќити се спасава богаташ коЉи Ље немилосрдан и горд, нити сиромах коЉи ропЮе на своЉу судбу и очаЉава о помоЮи ЅожЉоЉ. Ќе постоЉе у свету богати и сиромашни Ъуди случаЉно или по неразумности овога света, него по премудром ѕромислу ЅожЉем. «а Љедан трен ока Ѕог може све Ъуде изЉедначити у богатству, но то би била тек права лудост. ” том случаЉу Ъуди би постали сасвим независни Љедан од другог.  о би се онда спасао? » како би се могао ико спасти? £ер Ъуди се спасаваЉу зависношЮу Љедан од другога. Ѕогаташ зависи од сиромаха, сиромах зависи од богаташа: учен зависи од неука, неук од учена; здрав зависи од болесна, болестан од здрава. ћатериЉална жртва плаЮа се духовном платом. ƒуховна жртва ученога плаЮа се материЉалном платом неукога. ‘изичка услуга здравога плаЮа се духовном платом болеснога, и обратно: духовна услуга болеснога (коЉи опомиЬе на Ѕога и —уд) плаЮа се физичком услугом здравога. —ве Ље уткано као Юилим разнобоЉан. £еднобоЉан свет ослепео би све очи.  ако би богаташ спасао своЉу душу милосрРем и смиреЬем, или изгубио душу своЉу тврдичлуком и гордошЮу, да нема сиромаха?  ако би сиромах спасао своЉу душу стрпЪеЬем и издржЪивошЮу, или изгубио душу своЉу роптаЬем и краРом и отмицом, да нема богаташа?  ако би учен спасао своЉу душу сажаЪеЬем према неукоме и трудом око овога, или изгубио душу своЉу гордим презираЬем неукога, да нема неукога у свету?  ако би неук спасао своЉу душу послушношЮу и кротошЮу пред ученим, или изгубио душу своЉу непослушношЮу, завишЮу, дивЪаштвом према ученом, када не би било ученога?  ако би здрав спасао душу своЉу добродушним устаЉаЬем око болесника, сажаЪивошЮу и молитвом за болесника, или како би изгубио душу своЉу гаРеЬем од болесника, небрижЪивошЮу према болеснику и превазношеЬем своЉим здравЪем, када не би било болесника? » како би болесник спасао душу своЉу покорношЮу и захвалношЮу према здравом, или како би изгубио душу своЉу мржЬом и завишЮу према здравом, када не би било здравог? Ѕог Ље дао слободу избора човеку, свакоме човеку. Ќема ни Љеднога човека у свету, пред коЉим нису отворена два пута: пут спасеЬа и пут погибеЪи. ” томе се и састоЉи слобода човека. Ѕогатство може богаташа спасти, а може га погубити; сиромаштво може сиромаха спасти, а може га погубити; и ученост ученога може или спасти или погубити; и неукога неукост може или спасти или погубити; и здравога здравЪе може или спасти или погубити; и болеснога болест може или спасти или погубити. —ве зависи од избора човекова. ’ристос Ље дошао да уразуми Ъуде а не да примора. «ато ’ристос и не заповеда младиЮу: уРи у живот! Ќего ако желиш уЮи у живот; и не заповеда му: буди савршен! него ако хоЮеш савршен да будеш. јко желиш, ако хоЮеш - тако Ѕог говори слободним и разумним биЮима. Ѕог жели да сви Ъуди поРу правим путем и да се сви Ъуди спасу, но зато ипак и пут погибеЪи стоЉи за Ъуде отворен.

» опет вам кажем, говори √оспод »сус ученицима, да нагласи по двапут, да Ље богатоме тешко уЮи у царство ЅожЉе. Ћакше Ље камили проЮи кроз иглене уши него ли богатоме уЮи у царство ЅожиЉе.  амилом се звала не само камила животиЬа, него и дебела ужа, коЉима су лаРе у пристаништу везиване за обалу, да их ветар не крене. Ќа ова дебела ужа √оспод Ље и мислио у овоме случаЉу. Ћакше Ље, дакле, и то наЉдебЪе уже проденути кроз иглене уши, него ли богатоме уЮи у царство ЅожЉе. Ѕезмало, дакле, немогуЮе, али ипак ниЉе немогуЮе, него врло тешко. ќво говори ќнаЉ коЉи добро познаЉе слабост Ъудске природе и зна како се Ъудска душа да лако оковати богатством и неодлепЪиво прилепити к земЪи.

ј кад то чуше ученици дивЪаху се врло говореЮи: ко се дакле може спасти? «ашто се диве ученици, кад су они веЮ били учинили оно што богати младиЮ ниЉе могао учинити? √ле, они су оставили све и пошли за ’ристом. ѕремудри «латоуст то дивно обЉашЬава: не страше се ученици за себе него за остале Ъуде, меЮу коЉима Ље велики броЉ богатих. »з чистог човекоЪубЪа дакле, они се диве страшним речима ’ристовим. ќн Ьих шаЪе у свет да спасаваЉу Ъуде.  ако Юе моЮи они спасти толики броЉ богатих Ъуди у свету, кад Ље богатоме безмало сасвим немогуЮе уЮи у царство? “о осеЮаЬе жаЪеЬа Ъуди гЬечило Ље тада Ьихову душу, и под тим осеЮаЬем они су и поставили горЬе питаЬе: ко се онда може спасти?  ао да су они милостивиЉи од ’риста!  ао да су они човекоЪубивиЉи од √оспода „овекоЪупца!

ј »сус погледавши на Ьих рече им: Ъудима Ље ово немогуЮе а Ѕогу Ље све могуЮе. √оспод »сус погледа их не у лице и у очи, него до у саму средину срца Ьихова. » ту прочита незнаЬе и страх. √ле, они Љош не познаЉу моЮ ЅожЉу, зато се тако плаше за ствар ЅожЉу. ќно што Ље немогуЮе Ъудима, могуЮе Ље Ѕогу. ј шта Ъудима ниЉе немогуЮе? »ли другим речима: каква добра могу Ъуди учинити без ЅожЉе помоЮи? Ќикад, и никакво. Ѕез ЅожЉе помоЮи не може се спасти ни сиромах као ни богат. Ѕез мене не можете чинити ништа, рекао Ље √оспод (£ов. 15, 5). ј апостол ѕавле, коЉи Ље био мртав себи а жив ’ристу, потврдио Ље ове речи √осподЬе у позитивном смислу рекавши: све могу у »сусу ’ристу, коЉи ми моЮ даЉе (‘ил. 4, 13). Ѕлагодат ƒуха —ветога може разгреЉати и срце наЉвеЮег богаташа и одвезати га од богатства, и одлепити га од земЪе, и подиЮи на пут спасеЬа. Ѕогу Ље све могуЮе.

Ќаш Ѕог Ље Ѕог свемоЮни. Мегова моЮна реч створила Ље свет, и Ьегова моЮна десница држи свод небески. ќн, —вемоЮни, ваистину може спасти и нас коЉи желимо спасеЬа. ћа какав да Ље наш положаЉ на земЪи, ма какво да Ље наше стаЬе, и ма какве да су околности, ќн —вемоЮни може нас спасти. Ќо не само може - ќн то и хоЮе. —вемоЮан Ље и —веблаг Ѕог наш - похитаЉмо ћу у сусрет. ќн нас зове, и чека. » радуЉе се са свима светим ангелима —воЉим, кад само види нас, да смо се окренули лицем к Мему. ќ, окренимо се лицем и пожуримо у праву домовину своЉу, у сретаЬе Ѕогу нашем, Ѕогу —вемоЮноме и —веблагоме. Ќо само пожуримо пре него ли смрт закуца на врата и не каже - доцкан! Ѕогу нашему, Ѕогу —вемоЮноме и —веблагоме, “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, ќцу, —ину и ƒуху —ветоме нека Ље слава и хвала сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

30 / 08 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0