Srpska

ћитрополит волоколамски »ларион: духовно Љединство измеРу руског и украЉинског народа заувек Юе се сачувати

13. септембра 2014. године гост емисиЉе „÷рква и свет“, коЉу води председник ќдеЪеЬа споЪних црквених послова ћосковске патриЉаршиЉе ћитрополит волоколамски »ларион на телевизиЉском каналу „¬ести-24“, био Ље главни уредник портала „–елигиЉа и медиЉи“ ј.¬. Ўчипков.

††††

ћитрополит »ларион: ѕомаже Ѕог, драга браЮо и сестре! √ледате емисиЉу „÷рква и свет“. ƒанас Юемо говорити о верскоЉ димензиЉи украЉинског сукоба.  од мене у гостима Ље главни уредник портала „–елигиЉа и медиЉи“ јлександар Ўчипков. ѕомаже Ѕог, јлександаре ¬ладимировичу!

ј. Ўчипков: ƒобар дан, владико! ” августу ове године обЉавЪена су, по мом мишЪеЬу, два веома занимЪива документа. “о су два писма. ѕрво Ље писмо Мегове —ветости ѕатриЉарха  ирила упуЮено ¬асеЪенскоЉ патриЉаршиЉи о догаРаЉима у ”краЉини, и након пар дана Ч реакциЉа на то писмо јрхиепископа —вЉатослава (Ўевчука), поглавара гркокатоличке цркве у ”краЉини. ѕошто постоЉи могуЮност да наши гледаоци нису читали то писмо, уз ¬ашу дозволу, желео бих да прочитам основне премисе тих писама. ” писму Мегове —ветости ѕатриЉарха  ирила ¬асеЪенском ѕатриЉарху говори се о томе да Ље у ”краЉини веома тешка ситуациЉа наше пастве и да су униЉати позивали на отимаЬе православних светиЬа. √овори се и о Ьиховим наступима на ћаЉдану, коЉа су могла изазвати осеЮаЬе мржЬе према ѕравославноЉ ÷ркви. Мегова —ветост ѕатриЉарх  ирил у свом писму истиче да, упркос тешкоЉ ситуациЉи, ”краЉинска православна ÷рква ћосковске патриЉаршиЉе улаже максималне напоре да остане изван политике. Ќаводи конкретне и веома застрашуЉуЮе примере убистава православних свештеника у источноЉ ”краЉини, малтретираЬа, пребиЉаЬа, понижеЬа сваке врсте и тако даЪе. ѕрича о томе како –уска православна црква упуЮуЉе хуманитарну помоЮ и изражава боЉазан да се, ако прогонитеЪи ÷ркве преузму власт у ”краЉини, прогони православних могу повеЮати. » на краЉу писма моли ¬асеЪенског ѕатриЉарха да подигне своЉ глас и молитву у заштиту православних у ”краЉини. ≈то тако изгледа пастирско писмо.

ћитрополит »ларион: ∆елео бих да поЉасним да то писмо ниЉе упуЮено само ¬асеЪенском ѕатриЉарху, веЮ поглаварима свих ѕомесних ÷ркава. “аква писма често се шаЪу у циЪу информисаЬа, пошто поглавари ѕомесних ѕравославних ÷ркава комуницираЉу меРу собом, извештаваЉуЮи Љедан другог самим тим и о наЉзначаЉниЉим и наЉтрагичниЉим догаРаЉима у животу своЉих ÷ркава. Ќаравно, ѕатриЉархово писмо испровоцирано Ље чиЬеницом да сукоб у ”краЉини има несумЬиво одреРену верску димензиЉу. ћи знамо да Ље ”краЉина мултиконфесионална земЪа, где Ъуди у различитим областима исповедаЉу различите политичке теориЉе, и где Љедни нагиЬу ка «ападу а други ка »стоку. ћеРутим, цела та слика разноликости политичких ставова и ориЉентациЉа допуЬава се и тиме што у ”краЉини вековима постоЉе различите хришЮанске конфесиЉе, па самим тим у западноЉ ”краЉини важну улогу играЉу гркокатолици. »сториЉа суживота гркокатолика и православаца на териториЉи данашЬе ”краЉине (своЉевремено териториЉи поЪско-литванске кнежевине) Ље трагична, Љер Ље униЉа била створена као специЉалан проЉекат –имокатоличке ÷ркве по питаЬу преобраЮаЬа православаца у римокатолицизам. »деЉа Ље била да се омогуЮи православним да сачуваЉу своЉ обред, али су они притом морали у потпуности да прихвате догмате –имокатоличке ÷ркве и да се потчине власти папе. “амо где се то ниЉе дешавало, гркокатолици су прибегавали помоЮи световних власти. ”право су се уз Ьихову помоЮ остваривали прогони православних. “ако Ље било након 1596. године када Ље потписана Ѕрест-Ћитовска униЉа, и почетком 90-тих када су униЉати заузели православне храмове, користеЮи се подршком тадашЬих украЉинских власти. », наравно, та димензиЉа присутна Ље и у тренутном сукобу. ћожда ниЉе случаЉно што се баш гркокатолички архиепископ одазвао први на то писмо, Љер Ље осетио да су гркокатолици директно повезани са свим што се сада дешава у ”краЉини.

ј. Ўчипков: —твар Ље у томе што писмо поглавара гркокатоличке ÷ркве у ”краЉини —вЉатослава (Ўевчука) ниЉе пастирско писмо. »скрено говореЮи, када сам га Ља пажЪиво прочитао, прва мисао ми Ље била да га анализирам са своЉим студентима-политиколозима, због тога што Ље оно саставЪено по пропагандним политичким обрасцима. Ќа пример, тамо постоЉи специЉална оса око коЉе се гради цело писмо. “а оса Ље малезиЉски Ѕоинг, коЉи Ље оборен на териториЉи ”краЉине. ќва прича се понавЪа три пута: на почетку, у средини и на краЉу, завршаваЉуЮи писмо пропагандним исказима и алудираЉуЮи на то да Ље Ѕоинг оборила руска страна. «бог тога ово писмо ниЉе пастирско, веЮ политичко. ” Ьему се такоРе наводи да се на  риму верске заЉеднице подвргаваЉу отвореном насиЪу. √де?  акве заЉеднице? Ќикакви примери нити докази за то не постоЉе, веЮ само обичне неосноване оптужбе. ќдакле се створила ова политизациЉа? √де су Ьени корени?  оЉи су ЉоЉ узроци? «ашто баш униЉати? ћожда Ље суштина у неким разликама измеРу униЉата и православаца? Ўта ¬и мислите?

ћитрополит »ларион: £а мислим да Ље униЉа од самог почетка била политички проЉекат. ЌиЉе случаЉно што су гркокатолички лидери увек били исполитизовани Ъуди, коЉи заузимаЉу одреРене политичке позициЉе. ЌиЉе случаЉно национализам у западноЉ ”краЉини директно био повезан с делатношЮу униЉата. Ќису случаЉно униЉатски лидери сараРивали с фашистима за време ƒругог светског рата. —ве су то карике Љедног истог ланца, и то Ље повезано са тим што, нажалост, –имокатоличка ÷рква у своЉим односима са нама наступа као своЉеврсни „дволични £анус“. — Љедне стране, имамо цивилизовану –имокатоличку ÷ркву коЉа кроз личност папе и ¬атикана води диЉалог са нама. “аЉ диЉалог се не сме сматрати неуспешним, Љер има одреРене успехе. јко пак говоримо о богословском диЉалогу са –имокатоличком ÷рквом, онда Ље управо Ьегов главни успех био доношеЬе 1993. године, у Љеку униЉатских непочинстава у западноЉ ”краЉини документа, коЉи су у Ѕаламанду потписале обе стране Ц и римокатолици и православци, а у коЉем се униЉа осуРуЉе као неприхватЪив метод за постизаЬе Љединства. “о Љест, по логици ствари, римокатолици су тад званично признали да Ље сама идеЉа униЉе, коЉа ниЉе довела до зближаваЬа православаца и римокатолика, била погрешна.

«а тим Ље требало да уследе други кораци, због чега се у званичном православно-римокатоличком диЉалогу припремао документ на тему „ѕастирске и канонске последице униЉе“, а Ьегов циЪ Ље био да створи одреРени кодекс понашаЬа православних и гркокатолика на оним териториЉама, где они живе заЉедно. ћеРутим, ниЉе се дало да се таЉ документ потпише. Ѕио сам члан  омисиЉе коЉа Ље заседала 2000. године у Ѕалтимору у —јƒ-у, када Ље требало да се потпише оваЉ документ. јли пошто су римокатолици одбили да га потпишу, диЉалог Ље прекинут на шест година, да би затим био наставЪен али на другу тему. »пак, питаЬе униЉе и даЪе остаЉе веома заоштрено, Љер се ова тема поЉавЪуЉе увек изнова. » оно што ми видимо Ц укЪучуЉуЮи и такве исполитизоване изЉаве гркокатоличких лидера Ц то Ље само врх леденог брега. «аиста, таЉ ледени брег има своЉу основу, тЉ. првобитно исполитизован правац, коЉи Ље био униЉи дат захваЪуЉуЮи узаЉамном контакту униЉатских лидера и световних власти.

ј. Ўчипков: Ќегде сам читао да Ље поглавар гркокатолика —вЉатослав (Ўевчук) Ч човек папе ‘ранциска и да Ље управо он допринео Ьеговом доласку на таЉ трон. »ли Ље то празна прича?

ћитрополит »ларион: £а не бих желео да улазим у неку врсту унутрашЬе конфигурациЉе –имокатоличке ÷ркве. јли постоЉи одреРена нелагодност коЉу ми осеЮамо сваки пут кад се поведе прича о проблемима у вези са гркокатолицима. √оворе нам да они на Ьих не могу утицати због Ьиховог аутономног статуса. ћеРутим, сва Ьихова именоваЬа утврРуЉе ¬атикан: именоваЬе врховног епископа и свих других римокатоличких архиЉереЉа, ствараЬе нових епархиЉа Ч све то папа потврРуЉе своЉим потписом. —тога, када нам говоре (безброЉ пута сам разговарао са своЉим колегама из ¬атикана) да они немаЉу утицаЉа, тада се поставЪа питаЬе: а ко онда има? “о ниЉе наш и ваш заЉеднички проЉекат униЉатства. “о Ље ваш проЉекат, коЉи Ље своЉевремено био усмерен на преобраЮаЬе православних у римокатолицизам. ”колико таЉ проЉекат у свакоЉ следеЮоЉ фази развоЉа ситуациЉе ради стално онако како ради, то значи да нешто ниЉе у реду у самом проЉекту. ћожда ми са вама сада у богословском диЉалогу не треба да се бавимо теориЉским питаЬима, као што су примат и саборност у ÷ркви, веЮ да се вратимо на тему униЉе, како би се схватило зашто та рана све време крвари и због чега ми Ьу не можемо да санирамо и исцелимо.

ј. Ўчипков: «ар ¬ам се не чини да Ље циЪ гркокатолика у ”краЉини Ч да замене садашЬе ѕравославЪе Ьеговим сурогатом? £ер нападима на ”краЉинску православну цркву, на канонско ѕравославЪе, они истовремено подржаваЉу расколнике Ц филаретовску структуру.

ћитрополит »ларион: ” писму, коЉе сте ¬и цитирали, ћосковска патриЉаршиЉа се оптужуЉе да се с непоштоваЬем односи према светоЉ православноЉ цркви  иЉевске патриЉаршиЉе. »ако ми имамо са –имокатоличком ÷рквом давнашЬи дугогодишЬи узаЉамни споразум да не признаЉемо расколничке структуре Љедни других, испоставЪа се да они не желе да се придржаваЉу тог споразума.

ј. Ўчипков: “о Љест, као што ми не признаЉемо расколничке структуре –имокатоличке цркве, тако ни они не мораЉу да признаЉу оне коЉи су се одвоЉили од православЪа?

ћитрополит »ларион: ƒа.

ј. Ўчипков: √ркокатолици су врло тесно повезани са националистичким организациЉама. £една Ље ствар имати неку врсту убеРеЬа, макар она била и националистичка, ипак су они потомци Ѕандере, а сасвим Ље друго имати везу с конкретним организациЉама. £ер пре или касниЉе Юе се за те везе морати правно одговарати. “а чиЬеница, да Ље оваЉ рат етничке природе, веЮ Ље призната од стране свих, па чак и «апада. јли колико Ље могуЮе таЉ рат назвати верским?

ћитрополит »ларион: Ќе мислим да Ље ово верски рат или, као што Ље недавно било написано у Љедним новинама, „храмовни рат“, имаЉуЮи у виду да храмови такоРе постаЉу мете разараЬа. Ќа храмове падаЉу бомбе, гину Ъуди, свештеници, парохиЉани Ч све Ље то, наравно, огромна трагедиЉа. јли ово ниЉе верски рат, иако он има верску димензиЉу Ч оних верских група коЉе стоЉе иза конкретних политичких сила и следе конкретне политичке циЪеве.

ћи смо више пута скретали пажЬу на то да у актуелном украЉинском сукобу постоЉи само Љедна ÷рква коЉа не заузима ниЉедну политичку позициЉу, а то Ље ”краЉинска православна црква ћосковске патриЉаршиЉе. ќна обЉедиЬуЉе Ъуде са различитим политичким ставовима и не дели вернике на добре и лоше, праве и неправе. ” исто време су гркокатолици заузели веома Љасан политички став и поистоветили се са Љедном од сила, коЉе су меРу собом супротставЪене у данашЬем сукобу. »сто Ље учинила и тзв.  иЉевска патриЉаршиЉа. »з уста Ьеног лидера чуЉу се краЉЬе исполитизоване изЉаве, усмерене на распириваЬе мржЬе меРу Ъудима.

—амо Ље канонска ”краЉинска православна црква сада способна да обЉедиЬуЉе Ъуде. «адатак ÷ркве и Љесте у томе да Ъуде обЉедиЬуЉе, а не да их дели по политичкоЉ линиЉи. ЌаЉважниЉа ствар Ље духовно Љединство коЉе се чува, и Ља веруЉем да Юе се оно заувек сачувати измеРу руског и украЉинског народа. «бог тога што Ље наше народе крстио у истоЉ крстионици —вети равноапостолни велики кнез ¬ладимир, коЉи Ље –усиЉи оставио завештаЬе да иде путем источног ѕравославЪа. ”право то Љединство, коЉем Ље веЮ више од хиЪаду година, ми Юемо наставити да штитимо и да се за Ьега боримо, упркос свим политичким околностима нашег времена и без обзира на напоре расколника и политичких лидера у разбиЉаЬу тог Љеднственог духовног простора, коЉи ми називамо —вета –усиЉа.

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

ѕатриархи€.ru

19 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0