Srpska

—то година од битке на ћачковом камену

††††

ќве године 20. септембра на топографском чвору ћачков камен одржана Ље ÷ентрална манифестациЉа обележаваЬа стогодишЬице битке на ћачковом камену.

«ванична церемониЉа Ље започела парастосом коЉи Ље служио ≈пископ шабачки ЋаврентиЉе са свештенством. Ќакон воЉног помена венац на спомен костурницу Ље положио ѕредседник –епублике —рбиЉе “омислав ЌиколиЮ.

††††

” делу државне церемониЉе венце су положили и министар за рад, запошЪаваЬе, социЉална и борачка питаЬа јлександар ¬улин, начелник √енералштаба ¬оЉске —рбиЉе генерал Кубиша ƒиковиЮ, представник Ќародне скупштине и председници општина КубовиЉе и  рупЬа, као и многа удружеЬа и граРани коЉи негуЉу традициЉу ослободилачких ратова —рбиЉе, са  осова и ћетохиЉе, из ”жица, ЅечеЉа, Ѕеограда, ЋозницеЕ

††††

ќрганизатор скупа било Ље ћинистарство за рад, запошЪаваЬе, социЉална и борачка питаЬа у сарадЬи са ќпштином КубовиЉа и ќпштином  рупаЬ. —помен-костурница на ћачковом камену Ље обновЪена 2013. године средствима ћинистарства за рад, запошЪаваЬе, борачка и социЉална питаЬа.

ƒесетинама година Ље ова важна спомен-костурница на ћачковом камену била затравЪена, запоставЪена. „Ѕила Ље то у комунизам заробЪена —рбиЉа коЉа се иживЪавала и на √авриловиЮу, чувеном маЉору српске воЉске коЉи Ље бранио Ѕеоград, а Ьега, вишеструко раЬеног, своЉим телима, гинуЮи, бранили Ьегови воЉници”, указао Ље ѕредседник –епублике —рбиЉе г. ЌиколиЮ.

††††

ѕред око више од хиЪаду посетилаца ѕредседник —рбиЉе се обратио следеЮим речима: „ћачков камен Ље српски “ермопил, битка коЉу би много пре данашЬег дана сваки народ уздигао на пиЉедестал светиЬе и поноса, националне легенде коЉа Ље узвишени историЉски пример жртве за спас и одбрану отаЯбине и народа. ƒанас то чинимо узвраЮаЉуЮи прецима сеЮаЬем и поштоваЬем, поручуЉуЮи потомцима да Ље ово место светилиште, учионица историЉе и поноса,” поручио Ље ѕредседник —рбиЉе, према чиjим речима, то ниЉе био судар двеЉу воЉски, него два историЉска, цивилизациЉска концепта Ц Љедног коЉи би да освоЉи туРе и другог коЉи брани своЉе.

”следио Ље културно-уметнички програм у извоРеЬу хора ÷рквене општине Ўабац и глумца Ўабачког народног позоришта —инише ћаксимовиЮа. ¬одитеЪ програма Ље била ћариЉана ѕетаковиЮ.

ѕосле завршетка званичне државне церемониЉе уследило Ље полагаЬе венаца многоброЉних борачких организациЉа из —рбиЉе.

«ахвалницу за изузетан допринос неговаЬу ослободилачких традициЉа —авез удружеЬа потомака ратника 1912-1920 уручило Ље —ретену ÷ветоЉевиЮу.

††††

ћанастир —око, посвеЮен —ветом ¬ладици ЌиколаЉу —рпском, и овом приликом био Ље домаЮин за све госте и учеснике обележаваЬа стоте годишЬице Ѕитке на ћачковом камену.

* * *

ѕосле пораза на ÷еру, коЉи Ље за неприЉатеЪа био тежак морални ударац, неприЉатеЪска команда одлучуЉе се за нову офанзиву против —рбиЉе. √одине 1914. осмога септембра започета Ље офанзива позната као „битка на ƒрини". “о Ље Љедна од наЉкрвавиЉих битака коЉу Ље водила српска воЉска у ѕрвом светском рату.  улминациЉа битке на ƒрини био Ље ћачков камен на планини £агодЬи изнад  рупЬа.

Ќа ћачковом камену и околним положаЉима погинуло Ље 115 српских официра, а раЬено 176 официра, меРу коЉима и принц АорРе  араРорРевиЮ. ”купни губици на српскоЉ страни Ље око 15.000 бораца избачених из строЉа. ЌеприЉатеЪ Ље тога дана преброЉао 2000 мртвих од тога 1200 своЉих и 800 српских воЉника.

ќ овоЉ бици до сада ниЉе много обЉавЪивано, Љер то ниЉе била победа српске воЉске. ќстала Ље у сенци великих победа и на ÷еру и  олубари. ћеРутим, ова битка има велики значаЉ, Љер ниЉе дозволила неприЉатеЪу да за три дана, по ѕоЮорековом нареРеЬу, овлада £агодЬом и —околским планинама, па Ље после 13 дана тешке борбе неприЉатеЪ, тотално изморен и десеткован, са укупним губицима 16000 избачених из строЉа.

—рпски народ ниЉе дозволио да кости изгинулих ратника мученика остану разбацане на стратишту. ќдужио се сенама своЉих отаца достоЉним споменицима - црквом спомен-костурницом у  рупЬу и капелом на ћачковом камену.

Ќизом манифестациЉа у  рупЬу и КубовиЉи обележено Ље стотину лета од битке на ћачковом камену; посебно Ље значаЉан филм коЉи Ље први пут у оваквоЉ форми снимЪен и представЪен 16. септембра у ≈тнографском музеЉу у Ѕеограду "ќвде ни птице више не певаЉу" ауторског пара ƒобривоЉа и ƒобриле ѕантелиЮ. ƒомаЮин премиЉере филма била Ље ќпштина КубовиЉа, што Ље Љош Љедан у низу проЉеката коЉим се обележава 100-годишЬица битке на ћачковом камену.

«орица «ец

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

23 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0