Srpska

—вети јрсениЉе —ремац, други Aрхиепископ српски

Ѕио Ље други Aрхиепископ српски, своЉевремено наЉвеЮи подвижник у жичком братству и наЉодговорниЉи ученик —ветог —аве. ќ Ьеговом духовном развоЉу оснивач аутокефалне —рпске ÷ркве се нарочито бринуо. ”спешно Ље понео бреме управе младе српске архиепископиЉе, толико важне за српски државни и народни живот средЬег века. ” Ьеговом житиЉу, прворазредном хагиографском и историографском документу, кога Ље написао Aрхиепископ ƒанило II, наводи се да Ље био родом „од сремске земЪе“. —рпска историографиЉа усваЉа да Ље средЬовековни —рем обухватао и териториЉу данашЬе ѕосавине, ћачву, долину  олубаре и краЉеве све „до ”жица“.

«аиста Ље угарска политичка топографиЉа раздваЉала ќвострани и ќнострани —рем (Syrmia Citerior et Ulterior), тЉ. данашЬи —рем и „—рем“ Љужно од —аве ка  олубари. ” намери да се са угарском географиЉом реши питаЬе завичаЉа првог наследника —в. —аве, и смести не на север од истоимене реке, тумачима ƒаниловог зборника измицало Ље из вида да се —в. —ава два пута интересуЉе за завичаЉ придошлице у ∆ичу, исказуЉуЮи бригу и нарочито занимаЬе за Ьегову постоЉбину. “акоРе, ако Ље млади јрсениЉе „од младости своЉе“ волео монашки живот, могао Ље да има узор у Љедином православном ћанастиру у —рему, а то Ље био —в. ƒимитриЉе у —ремскоЉ ћитровици, коЉи се у изворима римске куриЉе означава као „пун монаха √рка“ и „легло шизматичких заблуда“. ” сваком случаЉу, доцниЉе вести и традициЉа место роРеЬа другог српског јрхиепископа смешта северно од —аве и ƒунава, измеРу поменутих река, свеЉедно да ли Ље то Ѕингула или ƒабар код —тарог —ланкамена.

ƒруги архиепископ —рпске ÷ркве

” зборнику ∆итиЉа краЪева и архиепископа српских налази се обимна хагиографиЉа —в. јрсениЉа, коЉу Ље написао јрхиепископ ƒанило II.  ако Ље писац имао за циЪ да покаже молитвени и подвижнички лик другог српског јрхиепископа, у тексту се налази ипак сразмерно мало позитивних историЉских чиЬеница коЉе би говориле о јрсениЉевоЉ управи над ÷рквом и црквено-политичком окружеЬу. Ќаследио Ље „престо архиепископа српских и поморских земаЪа“ 1233. године, на лично заузимаЬе —ветог —аве, пошто се оваЉ повукао и отишао на своЉе друго путоваЬе у —вету «емЪу. јрхиепископ јрсениЉе Ље подигао ÷ркву —в. јпостола у ѕеЮи, одредивши Ље уместо ∆иче да буде седиште —рпске ÷ркве, Љер Ље ∆ича била сувише изложена нападима неприЉатеЪских воЉски. «аЉедно са краЪем ¬ладиславом старао се око преноса моштиЉу —в. —аве из “рнова у —рбиЉу и учествовао Ље у преносу столице епископа стонских из ћанастира ѕресвете Ѕогородице у —тону у ћанастир —в. ѕетра и ѕавла на Ћиму. «бог болести се повукао са чела —рпске ÷ркве 1263, а упокоЉио три године доцниЉе у жичком метоху ÷рнча, такоРе на Ћиму. —ахраЬен Ље у своЉоЉ задужбини, ÷ркви —в. јпостола у ѕеЮи.

»сториЉа преноса моштиЉу

 ао ни за Љедног другог светог, о моштима —ветог јрсениЉа, другог јрхиепископа српског има прилично сачуваних писаних података. «апис из времена ѕатриЉарха £ована  антула („архиепископа пеЮког и западног ѕоморЉа“), из 1604. године, говори да Ље ћанастир у ѕеЮи „света српска архиепископиЉа у коЉоЉ почиваЉу мошти светих архиепископа и првопрестолника тога светог места: јрсениЉа, ≈встатиЉа, Ќикодима и других светих“.

††††

ћихаило ћитрополит коласиЉски Ц баЬски, кратовски и штипски записао Ље 1653. на свом дару, ѕсалтиру, кога Ље послао ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, да тамо „почиваЉу мошти светих отаца јрсениЉа, ≈встатиЉа и Ќикодима и других светих богоугодника“. ” Љедном запису рукописне кЬиге ÷ркве —в. АорРа у ѕризрену из 1737. г., описуЉе се метеж из те ратне године и пресеЪеЬе моштиЉу —рба светаца:

—ветог ≈встатиЉа однели су на другу страну да почива, мислим у ÷рну –еку, —ветог јрсениЉа су раздробили и расеЉали безбожни —кити, Љедва се глава пронашла. ќ, √осподе, приРоше свирепи незнабошци на достоЉаЬе “воЉе, 31 марта 1737.

ѕрема запису из 1806. године мошти —в. јрсениЉа су почивале у ћанастиру ƒовоЪи у долини реке “аре. ћанастир Ље био похаран 1809, Ьегове драгоцености и ризница разграбЪени, а мошти су имале следеЮу судбину: „кивот са моштима у пештерама и у Љамама (провалиЉама) земаЪским се сакривао.  алуРери ћорачког манастира су се много трудили око —ветога, да га узму, и нису могли. —ветога нико ниЉе могао да подигне, само су се пчеле трудиле унутар кивота, носеЮи светитеЪу драгоцени дар, изабрани сат медени посред Ьегових моштиЉу, као што Ље голубица носила ЌоЉу стручак маслинове гранчице“. £еромонах £оаникиЉе Ље 1814. године мошти пренео у ћанастир —в. “роЉицу ѕЪеваЪску. —вети кивот са моштима другог српског јрхиепископа Ље у меРувремену враЮен у ћанастир ƒовоЪу, о чему сведочи запис из 1833. године: „√радише се келиЉе у манастиру ƒовоЪи коЉи се налази у ’ерцеговини, при храму ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, где почива —вети јрсениЉе, архиепископ српски“Е ћошти су кратко биле у ћанастиру ћорачи, затим у  учима, а онда у ∆дребаонику, морачком метоху. √одине 1884. по наредби кЬаза Ќиколе I ѕетровиЮа Мегоша пренете су у ћанастир  осиЉерево. √одине 1920 су из ћанастира  осиЉерево поново враЮене у ∆дребаоник, где се и данас налазе. ЌаЉвероватниЉе Ље само реч о делиЮу моштиЉу —ветог јрсениЉа српског, Љер на Љедном кивоту ћанастира ƒобриЮево се ишчитавало: „—иЉе све(те) мо(шти) јрсе(ниЉа) сер(бскаго)“. ƒео Ьегових моштиЉу чувао се до 1716. године и у ћанастиру  рушедол.

»сториЉа култа

” српским типицима XV века, дан смрти другог српског јрхиепископа 28 октобар, узима се као дан Ьеговог прославЪаЬа, црквеном службом и празничним песмама: „ћесеца октобра двадесетосмог успомена меРу светима оца нашег јрсениЉа, архиепископа, чудотворца“ (ƒанилчев типик, из године 1416.). –азвоЉ култа —в. јрсениЉа у средЬовековноЉ —рбиЉи текао Ље спонтано, почев од Ьегове чудесне обЉаве у доба јрхиепископа —аве II (1264-1271.), када Ље уз грмЪавину гроб препукао, а братиЉа положила Ьегове мошти у кивот, уз молитву и богослужбено поштоваЬе. —редЬовековни српски кЬижевни списи говоре о чудесним исцеЪеЬима болесног младиЮа из —рема, грчког монаха и Љедне жене. ЌаЉстариЉу службу овом светом написао Ље ƒанило II, коЉа Ље у доба цара ƒушана незнатно редигована, убациваЬем стихира коЉе потенцираЉу посредништво „за благоверног цара“. Ќажалост у ЌародноЉ библиотеци —рбиЉе су у пожару 1941. заувек изгубЪени рукописи, службе —в. јрсениЉу из средине XIV века. £едан рукопис Ље нетрагом нестао после ѕрвог светског рата, а написао га Ље диЉак —танислав за деспота £ована ќливера.  ада Ље смерни ѕавле по налогу ѕатриЉарха јнтониЉа 1574. преписивао ѕслатир за ћанастир ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, да неко не би украо ту кЬигу, духовну санкциЉу су гарантовали „владика и светитеЪ ’ристов —ава и јрсениЉе и сви они коЉи су придржавали престо таЉ“.  ада Ље поклаЬао новоукоричену богослужбену кЬигу ћанастиру, ѕатриЉарх ѕаЉсеЉ Ље 1624. заклиЬао и претио супарништвом ѕресвете Ѕогородице и „—ветог јрсениЉа“. Ќарочито Ље важан однос карловачких митрополита према овом светом. “ако Ље ћитрополит ¬икентиЉе ѕоповиЮ ’аЯи-ЋавиЮ 1724. године послао покров за кивот у коме су биле мошти —в. јрсениЉа —ремца.

£еромонах јнтим –адоЉковиЮ, сабрат ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, знаЉуЮи као монах дотичног ћанастира значаЉ јрсениЉеве градитеЪске делатности у Љедном занимЪивом издаЬу из 1853. године Ље певао своЉоЉ обитеЪи:

„—лавна српска ѕатриЉаршиЉо,
ќд западне стране на реци Ѕистрици,
“и си мати своЉ српскоЉ земЪи,
’рам —пасовог ¬ознесениЉа,
ѕрви ти Ље ктитор —вети —ава,
—атрудник му би —вети јрсениЉеЕ“.

(ѕЉесна на похвалу српским светитеЪима и манастирима, Ѕеоград 1853).

Ћикови —ветог јрсениЉа, поред миниЉатура у рукописима, су живописани у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, ƒечанима, —туденици, јриЪу, —опоЮанима, «авали, £ежевици, ќраховици, ћатеЉиЮу код  уманова, ѕодврху код ЅиЉелог ѕоЪа, ЅлаговештеЬу  абларском, као и све броЉниЉе новиЉе представе. ÷ркве коЉе су посвеЮиване Ьеговом имену зидаЉу се у у ѕеЮи, Ўудикову на Ћиму, ЎтавЪу код —Љенице.  улт —в. јрсениЉа —рпског приметан Ље у –усиЉи, са више или маЬе званичног црквеног тона и хиЉерархиЉске санкциЉе од средине XV века.

” новиЉе време култ —ветог јрсениЉа, другог јрхиепископа српског, ширен Ље, захваЪуЉуЮи рускоЉ политичкоЉ и црквеноЉ емиграциЉи након боЪшевичке револуциЉе 1917. године, по ƒалеком »стоку. £ош Ље у XVIII веку гроф —ава ¬ладиславиЮ, —рбин у рускоЉ царскоЉ служби подигао ÷ркву у источном —ибиру посвеЮену —в. —ави, првом јрхиепископу и просветитеЪу српском. –уски јрхиепископ у ћанЯуриЉи Ќестор, коЉи Ље носио титулу камчатски и сеулски, замолио Ље 1933. ѕатриЉарха српског ¬арнаву за део моштиЉу —в. јрсениЉа, коЉе су положене у капели ƒома ћилосрРа у ’арбину, манЯурском граду у коме се затекао велики броЉ руских избеглица. “ом приликом Ље јрхиепископ Ќестор написао и акатист —в. јрсениЉу. ЅогословиЉа у —ремским  арловцима данас носи име и за небеског заштитника има —ветог јрсениЉа —ремца, другог јрхиепископа српског.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

11 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0