Srpska

÷рква - обнавЪаЬе jедноставности

††††

Ѕог Ље Кубав.

’ристово учеЬе сажето у две наЉвеЮе заповести коЉе нам Ље оставио:

„Куби √оспода Ѕога свога свим срцем своЉим и свом душом своЉом, свим умом своЉим и свом снагом своЉом. Куби ЅлижЬега свога као самога себе.“

ј апостол ѕавле нам обЉашЬава: „јко Љезике човЉечиЉе и анРеоске говорим, а Ъубави немам, онда сам као звоно коЉе Љечи, или кимвал коЉи звечи. » ако имам дар пророштва и знам све таЉне и све знаЬе, и ако имам сву веру да и горе премештам, а Ъубави немам, ништа сам. » ако раздам све имаЬе своЉе, и ако предам тело своЉе да се сажеже, а Ъубави немам, ништа ми не користи“.

£едан од мудрих палестинских стараца, јва ƒоротеЉ своЉим ученицима Ље све то додатно и нацртао на песку: „«амислите Љедан круг, Ьегов центар, и праве линиЉе коЉе полазе из центра. ѕретпоставите сада да Ље таЉ круг - свет, центар круга - Ѕог, а праве линиЉе коЉе иду од перифериЉе ка центру - путеви живота Ъудских. ”колико светитеЪи, желеЮи да се приближе Ѕогу, улазе у унутрашЬост круга, утолико постаЉу ближи Ѕогу и Љедан другоме. » уколико се приближуЉу Ѕогу, утолико се приближуЉу Љедан другоме; и уколико се приближуЉу Љедан другоме, утолико се приближуЉу Ѕогу“.

” ових неколико редова садржано Ље све неопходно знаЬе о Ѕогу, о човеку и о ÷ркви. ќгроман шум информациЉа и формираЬе неке врсте метаЉезика коЉи Ље прогутао садржаЉе коЉе покушавамо да пренесемо Љедни другима све Ље претворио само у стил, начин комуникациЉе коЉи нас одреРуЉе. ѕокушаЉи да проговоримо о оном за нас наЉважниЉем, завршаваЉу на површини. » ÷рква Ље у шуму метаЉезика изгубила своЉ Љезик, али то Ље, парадоксално, можда и добро. “ешко да сад може да има сувисле комуникациЉе хришЮана са светом, осим Ц ЪубавЪу. “о Ље незгодно, оптереЮуЉе и суочава нас са нашим слабостима и кукавичлуком, али Ље у много чему и олакшаваЉуЮе.

Кубав наравно ниЉе исто што и сентиментализам.

„ Кубав дуго трпи, благотворна Ље, Ъубав не завиди, Ъубав се не горди, не надима се,
не чини што не пристоЉи, не тражи своЉе, не раздражуЉе се, не мисли о злу,
Ќе радуЉе се неправди, а радуЉе се истини, све сноси, све вЉеруЉе, свему се нада, све трпи.
Кубав никад не престаЉе, док Юе пророштва нестати, Љезици Юе замукнути, знаЬе Юе престати. £ер делимично знамо, и делимично пророкуЉемо; ј када доРе савршено, онда Юе престати што Ље делимично“, каже даЪе апостол у ’имни Ъубави.

—ве Юе престати само неЮе Ъубав, пошто Ље Ѕог Кубав. £едина данас сувисла комуникациЉа ÷ркве са светом, хришЮана измеРу себе и са другима Ље Ц Ъубав. Ќикада то ниЉе било тако огоЪени и очигледно. —вету не треба ни наша памет, ни наш морал Ц он вапи за ЪубавЪу. „ак и кад изгледа да не вапи Ц он без Ъубави умире. —ви покушаЉи да на црквене теме комуницирамо са светом нестаЉу у шуму разгласа светског мега-гига-тера тржног центра.

ћисионареЬе, покушаЉ ширеЬа важних црквених порука постаЉе у наЉбоЪем случаЉу само уклапаЬе на место коЉе нам Ље унапред одреРено. јко се кавалификуЉемо. јко умемо да имитирамо Љезик света, метаЉезик.

ƒа не бисмо упали у неко сентиментално, телеЮе стаЬе разнежености самима собом као биЮима Ъубави и тиме наравно дебело промашили, Ъубав у нама самима и меРу собом морамо редовно обнавЪати. ” тоЉ редовности и упорности Ље наш подвиг. Ќаравно и у радикалности и максимализму, а не у задовоЪаваЬу осредЬим резултатима типа : „ћожда не волим али макар волуцкам“.
јко за почетак погледамо на проблем Ъубави сасвим практично, наЉбоЪе Ље да поРемо од самог центра. ѕоново: Ѕог Ље Кубав.

ѕонекад препознамо да смо близу Ѕогу, понекад како се од Ьега удаЪавамо. јли поуздано смо Ѕогу близу кад се хранимо Миме, кад га уносимо у себе, кад се причешЮуЉемо. ќкупЪаЬе око путира са ’ристовом крвЪу и телом Ље Љезгро, Љезгра ÷ркве. —ви се причешЮуЉемо истом кашичицом, као деца.  ао браЮа и сестре коЉи Љош увек нису научили да се удаЪуЉу Љедни од других. «ато Ље тужно кад се неко плаши причешЮа из заЉедничке кашичице. ќн Ље веЮ удаЪен и треба га ЪубавЪу охрабрити да се врати. ћало Ље тужниЉег од тога да храни живота приступа тек неколицина Ъуди окупЪених на ЋитургиЉи. ј остали само посматраЉу.  ад вечерамо, а неко нас гладан гледа осеЮамо се неприЉатно. —игурно се не осеЮамо као чврста заЉедница Ъубави, породица, браЮа и сестре, деца заЉедничког ќца. ј кад се хранимо самим ∆ивотом а неко нас гледа Ц какав Ље осеЮаЉ? » какав Ље осеЮаЉ оних коЉи се не причешЮуЉу. —клоност добровоЪном умираЬу? ƒа ли то може бити утешно? Ц “ешко да може. —поЪа гледано скоро хорор Ц живи и нека врста зомбиЉа.

ЋитургиЉа Ље основ обнавЪаЬа Ъубави у нама и меРу нама. »ма онаЉ тренутак у ЋитургиЉи кад Ракон узвикне: „Кубимо Љедни друге да бисмо Љеднодушно исповедали...“ ( ќца и —ина и —ветога ƒуха). ќни коЉи понекад присуствуЉу јрхиЉереЉскоЉ литургиЉи са више свештеника и Ракона, могу кроз отворене царске двери да виде свештенике у олтару како се макар символично целиваЉу, а ако Ље више Ракона виде и Раконе како се приЉатеЪски Ъубе испред двери. Ќекада су се сви у цркви у овом тренутку Ъубили са онима лево и десно од себе. ¬ременом Ље ту било много комешаЬа, и разног циркуса па се одустало од тога. ѕошто Ље обичаЉно углавном сад црква подеЪена на лево од улаза Ц жене и десно од улаза Ц мушкарце, приликом размене поЪубаца не би нужно долазило до саблазни, ако би саблазни уопште било и да су сви измешани. ћало правог живота уместо крутог формализма било би драгоцено за следеЮи круг Ъубави око путира. ѕромену садјшЬе праксе и увоРеЬе некадашЬе треба да охрабре свештеници, или, са благословом свештеника, Ракони коЉи су веЮ ту испред народа и позиваЉу на целиваЬе.

» сам улазак у цркву, долазак на ЋитургиЉу, било би прородно да изгледа као окупЪаЬе родбине на свечаноЉ вечери а не као окупЪаЬе за сахрану. “у такоРе треба да охрабримо Љедни друге. “ихи жамор пре пре почетка ЋитургиЉе, пре „Ѕлагословено ÷арство ќца и —ина и —ветога ƒуха...“, не може да шкоди. ƒа заиста Ъуди погледаЉу Љедни друге, распитаЉу се о здравЪу о новостима. Ўапатом, тихо, свечано, али тешко да укочени и суздржани, дистанцирани успоставЪамо добру подлогу за заЉедничку молитву Ѕогу, за призиваЬе Кубави.

Ќаравно, све ово не значи да су инсистираЬе на личном доживЪаЉу и психологизоваЬе ЋитургиЉе пут ка обнавЪаЬу и снажеЬу Ъубави. Ќе. ѕросто треба вратити реалне околности заЉеднице Ъубави, изаЮи из ропства крутоЉ форми.

»злазак из цркве и даЪе бавЪеЬе Љедних о другима. “о Ље оно што се дешава у мало коЉоЉ цркви. » то Ље недопустиво. “о би морало поново да постане обавезна пракса у свакоЉ цркви. јгапе - трпеза Ъубави у некоЉ форми. ƒа ли заиста заЉеднички ручак тамо где могуЮности дозвоЪаваЉу, да ли само ЉутарЬа кафа и ракиЉа, неки залогаЉ, символично. ” сваком случаЉу Љош времена да се упознамо са животним проблемима и радостима ближЬих. ƒа нам не остану апстракциЉа Ъуди коЉи би требало да су нам наЉближи, заЉедно са коЉима смо се из Љедне чаше Љедном кашицом хранили “аЉном.

Ўто се тиче онога што се обично зове мисиЉа, или православна култура Ц то Ље област за себе, коЉоЉ треба посветити посебну пажЬу. ќно што Ље сигурно Ц да би нас Ъуди разумели, морамо скинути много кора коЉе су опколиле Љезгро наше Ъубави и храбре отворености. —ви покушаЉи да памеЮу комуницирамо са светом само су упадаЬе у неку од спремних преграда. ÷арска уметност коЉа Ље породила ремек дела уметности и китЬасте проповеди одговарали су другом времену. ¬ремену пре мета-Љезика тржног центра. ЅиЮе да сад до Ъуди могу да се пробиЉу - као некакви православни „вирали“ - само Љедноставне шифре, символи, батериЉе радости и Ъубави.  оЉе Юе Ъуди без много размишЪаЬа пригрлити и ширити даЪе.

ћодерна уметност Ље у свом нестрпЪивом ходу ка самоуништеЬу побацала многе скице коЉе нису разраРене. ƒа ли Ље рецимо могуЮе замислити цркву коЉа би по наруЯби била осликана од неког као што Ље био необични гениЉе-наивац »лиЉа ЅосиЪ, домаЮин коЉи Ље почео да слика у позним годинама, кад више ниЉе могао да обраРуЉе земЪу, и да ли би тако осликана црква саопштавала више Ъубави и васкршЬе радости него укочене копиЉе великих средЬевековних узора? Ќаравно да се притом »лиЉа колико толико обавеже држаЬу ѕредаЬа.  ао што рекосмо - сложена тема и о ЬоЉ другом приликом.

FB

17 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0